Географска ширина

Географска ширина, или латитуда је угловно или лучно растојање неке одређене тачке на Земљиној површини северно или јужно од екватора (полутара). Према томе разликујемо северну географску ширину која се пружа од екватора до Северног пола у износи од 90° и јужну географску ширину, која захвата простор између екватора и Јужног пола у истом износу у степенима. Обично се ширина означава грчким словом „фи“ (φ). Географска ширина се мери у степенима, минутама и секундама у распону од 0° до 90°. Екватор је највећа паралела, тј. кружница и дугачка је 40.065 km, док су најмање кружнице, у ствари тачке — полови.

На географским картама се уцртава неколико основних паралела поред екватора. То су јужни и северни повратник који се налазе на 23°26‘22“ сгш и јгш, као и северни и јужни поларник, са 66°33‘39“ сгш и јгш. Најсевернија тачка на копну је острво Кафеклубен на 83°40‘ сгш, а најјужнија је Јужни пол на 90° јгш.

World map longlat
Мапа Света са линијама географске ширине (хоризонталне)

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
Његоћин

Његоћин (пољ. Niegocin) је седмо језеро по величини у Пољској. Налази се у Области Великих језера у Варминско-Мазуријском војводству. Површина језера је 2604 ha а максимална дубина 39,7 m.

На северу се спаја (преко језера Даргин) са језером Мамри; на југу преко система канала са језером Талти и језером Сњардви. Дно језера је песковито и муљевито. Обала је слабо развијена, местимично зарасла трском. На језеру Његоћин се од већих насеа налазе: Гижицко, Вилкаси, Стжелце, Ридзево и Клешчево. У источном делу језера налази се острво Грајевска. У јужном делу два залива. На северу су канали Његоћински канал и Гижицки канал. Дужина мерена са севера на југ износи 7,2 km, док је максимална ширина 4,8 km. Језеро се налази на надморској висини од 116 метара. Кроз језеро пролази најпопуларнија веслачка траса Великих Мазуријских језера.

Географска ширина 53°6' N

Географска дужина 21°4' E

Антоњиновка

Антоњиновка (пољ. Antoniówka) је село у Пољској које се налази у војводству Лођском у повјату Белхатовском у општини Клешчов.Од 1975. до 1998. године ово насеље се налазило у Пиотрковском војводству.

Географски положај:

Географска дужина - 19°15' E

Географска ширина - 51°13' N

Беле ноћи

Беле ноћи су ноћи у којима Сунце залази само на кратко, тако да је и ноћ светла. Беле ноћи се јављају у местима чија је географска ширина изнад 60° јужно или северно.

Беле ноћи у Санкт Петербургу су чувене по томе што су тема истоимене приче Достојевског из 1848. У Немачкој се беле ноћи могу доживети на острву Силт. Крајем децембра беле ноћи се делимично јављају на крајњем југу Јужне Америке, у месту Пуерто Вилијамс у Ушуаји и на Фолкландским Острвима. У подручјима изнад поларника Сунце повремено уопште не залази (такозвано поноћно Сунце). На самим половима, јавља се такозвани поларни дан који траје шест месеци.

У Италији и Француској израз „бела ноћ“ (итал. Le notti bianche, франц. Les nuits blanches) означава ноћ проведену у слављу или проводу. У Грчкој „бела ноћ“ је синоним за поподневни одмор.

Браћевац

Браћевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 533 становника (према попису из 1991. било је 744 становника).

Браћевац је ратарско-сточарско насеље збијеног типа удаљено 23 km јужно од Неготина. Смештено је на 78 метара надморске висине, на обалама Браћевачке реке, десне притоке реке Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 04’ 02’’, источна географска дужина 22° 30’ 20’’, а површина атара 2.770 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

Гвардејск

Гвардејск (рус. Гвардейск, нем. Tapiau) град је у Калињинградској области у Русији, смештен на десној обали реке Прегоље, 38 километара источно од Калињинграда.

Број становника: 14572, по попису из 2002. године.

Позивни број: 01159

Географска ширина: 54°39' с. ш.

Географска дужина: 21°04' и. д.Гвардејск се први пут помиње 1255. године, као тврђава Пруса. Тевтонски витезови су ту изградили своје упориште крајем 13. века.

У граду постоји једна црква из 1502. године,

Град је прешао под совјетску власт 1945. године

Географија Швајцарске

Швајцарска се налази у средњој Европи и простире се између Женевског и Боденског језера, у средишњем делу високих Алпа и северно од њих. Северна географска ширина износи 45,8 степени до 47,8, а географска дужина 5,9 до 10,5 источне географске дужине. Укупна површина државе износи 41.285 km² од чега је само 4,2 % воде. Просечна надморска висина је 0д 500- 800 m. Са својих 41.285 km² Швајцарска је релативно мала земља. Дистанца између севера и југа је само 220 km (три сата колима или 4 сата возом). Удаљеност исток - запад је 350 km. Путујући кроз Швајцарску три, четири сата званични језик може да се промени, два, три чак и четири пута. Број становника је око 7,4 милиона, густина насељености је 182 становника на км². Јужни део који је углавном планински (што је више од половине Швајцарске) је ређе насељен, док је северни део много приступачнији те и више насељен са брдовитим, шумовитим теренима, пропланцима као и неколико великих језера.

Швајцарска се граничи са Немачком, Аустријом, Италијом, Лихтенштајном и Француском. Главни али и не највећи град је Берн који је први међу једнакима што је лајт-мотив швајцарског идентитета.

Географски координатни систем

Географски координатни систем је координатни систем који се користи у географији и омогућава да свако место на планети Земљи буде одређено скупом бројева, слова или симбола. Координате се често бирају тако да један број представља вертикалну позицију, а два или три броја представљају хоризонтални положај. Исказују се географском ширином, дужином и висином.За одређивање локације на дводимензионалној карти потребна је картографска пројекција.Географска ширина се мери од екватора, па Земљини полови представљају максималних 90° географске ширине. Географска дужина се мери од Гриничког меридијана и може ићи до 180° западно или источно.

Због неравнина површине, и због утицаја гравитационих сила Земља није прави глобус и није потпуни елипсоид, већ геоид. Да би карта била прецизнија за навигацију, а због разлика у површини на разним деловима планете било је потребно увести различите математичке шеме у пројекцији за сваки регион. Такав унапред дефинисан координатни систем називамо картографским датумом.

Дојранско језеро

Дојранско језеро (мкд. Дојранско Езеро, грч. λίμνη Δοϊράνη) је тектонско језеро из групе егејских језера које се налази у југоисточном делу региона Македонија.

Дојранско језеро је подељено између Северне Македоније и Грчке. Језеро има површину 43,1 km², од чега Северној Македонији припада 27,3 km² (67%), а Грчкој 15,8 km² (33%). Језеро се налази на надморској висини од 148 метара. Има заобљен облик. Дужина у правцу север-југ 8,9 km а највећа ширина је 7,1 km. Дојранско језеро није много дубоко, највећа дубина је 10 метара, а просечна дубина је између 3 и 5 метара.

Дојранско језеро има бројне притоке као што су Сурловска река, река Ханџа, која доноси воду са Беласице. Језеро има и једну отоку Ђолај или Ђолајак која се улива у Вардар. Ово је треће по величини језеро у Македонском региону, одмах после Охридског и Преспанског језера.

Географска ширина: 41° 12' 17" СГШ

Географска дужина: 22° 44' 51" ИГД

Дрвеник Вели

Дрвеник Вели је острво у Јадранском мору. Припада Хрватској. У близини се налазе острва Дрвеник Мали и Шолта. Дрвеник Вели је од копна одвојен Дрвеничким вратима која су дуга 2,7 km a широка 1,8 километара. Од Дрвеника Малог удаљен је 1,5 километара а од Шолте 3,5 километара. Дужина обалне линије износи 23 километара.

Површина острва износи 12,7 km², а максимална дужина 5,5 километара. Око овог острва налазе се мала острвца: Малта, Оруд, Мачакнар, Кркњаш Вели и Кркњаш Мали.

Максимална надморска висина је 177 метара на брду Бухај.

На острву влада медитеранска клима и јављају се уобичајене биљне и животињске врсте за ту климу.

Географска ширина: 43° 27' СГШ

Географска дужина: 16° 08' ИГД

Друзно

Друзно (пољ. Druzno) је језеро у северној Пољској. Познато је и под називом Дружно (Drużno). Налази се у војводству Варминско-Мазуријском. Језеро је веома плитко и полако зараста. Налази се на 0,1 m надморске висине.

Површина језера: 1289 ha

дужина: 9,7 km

ширина: 2,0 km

максимална дубина: 2,5 m (криптодепресија).

Географска дужина19° 27' ИГД

Географска ширина 54° 4' СГШКроз језеро пролази водени пут који представља продужетак Елбласког канала. ЈЕзеро са околином чини резерват језера Друзно. Резерват је веома богат воденим и мочварним птицама.

Екватор

Екватор или полутар је замишљена кружница која опасује Земљу (или неки други астрономски објекат) на подједнакој удаљености од полова. Екватор дели Земљу на јужну и северну хемисферу. Географска ширина екватора је 0°. Дужина екватора је 40.075 km. Екватор пролази кроз 13 држава и то су:

Сао Томе и Принсипе

Габон

Конго

ДР Конго

Уганда

Кенија

Сомалија

Малдиви

Индонезија

Кирибати

Еквадор

Колумбија

Бразил

Иако Екваторијална Гвинеја носи име екватора у свом називу, екватор не пролази кроз копнени део ове државе, мада се континентални део државе налази 100 км северно од екватора, а острво Анобон 155 км јужно од екватора.

Око екватора влада екваторијална клима.

Занзибар

Занзибар је полу-аутономна област и острво у Индијском океану уз источну обалу Африке, које је саставни део Танзаније. Највећи град овог острва је истоимени Занзибар и налази се на западном делу острва. У оквиру њега је Стоун Таун. Острво Занзибар је административно подељено на три региона: северни, јужни и западни. У састав ове области, поред Занзибара, улази и острво Пемба и низ мањих острва.

Област има површину од 2.461 km² са 1.303.569 становника (2012). Изграђено је претежно од коралних кречњака, тако да су развијени крашки рељефни облици. Географска ширина, мала надморска висина (до 125 m) и монсуни одређују климатске прилике. Просечна температура у јануру је око 28 °C, а у јулу око 23 °C. Велика су колебања дневних температура. Годишња количина падавина износи 1.500 — 2.000 mm.

Врло хетерогено становништво састоји се већином од мешанаца Арапа и Банту црнаца и знатног дела Индуса.

Ноћ

Ноћ је период времена између заласка сунца и свитања током којег се не види сунчева светлост. Супротно од ноћи је обданица. Доба његовог трајања зависи од много фактора као што су годишње доба, географска ширина, географска дужина и временска зона.

Током ноћи већина људи и животиња спава, јер не могу да спроводе већину активности без дневног светла. Недостатак дневног светла има утицај на морфологију, физиологију и понашање скоро свих живих организама. Насупрот томе неке животиње на пример слепи мишеви или цврчци су активни пре свега ноћу.

У култури и митологији ноћ се често спаја са злом и опасношћу. У народном фолклору у такорећи свим земљама постоје легенде о бићима које су по ноћи активне и ту се говори о духовима, вукодлацима и сл.

Период ротације

У астрономији, период ротације небеског објекта је време које је потребно за завршетак једне револуције око своје осе ротације у односу на позадинске звезде. Он се разликује од соларног дана планете, који укључује додатну фракциону ротацију потребну за смештај дела орбиталног периода планете током једног дана.

Радановац

Радановац (мађ. Radanovác) је насеље у општини Суботица. По попису из 2002. године има 2.062 становника. Удаљен је 6 km од Суботице, у правцу Палића, поред магистралног пута Суботица-Хоргош (M-22.1).

Географске координате Радановца су: северна географска ширина од 46° 6' 58’’, и источна географска ширина од 19° 44' 10’’. Шифра географског имена (GeoNameID) је 3338801.

Са севера се граничи са МЗ Граничар, са западне стране са МЗ Мали Радановац, са јужне стране са МЗ Нови Град, и са источне стране са МЗ Палић.

Рајгродско језеро

Рајгродско језеро (пољ. Jezioro Rajgrodzkie, немачки - Raygrod See, Ryngel) је језеро у Пољској. Налази се на Елцком појезерју у Подласком војводству. Припада општини Рајгрод у грајевском повјату, као и општини Калиново у елцком повјату. Површина језера је 1514 ha, а максимална дубина 52 m. Средња дубина износи 9,4 m. Вода из језера служи за наводњавање преко канала Куваси. Над Рајгродским језером се налази град Рајгрод. Језеро је веома добо саовбраћајно повезано и постоји неколико асфалтних путева који воде до саме обале језера. Дужина обалне линије језера износи 56 km и доста је разруђена. Обале су окружене ливадама и пољима. Насеља око језера су: Рамоти (Ramoty), Једжејки (Jędrzejki), Грајево (Grajewo), Аугустов (Augustów), Рајгрод (Rajgród), Тама (Tama), Црно село (Czarna Wieś), Скродские (Skrodzkie), Завади (Zawady), Кживе (Krzywe) и Стаче (Stacze). Рајгродско језеро је дугачко скоро 2,5 km и широко око 1,5 km. Из језера итиче река Јегжиња (Jegrznia), која се улива у језеро Дрењство. На језеру се налази неколико острваца укупне површине око 1 ha. Надморска висина језера је 117,5 метара. Запремина језера је 142623,2 хиљада m³. Слив језера има површину од 740,7 km².

Географска ширина: 53°45,8' С

Географска дужина: 22°38,4' И

Становништво и насеља на Антарктику

Антарктик није политички ентитет, његов статус је регулисан „Уговором о Антарктику“, потписаним у Вашингтону 1959. године, који обавезује потписнике да територију Антарктика користе само у мирољубиве сврхе и за научна истраживања.

Већина истраживачких станица је постављена на ободу континента, на стенама а не на покретном леду. На стотине научника смештено је у изолованим капсулама које се налазе и до 3000 метара изнад залеђене воде. Капсуле су високе и по 16 m и оне саме по себи нису довољне за заштиту од хладноће. Зато се у свакој таквој капсули подижу засебни објекти разних намена. Једне су предвиђене за смештај људи, а друге за складиштење хране, горива, разних инструмената и апарата.

Стовјенћино

Стовјећино (пољ. Stowięcino) је мало село које се налази на 41,5 km од Слупска (Северна Пољска). Налази се у војводству Поморје у Слупском повјату. Припада општини Гловчжице. По попису из 2006. године има 416 становника. Од 1975. до 1998. године Стовјећино је било у административној надлежности Слупског Војводства.

Ово село је најпознатије као место у коме се родио Анджеј Лепер, лидер странке Самоодбрана Републике Пољске и потпредседник Владе Републике Пољске.

Буквално сви становници Стовјећина су били радници државне фарме (Państwowe Gospodarstwo Rolne) која је затворена и тренутно су незапослени, али је Лепер најавио да ће убрзо сви бити поново запослени.

Регистарске таблице - GSL

Поштански код - 76-223

Позивни број - 59

Географска ширина - 54° 33' С

Географска дужина - 17° 29' И

Црна ријека (притока Врбање)

Црна ријекаје десна притока Врбање и граница између општина Котор Варош и Челинац. Извире на западним падинама планине Узломац, на надморској висини од око 420 м. Њено ушће је у мјесту Црна Ријека, око 216 м над морем,

географска ширина: 44 ° 41'4.21 " и

дужина: 17 ° 21'0.5 ".Ова Црна ријека тече у правцу сјевезоисток-југозападу, а има само једну (лијеву) притоку: Дуги поток, која је дужа од Црне ријеке (извор на око 480 м н/в). Тече у смјеру исток-запад, а у Црну ријеку улијева се реку непосредно прије њеног ушћа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.