Голуб гривнаш

Голуб гривнаш (Columba palumbus) је најкрупнија европска врста голуба. Ловна је дивљач. Насељава шуме, а чест је и у градовима, где се може срести у баштама.

Голуб гривнаш
Columba palumbus -garden post-8
Голуб гривнаш
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. palumbus
Биномијално име
Columba palumbus
Linnaeus, 1758
Columba-palumbus-dist
Распон голуба гривнаша

     Гнежђење током лета      Гнежђење током целе године      Зимовање без гнежђења

Опис

Дугачак је 38—43 цм, а тежак 400—600 грама.[2] Плаво-сиве је боје, са ружичастом нијансом на грудима. Има беле мрље са обе стране врата, налик огрлици (гривни), као и беле пруге на крилима, које се истичу у лету. Кљун му је јарко наранџаст, а ноге црвене. Младунци су сивкасти и појављује им се гривна тек након 6 месеци живота.

Оглашавају се тоном налик на „гху-у-ху-хуху“. Приликом полетања, чује се бучни клепет њихових крила.

Распрострањеност

Живе широм Европе, осим најсевернијих предела. Насељавају и северозапад Африке, као и запад Азије, на истоку све до западног Сибира и Хималаја. У северним деловима Европе је селица, а у јужним станарица.

У Србији је раније био редак и сретао се само у неприступачним шумским пределима. У другој половини 20. века се проширио на села и градове. Данас се често среће у баштама, иако је још увек дивља, плашљива птица. Раније је био селица у Србији, док је насељавао брдско-планинске предела са дугим и оштрим зимама. Данас се задржава у градовима током зиме, где може наћи храну за себе.

Исхрана

Голуб гривнаш углавном се храни биљном храном. Најчешћe једе свеже лишћe скривеносеменица и лиснатог поврћа које скупља у пољима, вртовима и с априлака. Једе и житарице, орашасте плодове и воћe. Током јесени се храни и смоквама и жиревима, а током зиме пуповима воћака и грмова. Прехрану повремено надопуњава ларвама, мравима и црвима. Потребу за пићем и купањем задовољава тражењем отворених спремника воде. Због свог начина прехране лако може постати пољопривредним наметником.

Размножавање

Pigeon ramier MHNT
Јаје голуба гривнаша (Columba palumbus)

Гнезди се углавном два пута годишње, у априлу и јуну, мада се јаја могу наћи и у јулу. Гнездо прави искључиво на стаблима, где женка снесе два бела јаја, на којима сама лежи, а мужјак је замењује само у изузетним случајевима. Инкубација траје 18 дана. Птићи остају у гнезду двадесетак дана, а након излетања их родитељи хране јо 2—3 дана. Десетак дана касније се одвајају од одраслих птица и са младима од других парова, удружују у јата.

Подврсте

  • Азорски голуб гривнаш (Columba palumbus azorica Hartert, 1905)
  • Азијски голуб гривнаш (Columba palumbus casiotis (Bonaparte, 1854))
  • Северноафрички голуб гривнаш (Columba palumbus excelsa (Bonaparte, 1856))
  • Ирански голуб гривнаш (Columba palumbus iranica (Zarudny, 1910))
  • Мадерски голуб гривнаш (Columba palumbus maderensis Tschusi, 1904)
  • Европски голуб гривнаш (Columba palumbus palumbus Linnaeus, 1758)

Галерија

Golub grivnaš, parkovi, Niš (1)

Голуб гривнаш

Golub grivnaš, parkovi, Niš (2)

Columba palumbus

Референце

  1. ^ BirdLife International (2012). Columba palumbus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
  2. ^ CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press . 1992. ISBN 978-0-8493-4258-5.
Ада Сафари

Ада Сафари је природно језеро на полуострву Ада Циганлија, у близини доњег шпица, између реке Саве и Чукаричког рукавца, у Београду, на 5 km од строгог центра града. Језеро је у облику латиничног слова S, површине око 6 хектара и просечне дубине око 2 метара. Првенствено је намењено за спортски риболов, али је отворено и за остале посетиоце. Окружено је густом столетном шумом.

Ада Циганлија

Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.

Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.

У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.

Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од његових симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.

На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.

Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.

Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.

Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.

Бањица

Бањица је део Београда, који се налази на југу града, на Бањичком вису. Део је двеју београдских општина општине Вождовац и општине Савски венац. Источни део Бањице припада општини Савски венац док западни део припада општини Вождовац.

Голубови

Голубови (Columbidae) фамилија су птица која обухвата обичне голубове, грлице, гугутке и додовке. Центри настанка, диверзитета и распростирања фамилије биле су области југоисточне Азије (Индомалајско зоогеографско царство) и Аустралије (Нотогејско зоогеографско царство). Фамилија Columbidae обухвата око 42 рода и 310 савремених врста са свих континената изузев Антарктика. Највећа разноврстност је присутна у индомалезијској и аустралазијској екозони. Голуби су вероватно најзаступљеније птице на свету. Голубови су јаке птице с кратким вратовима, и кратким витким кљуновима који код неких врста имају меснате цере. Они се првенствено хране семеном, воћем и биљном масом.

Голубови граде релативно слаба гнезда, често користећи пруће и друге материјале, који се могу положити на дрвећу, испод стреха, или на земљи, у зависности од врсте. Они легу једно или два јајета истовремено, а оба родитеља брину о младима, који напуштају гнездо након 7-28 дана. За разлику од већине птица, оба пола производе „зобно млеко” којим хране младунце. Оно се излучује из ћелија у облози вољке које су испуњене течностима. Младунац голубова се назива „голупче”.

Дивљач у Србији

Дивљач у Србији је веома разноврсна и цењена у целој Европи. У дивљач спадају све животиње које се лове због укусног меса. Дивљач такође служи и за одстрел у спортском лову. У Србији постоји велики број врста дивљачи које су распрострањене у брдским и равничарским крајевима. Дивљач можемо поделити на крупну и ситну. У крупну углавном спадају папкари и звери, док у ситну зечеви, глодари, птице. Крупна дивљач је у Србији најзаступљенија на подручју Војводине због добро одржаваних ловишта као и богатог равничарског предела.

Дивљач делимо на две класе: Сисари, Птице.

Дорћол

Дорћол је део Београда који се налази у најстаријем градском језгру у градској општини Стари град. Линије које саобраћу кроз Дорћол су: 24 (Дорћол–Неимар), 26 (Дорћол–Браће Јерковић), 79 (Дорћол–Миријево), ноћне линије 26 (Дорћол–Браће Јерковић) и 401 (Дорћол–Пиносава).

Данашње границе Дорћола се налазе између београдске тврђаве, односно калемегданског парка (који се понекад називају делом Дорћола), Васине и Узун-Миркове улице (понекад се сматра се Дорћол простире и до Кнез Михаилове улице), околине Булевара деспота Стефана и Дунавa. Некада се Дорћолом сматрала само раскрсница улица Цара Душана и Краља Петра (некада Дубровачке целом дужином, а данас само од ове раскрснице према Дунаву) и околина ове раскрснице (на Горњем и Доњем Дорћолу). Северни део, ограничен Дунавом, улицом Цара Душана и Дубровачком звао се Јалија, што на турском језику значи „обала”. Део Дорћола од Кнез Михаилове улице до улице цара Душана звао се некада Зерек, што на турском језику значи „падина”.Дорћолска дунавска обала је уређена, са дугачком бициклистичком стазом, шеталиштем и сплавовима. На обали је и Спортски центар „Милан Гале Мушкатировић” (некада Спортски центар „25. мај”) са комплексом отворених и затворених базена на којима се организују различита такмичења у спортовима на води (пливање, роњење, скокови у воду...) и тениским теренима на којима се одржава Отворено првенство Србије у тенису, а у изградњи је и велика марина.

У зимском периоду дорћолски кеј је важан за посматраче водених птица, јер се овде могу видети и врсте које су ретке на нивоу Србије.

Орнитофауна Европе

Орнитофауну Европе чини око 700 врста птица које постоје у региону Европе при чему се под Европом подразумева само континент, а не већи западни део Палеарктика, који обухвата делове Блиског истока и северне Африке. (Ту се рачуна и део Руске Федерације који пада на Европски континент.) Орнитофауна Европе је слична орнитофауни Азије северно од Хималаја, са којим дели исте екозоне. Постоје и многе сличности са орнитофауном Северне Америке.

Насупрот томе, многих врста из јужне хемисфере уопште нема на тлу Европе (на пример, птице из реда Struthioniformes, којем припада ној или њихови сродници Тинамуи).

На списку птица Европе се налазе 534 врсте, подељене 20 редова и 69 фамилија.

Предео изузетних одлика Авала

Авала је ниска планина, која се налази јужно на 16,5 (km) од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, а висока је 511 m. Највећи врх је Жрнов и он се уздиже око 200 m изнад околног таласастог терена. Авала је 2007. године проглашена заштићеним природним добром. Кроз историју, Авала је још 1859. загаграђена и заштићена, а 1936. године је проглашена националним парком, док је 1946. године проглашена добром од општег значаја..

Птице у 10. издању Systema Naturae

10. издање Systema Naturae публиковано 1758. године, шведског природописца Карл фон Линеа садржало је 554 врста птица из целог света. Он је поделио врсте у 6 редова и 63 рода.У 12. издању Systema Naturae публикованом 1766. године, Лине је убацио много нових врста које нису били у 10. издању. 12. издање је имало 931 птичјих врста подељених у 6 редова и 78 родова. Данас се верује да постоји око 10.000 живећих врста.У листи птица света, коју одржавају Франк Џил и Давид Донскер испред Интернационалне Орнитолошке Уније, из 2016. године је укључено 448 врста птица које је описао Лине у свом 10. издању и сматра њиховим легатором. Од овог броја врста птица је само 101 задржала оригинално име, а 347 је померено у друге родове. Такође постоје 5 врсте које је описао Лине, а које се сматрају данас подврстама. У поређењу са врстама из 12. издања, где су од 257 описаних модерних врста, само 25 остале у оквиру рода које им је Лине дао.Лине је описао класу птица као:

Леп и радостан део креиране природе који сачињавају животиње које имају тело покривено перјем и паперјем, продужених и огољених вилица (кљун), са два крила формираних за летење и две стопала. То су ваздушни, вокални, хитри и лагани и лишени спољашњег уха, усана, зуба, скротума, материце, бешике, епиглотиса, лат. corpus callosum-а и његовог лука и без дијафрагме организми.

Карактеристике по Линеу

Срце: 2 преткоморе и 2 коморе. Топла и тамна црвена крв

Плућа: дишу наизменично

Вилице: обавезне, голе, издужене, без зуба

Јаја: покривена љуском од калцијум карбоната

Чулни органи: језик, ноздрве, очи и уши без ушне шкољке

Покров: обавезно и преклапајуће перје

Ослонац: 2 стопала и 2 крила и срцолика задњица. Лете и певајуЛине је поделио птице на основу каратктеристика кљуна и стопала и то је укључивало следећих 6 редова и 63 рода. У листи доле с Линеова биномијална имена.

Списак заштићених врста птица у Србији

Списак ретких и заштићених врста птица у Србији .

Спрудник пијукавац

Спрудник пијукавац (лат. Tringa ochropus) је птица селица из реда шљукарица. Име рода Tringa потиче од старогрчке речи trungas, која означава птицу која гази по блату и мрда репом горе-доле, док је реч ochropus састављена од двеју речи: okhros (смеђ, мрк) и pous (стопало). Насељава влажна станишта севера Евроазије. Храни се малим бескичмењацима које проналази у муљу.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Строги природни резерват Ртањ

Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско-балканског планинског система.

Трг Николе Пашића

Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима. Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).

У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће - зграда Окружног суда, кафана "Топола", као и Палата пензионог фонда. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине. По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.

Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.

На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу, рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.

Угрожена врста

Угрожена врста је врста живих организама чија популација је тако малобројна да јој прети потпуно изумирање. Појам угрожена врста (енгл. Endangered species, ознака EN) су у почетку користили само биолози и еколози, а своје правно значење је добио када су државе широм света, под притиском покрета за заштиту животне средине, донеле законе којима се одређене врсте дефинишу као угрожене. На основу тих закона се доносе разне мере са циљем спречавања њиховог изумирања, најчешће у облику забране лова или привредног искоришћавања појединих природних станишта.

Међународна унија за заштиту природе (IUCN) одржава такозвани Црвени списак. На том списку су угрожене врсте у другој категорији по озбиљности статуса угрожености дивљих популација, након критично угрожених врста (CR). Стављање одређених врста на листу угрожених, односно скидање са те листе, често је предмет контроверзи и политичких сукоба иза којих стоје различити економски, политички и социјални интереси.

Године 2012. је IUCN Црвени списак садржао 3.079 животињских и 2.655 биљних угрожених врста широм света. Године 1998. је респективно било 1102 и 1197 угрожених врста.

Многе нације имају законе којима се штите врсте које зависе од конзервације. Тим законима се на пример, забрањује се лов, ограничава развој земљишта или се креирају резервати. Популациони бројеви, трендови и статус конзервације врста се могу наћи на списку организама по популацији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.