Геоморфологија

Геоморфологија (од антгрч. γῆ [] — „земља“, μορφή [morphḗ] — „облик“ и λόγος [lógos] — „сазнање“) је наука о постанку и развићу облика у рељефу Земљине површи, који су настали под утицајем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се спроводити без доброг познавања геологије.

Рељеф настаје, дакле, као резултат сукоба различитих природних процеса али и све више под утицајем човека. Геоморфологија се бави прикупљањем квалитативних и квантитативних параметара о терену, региструје појавне морфолошке облике и бави се утврђивањем разлога њиховог настанка, те даје квалитетне податке потребне за изучавање историје стварања терена. Посебна примена геоморфологије укључује утврђивање предиспозиције терена за настанак клизишта.

Ова дисциплина припада геонаукама а изучавају је геолози, геодети, географи, археолози, грађевинари и шумари.

Earth surface NGDC 2000
Дигитална елевациона карта Земље

Подела геоморфологије

Генерална подела геоморфологије је на општу, посебну и регионалну.

Општа геоморфологија даје теоретске основе и законитости генезе и морфолошке еволуције рељефа и проучава процесе његовог савременог преиначавања. Посебна геоморфологија проучава облике рељефа одређених генетских категорија (тектонски, вулкански, крашки итд.) и даје њихову систематику. Регионална проучава генезу и морфолошку еволуцију појединих морфолошких и географских целина на Земљиној површини и утврђује законитости њиховог зоналног распореда.

Општа геоморфологија подељена је на низ ужих специјалистичких дисциплина. То су: планетарна, структурна, климатска, палеогеоморфологија, примењена, антропогена. Планетарна геоморфологија проучава генезу и морфолошку еволуцију континенталних пласа и океанских басена, морфотектонских макро целина рељефа Земљине површине. Структурна проучава узајамну условљеност геолошке структуре и облика рељефа, законитости еволуције рељефа у зависности од услова геолошке структуре у прошлости и садашњости. Климатска геоморфологија проучава зависност обликовања рељефа од различитих климатских утицаја који се јављају као последица законитости климатске зоналности на Земљи. Палеогеоморфологија проучава развитак рељефа у одређеним етапама геолошке прошлости. Примењена геоморфологија проучава рељеф у вези његовог практичног искоришћавања у производној и привредној делатности људи. Антропогена геоморфологија је релативно нова специјалистичка дисциплина. Њен предмет проучавања су облици рељефа створени радом човека (басени вештачких језера, регулисана корита речних токова, тунели, бране, вештачки канали итд.

Посебна геоморфологија подељена је на низ научних дисциплина: карстологија, спелеологија, глациологија. Глациологија, као физичко-географска дисциплина, узима у домен свог научног интересовања глацијални рељеф и морфолошке типове ледника на Земљиној површини. Са друге стране, морфогенеза глацијалног рељефа изграђеног за време последњег Леденог доба спада у домен квартарне геоморфологије.

Поред генералне поделе, геоморфологија се у морфогенетском погледу може поделити на тектонску и ерозивну. Тектонска геоморфологија проучава облике у рељефу Земљине површине који су постали радом унутрашњих, ендогених сила док ерозивна проучава облике који су постали деловањем спољашњих, егзогених сила, односно геоморфолошким ерозивним процесима изазваним њиховим непосредним утицајима. [1]

Геоморфолошки процеси

Изучавање геоморфолошких облика подразумева изучавање свих услова који владају и свих утицаја који изазивају стварање разноврсних геоморфолошких облика. Ендогени фактори који утичу на обликовање су земљотреси, магматизам и вулканизам. Основни егзогени фактори (агенси) који су одговорни за већину топографких (морфолошких) обележја су вода, ветар, ледници и таласи.

Према доминирајућем фактору који утиче на настанак одређених облика диференцирали су се различити геоморфолошки процеси: падински, флувијални, еолски, глацијални, марински и крашки. Постоји и група појавних облика који настају подједнаким дејством два или више процеса те је њих тешко одвојити по овом критеријуму. Оваква подела проистекла је из практичних разлога. Она поспешује разумевање утицаја различитих климатских и хидролошких утицаја на обликовање терена, али узима у обзир и геолошку предиспозицију терена, те помаже у решавању практичних проблема са становишта изучавања проблема узрок-последица, поред чињенице да може помоћи предвиђању где се какви морфолошки облици могу јавити.

Флувијални процес

Реке и повремени речни токови нису само извори воде већ утичу и на стварање седимената. Док тече, вода покреће честице са дна корита и транспортује их низводно, било нерастворене, било суспендоване или растворене у њој. Количина седимената који се транспортују на овај начин зависи од саме геолошке грађе речног корита, односно присуства лако покретљивих честица или растворљивости стена, и од брзине тока.

На путу од извора наниже река генерално постаје све већа на шта утиче њено спајање са другим токовима. Овако формирана мрежа речних токова назива се дренажни систем и често је дендритична, али може попримити и друге облике што зависи од регионалне топографије (топографије подручја) и геолошке грађе.

Флувијални процес може бити удружен са крашким процесом, са периодичним смењивањем доминирајуће улоге једног или другог процеса за шта су пример терени Балканског полуострва. Интензитет процеса директно је условљен климатским факторима, као и геолошком средином.

Еолски процес

Еолски процес је геоморфолошки процес код кога је доминантан утицај ветра и јавља се претежно у аридним пределима, где се јављају значајне разлике у дневним и годишњим температурама и где је мало присуство вегетације. Овим процесом настају различити ерозиони и депозициони геоморфолошки облици.

Глацијални процес

Глацијални процес се јавља у географским подручјима где владају ниске температуре, а под утицајем ледника. Ледници (глечери) представљају изузетно ефикасно средство за промену изгледа рељефа. Кретањем ледника низ падину долази до ерозије и откидања стенских маса и њиховог мрвљења. На овај начин настаје ситан седимент који се назива глацијално брашно. Нанос материјала, који ледник на свом путу гура и који заостаје након његовог нестанка, назива се морена. Глацијални геоморфолошки облици који настају ледничким процесом називају се цирк и валов. Дејством ледника могу настати ледничка (глацијална) језера.

Марински процес

Марински процес се јавља на обалама језера и мора. Посебан вид ерозије, који се овде јавља, јесте под утицајем налета таласа при чему они, захваљујући својој кинетичкој енергији, врше абразију и поткопавање обала.

Крашки процес

Крашки процес се развија у крашким теренима. Доминирајући утицај у обликовању има вода. Крашки терени су они у којима преовладавају карбонати, и то су најчешће седиментне стене кречњаци, а ређе доломити. Ови терени су изузетно подложни хемијској ерозији. У крашким теренима настају различити површински и подземни геоморфолошки облици.

Геоморфолози

Види још

Референце

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Литература

  • Chorley, Richard J.; Stanley Alfred Schumm; David E. Sugden (1985). Geomorphology. London: Methuen. ISBN 978-0-416-32590-4.
  • Committee on Challenges and Opportunities in Earth Surface Processes, National Research Council (2010). Landscapes on the Edge: New Horizons for Research on Earth's Surface. Washington, DC: National Academies Press. ISBN 978-0-309-14024-9.
  • Edmaier, Bernhard (2004). Earthsong. London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-4451-0.
  • Ialenti, Vincent. "Envisioning Landscapes of Our Very Distant Future" NPR Cosmos & Culture. 9/2014.
  • Kondolf, G. Mathias; Hervé Piégay (2003). Tools in fluvial geomorphology. New York: Wiley. ISBN 978-0-471-49142-2.
  • Scheidegger, Adrian E. (2004). Morphotectonics. Berlin: Springer. ISBN 978-3-540-20017-8.
  • Selby, Michael John (1985). Earth's changing surface: an introduction to geomorphology. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-823252-0.
  • Charlton, Ro (2008). Fundamentals of fluvial geomorphology. London, UK: Rutledge. ISBN 978-0-415-33454-9.
  • Anderson, R.S.; Anderson, S.P.. Geomorphology: The Mechanics and Chemistry of Landscapes.. Cambridge: Cambridge University Press, 2011. ISBN 978-0521519786.
  • Bierman, P.R.; Montgomery, D.R.. Key Concepts in Geomorphology.. New York: W. H. Freeman, 2013. ISBN 1429238607.
  • Ritter, D.F.; Kochel, R.C.; Miller, J.R.. Process Geomorphology. London: Waveland Pr Inc, 2011. ISBN 1577666690.
Ада (речно острво)

Ада или речно острво је акумулативни флувијални облик, који настаје у коритима равничарских и низијских река. Оваква острва су бројна на равничарским рекама, нарочито у доњем току Саве и Дунава .

Атол

Атол је корално острво. Окружују га корали који расту око вулканских острва у тропским морима, нарочито у Тихом и Индијском океану. Атоли имају облик прстена, али и полукруга, на средини је плитки залив — лагуна. Већи атоли су насељени, где нема извора слатке пијаће воде, зато живот становника зависи од кишнице.

Геологија

Геологија (од грч. γεα [gea] — „земља“ и λογος [logos] — „расправа (дискусија)“) је наука која се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се геолози.

Реч „геологија“, први је употребио 1778. године Жан Анри Делик (1727—1817) а терминолошки је дефинисао 1779. године Хорас-Бенедикт од Сосура (1740—1799).

Динарске планине

Динарске планине (Динариди или Динарски Алпи) јесу планински масив у јужној Европи, који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.

Долина

У геологији, долина је депресија са доминантом дужином у једном правцу, у односу на остале. Представља ерозиони облик који се јавља у неколико геоморфолошких процеса. Веома дубоке речне долине називају се кањони и клисуре. Долине могу имати два основна облика, U-облик и V-облик. Највећи број долина припада једном од ова два основна типа, или неком типу њихове комбинације.

Еолски процес

Еолски процес настаје активношћу ветрова, односно, захваљујући њиховој способности да обликују површину Земље и других планета. Ветрови могу еродовати, транспортовати, и депоновати материјале, и представљају ефикасне (доминирајуће) агенсе у регионима са спорадичном, ретком вегетацијом и великом количином неконсолидованих седимената. Иако је вода много моћнија од ветра, еолски процес је важан геоморфолошки процес у аридним срединама као што су пустиње. Ове процесе изучава геоморфологија.

Термин је настао од имена грчког Бога Еола, чувара ветрова.

Ерозија

Ерозија је разарање постојећих структурних веза стенске масе услед дејства егзогених сила и мењање њеног облика.

Под појмом ерозија у елементарном смислу треба подразумевати промене на површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања кише, снега, мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода, или услед рада антропогених чинилаца.

Кањон Бољетинске реке

Кањон Бољетинске реке се налази у источној Србији, у близини села Бољетин (општина Мајданпек) и археолошког налазишта Лепенски Вир, у оквиру националног парка Ђердап.

Клисура

Клисура је тип речне долине, чија је дубина приближно једнака половини распона (распон је растојање између врхова страна). Нагиб долинских страна клисуре износи око 45°. Настаје вертикалном ерозијом флувијалног процеса, тј. интензивним усецањем воденог тока у стенску масу. Код нас постоје бројне клисуре — Сићевачка, Грделичка, Руговска, Сталаћка и др.

Мања, односно кратка клисура се назива „сутјеска“, јавља се у композитним долинама великих река.

Копно

Копно је географски појам, који чини чврсти део Земљине површине који није прекривен морима и океанима. Уопштено оно означава суву, земљану, површину планете, која припада некој већој континенталној маси, односно с којом је директно повезана. Копно чини око 29,2% Земљине површине, тј. 149 милиона км². На северној хемисфери оно захвата 39%, а на јужној 19% укупне површине. Главне копнене масе су Евроазија, Америка, Африка, Аустралија и Антарктик.

Копно се директно супротставља океанској површини, а граница између њих је обала. Оно се брже хлади током ноћи, али се зато и брже загрева у току дана. Као климатски фактор од великог је значај јер одређује степен маритимности или континенталности неког места. Површине земље, које не припадају континентима, а имају истоветне одлике, називају се острва.

Крас (геоморфологија)

Крас, крш или карст, је област типичног развоја крашког процеса. То је терен, изграђен од стена карбонатног састава (кречњака, доломита, доломитичних кречњака), који представља пацијенс, на коме доминантно дејство има хемијско дејство воде. У одређеном периоду времена, на том простору се развија крашки процес. Он се може препознати по типичним облицима који настају у крашком процесу, а који могу бити површински и подземни: вртаче, увале, крашка поља, шкрапе, јаме, пећине, понори, итд.

Крашко поље

Крашко поље је геоморфолошки облик у крашком пределу или красу. Представља дубоку затворену или полузатворену депресију која је издужена у правцу пружања слојева. Крашка поља обликом најчешће подсећају на простране котлине које имају заравњено дно и стрме стране.

Пећина

Пећина или спиља/спила/шпиља представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.

Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.

Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.

У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, с обзиром да је карст веома заступљен.

Планински масив

Планински масив, планински ланац или планински вијенац, или горје, је назив за географско подручје које се састоји од низа међусобно повезаних планина. Планине и планински масиви прекривају једну петину Земљине површине.

Побрђе (геоморфологија)

Побрђе представља облик рељефа у виду благо заталасаног узвишења на надморској висини изнад 200 метара. Побрђа немају јасно изражене стране као што је то карактеристика код планина, а рељефом су најсличнија брдима, с тим што обухватају знатно већа пространства.

Побрђа су обично окружена нижим земљиштем (за разлику од висоравни које су окружене планинским ланцима) и представљају изворишта многим рекама, али и развођа која одређују смер тока река. На Валдајском побрђу у Русији извиру реке Волга (која припада сливу Каспијског језера), Дњепар (део басена Црног мора) и Западна Двина (која тече ка Балтичком мору).

Понор (геоморфологија)

Понор је облик настао на месту увирања површинских вода у подземље. Јављају се као стрме, па и вертикалне подземне просторије, које почињу на површини, а у стенској маси се настављају у крашке канале. Када ове подземне просторије изгубе хидрогеолошку функцију, настају јаме. Понори такође могу бити и хоризонталног и субхоризонталног положаја, а када овакви облици изгубе хидрогеолошку функцију, настају пећине.

Речна долина

Речна долина је уже или шире удубљење у рељефу са обе стране речног корита, односно, релативно уски и издужени равничарски појас уз реку који се карактерише општим падом према ушћу реке. Долине реке се спајају, никада не пресецају и сливају у једну долину. Својим ерозивним деловањем реке константно продубљују речно корито и проширују речну долину.

Састоји се од дна у коме је усечено речно корито, долинских страна и речног корита.

Рељеф

Рељеф представљају облици Земљине површи који су настали и непрекидно се мењају под дејством унутрашњих и спољашњих сила. Односно, свеукупност облика који карактеришу једну област чини рељеф те области.

Површ Земље, тј. површ рељефа представља граничну површ три различите средине: чврсте (литосфера), течне (хидросфера) и гасовите (атмосфера). Због тога што представља површ контакта три различите средине, рељеф мора бити резултат дејства антагонистичких сила сваке од тих средина. Стога дејство сила представља један од врло битних фактора у образовању рељефа.

Осим силе, за настанак рељефа потребан је и материјал на који ће деловати силе. Под материјалом се подразумева стенска маса, одређене геолошке грађе. Од својстава те стенске масе, зависиће карактеристике рељефа.

Ефекти деловања једне силе на стенску масу одређене геолошке грађе зависе од дужине трајања њеног дејства. Због тога је трећи битан фактор, који одређује карактеристике рељефа, време.

Специфичности рељефа у целини и својства појединачних облика који чине тај рељеф зависе, дакле, од три геоморфолошка чиниоца: од дејства скупа сила, од геолошке грађе стенске масе на коју делују силе, и од дужине трајања дејства сила на стенску масу.

Тителски брег

Тителски брег је лесна зараван и брег у покрајини Војводини, на северу Србије. Налази се у југоисточној Бачкој (у регији Шајкашка), између градића Титела на југу, села Лок, Вилово и Шајкаш на југозападу, села Мошорин на северу и реке Тиса на истоку. Надморска висина му је 128 метара, а пружа се правцем северозапад-југоисток. Тителски брег је геоморфолошки, у ствари лесна зараван настала навејавањем леса током плеистоцена. Дугачка је 18 km, а широка око седам и по. Нагнута је ка југоистоку, а изнад Тисе се диже стрми одсек висине 60 метара. У њему се запажа шест смеђих зона, што указује на то, да је зараван формирана из шест етапа. Брег је инстересантна форма, пошто је једино узвишење у Бачкој, која је углавном равница. Највиша тачка му је на 128 метара.

У периоду од 1870. па до данас, светло дана угледали су бројни радови научника који су са различитих аспеката истраживали Тителски лесни плато. Многи од њих указују да је у питању веома интересантан објекат, посебно са геоморфолошког аспекта. Тителски брег у ствари представља плато са највећим бројем слојева фосилне земље и лесних хоризоната у нашој земљи.

Наиме реконструкција прилика које су владале током акумулирања лесних наслага указује да се палеоеколошко окружење Тителског брега мењало у распону од тундре до оскудне степе.

Акумулација леса је прекидана у условима топле и влажне интерглацијалне климе, када су формирана фосилна земљишта. Захваљујући томе у лесно-палеоземљишним секвенцама Тителског брега сачуван је поуздан запис за проучавање палеоклиматске и палеоеколошке еволуције током последњих 600.000 година.

Постоје различита гледишта и мишљења о самом постанку Тителског брега. Са једне стране говори се о навејавању леса ветровима са источноевропских степа или западним ветровима са Алпа. Други научници говоре о томе да је овај плато био у вези са Земунско-Сланкаменска, а да се Тиса уливала у Дунав код Мошорина. Према њима Тителски брег је откинути источни део Фрушке горе. Без обзира на опречне ставове, уврежено је мишљење да је Тителски брег најинтересантнија лесна зараван у Средњој Европи.

Дебеле наслаге леса, висок садржај калцијум-карбоната и подземне воде на великим дубинама, предуслови су за процес карстификације. Тако се на овом подручју јављају различити ерозивни облици: предолице, долине, лесне пирамиде, висеће долине, провалије, плећа, поличице, Сурдуц, Глодина, као и двојни облици флувиокарстне ерозије. Од акумулативних облика присутне су плавина, Сливкова, одроње.

Најинтересантније су лесне луткице које се формирају таложењем креча у цевастим шупљинама које су настале продирањем корења биљака у лес. Током одроњавања падина Тителског брега и стварања стрмих одсека оне постају видљиве. Треба поменути и сурдуке, који су настали радом људи у спрези са природним факторима. Пролажењењм кола, коња и стоке кроз поједине долине Тителског брега спиран је и уситњаван горњи хумусни хоризонт, те је огољен лес и изложен атмосферским водама што је убзало карстификацију, а и ветрови су допринели њиховом обликовању. Од укупно 68 сурдука, највећи је Тителски сурдук или Бусија, чија дужина прелази 2 км, а ширина износи и до 250 м.

Регионална геологија
Петрологија
Геохемија
Минералогија и
Економска геологија
Палеонтологија
Геофизика
Геотехника
Хидрогеологија
Граничне научне
  • дисциплине
Физичка географија
Друштвена географија
Општа географија
Граничне науке

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.