Гимназија

Гимназија је средња школа за опште образовање која припрема ученике за факултет. Назив потиче од античке грчке речи „γυμνάσιον“ која представља физичко и интелектуално образовање младих. У немачком језику и у већем делу Европе је данашња реч „гимназија“ задржала значење интелектуалног образовања а у енглеској речи „gym“ је остало значење физичког.

Историја

Прве средње школе су називане "Латинским", из њих су се затим развиле гимназије. Прву гимназију је основао Јохан Штурм 1538. године у граду Штразбургу. Од ње су проистекле познате класичне гимназије.[1]

Почетком 18. века појавиле су се нове "реалне гимназије" зване "Реалка". У њима се више учила математика и друге природне науке а без латинског језика.

Код Срба је прву гимназију покушао да отвори патријарх Чарнојевић 1698. године, на додељеном имању код Сечуја. Прва кратка непотпуна средња школа звана "Славено-латинска школа" радила је између 1727-1730. године у Карловцима.

Врсте гимназија

У Србији су постојале или постоје следећи типови гимназија:

  • Класична гимназија (школа у којој се 2 године учио старогрчки језик и 4 године латински)
  • Реална гимназија (старогрчки се није учио, латински две године са два смера: друштвени и природно-математички, са акцентом на друштвене или природне науке). Оваква гимназија се још називала и Реалка. Данас доминантни тип гимназије у Србији.
  • Математичка (Физичка) гимназија - са акцентом на математици (физици)(за посебно талентоване за математику, физику)
  • Гимназија где је доминирало учење страних језика (енглески, француски, шпански, кинески...). Данас, заједно са класичном гимназијом, најчешће чини један тип гимназије-Филолошку гимназију.

У Европи се на основу искустава из Индије и других бивших колонија, где се образовање изводило на страном језику дошло до закључака да ученици, који су осим саме наставе страног језика и неке или све предмете учили на страном језику, поседују изузетно квалитетно и употребљиво знање страног језика. Извођењем наставе на страном језику ученици добијају могућност да размишљају на страном језику и тиме је њихово знање практичније. Тренутно је у Европу у току процес ширења језичких гимназија у којима се на страном језику учи неки од нејезичких предмета. У Србији се кренуло са експерименталним разредима.

Структура школе у Србији

У Републици Србији Гимназија је четворогодишња школа у коју се уписују ученици узраста 14-15 година, по завршетку основне школе. У првом разреду ученик бира смер (општи, друштвено-језички, природно-математички), од чега зависи избор и обим наставних предмета. Седмично, ученик има 30-ак часова, по 45 минута, од чега из једног предмета има око 2-4 часа. Дневно, ученик има до 7 часова у истој смени, јутарњој или поподневној.

Зависно од смера и разреда, предмети могу бити: српски језик и књижевност, први и други страни језик (енглески, немачки, француски, шпански или руски), латински језик, устав и права грађана, социологија, психологија, филозофија, логика, историја, географија, биологија, математика, физика, хемија, рачунарство и информатика, музичка култура, ликовна култура, физичко васпитање.

За сваки од предмета ученик добија оцену током целе године од 1 до 5, док се на крају полугодишта (почетак јануара и јуна) изводи закључна оцена. На крају школске године (почетак јуна) изводи се и закључна оцена предмета и разреда. Ученик прелази у виши разред уколико на крају школске године ни једна од закључних предметних оцена није недовољна (1). Средња вредност, аритметичка средина пролазних оцена 2-5 предмета је оцена успеха ученика.

Државе са гимазијским системом образовања

  • Албанија: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Аргентина: 6 година, после 7 година основног образовања.
  • Аустрија: 8 година, после 4 године основног образовања.
  • Босна и Херцеговина: 4 године, после 9 година основног образовања.
  • Бугарска: 5 година, после 7 година основног образовања.
  • Грчка: 3 године, после 6 година основног образовања.
  • Естонија: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Кипар: 3 године, после 6 година основног образовања.
  • Летонија: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Литванија: 4 године, после 4 године основног и 4 године средњег образовања.
  • Луксембург: 7 година, после 6 година основног образовања.
  • Мађарска: 4/6/8 година, после 8/6/4 година основног образовања.
  • Македонија: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Немачка: 8 година, после 4 године основног образовања.
  • Пољска: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Румунија: 4 године.
  • Русија: 6-7 година.
  • Словачка: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Словенија: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Србија: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Финска: 2,5–4 године после 9 година основног образовања.
  • Холандија: 6 година, после 8 година основног образовања.
  • Хрватска: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Црна Гора: 4 године, после 9 година основног образовања.
  • Швајцарска: 6/4 године, после 6 година основног или 6 + 2 године основног и средњег образовања.
  • Шведска: 3 године, после 9 година основног образовања.

Референце

  1. ^ Бранислав Јочић, Миодраг Спирић: "Алексиначка гимназија 1865-1995. године", Алексинац 1995. године
Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Valjevska gimnazija

Valjevska gimnazija je srednja škola koja se nalazi u Valjevu. Osnovana je 23. novembra 1870. kao Valjevska gimnazijska realka, koju je tada pohađalo 43 učenika.

Šabačka gimnazija

Šabačka gimnazija, čiji je stari naziv Gimnazija „Vera Blagojević“, je škola u Srbiji sa tradicijom dugom 180 godina. Osnovana je 1837. godine, u zgradi nekadašnje Polugimnazije, a današnjoj zgradi Narodnog muzeja. Šabačka gimazija je sada smeštena pored stare grade, u Masarikovoj 13, u samom centru grada, preko puta Biblioteke Šabačke. Stari nazivi škole su Šabačka polugimnazija, Gimnazija gospodara Jevrema Obrenovića, Srpska kraljevska gimnazija, Podrinska gimnazija, Gimnazija Vera Blagojević. Dan škole je izglasalo Nastavničko veće 2006. godine i to je 8. novembar, Mitrovdan.

Škola ukupno ima oko 750 učenika u 6 smerova i 36 odeljenja: društveno-jezički, prirodno-matematički, računarski, filološki i opšti smer . Dva odeljenja su društveno-jezičkog smera i opšteg smera, jedno je prirodno-matematičkog, filološkog i računarskog smera. Smer filološke gimnazije uveden je u školu 2004. godine, a informatički smer 2006. godine, dok je opšte odeljenje uvedeno 2014. godine.

Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)

Гимназија „Јован Јовановић Змај“ је најстарија од четири гимназије у Новом Саду. Носи назив једног од најзначајнијих српских песника крајем 19. и почетком 20. века, Јована Јовановића Змаја.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Прокупље

Гимназија у Прокупљу је основана на иницијативу Захарија Хаџи-Арсића, председника привредне банке као прва приватна нижа гимназија. Указ о њеном оснивању је донет 9. септембра 1908. године.

Гимназија „Таковски устанак”

Гимназија „Таковски устанак“ је гимназија, једна од три средње школе у општини Горњи Милановац. Основана је 1879. године, а садашње име носи од 9. маја 1974. године. Налази се у Улици Милоша Великог број 11.Зграда школе подигнута је 1902, као „Дом Милоша Великог“, а за наставу се користи од 1912. године. Проширена је 1939. године, а реконструкција и адаптација су извршени 1979. Реновирање и додатна адаптација су спроведени у школској 2009/10. години. Кроз школу, којој је школска 2013/14. година 106. започета, прошло је више од 10.000 ђака.

Девета гимназија „Михаило Петровић Алас”

Девета гимназија "Михаило Петровић Алас" је средња школа смештена у Новом Београду, на углу Булевара маршала Толбухина (до 2016. под називом Улица Гоце Делчева) и Улице Париске Комуне. Школа је основана 1961. године, а име је добила по најзначајнијем српском математичару Михаилу Петровићу Аласу.

Друга београдска гимназија

Друга београдска гимназија основана је указом Намесништва, а у име малолетног кнеза Милана Обреновића , 11. августа 1870. године под називом Палилулска полугимназија. Први директор гимназије био је Димитрије Нешић.

Земунска гимназија

Земунска гимназија је једна од 17 београдских гимназија, која се налази у Градском парку у Земуну.

Карловачка гимназија

Карловачка гимназија, основана као Гимназија у Срба (официјално Илирска гимназија), најстарија је српска гимназија, почела је са радом 1791. године, у Сремским Карловцима.

Главни иницијатори и финансијери су били митрополит Стеван Стратимировић и трговац Димитрије Анастасијевић Сабов, који је издвојио замашну суму новца (20.000 форинти) за изградњу школе.

Математичка гимназија

Математичка гимназија у Београду, основана 1966, је у региону јединствена гимназија специјализована за рад са ученицима талентованим за математику, програмирање и физику. Почевши од 2004/05, у Гимназији раде и огледна одељења два завршна разреда основне школе.

Настава у Математичкој гимназији се одвија у малим одељењима, половину предавача стручних предмета чине универзитетски наставници, а до сада (2005) је око 250 некадашњих ученика стекло звање доктора наука. Математичка гимназија има статус школе од посебног националног значаја, и чланица је Европског савета за високе способности.

Осма београдска гимназија

Осма београдска гимназија налази се на Лекином брду, у амбијенту парк-шуме „Шумице“, у близини спортског центра на општини Вождовац у Беграду.

Пета београдска гимназија

Пета београдска гимназија (основана 1905. године као Прва женска реална гимназија) је једна од престижнијих гимназија у Београду. У овој гимназији школовале су се многе истакнуте личности из јавног живота Србије 20. века, а и савременог српског јавног живота. Може се похвалити да је одшколовала једног председника републике, више градоначелника главног града, више министара, и прву жену председника Владе у историји Србије. Поред државника, гимназија је школовала и неке од успешнијих српских глумаца, музичара и писаца.

Квалитету наставе и неговању духа београдског културног живота у школи допринеле су истакнуте личности које су као професори радиле у школи, попут Надежде Петровић, Десанке Максимовић, Венеа Богославова и других.

Због чињенице да је Пета београдска гимназија била прва гимназија у образовном систему Србије намењена образовању жена, као и захваљујући истакнутим женама из јавног живота Србије које су у њој школовале, школа заузима важно место у историји еманципације жена у Србији.

Прва београдска гимназија

Прва београдска гимназија је гимназија са дугом традицијом, основана 1839. године у Београду. Налази се у центру Београда, у Улици Цара Душана 61, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.

Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је, школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.

Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.

Прва крагујевачка гимназија

Прва крагујевачка гимназија је средња школа у Србији. Основана је 1833. године.

Савремена гимназија

Савремена гимназија је приватна Кембриџ гимназија која се налази у Београду на општини Врачар. Постоји од 2011. године, а са радом је почела 2015. када је примљена прва генерација ученика. Директор школе је професорка Светлана Белић Малинић. Оснивач школе је LINK group d.o.o..

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.