Геологија

Геологија (од грч. γεα [gea] — „земља“ и λογος [logos] — „расправа (дискусија)“[1][2]) је наука која се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се геолози.

Реч „геологија“, први је употребио 1778. године Жан Анри Делик (1727—1817) а терминолошки је дефинисао 1779. године Хорас-Бенедикт од Сосура (1740—1799).

Earth Eastern Hemisphere
Поглед на Земљу из свемира.

Историјски развој

Геологија је, уз астрономију, једна од најстаријих наука. Прва употреба геологије везана је за коришћење техничког камена као грађевинског материјала. Још у доба неолита, када се јављају прва насеља, људи су знали која је врста камена добра за коју потребу, па су за прављење алатки користили опсидијан и кремен, а за градњу мермер и кречњак. О томе сведоче археолошки налази.

Прва знања о минералним сировинама, њиховом коришћењу и размени, јављају се пре пет хиљада година. У то доба су у Белгији и јужној Енглеској постојали подземни рудници кремена.

Најстарији документи у којима се обрађују геолошке теме везани су за развој цивилизације у долини Нила. Из Египта потиче мапа настала 1160. п. н. е., на којој су приказани Wadi Hammamat, Wadi Atala и Wadi El-sid, са околином. На њој су приказани каменолом и рудник злата Bir Umm Fawakir, са бројним ознакама за поједине специфичне појаве на том подручју.

Спознаје о врло сложеној проблематици постанка и развитка Земље јављале су се поступно, а неке датирају још из античких времена. Но, тек у 15. веку долази до покушаја систематизације знања о Земљи, а поступно се јављају и нови појмови као темељ геологије у настајању.

Питагорејци су, још у 6. веку пре нове ере знали облик и положај Земље. Херодот је, у својим списима, описао делту Нила и закључио да се шири у море због приноса муља.

Аристотел је бележио своја запажања о Земљи и њеном настанку. Такође, објашњавао је и разне појаве, нпр. да земљотреси настају када се масе ваздуха у земљи сукобе због разлике у температури и експлозивно је напуштају кроз пукотине и пећине. У делу Meteorologica објашњава настанак минерала. Уочио је и фосиле, али је сматрао да су то остаци организама који не живе у мору, већ испод земље. Сматрао је да имају неорганско порекло, да су неживе материје, као и да представљају неуспешне покушаје настанка живих бића.

Теофраст, који је био Аристотелов ученик, написао је, 314. п. н. е., дело Peri Lithon (О стенама). Ово дело представља каталог минералних супстанци које су се користиле у тадашњем свету и вероватно је прва написана геолошка књига уопште. У њој се, по први пут, помињу називи великог броја минерала и стена.

Страбон је разматрао постанак вулкана и земљотреса, али се углавном ослањао на идеје Аристотела. Такође је помињао могућност да су фосилни организми трагови живота у стенама.

Овидије је изнео запажања о шкољкама које се налазе у планинама, и закључио да је земља некада била прекривена морем. Запазио је и да вода својим деловањем постепено снижава узвишења у рељефу. Увидео је да се тако добија материјал који се депонује током поплава и затим суши и очвршћава, чиме прелази у стену.

Плиније Старији је написао прву енциклопедију, у 37 томова, названу Naturalis Historia. У њој је дао прецизан опис појединих минерала, укључујући њихов облик, кристалне пљосни и друга својства. Поредио је и тврдоћу минерала, и закључио да је дијамант најтврђи од свих минерала.

У Кини је направљено доста инструмената и справа за геолошка испитивања. Стари Кинези су први конструисали гарнитуру за бушење бунара и први сеизмоскоп. У Кини је конструисан и први компас.

Кинески научник Шен Ко (10311095) поставио је хипотезу о настанку копнених формација: он је запазио фосилне остатке шкољки у геолошком стратуму у планинама стотинама километара далеко од океана, на основу чега је претпоставио да је копно настало ерозијом планина и таложењем прашине .[3]

У средњем веку су остаци изумрлих организама најчешће сматрани „игром природе“ или доказима „општег потопа“. Но, већ је Леонардо да Винчи (1452—1519) упозорио да се једним „потопом“ не може објаснити распрострањеност фосилних остатака морских организама на копну. Осим тога, он је био свестан дугог трајања геолошке прошлости, а описао је и први геохемијски циклус (вода испире со из тла и односи је у море које се тако заслањује, а због издизања морског дна стварају се лагуне где се вода испарује и таложи нови слој, који опет може бити потопљен...). Леонардо да Винчи је схватио и однос ерозије тла и издизања копна (ерозија нарушава равнотежу у литосфери, а она се поновно успоставља издизањем).

Шири интерес за геолошке проблеме изазвале су расправе између тзв. нептуниста и плутониста. Плутонисти, на челу са Џејмс Хатоном (1726—1797) су оживели запажање Страбона (1. век п. н. е.) држећи да су поједине стене настале у вези с вулканским ерупцијама. Названи су по богу подземља, Плутону. Нептунисти, на челу са Вернером су ожевили стару идеју Талеса из Милета (7/6. век п. н. е.), приписивајући постанак стена литосфере - води. Због тога су и добили назив према античком богу океана Нептуну.

Сосур, (18. век) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања литосфере и продора старијих стена кроз млађе. Баумонт (19. век) први спознаје улогу раседа у постанку долине Рајне, а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.

Жорж Кивје (1769—1832), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања фосилних остатака организама. Вилијам Смит (1769. – 1839) примењује фосилне остатке за одређивање релативне старости стена Земљине коре .[4] Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако настаје појам фација.

Појам геосинклинале као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добија на значењу 1900. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а 1908. године предложио Френк Берсли Тејлор (1860—1938). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до 1960-их, када ју је делом истиснула концепција тектонике плоча.

Важнији геолошки принципи

Lyell Principles frontispiece
Чарлс Лајел : Геолошки принципи (Principles of Geology)

Принцип актуализма (униформизма) је основни принцип у геологији који представља основно полазиште при свим разматрањима о развоју Земље. Он гласи: „Прошлост је кључ за разумевање садашњости“ односно процеси који владају данас су владали и у прошлости па посматрањем данашњих збивања можемо закључивати о геолошкој прошлости.

Принцип суперпозиције први пут је (1669.) потпуно објаснио дански природњак Николас Стено. Данас овај принцип подразумева да је у тектонски непоремећеним теренима сваки доњи слој старији од оног који га прекрива, али и да је слој у коме се налазе одломци неких стена настао касније од стена чије одломке садржи.

Принцип еволуције пренет на Земљу своди се на закључак да је Земља током своје историје под дејством различитих процеса и различитих интензитета тих процеса претрпела бројне промене, те да се она стално мења (еволуира). Л. Доло (1893) формулисао је еволуцију Земље као неповратан процес („Закон иреверзибилитета“).

Принцип интрузивних односа се бави пресеком интрузива. У геологији када магматска интрузија пресече формацију седиментних стена може се закључити да је магматска интрузија млађа од седиментних стена. Постоје бројни облици интрузива, укључујући лаколите, лополите, нек, сил, дајк.

Поља, научно-стручне области, дисциплине, методе

Вулканологија

Pyroclastic flows at Mayon Volcano

Вулканологија је наука о вулканима, лави, магми, и различитим геолошким и геофизичким феноменима везаним за вулканизам.[5][6]

Геолошко картирање

Геолошко картирање је процес који се састоји од прикупљања података ранијих истраживања, анализе постојеће документације, теренског рада, анализе прикупљених података, израде геолошке карте, профила и пратеће техничке документације.[7]

Геомикробиологија

Геомикробиологија је део научне дисциплине микробиологије. Поље истраживања геомикробиологије бави се улогом микроба и микробиолошким процесима у геолошким и геохемијским процесима. Она је важна посебно када се бави микроорганизмима у изданској води и јавним ресурсима пијаће воде.

Геоморфологија

Earth surface NGDC 2000

Геоморфологија (γη, геос, „земља";μορφή, морфос, " облик";λόγος, логос сазнање) је наука о постанку и развићу облика у рељефу Земљине површи, који су настали под утицајем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се спроводити без доброг познавања геологије.[8][9]

Геотехника

Геотехника је научно-стручна област, која се бави изучавањем својстава, стања и понашања геолошке средине као и законитости њихових промена под утицајем одређене инжењерске делатности и/или природних процеса. Она се бави условима и начинима побољшања својстава и њиховим прилагођењем конкретним инжењерским захтевима као и проблемима израде разноврсних геотехничких конструкција.[10][11]

Геофизика

Diurnal ionospheric current

Геофизика (грч. γή = Земља, грч. φυσικά = својство, природа) је научна дисциплина, која проучава физичка својства Земљине унутрашњости. Геофизика проучава физичка поља Земље (гравитационо, магнетско, електрично) и њихову међусобну интеракцију, као и физичка својства која условљавају кретање сеизмичких таласа, кретање електричне струје, формирање магнето-телурског поља, итд.

Геохемија

Геохемија се бави изучавањем хемијског састава Земље и других планета, хемијских процеса и реакција које су одговорне за састав стена и тла, као и кружењем (миграција) материје и енергије које транспортују Земљине хемијске компоненте у времену и простору, и њихову интеракцију са хидросфером и атмосфером.

Геохронологија

Геохронологија (грчки ge = земља, chronos = време, доба, logos = изучавати) је наука која се бави утврђивањем апсолутне старости стена, фосила, и седимената са одређеним степеном толеранције зависно од метода који је коришћен. За ову грану историјске геологије користе се бројне методе за одређивање апсолутне старости.

Глациологија

Greenland ice stream

Глациологија је наука која се бави проучавањем ледника, процесима њиховог настајања, као и проучавањем њиховог утицаја на животну средину. Реч глечер долази од латинског glacies што означава лед или мраз, logos - наука (расправа, дискусија).

Даљинска детекција

RapidEye Satellites Artist Impression

Даљинска детекција је метод прикупљања информација путем система који нису у директном, физичком контакту са испитиваном појавом или објектом. У геологији се анализом аероснимака и сателитских снимака прикупљају разноврсни геолошки подаци.

Економска геологија

Економска геологија је наука која се бави проучавањем минералних ресурса, као дела природних ресурса, њиховом валоризацијом, односно вредновањем минералних ресурса и прорачуном економских ефеката коришћења минералних ресурса.

Нафтна геологија

Oil-spill

Нафтна геологија или Геологија лежишта угљоводоника посебно је подручје унутар геологије као научне гране. Обухвата бројне засебне дисциплине као изразите специјалности развијане деценијама, а у циљу бољег описивање лежишта нафте и гаса.

Рудничка геологија

Рудничка геологија се бави екстракцијом минералних ресурса из Земље. Неки од економски важних ресурса су драго камење, метали, различити минерали попут азбеста, перлита, лискуна, фосфата, зеолита, глине, пловућца, кварца, силицијум, и елемената као што су сумпор, хлор и хелијум.

Инжењерска геологија

ElSalvadorslide

Инжењерска геологија представља грану геологије која проучава чврсте стенске масе и тло у циљу извођења техничких (разних врста инжењерских) радова. Интеграцијом инжењерске геологије и механике тла, потом настанком механике стена а онда и геотехничких мелиорација она је унапређена и прерасла у научно-стручну област геотехнику.

Историјска геологија

Geologic clock

Историјска геологија је наука која се бави проучавањем процеса, догађаја и свих промена на Земљи и у Земљиној кори у току њеног развоја, који траје око 4,5 милијарди година.

Механика тла

Soilcomposition

Механика тла, у ужем смислу, изучава и описује тло у простору на којем или унутар кога се гради. У механици тла проучавају се особине (својства) тла, које су битне са аспекта његовог садејства са различитим врстама објеката. Механика тла је предмет изучавања инжењерске геологије и геотехнике.

Минералогија

Native gold nuggets

Минералогија је једна од наука о Земљи која се бави изучавањем минерала, њиховог хемијског састава, кристалне структуре и физичких својстава. Посебне дисциплине у минералогији изучавају процесе настанка минерала и појавне облике, баве се класификацијом минерала, њиховом географском дистрибуцијом (распрострањењем) као и могућностима употребе.

Палеоклиматологија

Палеоклиматологија је наука климатских промена од настанка Земље па током целе геолошке историје. Она користи податке добијене узорковањем из ледника, годова, седимената, и стена како би се установило климатско стање које је владало у прошлости на целој Земљи.

Палеонтологија

Fossile J 2

Палеонтологија је наука о развоју живота на Земљи, древних биљака и животиња заснована на фосилима, сведочанствима њиховог постојања сачуваним у стенама. Укључује проучавање фосила тела, трагова, брлога, одбачених делова, копролите, и хемијске остатке.

Микропалеонтологија

Микропалеонтологија је грана палеонтологије која се бави проучавањем микрофосила. Микрофосили, генерално, су фосили мало већи или не већи од милиметра, односно они фосили за чије проучавање је неопходна употреба микроскопа.

Палинологија

Trilete spores

Палинологија је биолошка и геолошка дисциплина која проучава савремени и фосилни полен, палиноморфе (споре, цисте динофлагелата, акритархе, хитинозое и сколекодонте), као и партикулисани органски материјал (POM) и кероген из седиментних стена и минерала.

Петрологија

Rockcycle2

Петрологија (грчки πέτρα, петра, стена; λόγος, логос, сазнање (расправа, дискусија)) је наука која се бави изучавањем стена и условима њиховог настанка. Постоје три дела петрологије које одговарају изучавању три типа стена - петрологија магматских стена, петрологија седиментних стена и петрологија метаморфних стена.

Регионална геологија

Регионална геологија рашчлањује Земљу на поједине заокружене регије: континенте, океане, планинске системе, копнене водене базене, рудне појасеве и друге целине, приказујући њихову грађу, корисне сировине и друге елементе природне животне основе. Уз елементе стратиграфске и опште геологије, пажња се посвећује и проблемима усмереног интереса (минералне сировине, вода, могућност геотехничких захвата и др.), па постоји уска веза с инжењерском геологијом и хидрогеологијом, рудном геологијом, сеизмологијом, океанологијом итд.

Седиментологија

Pariah canyon

Седиментологија је геолошка дисциплина која обухвата праћење, моделирање и описивање различитих седиментационих процеса и њихових седимената на Земљиној површи и у њеној дубини. Ти су седиметни исталожени у геолошкој прошлости, али се процес седиментације одвија и данас.

Сеизмологија

Pswaves

Сеизмологија је грана геофизике која се бави проучавањем земљотреса и кретања еластичних таласа кроз Земљу. Састоји се од посматрања и мерења природних тектонских вибрација. Такође обухвата проучавања ефеката земљотреса, као што су цунами таласи, али и изазване вулканске, тектонске, океанске и површинске процесе. Сеизмологија помаже у схватању тектонике Земљине коре, структуре унутрашњости Земље и предвиђању земљотреса.

Спелеологија

Dargilan

Спелеологија је научна дисциплина која се бави изучавањем пећина и других подземних крашких облика, њиховом структуром, физичким својствима, историјом стварања, организмима који их настањују, и процесима којим су настали (спелеогенеза) и којим се мењају током времена (спелеохронологија).

Стратиграфија

Smith fossils1

Стратиграфија је геолошка дисциплина која проучава и даје приказ еволуције Земље, од њеног постанка до данас. Она се бави издвајањем стратиграфских јединица (и у оквиру њих слојева и стена) са циљем дефинисања њихове старости и праћења промена које су се дешавале. Дакле, стратиграфија се бави идентификовањем и лоцирањем у времену догађаја који су се одигравали и много раније него што је човек постојао на Земљи.

Биостратиграфија

Биостратиграфија је део стратиграфије који се бави корелисањем и одређивањем релативне старости стратума на основу фосилних остатака који се у њима садрже.

Литостратиграфија

Литостратиграфија је дисциплина стратиграфије која се бави разврставањем геолошких стенских јединица на литостратиграфске јединице које носе своја имена.

Хроностратиграфија

Хроностратиграфија (грч. χρόνος chrónos = време; стратиграфија) је геолошка дисциплина која се бави утврђивањем апсолутне старости фосилних остатака и стена као и утврђивањем временског следа геолошке историје Земље. Хроностратиграфија старост утврђује на основу времена полураспада радиоактивних елемената у Земљиној кори.

Структурна геологија

StrikeDipPlungeRake

Структурна геологија се бави проучавањем тродимензионалног распрострањења стенских маса водећи рачуна о историји деформација. Основни циљ структурне геологије је, да користећи прикупљена мерења геометрије стена, разоткрије информације о историји деформације стене, и на крају, спозна напонско поље које је изазвало проучавану деформацију и геометрију. Разумевање динамике напонског поља може бити повезано са важним догађајима у регионалној геолошкој историји. Тежи се разумевању структурног развоја одређеног подручја у односу на регионалне структурне деформације и у односу на тектонику плоча.[12]

Тектоника

Plate tectonics map

Геотектоника или краће, тектоника је дисциплина динамичке геологије и бави се покретима и деформацијама у Земљиној кори односно литосфери и то на глобалном нивоу, контактима појединих континенталних и окенаских плоча које се крећу по горњем слоју астеносфере, тј. Земљином омотачу.[13][14]

Хидрогеологија

Aquifer en

Хидрогеологија је наука која се бави проучавањем подземних вода, њиховим пореклом, условима појављивања, законима кретања, физичкохемијским својствима, узајамним односима између атмосферске, подземне и површинске воде; као и могућношћу њиховог коришћења у одређене сврхе.

Познати геолози

Референце

  1. ^ „geology”. Online Etymology Dictionary.
  2. ^ γῆ. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  3. ^ Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth. Taipei: Caves Books, Ltd., 603–604
  4. ^ Winchester 2002.
  5. ^ Decker & Decker 2005
  6. ^ Francis, Peter; Oppenheimer, Clive (2003). Volcanoes (2nd изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925469-9.
  7. ^ "Surficial Geologic Maps" in New Hampshire Geological Survey, Geologic maps. des.nh.gov
  8. ^ Willett, Sean D.; Brandon, Mark T. (2002). „On steady states in mountain belts”. Geology. 30 (2): 175—178. Bibcode:2002Geo....30..175W. doi:10.1130/0091-7613(2002)030<0175:OSSIMB>2.0.CO;2.
  9. ^ Roe, Gerard H.; Whipple, Kelin X.; Fletcher, Jennifer K. (2008). „Feedbacks among climate, erosion, and tectonics in a critical wedge orogen”. American Journal of Science. 308 (7): 815—842. doi:10.2475/07.2008.01.
  10. ^ Bates & Jackson, 1980, Glossary of Geology: American Geological Institute.
  11. ^ Krynine & Judd, 1957, Principles of Engineering Geology and Geotechnics: McGraw-Hill, New York.
  12. ^ Kious, Jacquelyne; Tilling, Robert I. (1996). „Understanding Plate Motions”. This Dynamic Earth: The Story of Plate Tectonics. Kiger, Martha, Russel, Jane (Online изд.). Reston, Virginia, USA: United States Geological Survey. ISBN 978-0-16-048220-5. Приступљено 13. 03. 2009.
  13. ^ Hess, H. H. (November 1, 1962) "History Of Ocean Basins". pp. 599–620 in Petrologic studies: a volume in honor of A. F. Buddington. A. E. J. Engel, Harold L. James, and B. F. Leonard (eds.) [New York?]: Geological Society of America.
  14. ^ Kious, Jacquelyne; Tilling, Robert I. (1996). „Developing the Theory”. This Dynamic Earth: The Story of Plate Tectonics. Kiger, Martha, Russel, Jane (Online изд.). Reston, Virginia, USA: United States Geological Survey. ISBN 978-0-16-048220-5. Приступљено 13. 03. 2009.

Литература

  • Francis, Peter; Oppenheimer, Clive (2003). Volcanoes (2nd изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925469-9.
  • Decker, Robert; Decker, Barbara (2005). Volcanoes (4th изд.). W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-8929-1.
  • Winchester, Simon (2002). The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology. New York, NY: Perennial. ISBN 978-0-06-093180-3.
  • Јовановић; Срећковић-Батоћанин, Велимир; Даница (2006). Основи геологије. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-13048-8.
Јордан

Јордан (арап. الأردن), или званично Хашемитска Краљевина Јордан (арап. المملكة الأردنية الهاشمية‎) арапска је држава на Блиском истоку . Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и југу, и Израелом/Палестинском Управом на западу. Са Израелом/Палестинском Управом дели обале Мртвог мора, а обале залива Акаба са Израелом/Палестинском Управом, Саудијском Арабијом и Египтом.

Јура

Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо. Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.

Бахаме

Бахаме (енгл. Bahamas), или званично Комновелт Бахама (енгл. Commonwealth of The Bahamas), познати и као Бахамска острва или Бахами, држава су у Средњој Америци, у Атлантском океану. Налазе се источно од Флориде, северно од Кубе и Кариба и западно од британске прекоморске територије Теркс и Кејкос.

Геолошке ере

Ера у геологији представља елемент поделе геолошког времена којим се врши подела еона.

Глина

Глина је пластични полувезан седимент настао дијагенезом (везивањем) муља, пелитског материјала транспортованог водом и исталоженог у воденој средини. Осим глина које постају транспортом и таложењем муљевитог материјала, постоје и оне које су постале и остале на месту распадања примарног материјала. То су такозване резидуалне или седиментарне глине.

Овај пелитски материјал може бити везан или исушивањем или истискивањем воде под притиском горњих слојева. Глина представља средњи стадијум у дијагенези муљевитог материјала. Под утицајем притисака, или врло интензивним исушивањем, овај материјал губи пластичност и прелази у чврсту слојевиту стену која се назива глинац.

Доминиканска Република

Доминиканска Република (шп. República Dominicana), понекад означена и као Доминикана (шп. Dominicana), је држава у Карибима , смештена на источне две трећине острва Хиспањола, на којем се граничи са Хаитијем. Хиспањола је друго по величини острво Великих Антила и лежи источно од Кубе и Јамајке, а западно од Порторика. Главни и највећи град Доминиканске Републике је Санто Доминго.

Еон (геологија)

Еон представља најкрупнији део поделе геолошког времена. За разлику од историјског времена које обрађује само време у коме је постојао човек геолози су дефинисали геолошко време које представља укупно протекло време, период времена од настанка Земље до данас.

Замбија

Замбија (енгл. Zambia), или званично Република Замбија (енгл. Republic of Zambia) држава је без излаза на море у централном делу источне Африке. Граничи се са Демократском Републиком Конго на северу, Танзанијом на североистоку, Малавијем на истоку, Мозамбиком, Зимбабвеом, Боцваном на југу и са Анголом на западу. Прво име је било Северна Замбезија а затим Северна Родезија. Замбија је добила име по реци Замбези која је већим делом јужна граница земље.

Креда

Креда је меки, бели, порозан облик кречњака који се састоји од минерала калцита (CaCO3). Такође је и седиментна стена. Релативно је отпорна на ерозију.

Креда је настала акумулацијом скелета морских микроорганизама (коколита) у истоименој геолошкој епохи, која је по њој добила име.

Летонија

Летонија (лет. Latvija), или званично Летонска Република (лет. Latvijas Republika) држава је у северној Европи. Летонија има копнене границе са друге две балтичке државе — Естонијом на северу и Литванијом на југу — и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига, највећи је град прибалтичких држава.

Летонију чине четири културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.

Мароко

Мароко (арап. المغرب [al-Maġrib — ал-Магриб], берберски: Murakuc, ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), или званично Краљевина Мароко (арап. المملكة المغربية‎ [al-Mamlakah al-Maghribiyah], берберски: Tageldit en Murakuc, ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке. На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу.

Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.

Мермер

Мермер или мрамор је метаморфна стена настала поновном кристализацијом кречњака и доломита.

Мермер је у грађевинарству цењен као украсни камен, а значајна је и његова примена у вајарству. Најпознатије и највеће налазиште квалитетног мермера је у Карари у Италији. Из њега су настала најпознатија вајарска дела ренесансе из руке Микеланђела.

Највеће налазиште мермера у Србији је на Венчацу код Аранђеловца. Такође постоји значајно налазиште у златиборском округу, у селима Скржути, Сирогојно и Каленић.

Песак

Песак (ијек. пијесак) ситнозрни је невезани материјал. Чине га зрна пречника од 0,05—2 mm и сврстава се у седиментне стене.

Песак спада у псамите а овој групи припада још и пешчар.

Минералошки гледано, песак је сачињен доминантно од зрна (гранула) кварца, љуспица мусковита, а потом и од зрна циркона, рутила, апатита, граната, магнетита, турмалина идр. Поред ових минерала у песку који је претрпео мали транспорт могу се наћи фелдспати — албит, ортоклас и микроклин — који су обично делимично каолинисани. Песак се обично налази у пустињама и на плажама. Печењем песка на високим температурама се прави стакло. Песак и шљунак чине највећи део материјала који се користе у зидарству, чак 79% или 28.6 гигатона годишње у 2010. и спадају у материјале који се највише екстрактују на свету, превазилазећи фосилна горива и биомасу.

Пешчар

Пешчар (ијек. пјешчар) или пешчењак (ијек. пјешчењак) (енгл. Sandstone, франц. Grès, нем. Sandstein, рус. Песчаник), је везана седиментна стена (везани седимент) изграђена претежно од кластичних зрна величине 2–0,05 mm. Према крупноћи везаних зрна (гранула) спада у псамите.

У погледу минералног састава пешчари су обично изграђени доминантно од зрна кварца, љуспица мусковита и фелдспата, а потом и циркона, апатита, магнетита, граната, турмалина. Везиво може бити калцијумкарбонатно (вапновито), лапоровито, глиновито, доломитско, силицијско, гвожђевито(лимонит), битуминозно (органског порекла) и др.

Неки пешчари су отпорни на утицај атмосферилија. Овакве стене су обично погодне као геолошки грађевински материјал – нпр. црква Светог Марка у Београду изграђена је од пешчара који у себи садржи љуспице мусковита. Због велике тврдоће (висок садржај кварца) појединачних зрна и подношења високих температура погодни су за оштрење сечива.

Други народни назив за пешчар је тоциљњак, што означава камен од кога се праве тоцила.

Рудник

Рудник је место са кога се експлоатишу разне врсте руда. На таквим местима где је руда нагомилана од економске вредности, површинским откопавањем или подземним копањем вади се руда. Рудници се по начину ископавања деле на површинске и подземне. Материјали који се често ископавају су: бакар, никл, олово, боксит, цинк, нафта, со, сребро, угаљ, злато, гвожђе, магнезијум, манган, дијаманти, уранијум, титанијум итд.

Сан Марино

Сан Марино (итал. San Marino), званично Најузвишенија Република Сан Марино (итал. Serenissima Repubblica di San Marino), или често скраћено као Република Сан Марино (итал. Repubblica di San Marino), држава је у јужној Европи, на источном ободу Апенина. У потпуности је окружен територијом Италије.

Седимент

Седимент (лат. sedimentum = талог) је талог или нанос трошног материјала (шљунка, песка, глине и сл.) или талог раствора (кречњака, соли, гипса и сл.) у мору (морски или марински седименти), језеру (језерски седименти), реци (речни или флувијални седименти) или на копну (еолски седименти, тј. они који су наталожени ветром). Механичким распадањем настају механички седименти, а хемијским растварањем хемијски седименти. Таложењем материјала органског порекла настају органогени седименти.

Таџикистан

Таџикистан (таџ. Тоҷикистон, рус. Таджикиста́н), или званично Република Таџикистан (таџ. Ҷумҳурии Тоҷикистон, рус. Респу́блика Таджикиста́н), држава је у централној Азији. Граничи се са Авганистаном на југу, Кином на истоку, Киргистаном на северу, и Узбекистаном на западу. Таџикистан значи „Земља Таџика“. Таџички језик је дијалекат персијског језика (фарси). Члан је ОДКБ, Шангајске организације за сарадњу и земља посматрач у Евроазијској економској унији.

Фосил

Фосил (лат. fossus, у буквалном преводу „онај који је закопан“) је очувани остатак организма, његовог дела или трагова живота. Фосили дају податке о развоју органског света у прошлости, како се животна средина мењала кроз геолошку прошлост, о еволуцији и биогеографији живих бића. Фосили су много разноврснији него стене у којима се налазе и пружају више могућности за одређивање редоследа и старости догађаја у Земљиној кори. Фосили се најчешће сачувају у седиментним стенама, док се у метаморфним стенама јављају веома ретко.

Фосиле и историју живота проучава наука палеонтологија кроз своје дисциплине.

Геологија
Регионална геологија
Петрологија
Геохемија
Минералогија и
Економска геологија
Палеонтологија
Геофизика
Геотехника
Хидрогеологија
Граничне научне
  • дисциплине

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.