Голија (Србија)

Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара.

Голија
Pogled na Jankov kamen
Поглед на Јанков камен
Географске карактеристике
Највиша тачкаЈанков камен
Ндм. висина1.833 m
Координате43°17′24″ СГШ; 20°19′19″ ИГД / 43.29° СГШ; 20.322° ИГД Координате: 43°17′24″ СГШ; 20°19′19″ ИГД / 43.29° СГШ; 20.322° ИГД
Географија
Голија на мапи Србије
Голија
Голија
Државе Србија
РегијеПештер
ОбластРашка област
МасивДинарске планине
ГрупаСтаровлашко-рашке планине

Географске одлике

Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 km. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1.833 m) и Црни врх (1.795 m). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.

Golija borba svetlosti
Голија борба светлости.

Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1.000 m надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1.700 m заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ha још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ha у близини Јанковог камена.

Ова планина је највероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1.833 m. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, a поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток. Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, a зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћака, a последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.

Туризам

Туристичке вредности геоморфолошких особености планине Голије огледају се у пространим пропланцима изнад 1.200 m и врховима преко 1.400 m. Голија поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Туризам се на Голији развија великом брзином; у последњих 10 година Голија је добила савремене и уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током зиме долазе гости из целе Србије и иностранства. Туристи Голију посећују и лети. На Одвраћеници постоји хотел „Голија“, а са Ивањичке стране и хотел „Голијска река“.

Влада Републике Србије је, јула 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија“ и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе парка које обухватају подручја општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница - укупне површине 75.183 ha, a унутар њих подручја са првим, другим или трећим степеном заштите. Једна од ствари која се обезбеђује на подручју Парка природе Голија је и уређење и инфрасртуктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације. O Парку природе Голија стара се јавно предузеће „Србијашуме“. Исте године је дефинисан и резерват биосфере под именом Голија-Студеница у границама незнатно другачијим од парка природе, али са међународно признатим статусом у оквиру Унесковог програма МАБ.

Галерија

Vodopad na Golijskoj reci1

Водопад на Голијској реци

Česma česta vrela 0288

Општина Рашка - Голија, Честа врела

Česma na Petrovom polju 0131

Општина Рашка-Голија, чесма на Петровом пољу

Crkva preletnica 0190

Општина Рашка - Црква у селу Ржана на Голији

Crkva preletnica 0075

Општина Рашка - Црква у селу Ивање на Голији

Devojačka voda 0553

Општина Рашка- Голија извор Девојачка вода

Golija 0066

Општина Рашка-Голија

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Dajićko jezero

Dajićko jezero ("Tičar" jezero) je tresava koja se nalazi na severozapadnoj strani planine Golije, kod mesta Dajići, a ispod uzvišenja Tičar na 1438 metra nadmorske visine. Udaljeno je 33 km od Ivanjice, varošice u zapadnoj Srbiji.

Божидар Ћосовић Јаворски

Божидар Божа Ћосовић - Војвода Јаворски (1916 — 1943), четнички војвода.

Голија

Голија може бити:

Голија (Србија), планина западно од Рашке у Србији, највиши врх Јанков Камен (1.833 m)

Голија (Црна Гора), планина северозападно од Никшићког поља у Црној Гори, највиши врх Леденице (1.945 m)

Голија (Никшић), мјесна заједница у општини Никшић, Црна Гора

Велика Голија (или само Голија), планина између Ливањског и Гламочког поља, највиши врхови Велика Голија (1.892 м) и Велика Причија (1.891 m)

Голија (Беневенто), насеље у Италији у округу Беневенто, региону Кампанија

Голијска Моравица

Голијска Моравица је река у Србији у западном делу земље у региону Старог Влаха и Поморавља. Извире на падинама планине Голије и тече према северу кроз град Ивањицу све до ушћа у Западну Мораву недалеко од Пожеге. Дуга је 98 km.Историјски назив Морави Српске.

Манастир Студеница

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.

Јулијан Кнежевић је био познати игуман Манастира Студенице од 1961. до свог упокојења 2001. године.

Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века.

Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

Парк природе Голија

Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од 75.183 ha у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 ha) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“. Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем (IPA) Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем.

Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природе.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.