Глацијално језеро

Глацијално језеро (такође и глечерско или ледничко) је тип језера који се јавља најчешће у високопланинским пределима. Њихов настанак је везан претходни ерозиони или акумулациони рад ледника. Образује се преграђивањем природног водотока ледничким језиком или самим ледником. Оваква језера су карактеристична су за постглацијалне пределе, долине ледника и високе планине које су биле или су захваћеме глацијацијом.

Lake Plav3
Плавско језеро

Подела

Глацијална језера према месту настанка могу бити:

Глацијална или ледничка ерозивна језера леже у цирковима тј. у удубљењима из којих су полазили плеистоцени планински ледници. Називају се и циркним језерима (циркна језера). Она се данас јављају на планинама чији су гребени током плеистоцена били изнад доње климатске снежне границе, те су на њима тада постојали мањи или већи ледници. У народу су позната под називом „горске очи” а у неким крајевима и под називом „морске очи” („морске очи” код осталих словенских народа јер се веровало да су у вези са оближњим морем). У нашем региону таквих језера има на Шари, Дурмитору, Прокелтијама, Бјеласици и др. Бројна циркна језера постоје на Алпима, Пиринејима, Кавказу, Памиру, Хималајима, Андима, Кордиљерима итд.

Ледничка ерозивна језера могу се формирати и на дну валова некадашњег ледника. Она се називају „валовска језера”. Настају селективном ерозијом ледника, у мање отпорним стенама, које се брже еродирају у односу на отпорније те се ту образује секундарно удубљење. Пример оваквих језера јесу она у Долини седам триглавских језера у Словенији.

Глацијална или ледничка акумулациона језера образују се у терминалним басенима, са унутрашње стране чеоне морене којом је преграђен валов ишчезлог ледника. Примери оваквих језера су Бледско и Бохињско у Словенији, Плавско и Биоградско у Црној Гори и многа језера у подгорини Алпа, Кавказа и других високих планина. Генетски овим језерима припадају и језера у северним, поларним и бореалним областима, која леже између морена које су остале након отапања евроазијског и северноамеричког плеистоценог инландајса. Инландајсом се назива ледени континентални покривач сличан садашњим покривачима који постоје на Гренланду и Антарктику.[1]

Види још

Литература

  • Дукић, Душан; Гавриловић, Љиљана (2008). Хидрологија. Београд: Завод за уџбенике.
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд

Референце

  1. ^ Дукић, Душан; Гавриловић, Љиљана (2008). Хидрологија. Београд: Завод за уџбенике.
Биверхил (језеро)

Биверхил (енгл. Beaverhill Lake) је глацијално језеро у централном делу канадске провинције Алберта.

Налази се око 70 км источно од главног града провинције Едмонтона, у близини градића Тофилд и лежи у хидрографском басену реке Северни Саскачеван.

Површина језера је око 139 км², са максималном дубином до 2,3 метра. Одликује се постепеним опадањем нивоа воде, тако да је у периоду између 1999. и 2009. изгубило готово четвртину запремине.Језеро је познато као значајно станиште барских врста птица, а од 1987. део је заштићеног природног добра.

Борачко језеро

Борачко језеро је глацијално језеро које се налази у општини Коњиц у Босни и Херцеговини.Лежи на североисточном подножју планине Прењ, на надморској висини 397 m. Са запада га окружују стрми и шумовити висови Црне горе (1.343 m), а са истока Трањине (1.055 m). Басен језера је настао у Борачкој драги процесом глацијалне ерозије.

Језеро има елипсаст облик. Дугачко је 786 m, а широко 402 m. Површина му износи 0,26 km2. Дужина језерске обале је 2,4 km. Језеро је најдубље у југоисточном ужем делу око 17 m, а садржи приближно 2,5 милиона m3 воде, која је због бистрозелене боје прозирна и до 8,3 m. Вода је најтоплија у августу (око 25 °C), а најхладнија у фебруару (0 °C).

Борачко језеро добија воду од Борачког потока и бројних околних извора, којих има и по дну језера. Из језера истиче Шиштица, која се после кратког тока клисуром дугом 6 km и дубоком 60 m руши 30 m високим водопадом у реку Неретву.

Језеро је познато по доброј пастрмци и раковима.

Од Коњица је удаљено 20 km и повезано је асфалтним путем. У непосредној близини изграђени су хотели и мотели, јер је Борачко језеро омиљено излетиште становника Коњица, Сарајева и Мостара.

Боу (глечер)

Глечер Боу (енгл. Bow Glacier) представља долински глечер планинске глацијације који се спушта са леденог поља Вапта. Глечер се налази на Стеновитим планинама у границама националног парка Банф у канадској провинцији Алберта. Удаљен је око 37 км северозападно од скијашкога центра Лејк Луиз.

Након окончања малог леденог доба средином 19. века његова дужина се константно смањује. Тако се у периоду од 1850. до 1953. повукао ка Вапти за 1.100 метара остављајући за собом у некадашњем терминалном басену мало глацијално језеро. Његов садашњи терминални басен представља главни извор воде реке Боу и језера Боу. У западном делу језера постоји мала наносна делта акумулираног материјала насталог у процесу ледничке ерозије у глечерском валову.

Боу (река)

Боу (енгл. Bow River) је река која протиче кроз јужне делове канадске провинције Алберта. Истиче из термалног басена истоименог глечера на Стеновитим планинама на висини од 1.960 метара, тече ка истоку кроз питому прерију и стапа се са реком Олдмен након 587 км тока градећи тако реку Јужни Саскачеван. У горњем делу тока река протиче кроз истоимено глацијално језеро, а у средњем делу тока је вештачко језеро Гоуст. Горњи део корита налази се у границама националног парка Банф.

Басен реке Боу има површину од 26.200 км². Укупан пад је 1.260 метара, што у просеку чини 2,14 м/км тока.

Припадници аутохтоних првих народа реку су звали Makhabn што у буквалном преводу означава реку дуж које расте трска за стреле. Наиме локални народи су од трске са њених обала израђивали лукове и стреле које су користили за лов. Први Европљани који су открили ову реку били су трговац крзнима Џејмс Гади и истраживач Дејвид Томпсон који су провели зиму 1787/88 на обалама ове реке.Воде реке се данас користе за наводњавање пољопривредних површина и снабдевање насеља питком водом. У периоду између 1910. и 1960. дуж Боа и његових притока изграђене су бројне мање хидроелектране које електричном енергијом снабдевају околна насеља.

Најважнија насеља која леже на њеним обалама су Лејк Луиз, Банф и Калгари.

Валовско језеро

Валовско језеро је тип глацијалног језера које настаје ерозионим радом ледника. Валовска језера су карактеристична за високе планинске пределе и као што им и само име каже настају у валовима, тј. коритима некадашњих ледника. Настају селективном ерозијом на месту где је ледник направио секундарно удубљење, а оно се касније испунило водом.

Најпознатија језера овог типа формирала су се у Долини Триглавских језера у Словенији (Зелено, Црно, Велико, Двојно и др).

Вележ

Вележ је кречњачка планина у Херцеговини између Невесиња и Мостара, Босна и Херцеговина. Дуга је 13 км. Добила је име по словенском богу Велесу. Највиши врхови су Ботин (1969 м), Гувнине (1897 м и Влачуге (1754 м). На северној страни има трагова глацијације. Планина обухвата већином голи крш, с ретким пашњацима и шумом. Сточарски рејон. Готово безводна. Извори се јављају у подножју (највећи је врело Буне). Изнад шумске зоне до врха налази се низ јама снежница, из којих се лети вади снег за појење стоке. Северна страна је богатија водом, ту се налази и мало глацијално језеро. Западним подножјем (долином Неретве) пролази важан пут и железничка пруга, веза Сарајева са морем.

Велико Јажиначко језеро

Велико Јажиначко језеро (мкд. Големо Јажинско езеро, алб. Liqeni i Jazhincës) је глацијално језеро у Србији на Косову и Метохији. Ово је једно од 27 језера која се налазе на Шар планини, а лежи у близини границе Србије са Северном Македонијом. Заједно са Малим Јажиначким језером чини Јажиначка језера. Име је добило по селу Јажинце у општини Штрпце. Језеро се налази на 2.180 m надморске висине. Дугачко је 125, а широко 50 метара. Тачна дубина није измерена, али претпоставља се да је дубоко око 5 метара. Према неким српским научницима дубина језера при високом водостају износи 12 метара. И према првим и другим изворима језеро је најдубље од свих језера на Шар планини. Дужина обалне линије језера износи око 500 m. Језеро има јајчани облик. Велико Јажиначко језеро се напаја водом из једног потока који не пресушује и са околног снега који се задржава током већег дела године. Вода је кристално чиста и прозирна до самог дна. При високом водостају вода из језера истиче у виду поточића.

У језеру живи поточна пастрмка, којом је језеро порибљено.

Горње Блатештичко језеро

Горње Блатештичко језеро је глацијално језеро на Шар-планини у Србији. Смештено је у Блатешичком цирку на надморској висини од 2.215 метара, а од Доњег Блатештичког језера удаљено је 180 метара. Налази се на око шест километара југоисточно од Штрпца. Дужина језера је 50 метара, а ширина око 23 метра, са дубином од једног метра. Обим износи 140 метара

Занимљиво је да у њему локално становништво купа овце. Језеро прима воду од две притоке и од неколико снежаника, збвог чега је вода изузетно бистра.

Доње Блатештичко језеро

Доње Блатештичко језеро је глацијално језеро на Шар-планини у Србији. Смештено је у Блатештичком цирку на надморској висини од 2.160 метара. Налази се око шест километара југозападно од Штрпца. Ширина језера износи 13, а дужина око 32 метра, док је обим 78 метара. Највећа дубина је 60 сантиметара и провидно је до дна.

Језеро се храни водом из Горњег Блатештичког језера, оцеђивањем кроз моренски материјал, а има своју отоку, која чини леви крак Блатештичке реке, притоке Лепенца.

Кардивач

Кардивач (рус. Кардывач) је глацијално језеро смештено на северозападним обронцима Великог Кавказа, на југозападу Краснодарског краја Руске Федерације, недалеко од границе са Абхазијом. Са површином од 0,133 км² друго је по величини језеро у покрајини. Налази се на око 44 км југоисточно од варошице Краснаја Пољана и административно је део Адлерског рејона града Сочија.

Језеро је смештено у котлинском удубљењу окруженом високим планинским врховима планинског система Великог Кавказа (Лојуб 2.970 м на западу, Циндишха 3.140 м на северу и југу и Кутехеку на југоистоку) на надморској висини од 1.838 m. Са севера кроз уску котлину у језеро се улива река Горња Мзимта која свој ток почиње нешто северније у језеру Горњи Кардивач на надморској висини од 2.472 метра, у зони изнад снежне границе. Највећа отока је река Мзимта која из језера истиче на његовом југозападном делу, и која се након 89 км тока улива у Црно море код града Сочија. Максимална дужина језера је око 520 m, ширина до 360 m, са највећом дубином од 17 m.

Језеро је глацијалног порекла и настало је на месту где је чеона морена два глечера која су се спуштала са околних планина формирала терминални басен. У прошлости језеро је било знатно већих димензија, али је због интензивне ерозије велики део његових вода отекао ка Црном мору.Језеро се налази у склопу Западног Кавказа који се од 1999. налази на Унесковој листи светске баштине.У језеру не обитавају рибље врсте пошто 15 високи водопад који се налази на реци Мзимта спречава поточне пастрмке из реке да се населе у водама језера.

Кари (језеро)

Језеро Кари (јерм. Քարի լիճ, Кари лич) је планинско глацијално језеро у Јерменији (марз Арагацотн), смештено на врховима планине Арагац. Налази се на платоу надморске висине од 3.207 метара и окружено је планинским врховима. Укупна површина језера је око 30 ха, дужина обалске линије је 1.160 метара а запремина 357.000 м³. Максимална дубина језера је до 8 метара. Током зиме језеро је прекривено снегом и ледом.На источним обалама језера налази се метеоролошка станица, а од језера води асфалтиран пут ка југу ка Бјураканској опсерваторији.

Током квартарне глацијације највиши планински врхови Јерменије су били прекривени дебелим леденим покривачем чије отапање (почело пре 9.000 година) је условило настанак данашњих форми рељефа у планинским подручјима. Један од тих рецентних глацијалних облика рељефа је управо и језеро Кари на Арагацу. Језеро је настало у некадашњем терминалном басену који су преградиле чеоне морене наталоживши гомилу материјала (од камених блокова до глина)

Миневанка (језеро)

Миневанка (енгл. Lake Minnewanka) је глацијално језеро смештено на источним падинама Стеновитих планина у канадској провинцији Алберта. Налази се у источном делу националног парка Банф на удаљености око 5 км североисточно од насеља Банф. Име језера потиче од народа Накота (Сијукси) и у преводу значи вода духова.

Језеро је дугачко до 28 км, широко до 2 км са максималном дубином од 142 метра. Најдуже је језеро у канадским Стеновитим планинама, а то превасходно захваљујући брани која је изграђена на његовом западном делу за потребе производње електричне енергије. Бране су саграђене 1912. и 1941. а ова последња је подигла ниво језера за додатних 30 метара.

Најважнија притока је река Каскада.

Разна индијанска племена су насељавала обале језера и пре више од 10.000 година о чему сведоче бројни археолошки налази каменог оруђа. Језеро и његова околина су данас веома популарни међу туристима и рекреативцима (лов, бициклизам, планинарење, роњење, вожња кајаком). У водама језера обитава бројна популација језерске пастрмке.

Нарач (језеро)

Језеро Нарач (блр. На́рач) је највеће језеро у северозападној Белорусији, у Мјадељском рејону Минске области. Налази се у сливу истоимене реке и у саставу је Нарачанског националног парка.

Површина језера је нешто мања од 80 км², а максимална дубина не прелази 25 метара. Највећа ширина језера је око 13 км, док је дужина обалске линије у просеку око 41 км. У језеру се налазе залихе воде од 710 милиона м³, а површина слива који храни језеро је 199 км².

Језеро је веома богато рибом, и у њему живи око 22 различите врсте рибе, највеће су штуке и јегуље. На обалама се гнезде разне врсте птица, а најбројнији су црвенокљуни лабуд, мала чигра, орао рибар, мали гњурац и други. Окружено је боровом шумом.

Језеро је настало пре неколико хиљада година топљењем ледника (глацијално језеро).

На његовим обалама се налази истоимено насеље и одмаралиште, које је посебно популарно као дечји камп.

Општина Купрес (Кантон 10)

Купрес је општина на југозападу Босне и Херцеговине, у саставу Федерације БиХ. Припада Кантону 10. Сједиште општине је у истоименом градићу.

Данашња општина Купрес захвата површину од 570 km2 (87,5 % површине предратне општине), док 89 km2 припадају општини Купрес у Републици Српској.

Пихајарв

Пихајарв (ест. Pühajärv) малено је глацијално језеро на крајњем југу Естоније на територији округа Валгама. Налази се на око 3 km југозападно од града Отепе, на подручју благо заталасаног моренског побрђа Отепа. Преко своје једине отоке, реке Мали Емајиги језеро је повезано са језером Вирцјарв, односно даље са басеном реке Нарве и Финским заливом Балтичког мора.

Површина језерске акваторије је 2,863 km2, максимална дужина је до 3,5 km, ширина до 1,6 km. Површина језера при просечном водостају налази се на надморској висини од 115 метара. Просечна дубина језера је 4,3 метра, максимална до 8,5 метара. На језеру се налази 5 мањих острва. Његове обале су песковите и шљунковите и обрасле густим лишћарско-четинарским шумама због чега се сматра једним од најлепших језера Естоније.

Рјуге Сурјарв

Рјуге Сурјарв (ест. Rõuge Suurjärv) малено је глацијално језеро на крајњем јуоистоку Естоније на територији округа Вирума, северозападно од побрђа Ханја.

Са максималном дубином од 38 метара најдубље је језеро у Естонији (просечна дубина језера је око 11,8 метара). Максимална дужина језера је 585 метара, ширина око 300 километара, а површина језерске акваторије 13,5 хектара. Храни се преко подземних извора. Језеро се налази у сливном подручју реке Нарве, односно у басену Финског залива Балтичког мора.

Скакаличко језеро

Скакаличко језеро (или Црни ђол) је глацијално језеро на Шар-планини на Косову и Метохији. Смештено је на надморској висини од 2.340 метара, крај врха Скакала. Удаљено је око 20 километара јужно од Призрена. Дужина језера је 90 метара, широко је 70, а дубоко око пола метра. Бистро је и провидно до дна.

Језеро храни подземним путем Скакаличку реку, леву притоку Пене, а воду добије од снежаника и од падавина.

Црно језеро (Зеленгора)

Црно језеро је природно језеро на планини Зеленгора, у Националном парку Сутјеска, Република Српска, БиХ. Црно језеро је површине око 0.013 км² (1.08 хектара), а дубоко је око 3 до 4 метара. Дужина језера износи око 170 метара а ширина око 80 метара. Црно је планинско језеро и налази се на 1.450 метара надморске висине. Ово планинско и глацијално језеро се напаја водом из извора у његовој непосредној близини. Дно језера је муљевито и из њега истиче поток. Околина језера је обрасла шумом. До овога језера се из Фоче стиже правцем ка Тјентишту, путем ка селу Штавањ, затим ка селу Врбнице, а одатле теренским возилом до Сријемушне луке. Из мјеста Сријемушна лука иде се ка мјесту Видеж, а одатле шумском стазом до самог језера.

Шутманско језеро

Шутманско језеро (алб. Liqeni i Shutmanskos) је глацијално језеро у Србији на Косову и Метохији. Ово је једно од 27 језера која се налазе на Шар планини, а лежи у близини границе Србије са Републиком Северном Македонијом. Налази се у удубљењу, које је покривено пашњацима, на 2,070 m надморске висине. Дугачко је 160, а широко је око 100 метара. Обим језера износи 457 m, а површина језера је 12.740 m². Дубоко је око 1 метар. У језеро утиче поточић, а вода истиче само при високом водостају.

Типови језера
Тектонска
Ерозиона
Акумулативна
Вештачка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.