Георгије Острогорски

Георгије Острогорски (рус. Георгий Александрович Острогорский; Санкт Петербург, 19. јануар 1902Београд, 24. октобар 1976) је био дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института САНУ, један од највећих византолога двадесетог века и добитник многих домаћих и страних научних признања.

Георгије Острогорски
George Ostrogorsky
Георгије Острогорски
Датум рођења19. јануар 1902.
Место рођењаСанкт Петербург
Русија Руска Империја
Датум смрти24. октобар 1976. (74 год.)
Место смртиБеоград
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ

Биографија

Рођен је у Санкт-Петербургу, школовао се у великим универзитетским центрима Немачке и Француске. Георгије Острогорски се 1933. године, после одбрањене докторске дисертације 1927. и неколико година професуре на универзитету у Вроцлаву, доселио у Србију, тадашњу Југославију. Добио је место на Београдском универзитету, на Филозофском факултету, Одељење за историју, где је на предмету Историја Византије радио читавог живота. Основао је Византолошки институт[1] САНУ, који је, захваљујући његовом угледу, постао важна институција светске византологије.

Георгије Острогорски је написао Историју Византије публиковану 1963 године у Монаку[1].Hа немачком језику изашла је у чувеној Милеровој серији „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ово дело има неколико српских издања, а преведено је и на све светске језике и данас се још увек сматра једним од најсвеобухватнијих једнотомних прегледа византијске историје. У својим многобројним делима проучавао је готово све видове живота Византије: политичку историју, социјално-економску историју, историју идеја, односе са словенским светом.

Важнији радови

Референце

  1. ^ „Острогорски и Београдска византолошка школа”. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2016. Приступљено 28. 09. 2016.

Литература

Спољашње везе

19. јануар

19. јануар је деветнаести дан у години у Грегоријанском календару. 346 дана (347 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

24. октобар

24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години). До краја године има још 68 дана.

Београд у средњем веку (књига)

Београд у средњем веку је књига српског историчара Јованке Калић-Мијушковић први пут објављена у Београду 1967. године. Књига представља проширену докторску дисертацију одбрањену на Филозофском факултету у Београду 27. јануара 1964. године пред комисијом коју су чинили Георгије Острогорски, Иван Божић и Јадран Ферлуга. У књизи се излаже историја Београда од досељавања Словена са краћим освртом на ранију прошлост до турског освајања 1521. године. Настала је пре свега на основу различите изворне грађе и представља значајан допринос проучавању историје Београда. Поред широког хронолошког оквира аутор обухвата и широк спектар тема који се крећу од политичке историје и војних операција око града до историје уређења и питања друштвеног живота.

Калић-Мијушковић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.

Византологија

Византологија је интердисциплинарна наука која се бави проучавањем историје, културе, демографије, религије, књижевности, музике, науке, економије, новца, политике, свакодневног живота Источног римског царства. Као наука, византологија је настала у Немачкој, основана од стране Хијеронимуса Волфа (1516—1580).

Византолошки институт САНУ

Византолошки институт основан је марта 1948. године као научна установа Српске академије наука.

Од самог почетка рад Института почивао је на тимском раду научника ангажованих на различитим пројектима. У рад института нису били укључени само стални сарадници Института, него и колеге из сродних научних дисциплина и институција. Институт је дао значајан допринос развоју светске византологије, нарочито у проучавању византијских државних институција и идеологије, византијског друштвеног поретка позне епохе (XII–XV век) и, пре свега, византијско-српских односа. У више од шездесет година постојања Институт је непрекидно деловао под старањем Одељења историјских наука САНУ и у сарадњи са његовим члановима, третитран увек као организационо језгро свих научних активности у области византологије. Као такав, био је и остао једина научна организација овог профила у читавој нашој земљи, и у некадашњој Југославији и у Републици Србији.

Еклога

Еклога (грчки: ἐκλογή - селекција) је назив за збирку закона византијског цара Лава III из 726. године.

Иван Ђурић

Иван Ђурић (30. октобар 1947 — 23. новембар 1997) био je професор Београдског универзитета и српски историчар. Кратко време је био политичар и један од кандидата за председника Србије на првим вишестраначким изборима 1990. године.

Историјски гласник

Историјски гласник је историјски часопис на српском језику који издаје Историјско друштво Србије.

Излази од 1948. године до данас са два прекида (1968. и 1990-1992. године), мада је 1993. изашао двоброј за 1990-1992. годину. Гласник је основан као орган Историјског друштва Србије. У почетку излази као четвороброј, а од 1969. године као двоброј. Први уреднички одбор су сачињавали: Стеван Белић (одговорни уредник), Војислав Буљановић, Михаило Динић, Арпад Лебл, Виктор Новак, Георгије Острогорски и Душан Перовић. Главни уредници часописа били су Иван Божић (1951), Драгослав Јанковић (1954), Душан Перовић (1956), Бранко Павићевић (1960), Богумил Храбак (1963), Андреј Митровић (1969), Василије Крестић (1973) и од 1976. године Раде Михаљчић.

Основа на којој је Гласник био конципиран било је објављивање чланака из историје „југословенских народа и њихових односа са осталим словенским народима, из историје словенских народа и из опште историје, али са тежиштем на историји српског народа“.

Часопис је био подељен у више целина: Чланци и расправе, Прилози, Историјска настава у школи, Критика и прикази, Друштва и установе, Библиографија, Саопштења. Временом су неке рубрике промениле назив или су замењене другим. Још се јављају рубрике Сведочанства, Настава историје, In memoriam. Од првог броја за 1948. годину у Гласнику се објављује текућа библиографија која је до 1992. године пратила научну продукцију са територије целе Југославије а повремено и посебно библиографија радова објављених у самом часопису. После распада СФРЈ објављује се библиографија радова објављених на територији СРЈ а повремено и ретроспективне библиографије појединих научника: С. Марковића 1 (1949), Д. Пантелића и Гргура Јакшића (1955), М. Вукићевића (1973), В. Ћоровића 1-2 (1976), Љ. Ковачевића 1-2 (1977), Д. Страњаковића 1-2 (1978), И. Божића 1-2 (1979), А. Јелачића 1-2 (1981), М. Пурковића 1-2 (1983), Ј. Милићевића 1-2 (1984), као и посебне библиографије: „Социјалистички и раднички покрет у Србији до 1918. године-прилози библиографији“ 1945-1963, 1-2 (1974), „Прилози библиографили библиографија наших научних радника“ 1-2 (1980), „Библиографија радова из области историјске методологије“ 1-2 (1985). Број 1-2 (1954) посвећен је стопедесетогодишњици Првог српског устанка. Број 1-2 (1978) посвећен је саветовању на тему„ Питање теорије и метода у истраживању историје“. Број 1-2 (1994) посвећен је преминулом професору Бранку Петрановићу. Од броја 1-2 (1976) у часопис се уводи регистар имена и географских појмова.

Историјски институт Београд

Историјски институт Београд је научни институт основан у Београду, као један од првих научних института Српске академије наука.

Историјски часопис

Историјски часопис је био гласник Историјског института САНУ на српском језику, од оснивања па до 1961. године када Институт постаје независна установа и постаје гласник Историјског института Београд.

Излази од 1948. године до данас са кратким прекидима као двоброј. Покренут је с циљем с којим је и основан Историјски институт а то је назначено у предговору у првом броју:

проучавање друштвене, економске, политичке и културне историје српског народа а тако исто и његових односа с осталим југословенским и суседним балканским народима и државама.

Чланови прве редакције часописа били су: Милан Будимир, Никола Вучо, Георгије Острогорски, Јован Радонић, Живан Сечански, Јорјо Тадић и главни и одговорни уредник Виктор Новак. Главни уредници су били директори Историјског института: Илија Синдик (1954—1955), Мита Костић (1958), Јорјо Тадић (1961—1962), Реља Новаковић (1971-1973), Даница Милић (1974-1986), Славенко Терзић (1987 - 2002) , Тибор Живковић (2002 - 2010) и Срђан Рудић (од 2011).

У току свог излажења Историјски часопис се није појавио три пута (1968, 1969. и 1970). Часопис је наставио да излази 1971. године (број 18) док је претходни био двоброј 1966-1967 (16-17). Извесна пауза у објављивању часописа начињена је и у скорије време па се 1994. појавио број 39 за 1992. годину а 1995. године број 40-41 за 1993-1994. годину.

Часопис је првобитно био подељен на следеће рубрике: Расправе и чланци, Ситни прилози, Критике, Полемике, Прикази, Сведочанства из ослободилачког рата, Часописи и зборници, Установе, Извештаји научних сарадника Историјског института САН, Varia. У оквиру целине Расправе и чланци објављивана су најновија научна истраживања из, како хронолошки тако и тематски, различитих области. Временом је концепција часописа промењена тако да су неке рубрике избачене и замењене новим. У последњим бројевима налазе се следеће рубрике: Чланци и расправе, Прилози, Методологија и историја историографије, Библиографија, Критике, Прикази, Научни живот, Хроника, повремено In memoriam. Часопис садржи индекс имена. Поједини бројеви Историјског часописа су били тематски посвећени одређеним личностима или јубилејима (број 5 је посвећен Јовану Радонићу, број 8 Илији Синдику, број 9-10 десетогодишњици Историјског института и самог часописа, број 18 Јорју Тадићу, број 24 Виктору Новаку, број 34 Даници Милић, број 36 Глигору Станојевићу, број 56 Ружи Ћук).

Часопис је доступан и у електронској форми на сајту Историјског института Београд.

Мирјана Живојиновић

Мирјана Недељковић Живојиновић (Сарајево 1938.) српска историчарка и редовни члан САНУ. Од 2004. године обавља дужност председника Друштва пријтеља Свете Горе и уредника пбликације овог Друштва.

Никола Месарит

Никола Месарит је био византијски епископ, књижевник и хроничар.

Радослав Сабља

Радослав Сабља (грчки: Ράδοςθλάβος Σαμπίας; умро 1406.) је био српски властелин у служби византијских царева Андроника IV и Јована VII.

Руси у Србији

Руси у Србији су грађани Србије руског порекла.

Стивен Рансиман

Сер Стивен Рансиман (енгл. sir Steven Runciman; Нортамберланд, 7. јул 1903 — Ворикшир, 1. новембар 2000) је био енглески историчар средњег века.

Теодор Скутариот

Теодор Скутариот је био византијски хроничар из XIII вијека.

Тома Словен

Тома Словен (око 760—823) је био византијски војсковођа и самопроглашени цар који је предводио велику побуну у Византији (820—823), током које се и сам Цариград нашао под опсадом. Његова побуна је добила социјално-револуционарни карактер, јер је потлаченој сиротињи обећао ослобођење од свих недаћа, док је на верском плану је заузео одлучан иконофилски став насупрот званичној иконоборачкој политици.

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарији факултет Универзитета у Београду. Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године.

Из Филозофског факултета се 1947. године издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.

На овом факултету студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

Филозофски факултет има десет одељења:

андрагогија

археологија

етнологија и антропологија

историја

историја уметности

класичне науке

педагогија

психологија

социологија

филозофија

Хиландарски зборник

Хиландарски зборник је научни часопис који издаје Хиландарски одбор САНУ од 1966. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.