Гола Глава

Гола Глава је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 564 становника.

Овде се налази ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Гола Глава.

Гола Глава
Spomenika NOB-a, Gola Glava 002
Споменик НОБ-а, поред пута Шабац-Ваљево
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 564
Географске карактеристике
Координате44°23′33″ СГШ; 19°51′19″ ИГД / 44.3925° СГШ; 19.855333° ИГДКоординате: 44°23′33″ СГШ; 19°51′19″ ИГД / 44.3925° СГШ; 19.855333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина227 м
Гола Глава на мапи Србије
Гола Глава
Гола Глава
Гола Глава на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Гола Глава живи 641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,8 година (42,2 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 252 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.290
1953. 1.283
1961. 1.231
1971. 1.029
1981. 888
1991. 767 766
2002. 793 846
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
699 88,14 %
Роми
  
89 11,22 %
Хрвати
  
1 0,12 %
непознато
  
4 0,50 %

Галерија

Selo Gola Glava - opština Valjevo - zapadna Srbija - centar sela 1

Гола Глава - панорама

Selo Gola Glava - opština Valjevo - zapadna Srbija - centar sela 2

Гола Глава - панорама

Selo Gola Glava - opština Valjevo - zapadna Srbija - crkva

Гола Глава - црква

Selo Gola Glava - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 11

Гола Глава - панорама

Selo Gola Glava - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 8

Гола Глава - панорама

Selo Gola Glava - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 9

Гола Глава - панорама

Selo Gola Glava - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 5

Гола Глава - панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Глава (вишезначна одредница)

Глава може бити:

Глава, дио тијела живих бићаили

Манастир Привина Глава, манастир Српске православне цркве

Букова Глава, насељено мјесто града Лесковца, Република Србија

Велика Глава, насељено мјесто града Скадрина, Далмација, Република Хрватска

Веља Глава, насељено мјесто у општини Александровац, Република Србија

Гола Глава, насељено мјесто града Ваљева, Република Србија

Крушева Глава, насељено мјесто града Врања, Република Србија

Кршна Глава, насељено мјесто у општини Уб, Република Србија

Миска Глава, насељено мјесто у општини Приједор, Република Српска, БиХ

Остра Глава, насељено мјесто града Врања, Република Србија

Привина Глава, насељено мјесто у општини Шид, Република Србија

Радојева Глава, насељено мјесто у општини Бијело Поље, Република Црна Гора

Рудна Глава, насељено мјесто у општини Мајданпек, Република Србија

Сиња Глава, насељено мјесто у општини Мајданпек, Република Србија

Црна Глава, насељено мјесто у општини Пирот, Република Србија

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Зоран Јоксимовић

Зоран Јоксимовић (Брезовица, 12. септембар 1932 — Ваљево, 26. април 2015) био је српски књижевник, историчар и новинар. Добитник је више награда за научно дело.

Милорад Мића Станојловић

Милорад Мића Станојловић (Дружетић, код Коцељеве, 1919 — Млиниште, код Мркоњић Града, 30. септембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Ненадовићи

Ненадовићи су породица обор-кнеза Тамнавске и Посавске кнежине Ваљевске нахије Алексе Ненадовића, његовог брата војводе Јакова Ненадовића, обласног господара, првог попечитеља (министра) унутрашњих дела (од 1811), војводе и протојереја Матеје Ненадовића, првог председника Правитељствујушчег совјета (владе) Србије (од 1805), војводе тамнавске кнежине Јеврема Ненадовића, војводе Симе Ненадовића, Љубомира Ненадовића - Чика Љубе, књижевника, министра просвете и кнегиње Кнежевине Србије Персиде Карађорђевић, рођ. Ненадовић, мајке краља Петра I Карађорђевића.

ОШ „Прота Матеја Ненадовић“ Бранковина

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” Бранковина баштини традицију постојања школе основане 1830. године као приватне школе Ненадовића. Школа носи име по проти Матеји Ненадовићу (1777—1854), војводе из Првог српског устанка, председника Правитељствујушчег совјета и дипломате.

Oсновну школу у Бранковини чини матична школа и четири издвојена одељења: у Голој Глави, Бабиној Луци, Kотешици и Јошеви.

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Јошева

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Јошева је издвојено одељење школе у Бранковини, удаљено 26 км од матичне школе.

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Бабина Лука

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Бабина Лука је издвојено одељење школе у Бранковини.Издвојено одељење у Бабиној Луци је удаљено од матичне школе 5 км, у централном делу села и близу цркве. Настава се изводи у две учионице.

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Гола Глава

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Гола Глава је осмогодишња школа, удаљена десет километара од Бранковине, данас издвојено одељење матичне школе. Њена историја почиње 1887. године када је државна комисија поставила темеље школске зграде.Рад школе у Голој Глави је започео школске 1888/89. године, у којој је 55 ученика учио учитељ Милорад Ђукановић.

У септембру 1965. године подигнута је нова зграда школе. Крајем седме деценије врши се корекција школске мреже на сеоском подручју, па се школа у Голој Глави припаја школи у Бранковини школске 1970/71. године у оквиру јединствене школе чије је седиште у Бранковини.

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Котешица

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” ИО Котешица је издвојено одељење школе у Бранковини, удаљено 20 км од матичне школе.Школа у Котешици почела је да ради почетком 20. века. Школска зграда направљена је 1904. године у засеоку Туфегџићи. Касније због оронулости граде, 70-их година школа је смештена у зграду Задружног дома. Данашња, монтажна зграда, подигнута је 1980. године на новом месту, поред пута Ваљево – Гола Глава. Школа почиње са радом 1981. године.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Црква Вазнесења Христовог у Памбуковици

Црква Вазнесења Христовог у Памбуковици саграђена је 1871. год. Црква је категорисана као споменик културе од великог значаја. Од 2014. године, парохијска црква је преименована у манастир.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.