Гораждевац

Гораждевац (алб. Gorazhdec) је насељено место у Србији, у општини Пећ. Административно припада Косову и Метохији, односно Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 570 становника.[a]

Гораждевац
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаПећ
Становништво
 — 2011.570
Географске карактеристике
Координате42°38′27″ СГШ; 20°22′07″ ИГД / 42.640722° СГШ; 20.368565° ИГДКоординате: 42°38′27″ СГШ; 20°22′07″ ИГД / 42.640722° СГШ; 20.368565° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина457 м
Гораждевац на мапи Србије
Гораждевац
Гораждевац
Гораждевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38310
Позивни број+381(0)39
Регистарска ознакаПЕ

Географија

Гораждевац је највеће српско село у Метохији. У насељу се налази и седиште СО Пећ и Пећког округа измештено после рата у покрајини 1999. године. До 1999. године постојала је и текстилна фабрика као пројекат фабрике у Пећи „ КОПЕКС“, али је од 2000. до 2008. године служила као база мировној мисији НАТО-а на Космету КФОР-у. Али од 2008. остала је пуста када су се војници КФОР-а преместили у највећу базу у Пећком округу у Белом Пољу. У селу сада се налази Дом здравља у коме се налази медицинско особље: доктор опште праксе, зубар, лаборант и неколико медицинских сестара. Налази се и Дом културе, ОШ „Јанко Јовићевић“, Гимназија „Свети Сава“ (измештена из Пећи), Економско-трговинска школа „Милева Вуковић“ (измештена из Пећи), Електро-техничка школа и Машинска Школа (такође измештене из Пећи), Пошта (под управом привремених власти из Приштине), полицијска станица (у којој се налазе полицајци КПС).

Историја

Гораждевац се први пут помиње у повељи краља Стефана Првовенчаног издатој око 1220. године манастиру Жичи. По турском попису из 1485. године забележено је да у селу има 28 српских кућа, међу којима и дом српског попа. Село је више пута било нападано од стране Албанаца, али увек безуспешно. Све до 13. августа 2003. године када су убили двоје , а ранили четворо деце док су се купала на инпровизованој плажи реке Бистрице.[1] Починиоци злочина нису пронађени.[2] Напади на Гораждевац су били и 7. децембра 2015.[3]

У селу постоје неколико извора пијаће воде, споменик страдалима у рату на Косову, и деци којој је пресечена младост на Бистрици.

Становништво

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године већина Срба није напуштала Гораждевац.

Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
1.038 72,1 %
Црногорци
  
124 8,6 %
Албанци
  
113 7,8 %
Роми
  
65 4,5 %
Муслимани
  
60 4,2 %
Југословени
  
38 2,6 %
Укупно: 1.440
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
255 44,7 %
Албанци
  
148 25,9 %
Роми
  
80 14 %
Египћани
  
59 10,3 %
Бошњаци
  
26 4,6 %
Укупно: 570

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 889
1953. 1.012
1961. 1.235
1971. 1.411
1981. 1.440
1991. 1.690

Култура

Crkva brvnara Sv. Jeremije
Црква брвнара Светог Јеремије

У селу се налази најстарија црква брвнара у Србији, подигнута у 16. веку. Посвећена је Св. Јеремији. На иконостасу су сачуване двери из 16. века, а у цркви неколико икона, књига и свештених сасуда. Године 1926. у близини старе цркве је саграђена нова црква, посвећена Покрову Св. Богородице.

Покрај села протиче Пећка Бистрица, речица Бирка, и такозвани „јаз“ у коме се сваког 14. маја окупа већи део села због обичаја и дуговеконе традиције, како би им заштитник села св. пророк Јеремија подарио плодну и здраву годину. Истог дана литије круже селом певајући песме о постојбини свог народа.

У Гораждевцу од 2000. године функционише једини српски медиј у Метохији који представља центар окупљања младих и информише српско становништво. Захваљујући КОСМА мрежи и осталих медијских партнера радио Гораждевац пласира информације из овог краја и у остале делове Србије и региона.

Спорт

ФК Омладинац је основан 1966. Клуб је функционисао све до 1999., а наставио је са радом 2008. године. Највећи успеси клуба су шеснаестине купа СФР Југославије где је изгубио од ФК Борац Чачак резултатом 2:1 утакмици у Гораждевцу и учешће у трећој државној лиги.

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ „Гораждевац: Осам година од убиства српске дјеце”. Радио телевизија Републике Српске. 13. 8. 2011. Приступљено 13. 8. 2011.
  2. ^ Гораждевац: Десет година од рафала смрти („Вечерње новости“, 12. август 2013)
  3. ^ Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске (СПЦ, 8. децембар 2015)
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

  • Букумирић, Милета (2007). Живот Срба у Гораждевцу. Београд.

Спољашње везе

13. август

13. август (13.08.) је 225. дан у години по грегоријанском календару (226. у преступној години). До краја године има још 140 дана.

2003

2003. је била проста година.

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Бојан Крстовић

Бојан Крстовић (Гораждевац, 1. новембар 1980) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Општина Пећ

Општина Пећ је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Пећком управном округу. Површина општине је 603 km². У општини, по првим резултатима пописа становништва 2011. године на Косову, живи 95.723 становника.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.