Гепиди

Гепиди су били германско племе које је познато по томе што су поразили Хуне након смрти Атиле. Гепиди се најпре спомињу око 260. године, када су заједно са Готима напали Дакију у коју се коначно насељавају у VI веку.

Према Јордану, име Гепиди потиче од готске речи „гепанта“ што значи „спор“, јер су Гепиди заостајали у сеоби из Скандинавије.[1]

Gepid kingdom 6th century-sr
Гепидска краљевина у свом највећем обиму (539-551. године)
Europe and the Near East at 476 AD
Европа 476. године

Хунски вазали

Године 375. Хуни их потчињавају. Поставши хунски вазали учествовали су у бици на Каталаунским пољима 20. јуна 451, коју је водио хунски вођа Атила. У тој бици на једној страни су се борили Хуни и низ германских племена, међу којима Гепиди и Остроготи, док су на другој страни били Гало-Римљани и такође германска племена, између осталих Визиготи са њиховим краљем Теодорихом II, који је нашао своју смрт на овом бојишту. Након Атилине смрти године 454. Гепиди и Остроготи и друга германска племена побунила су се против Хуна и победила их у бици на реци Недао.

Гепидска краљевина

На врхунцу моћи

Гепиди су тиме добили хунске територије у Дакији, а са Римским царством су склопили частан мир. Уследила су ривалства са Остроготима, при чему Гепиди губе битке и бивају потиснути. Зенит достижу око 537. године када заузимају Срем и околину Београда. Град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) постаје средиште гепидске државе, а гепидски краљ Кунимунд ковао је златнике у овом граду.

Сукоби са Лангобардима

Византијско царство се удружује 546. године са Лангобардима (још званим и Ломбардима) да би истерало Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су живели на територији данашње Славоније. Тиме се отварао простор продору Словена и Авара. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде у једној бици, али непријатељства су се настављала.

Коначан пораз од Авара

Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Авари су то учинили са таквим успехом и суровошћу да су Лангобарди, уплашени новим савезницима, отишли према Апенинском полуострву (зауставили су се у данашњој Ломбардији, којој су дали име). Авари су тиме коначно поробили Гепиде 567. године, отворивши потпуно простор продору Словена.

Извори

  1. ^ Heather, P.J. (1991). Ghots and Romans 332-489. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820535-7.

Литература

Спољашње везе

448

448 је била преступна година.

Ардарик

Ардарик или Ардарих (? — 460?) је био владар, односно краљ Гепида. О његовом раном животу се мало зна.

Први пут се спомиње за време владавине хунског владара Атиле коме су Гепиди служили као вазали. Ардарик је описан као најоданији од свих Атилиних вазала и један од његових највреднијих савезника. Међутим, након што је Атила умро 453. и избио грађански рат међу његовим синовима, Ардарик је заједно са Остроготима и њиховим краљем Теодемиром дигао устанак. То је резултовало великом бици на реци Недао 454. у којој је погинуо хунски краљ Елак, а Хуни потпуно разбијени. Гепиди су тако постали господарима Панонске низије, али нису могли успоставити хегемонију каква је раније постојала под Атилом. Византијски историчар Јордан наводи како је Ардарик имао добре односе са Источним римским царством, задовољивши се тек симболичним данком и уздржавајући се од похода јужно од гепидских граница.

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Бекеш (жупанија)

Бекешка жупанија, (мађ. Békés megye) је једна од жупанија региона великих равница и северне мађарске у Мађарској, налази се у југоисточном делу регије велике јужне равнице.

Жупанију Бекеш своје границе дели са Румунијом и мађарским жупанијама Чонград, Јас-Нађкун-Солнок и Хајду-Бихар. Површина жупаније је 5.631,05 km², а седиште жупаније је град Бекешчаба.

Битка на реци Недао

Битка на реци Недао се одиграла године 454. у Панонији између хунских снага под краљем Елаком на једној, и побуњених Гепида и Острогота под краљевима Ардариком и Теодомиром на другој страни. До побуне Гепида и Острогота је дошло годину дана након смрти хунског краља Атиле, чији су се синови сместа почели борити за престо, давши тако прилику многим подређеним народима да се ослободе хунске власти. Прецизна локација реке Недао није позната; део савремених историчара верује да је представљала једну од притока Саве, док је други смештају између Тисе и Карпата. У сваком случају, представљала је спектакуларан окршај који је дубоко импресионирао савременике, односно историчара Јорданеса који није крио одушевљен међусобним крвопролићем варвара који су само неколико година раније уједињени под Атилиним вођством сејали ужас по Римском царству. Хуни су у тој бици поражени, а краљ Елак погинуо. Остаци хунских снага су се повукли преко Карпата где су нешто касније без успеха под Денгизићем покушали обновити Атилино царство, док је део пребегао на римске територије и ушао у тамошњу војну службу. Након битке Панонијом су завладали Гепиди и Остроготи.

Бор (град)

Бор је град и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 34.160 становника (према попису из 1991. било је 40.668 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Гепидска краљевина

Гепидска краљевина је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 5. и 6. века. Основали су је Гепиди, народ германског порекла. Пре стварања краљевине, Гепиди су били под влашћу Хунског каганата, али су, победивши Хуне у бици на реци Недао 454. године, збацили хунску власт и створили сопствену државу.

Дикан

Дикан је југословенски стрип о истоименом јунаку, настао из пера Лазе Средановића, а идејно га је осмислио Никола Лекић, главни уредник „Политикиног забавника“ у вријеме настајања стрипа[1]. Често је упоређиван са Астериксом, који је и био узор аутору стрипа. Стрип је објављиван искључиво у Политикином Забавнику, а 2006. године објављен је и стрип-албум „Дикан: Плава шпиља“. Први пут је објављен 1969. године, у 903. броју Политикиног Забавника у епизоди „Буздованске игре“ и убрзо је постао један од омиљених стрипова у бившој Југославији.

Текстове за епизоде су писали: Нинослав Шибалић, Никола Лекић, Миленко Матицки, Бранко Ђурица и Слободан Ивков, као и сам Лазо Средановић.

Стрип прати пустоловине, пропаћене хумором, два Стара Словена, Дикана и његовог верног пратиоца ујака Вукоја. Радња стрипа је смештена у време пре велике сеобе народа, углавном на Балкану. Јунаци стрипа се, током авантура, сусрећу са многобројним племенима, народима, историјским локалитетима и личностима: Сармати, Гепиди, Хазари, јунаци су у потрази за Атлантидом, сусрећу се са царом Јустинијаном...

Кнежевина Влашка

Кнежевина Влашка (рум. Țara Românească, рум. ћир. Ца́ра Ромѫнѣ́скъ), румунска је држава на територији Влашке, која је постојала од средине 14. вијека до 1859/1861. године, када се ујединила са Кнежевином Молдавијом у државу под називом Уједињене Кнежевине Молдавија и Влашка. У 15. вијеку пала је под феудалну власт Османског царства. Од 18. вијека, у земљи је на власти био фанариотски режим.

Мачва

Мачва је географски регион у Србији. Највећи део Мачве се налази у северозападном делу уже Србије (у Мачванском округу), док се мањи северни део административно налази у Војводини (у Сремском округу). Највећи град Мачве је Шабац. Мачва обухвата површину од 800 km² са 150.000 становника.

Мунд

Мунд (лат. Mundus, грч. Μουνδος; 536†) био је гепидски поглавар и источноримски (византијски) војсковођа у време цара Јустинијана I.

Мунд је по византијском хроничару Јовану Малали био син гепидског краља. После очеве смрти живео је у Сирмију (данашњој Сремској Митровици) са ујаком Трапстилом, такође једним од краљева Гепида. Трапстила је међутим убијен 488. у боју са Остроготима, а Мунд је касније прихватио позив Теодорика Великог и ступио у његову службу. Све до Теодорикове смрти 526. године Мунд је живео у Италији и командовао савезничким одредом Гепида. Пошто је Теодорик умро, вратио се у Подунавље и 529. је послао молбу Јустинијану са жељом да ступи у царску службу. Цар је позитивно одговорио и поставио Мунда за врховног заповедника војске у Илирику (magister militum per Illyricum). Одмах по ступању на дужност, Мунд је пресрео један пљачкашки поход Словена, а наредне, 530., поразио је Бугаре који су упали у Тракију. Заробио је једног од њихових поглавара и са богатим пленом га је послао у Константинопољ. Након што је у априлу 531. године Велизар претрпео неугодан пораз у борби са Персијанцима код Калиника, Јустинијан је поставио Мунда на његово место. Мунд је тако постао врховни војни заповедник Истока (magister militum per Orientem), мада извори не говоре да ли је уопште путовао на исток Царства или је наименовање било чисто номинално. Оно што је сигурно да се са својим одредом херулских најамника обрео у Цариграду почетком 532. године. На други дан устанка "Ника" 14. јануара Јустинијан га је послао као члана делегације која је требало да преговара са побуњеницима. Пошто су прилике кренуле лоше по цара, Јустинијан се спремао да се са двором склони у малоазијски град Хераклеју. По том плану Мунд је требало да остане у Цариграду и чува са својим људима царску палату. Ипак, царица Теодора је повратила срчаност Јустинијану, а Велизар и Мунд су разрадили план обрачуна са побуњеницима. Малобројна и добро увежбана царска војска је упала на цариградски хиподром 18. јануара и извршила страховит покољ окупљених. У току једног дана наводно је побијено 30 000 побуњеника без обзира на године и пол, побуна је угушена, а Јустинијанов режим најзад учвршћен. Мунд је, можда у виду награде за учињено током „Нике“, поново постављен на место врховног команданта Илирика. Јустинијан је и за њега и за Велизара имао још грандиознији план: обнову царске власти на Западу. Пошто је Велизар 533. освојио Вандалску краљевину, 535. отпочело је освајање краљевине Острогота (Готски рат). Мунд је са својим војницима послат у Далмацију коју је брзо преотео Готима и утврдио свој штаб у Салони (данашњем Сплиту). Наредне 536. Остроготи су покренули велику офанзиву у Далмацији. Мундов син Маврикије је са малобројном војском погинуо у тешкој борби са Готима недалеко од Салоне. Ражалошћени и разјарени Мунд је одмах повео своју војску на Готе и у бици, коју је Јорданес описао као једну од најкрвавијих у то доба, је поразио остроготску војску, али је и сам погинуо. Прокопије из Цезареје је описао Мунда као смелог и енергичног војника бескрајно оданог Јустинијану.

Наис

Наис (лат. Naissus, грч. Ναϊσσός) је био антички град, ког су првог населили Дарданци у 3. веку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Наису су рођени будући римски цареви Константин Велики и Констанције III. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Словенска племена су га освојила око 612.-614. године. На месту античког Наиса данас се налази град Ниш.

Остроготи

Остроготи или Источни Готи су били варварско германско племе које са истока дошло на територије Западног и Источног римског царства (Византије) и битно су утицали на политичке прилике касног Римског царства.

Најзначајнији краљ Острогота је био Теодорик Велики, који је свргнуо првог варварског краља Италије Одоакара.

Готи су били један народ све до 3. века, кад су се поделили на Остроготе и Визиготе.

Оба племена имају много тога заједничког, посебно поштовање римског бога Марса. Та природна подела је наступила због пренасељености у подручју Црног мора, где су Остроготи основали краљевство. Гепиди су постали њихови вазали.

Панонија (византијска провинција)

Панонија је била провинција унутар Византијског царства која је постојала у 6. веку у данашњем Срему, у Србији. Главни град је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Сингидунум

Сингидунум (лат. Singidunum) је био антички римски град, ког су првог населили Скордисци у 3. веку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Сингидунуму је рођен будући римски цар Јовијан. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Сармати, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Византија је повратила град 566. Словенска племена су га освојила око 630. године, а 876. град се први пут помиње под именом Београд. На месту старог Сингидунума данас се налази главни град Србије Београд, који је један од најстаријих градова у Европи.

Град се обнављао из пепела (према легенди и потврђеној историји) 38 пута.

Теодемир

Теодемир (умро 474.) је био остроготски краљ из династије Амали. Владао је заједно са двоје своје браће и био је вазал Атилин. Након смрти Атиле Гепиди и Остроготи предвођени Теодомиром побјеђују Хуне у бици код Неда 454. године.

Његов син је познати Теодорик Велики. Након једног склопљеног споразума са Византијом био је принуђен да пошаље сина као таоца у Константинопољ, да би гарантовао поштовање споразума.

Тител

Тител је градско насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу, у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке), у Аутономној Покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 5294 становника.

Шумадија

Шумадија је географска регија у Србији. Име је добила по шумама које су некада прекривале највећи део њене територије. Административно средиште је Крагујевац, који је уједно и центар Шумадијског округа. Стари назив за Шумадију је Тривалија (грб Тривалије се много касније, у време устаничке Србије налази и на барјаку војводе Лазара Мутапа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.