Голема река

Голема река или Мутница је притока Јужне Мораве у коју увире код насеља Џеп, као Џепска река. Њен ток је дужине око 21 km.

Голема река настаје од извора и потока из шумског пространства Валмиште, испод Чемерника, да би јој се после пет километара тока прикључила Мала река, такође настала од валмишких извора. Један је од најчистијих и најочуванијих водених токова у Србији. На излазу из Валмишта, испод Спаисковице, преграђена је крајем 20. века, чиме је створено језеро за напајање дивљачи из затвореног ловишта „Валмиште“. На једанаестом километру тока, испод Рударског рида, у њу увире Ракицка река, настала из тресаве Блато. Успут прима воде бројних потока и Лебетске реке и ту мења име у Мутница. На неколико километара до увира у Јужну Мораву прикључује јој се Гарваница, река која настаје на југозападној страни Чемерника и протиче испод Мачкатице и Мањака.

Голема река је брза планинска река која пролази кроз неколико клисура и теснаца у атарима села Млачишта, Мрковице, Прониних Механа и Љутежа. У пролеће и с јесени набуја, тако да ствара наносе шљунка и песка у доњем току. Уз Власину, водом је најбогатија река која извире на Чемернику. Између два светска рата на њој и њеним притокама је било пуно воденица и ваљавица, само у Млачишту десет.

Rakicka reka pre uliva u Golemu reku
Ракицка река пре улива у Голему реку

У њеном сливу у 16. веку било је посебно развијено рударство. Трагови рударских радова који су трајали све до средине 19. века сачувани су на бројним местима (шљака, печена земља, топионице, остаци угља, испиралишта). Број ни су и топоними везани за рударство: Ровине, Рударски рид, Вигњиште, Самоков. Према турским дефтерима из 1528. и 1570. године, вигњева (топионица) и самокова (ливница) је било у долинама Големе и Мале реке, Мутнице и Гарванице. Највећи рудник у врањском кадилуку био је у Мрковој Пољани, на хасу врањског паше, изнад Мутнице у близини Љутежа и Црвеног Брега. Постоји запис да га је и сам Хусеин паша посетио 1842. године. Испод рудника на обали Мутнице био је један од највећих самокова.

Potočna pastrmka iz Goleme reke
Поточна пастрмка из Големе реке

Рударење је пресахнуло средином 19. века, када су посечене букове шуме, које су служиле за справљање угља потребног вигњевима и самоковима. Од тада је шумски фонд у сливу Големе реке (Мутнице) био углавном заштићен, па су се шуме опоравиле. Но, у последњих двадесетак година Србијашуме немилице секу столетно дрвеће, тако да су читава пространства, која су се опорављала век и по од турске експлоатације, просто деградирана. Уместо букве, која се сама засева, посечене шуме и пашњаке су усадили смреком и јелом, чиме су још више штете нанели буковом настану, па и биљном свету и бројним изворима здраве воде, који последњих лета пресушују.

Поред букве, у приобаљу реке расту аутохтоне врсте врбе, дивље крушке и дивље трешње, а у доњем току и горун (врста храста). Река је богата поточном пастрмком и поточном мреном, а у њој има и видра и белоушки. Од дивљих животиња у шумама има срна, јелена, дивљих свиња, вукова, зечева, лисица и јазаваца.

Голема река
Golema reka ispod Rudarskog rida, leti
Голема река испод Рударског рида, лети
Опште информације
Дужина21 km
СливЦрноморски
Водоток
УшћеЈужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е Србија

Литература

Јанковец

Јанковец (мкд. Јанковец) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Јанковец припада општини Ресан.

Поред насеља се налази истоимени Манастир Јанковец.

Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Биначка Морава

Биначка Морава (Биничка Морава, Бинч Морава, Морава Бича) је река на Косову и Метохији, која сачињава Јужну Мораву заједно са Прешевском Моравицом код Бујановца.

Букојчани

Букојчани (мкд. Букојчани) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Букојчани припадају општини Кичево.

Валмиште

Валмиште је шумско пространство у пазухи Малог Чемерника, на надморској висини 1.300m – 1.550m, богато пашњацима и изворима здраве воде. Заклоњено од ветрова, па је још из времена Турака било познато место на коме је гајена ситна и крупна стока. Окренуто је северозападу, осунчано, са преко осамдесет извора, потока и речица. Оивичују га чемерничке косе: Лебетски рид, Боровички друм, Мали Чемерник, Шанци и Златков рид. Налази се у атару села Млачишта. Од валмишких извора настаје Голема река, богата пастрмком, која до увора у Мораву мења своје име у Мутница и Џепска река.

Топоними: „Станци“, „Торине“, „Грчке“ и „Фарме“ говоре да су ту били стари сточарски настани, торови и зграде за стоку, а и то да су ту и Ашани, северногрчко племе, напасали своја стада. Изнад Валмишта се простиру чемернички пашњаци богати травом.

Почетком деведесетих година, Србијашуме су 420 хектара валмишког простора оградиле, изградивши ловачки дом и чеке, а на Големој реци брану, начинивши горско језеро. Ловиште су настанили европским јеленом и дивљим свињама. У њему живи око 150 дивљих свиња и више од 120 јелена и кошута. Тако је „Валмиште“ постало ловиште затвореног типа. До њега се стиже путевима из Предејана, Црне Траве, Власине, Сурдулице и Владичиног Хана. Но, ниједан од тих путева није у задовољавајућем стању. Поготову зими је без прилаза, одсечено од света.

Како је обрасло густом шумом са пуно извора, у Другом светском рату Валмиште је било партизанска база, где су сигурно уточиште налазили и партизани са Косова и Метохије, из Македоније и Бугарске. На његовом пропланку Спаисковица 1943. године је формирана Прва македонско-косовска партизанска јединица. У знак сећања на тај догађај, подигнут је и споменик у облику колибе, међутим њега су деведесетих година 20. века непознати вандали минирали.

Гарваница

Гарваница је река у југоисточној Србији. Настаје од извора Бела вода и Попов кладенац испод самих врхова Чемерника (В. Чемерник, 1638, m и Кула, 1.622 m) и водотокова који дају Троскачки и Доканов поток. После осам километара тока, улива се у реку Мутницу (Голема река), на неколико километара испред варошице Џеп, дајући са њом Џепску реку. Брза планинска река богата је пастрмком и поточном мреном. На левим обронцима развођа Гарванице су насеља Мачкатица и Мањак, а на десним један заселак Дикаве. Долина Гарванице је обрасла буквом, а у доњем току има и храста. Између два рата на њој је било пуно воденица.

Река је добила име по гаравој води насталој од дрвеног угља који се правио у бројним „жежницама“ дуж обале, а који се користио за рад вигњева и самокова у којима се топила и прерађивала гвоздена руда. У турском попису врањског кадилука, 1570. године, стоје два вигња и један самоков на њеној обали код Мачкатице, а било је „жежница“ и вигњева и близу Троскача, на њеном изворишном делу, док је највећи самоков у крају био недалеко од Мутнице на увиру Лебетске реке у њу. Када је самоков радио на сат хода од њега се тресла земља - стоји у неким записима. Самоков је престао да ради две године након ослобођења од Турака 1880. године.

На саставу Гарванице и Мутнице постоји узвишење на коме је очуван кружни зид од камена висине око једног метра. Претпоставља се да је ту било утврђење одакле се штитио саобраћај у турско време долинама ових река. Близу утврђења је место које се зове Манастир, на коме су остаци темеља неког храма површине пет пута шест метара. Сматра се да је ту био стари српски манастир, јер су се становници насеља Мањак раније ту окупљали на дан светог Јована.

Горина

Горина је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 652 становника.

Овде се налази Капела Светог Пантелејмона у Горини.

Горње Строгомиште

Горње Строгомиште (мкд. Горно Строгомиште) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Горње Строгомиште припада општини Кичево.

Доње Строгомиште

Доње Строгомиште (мкд. Долно Строгомиште) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Доње Строгомиште припада општини Кичево.

Избишта

Избишта (мкд. Избишта) су насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Избишта припадају општини Ресан.

Колибари

Колибари (мкд. Колибари) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Длапкин Дол припадају општини Кичево.

Мидинци

Мидинци (мкд. Мидинци) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Мидинци припадају општини Кичево.

Мијаци

Мијаци су српско племе које настањује предео у западном делу данашње Северне Македоније. То је предео у сливу реке Радике, десне притоке Црног Дрима, и назива се Река. Житељи Реке су у другим крајевима познати као Реканци. Због тога што им је најближа варош Дебар, којој су за време Турака административно припадали, називани су и Дебарцима. У Београду су називани Рекалије, а понекад и Чокалије, иако је овај назив погрешан јер они не носе чоку. Коришћен је и назив Галичанци, по некада највећем мијачком селу Галичнику.

Млачиште

Млачиште је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. имало је 20 становника.

Мутница

Мутница може бити:

Мутница (притока Јужне Мораве), Голема (река), река, притока Јужне Мораве

Мутница (притока Коране), река, притока Коране

Мутница (Зеница), насељено место у општини Зеница, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Горња Мутница, насељено место у општини Параћин, Република Србија

Доња Мутница, насељено место у општини Параћин, Република Србија

Преспанско језеро

Преспанско језеро (мкд. Преспанско Езеро, алб. Liqeni i Prespës) је пар језера у југоисточном делу Европе, подељених између Грчке, Албаније и Северне Македоније.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Треска (река)

Треска је река у Северној Македонији, десна притока реке Вардара. Подаци о дужини реке варирају од 112 km (Општа енциклопедија), до 132 km (Мала енциклопедије) а њен слив износи 2 350 km².

Настаје од Ехловачке реке, која извире на источној страни Стогова, и њене десне саставнице Беличке реке, која долази са северне подине Илинске планине. Ток Треске почиње код села Другова, где се састају ова два њена изворишна крака, али се она у свом току короз кичевски крај зове Голема река, а кроз Порече - Велика река. Треском се зове од села Здуња, односно од њеног уласка у клисуру између Поречке и Скоппске котлине. Од спајања њених изворишних кракова ток јој је управљен ка истоку све до Кичевске котлине, у којој прима са леве стране Зајалску реку. Од Брода до Здуња у њеној долини проширења се смењују са кратким сутјескама, а од Здуња па до изласка у Скопско поље код манастира Матка, па у дужини од 28 km, долина Треске је стрма клисура, прави кањон, усечена у кечњачке стене 700-1000 m.

На завршетку клисуре је 1937. подигнута хидроцентрала Матка. Ушће Треске је нешто ниже у Скопском пољу, код места Ђорче Петров.

Поред Зајалске реке, од важнијих притока прима Малу реку у поречком басену и Фуш реку у Скопском пољу, обе са леве стране.

У долини Треске изграђени су манастири Андреаш 1389, (са фрескама зоографа митрополита Јована, монаха Григорија и Калеста Кирила) и Матка (14. век с Богородичном црквом). Ту се налази и црква Св. Николе, остатка некадашњег манастира св. Николе Шишевског.

Чемерник

Чемерник је планина у југоисточној Србији, на десној страни Јужне Мораве, према Грделичкој клисури. Припада планинама средње висине. Навиши врх је Велики Чемерник 1.638 m. Има облик била које се пружа меридијански и на западној страни је дубоко засечено облуком Мутнице, која се у доњем току зове Џепска река.

Састављен је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Било је оголићено, а падине су делом под шумом. У источном подножју су највећа насеља Власина Рид и Црна Трава, а на западном Млачиште, Мачкатица, Мањак и Љутеж.

Поред Великог Чемерника, његови врхови су: Кула (1.622 m), Мали Чемерник (1.596 m), Острозуб (1.546 m) и Павлова грамада (1.469 m) и сви су заобљеног типа.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.