Гледићке планине

Гледићке планине простиру се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 35 km између Крагујевца на северу, Груже на западу и Левча на истоку до Западне Мораве на југу. Оне су, после Рудника. највише шумадијске планине. На њима је највиши врх Самар (922 m), a после њега врхови Јасеновита глава (906 m), Црни врх (895 m), Шиљата стена (868 m) и др. На подручју града Крагујевца Гледићке планине су рашчлањене речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске реке. Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, дивљим животињама (срне, дивље свиње), природним лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ).

Историјске, културне и артхитектонске вредности Гледићких планина: манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у 15. веку и 16. веку. Недавно асфалтираним путем може се лепо стићи од Крагујевца (излаз преко Станова и Грошнице) до Западне Мораве. Планински и сеоски путеви су погодни за пешачење, планинске бицикле и аутомобиле.

У селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик из 1932. године подигнут војницима из тог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собама за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

Гледићке планине
Обронци Гледићких планина
Географске карактеристике
Највиша тачкаСамар
Ндм. висина922 m
Координате43°45′03″ СГШ; 20°57′03″ ИГД / 43.750833° СГШ; 20.950833° ИГД Координате: 43°45′03″ СГШ; 20°57′03″ ИГД / 43.750833° СГШ; 20.950833° ИГД
Географија
Гледићке планине на мапи Србије
Гледићке планине
Гледићке планине
Државе Србија

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
  • Војна карта: Краљево 2, издавач Војногеографски институт, 1984. године (лист 530-2)
Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Дуленски Црни врх

Дуленски Црни врх или Црни врх (чешће се помиње под претходним именом) је један од највиших врхова на Гледићким планинама. Висина Дуленског Црног врха износи 897 m, што га чини једним од највиших у целом Шумадијском округу. Дуленски Црни врх се налази јужно од Крагујевца, између села Дулена и Бајчетине. Добио је назив по селу Дулену, у чијој се непосредној близини и налази.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Митар Васић

Митар Васић (рођен је 17. децембра 1925. године у Надрљу, Левач, Гледићке планине) мајстор је и градитељ фруле. Његов завичај познат по изузетно очуваном музичком предању.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Општина Рековац

Општина Рековац се налази у централној Србији, у Шумадији, у Поморавском округу.

Панонске острвске планине

Панонске острвске планине су планине смештене у средишњем делу Панонске низије, без повезаности са ободним планинским венцима (Карпатске, Динарске и Алпске планине).

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Шумадија

Шумадија је географска регија у Србији. Име је добила по шумама које су некада прекривале највећи део њене територије. Административно средиште је Крагујевац, који је уједно и центар Шумадијског округа. Стари назив за Шумадију је Тривалија (грб Тривалије се много касније, у време устаничке Србије налази и на барјаку војводе Лазара Мутапа.

Шумадијске планине

Шумадијске планине су планине које заузимају средишњи део Србије. Простиру од река Западне Мораве и Ђетиње на југу до Саве и Дунава на северу и од Дичине, Љига и Колубаре на западу, до Велике Мораве на истоку. Шумадијска греда је углавном динарског планинског система, али има и родопских планина. Највиши врх Шумадијске греде планина је Цвијићев врх, раније познат као Велики Штурац 1.132м нв на планини Рудник.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.