Голуб дупљаш

Голуб дупљаш (Columba oenas) европска је врста голуба.[2]

Голуб дупљаш
ColumbaOenas
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Columba oenas
Linnaeus, 1758

Опис

Сличан је голубу пећинару, само што му је тртица сива, а не бела, док су пруге на крилима слабије изражене. Мањи је од пећинара и нема бели украс на врату и крилима. Глава, врат, горњи део крила и доњи део леђа су му плаве боје. Горњи део леђа је смеђеплав, а према гуши прелази у боју црног вина. Доњи део тела је загаситоплав. Велика летна пера у крилима су плава, као и пера репа. На крилима има једну пругу мрке боје. Кљун му је бледожуте боје са црвеним носем. Достиже величину од 32 центиметра, а распон крила му је око 70 центиметара. Тежи до 350 грама. Мужјаци и женке се не разликују.

Распрострањеност

Распрострањеност му је нешто мања него код голуба гривнаша. Како је птица селица, између фебруара и октобра среће га се широм Европе у шумама и парковима, осим на Исланду и на северу Скандинавије. Зиму проводи на крајњем западу и југу Европе.

Начин живота и размножавање

Pigeon colombin MHNT
Columba oenas

Име је добио по томе што се леже у дупљама старог дрвећа.[3][4] Гнездо гради у дупљама старог дрвећа у које снесе два бела, овална јаја дужине 36 мм, а ширине 27 мм. Млади се излегу после 17-18 дана лежања. Пар се измењује на гнезду и у подизању младих. Знају да прихвате и понуђене кућице за птице. Обично се легу три пута годишње, али увек у новој дупљи, јер у старом гнијезду остане доста измета младунаца.

Исхрана

Храни се првенствено разним семењем, плодовима маслина, зрневљем жита, семењем коровских биљака, четинара и другог дрвећа. Раније је чинио доста штете пољопривреди, али како се данас посвећује већа пажња шумама, шупљих стабала је све мање, па је све мање и голубова дупљаша.

Референце

  1. ^ BirdLife International (2012). Columba oenas. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
  2. ^ Gibbs, John; Barnes, Eustace; Cox. Pigeons and Doves: A Guide to the Pigeons and Doves of the World. United Kingdom: Pica Press. стр. 624. ISBN 978-1-873403-60-0.
  3. ^ "Online Etymology Dictionary stock (n.1)"
  4. ^ "Roland Newkirk, paragraph 5" "Words to the Wise"

Литература

Голубови

Голубови (Columbidae) фамилија су птица која обухвата обичне голубове, грлице, гугутке и додовке. Центри настанка, диверзитета и распростирања фамилије биле су области југоисточне Азије (Индомалајско зоогеографско царство) и Аустралије (Нотогејско зоогеографско царство). Фамилија Columbidae обухвата око 42 рода и 310 савремених врста са свих континената изузев Антарктика. Највећа разноврстност је присутна у индомалезијској и аустралазијској екозони. Голуби су вероватно најзаступљеније птице на свету. Голубови су јаке птице с кратким вратовима, и кратким витким кљуновима који код неких врста имају меснате цере. Они се првенствено хране семеном, воћем и биљном масом.

Голубови граде релативно слаба гнезда, често користећи пруће и друге материјале, који се могу положити на дрвећу, испод стреха, или на земљи, у зависности од врсте. Они легу једно или два јајета истовремено, а оба родитеља брину о младима, који напуштају гнездо након 7-28 дана. За разлику од већине птица, оба пола производе „зобно млеко” којим хране младунце. Оно се излучује из ћелија у облози вољке које су испуњене течностима. Младунац голубова се назива „голупче”.

Дивљач у Србији

Дивљач у Србији је веома разноврсна и цењена у целој Европи. У дивљач спадају све животиње које се лове због укусног меса. Дивљач такође служи и за одстрел у спортском лову. У Србији постоји велики број врста дивљачи које су распрострањене у брдским и равничарским крајевима. Дивљач можемо поделити на крупну и ситну. У крупну углавном спадају папкари и звери, док у ситну зечеви, глодари, птице. Крупна дивљач је у Србији најзаступљенија на подручју Војводине због добро одржаваних ловишта као и богатог равничарског предела.

Дивљач делимо на две класе: Сисари, Птице.

Орнитофауна Европе

Орнитофауну Европе чини око 700 врста птица које постоје у региону Европе при чему се под Европом подразумева само континент, а не већи западни део Палеарктика, који обухвата делове Блиског истока и северне Африке. (Ту се рачуна и део Руске Федерације који пада на Европски континент.) Орнитофауна Европе је слична орнитофауни Азије северно од Хималаја, са којим дели исте екозоне. Постоје и многе сличности са орнитофауном Северне Америке.

Насупрот томе, многих врста из јужне хемисфере уопште нема на тлу Европе (на пример, птице из реда Struthioniformes, којем припада ној или њихови сродници Тинамуи).

На списку птица Европе се налазе 534 врсте, подељене 20 редова и 69 фамилија.

Орнитофауна Црне Горе

Орнитофауна Црне Горе најбоље показује разноврсност еколошких услова. Свако од многобријних станишта, која се смењују од обале до врха највиших планина, има своју карактеристичну орнитофауну.

Од скоро 300 врста птица констатованих у Црној Гори на високопланинским пашњацима и камењарима најкарактеристичније су: жутокљуна галица, планинска трепетаљка, планински попић, снежна зеба, дрозд камењар, обична траварка, обична белка, планинска шева, пузгавац, горска ласта, дивљи голуб, сури орао, планинска стрнадица;

У четинарским шумама: обична зеба, дрозд имелаш, велика, јелова и ћубаста сеница, златоглави и ватреноглави краљић, зимовка, крстокљун, гавран, велики шарени детлић, црни детлић, краткокљуни и дугокљуни пузић;

У листопадним шумама: обична зеба, кукавица, бргљез, црни кос, дрозд певач, дрозд имелаш, голуб дупљаш, сива, плава и дугорепа сеница, планинска сеница, црвендаћ, обични и шумски звиждак, царић, сива мухарица, славуј, зелена и сива жуна, планински и мали детлић, шумска сова, јастреб кокошар, кобац птичар, обични мишар;

На обрадивим површинама са ливадама и живицама, у долинама река, крашким пољима и увалама (највеће су у Зетској равници): пољска шева, сврака, сива врана, обична грмуша, грлица сива и руса сврачка, бела и жута плиска, пчеларица, пупавац, пољска трептељка, пољски врабац, велика стрнадица, препелица, соко, ветрушка, зелентарка и др.;

У воћњацима, виноградима и насељима: гугутка, сиријски детлић, врабац покућар, вуга златна, чешљугар, жутарица, сеоска и градска ласта, конопљарка;

На полупустињским теренима Ћемовског поља са кањоном Цијевне: пољска шева, краткопрста шева, ћубаста и велика шева, ноћни потрк, пољска јаребица, ћук обични, даурска ласта.

Скадарско језеро, околина реке Бојане и Штој код Улциња терени су од највећег значаја за фауну птица целе Европе. Ту живе: сива и црвена чапља, мала бела чапља, кудрави пеликан, велики ћубасти гњурац, мали гњурац, велики и мали корморан, дивља патка, патка папучарица, патка црнка, обична и белобрда чигра, велики трстењак, трстењак рогозар, бела сеница, шпански врабац, лиска црна, барска кокица, мочварна стрнадица, еја мочварица, орао белорепан и др.

У медитеранским шибљацима, маслењацима и камењарима, осим широко распрострањених врста карактеристичне су: медитеранска сеница, риђогрла грмуша, сиви вољић, вољић маслинар, јаребица камењарка, пузавац камењар, обични попић и сова ушара;

Морску обалу, острво и шкоље настањују широко распрострањене морске птице: обични галеб, сребрнасти галеб, мали галеб, сиви и црноглави галеб, ћукасти корморан, мали завој и др;

Подручја Скадарског језера и Приморја су значајна и као зимовалишта за птице северних делова и као „аеродром“ за птице селице. Редовне зимовке и селице су: сива и ћубаста пловка, патка звиждара, ластарка, чапља кашикара и кржа, црноврати и морски гњурац, велика бела чапља, бели кашикар, црни ибис, баршунасти турпан, гуска глоговњача, гуска лисаста, шљука бекасина, обична муљача, прудник убица и др.

Везу са оринтофауном ширег Медитерана доказују налази афричке кукавице и афричке црне чапље.

Птице у 10. издању Systema Naturae

10. издање Systema Naturae публиковано 1758. године, шведског природописца Карл фон Линеа садржало је 554 врста птица из целог света. Он је поделио врсте у 6 редова и 63 рода.У 12. издању Systema Naturae публикованом 1766. године, Лине је убацио много нових врста које нису били у 10. издању. 12. издање је имало 931 птичјих врста подељених у 6 редова и 78 родова. Данас се верује да постоји око 10.000 живећих врста.У листи птица света, коју одржавају Франк Џил и Давид Донскер испред Интернационалне Орнитолошке Уније, из 2016. године је укључено 448 врста птица које је описао Лине у свом 10. издању и сматра њиховим легатором. Од овог броја врста птица је само 101 задржала оригинално име, а 347 је померено у друге родове. Такође постоје 5 врсте које је описао Лине, а које се сматрају данас подврстама. У поређењу са врстама из 12. издања, где су од 257 описаних модерних врста, само 25 остале у оквиру рода које им је Лине дао.Лине је описао класу птица као:

Леп и радостан део креиране природе који сачињавају животиње које имају тело покривено перјем и паперјем, продужених и огољених вилица (кљун), са два крила формираних за летење и две стопала. То су ваздушни, вокални, хитри и лагани и лишени спољашњег уха, усана, зуба, скротума, материце, бешике, епиглотиса, лат. corpus callosum-а и његовог лука и без дијафрагме организми.

Карактеристике по Линеу

Срце: 2 преткоморе и 2 коморе. Топла и тамна црвена крв

Плућа: дишу наизменично

Вилице: обавезне, голе, издужене, без зуба

Јаја: покривена љуском од калцијум карбоната

Чулни органи: језик, ноздрве, очи и уши без ушне шкољке

Покров: обавезно и преклапајуће перје

Ослонац: 2 стопала и 2 крила и срцолика задњица. Лете и певајуЛине је поделио птице на основу каратктеристика кљуна и стопала и то је укључивало следећих 6 редова и 63 рода. У листи доле с Линеова биномијална имена.

Списак заштићених врста птица у Србији

Списак ретких и заштићених врста птица у Србији .

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.