Горан Вујевић

Горан Вујевић (Цетиње 27. фебруар 1973) је бивши одбојкаш и репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе. Игра на позицији примача и био је званично најбољи сервер света.[3] Последњи тим за који је наступао је био италијански Сир Сејфти из Перуђе.[4][5]

Горан Вујевић
Goran Vujević
Личне информације
Пуно имеГоран Вујевић
НадимакКвиско [1]
Држављанство Србија[2]
Датум рођења27. фебруар 1973.(46 год.)
Место рођењаЦетиње, СФРЈ
Висина1,92 м
Одбојка
Позицијапримач
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1990—1996
1996—1997
1997—1998
1998—1999
1999—2000
2000—2002
2002—2004
2004—2005
2005—2009
2009—2011
2011—2015
Партизан
Бреша
Ферара
Олимпијакос
Монтичари
Таренте
Иком Латина
Тренте
Перуђа
Андероли Латина
Перуђа

Играчка каријера

Каријеру је започео у ОК Партизан, када је имао 17 година, и за Партизан је играо шест сезона од 1990/91. до 1995/96. Са Партизаном је освојио првенство и куп Југославије у сезони 1990/91. Након тога, наступао је за италијанске клубове Брешу и Ферару, да би сезоне 1998/99. играо ОК Олимпијакос у Атини, где му је тренер био Зоран Гајић. За репрезентацију Југославије почео је да игра истовремено када и већина осталих репрезентативаца његове генерације - у квалификацијама за Еуро првенство у Атини 1995 [1]. Са репрезентацијом је освојио две бронзане, сребрну и златну медаљу на европским првенствима, бронзану и златну медаљу на Олимпијским игарама 1996. и 2000. године [6] и сребрну медаљу на Светском првенству 1998. године.

Клупски успеси

Остало

Горан је у браку с Италијанком Франческом и отац је двоје деце,[7] од којих је старији син Стефан од пет година преминуо октобра 2013.[8]

Извори

  1. 1,0 1,1 „Goran Vujevic”. Volleyball Blog. Архивирано из оригинала на датум 28. 01. 2012. Приступљено 17. 1. 2012.
  2. ^ Volleyball stars take centre stage at European Volleyball Gala cev.lu (на енглеском)
  3. ^ „Зоран Гајић и дванаест величанствених”. Srbija.gov.rs. 30. 9. 1999. Приступљено 17. 1. 2012.
  4. ^ „Vujević u Siru iz Peruđe - Vijesti online”. Vijesti.me. 21. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2013. Приступљено 17. 1. 2012.
  5. ^ „Legavolley - Atleta: Goran Vujevic”. Legavolley.it. 27. 2. 1973. Приступљено 17. 1. 2012.
  6. ^ „Goran Vujević Biography and Olympic Results | Olympics at”. Sports-reference.com. Приступљено 17. 1. 2012.
  7. ^ „Alo | Sport | Zlato iz Sidneja kruna karijere!”. Alo.rs. Архивирано из оригинала на датум 05. 01. 2012. Приступљено 17. 1. 2012.
  8. ^ Преминуо петогодишњи син Горана Вујевића („Блиц“, 21. октобар 2013)

Спољашње везе

1973

1973. је била проста година.

27. фебруар

27. фебруар (27.02) је 58. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 307 дана (308 у преступној години).

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.Председник спортског друштва Партизан је Милорад Вучелић. Потпредседници су Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.

Европско првенство у одбојци 1995.

Европско првенство у одбојци 1995. је било 19. по реду. Одржано је у Атини и Патри (Грчка) и трајало је од 8. до 16. септембра 1995. године.

Европско првенство у одбојци 1997.

Европско првенство у одбојци 1997. је било 20. по реду. Одржано је у Ајндховену и Хертогенбосу (Холандија) и трајало је од 6. до 14. септембра 1997. године.

Европско првенство у одбојци 1999.

Европско првенство у одбојци 1999. је било 21. по реду. Одржано је у Бечу и Винер Нојштату (Аустрија) и трајало је од 7. до 12. септембра 1999. године.

Европско првенство у одбојци 2001.

Европско првенство у одбојци 2001. је било 22. по реду. Одржано је у Острави, Чешка и трајало је од 8. септембра до 16. септембра 2001. године.

ОК Партизан

ОК Партизан је одбојкашки клуб из Београда. Основан је 1946. године. Клуб је део Југословенског спортског друштва Партизан.

Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2000.

Такмичење у одбојци за мушкарце је на Олимпијским играма одржано од 17. септембра до 1. октобра, у двема халама, капацитета 10.517, односно 6.000 седећих места.

Репрезенције 12 земаља су биле подељене у две групе са по шест екипа. Прве четири екипе из обе групе су избориле пласман у четвртфинале. Није било разигравања за пласман од 9. до 12. места, тако да су петопласиране екипе делиле 9, а шестопласиране 11. место.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 1996.

ЛОИ одржане у Атланти, САД су биле прво учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма.

СР Југославија је на ове игре овај пут послала 68 такмичара који су учествовали у 13 спортских дисциплина (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Александра Ивошев која је освојила две медаље, златну и бронзану, у стрељаштву.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 2000.

ЛОИ одржане у Сиднеју, Аустралија су биле друго учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма где су представници били само из две бивше републике Србије и Црне Горе. Ово су уједно биле и задње игре на којима су спортисти Србије и Црне горе учествовале под именом Југославије, већ на наредним Летњим олимпијским играма су учествовали под именом Србија и Црна Гора.

Југославија је на ове игре овај пут послала 109 такмичара који су учествовали у 14 спортова (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Одбојкашка репрезентација Југославије која је освојила златну медаљу.

Најмлађи учесник у југословенској репрезентацију био је пливач Милорад Чавић са 16 година и 110 дана, а најстарији стрелац Горан Максимовић 37 година и 57 дана.

Светско првенство у одбојци 1998.

Светско првенство у одбојци 1998. је било XIV по реду. Ово првенство је одржано од 13. до 29. новембра 1998. у Јапанским градовима Фукуоки, Кобеу, Сендају, Сапору, Кавасакију, Уозу, Хирошими, Осаки, Чиба, Хамамацу, Токију.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак познатих Срба

Ово је списак познатих Срба и људи који су на неки начин повезани са Србима или Србијом.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Репрезентација

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.