Географска дужина

Географска дужина, или лонгитуда (лат. longitudo = дужина), или Меридијан, је угловно или лучно растојање одређене тачке на Земљиној површини од почетног меридијана. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна Гринич, који пролази кроз Лондон у Уједињеном Краљевству. Сходно томе разликујемо источну географску дужину која се пружа од Гринича на исток до 180° и западну географску дужину која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се дужина обележева грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у степенима, минутима и секундама. Сви меридијани су полукружнице исте дужине које се пружају од Северног ка Јужном полу, на дужини од 20.014 km.

На географској карти број уцртаних меридијана зависи од размера карте, а њихов значај се огледа и у одређивању временских зона на Земљи. Најзападнија копнена површина је острво Ату у близини Аљаске на 172°54‘ згд, а најисточнија је Каролинско острво у Пацифику на 150°12‘ игд.

World map longlat
Мапа Света са линијама географске дужине (вертикале)
Longitude (PSF)
Географска дужина

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
Његоћин

Његоћин (пољ. Niegocin) је седмо језеро по величини у Пољској. Налази се у Области Великих језера у Варминско-Мазуријском војводству. Површина језера је 2604 ha а максимална дубина 39,7 m.

На северу се спаја (преко језера Даргин) са језером Мамри; на југу преко система канала са језером Талти и језером Сњардви. Дно језера је песковито и муљевито. Обала је слабо развијена, местимично зарасла трском. На језеру Његоћин се од већих насеа налазе: Гижицко, Вилкаси, Стжелце, Ридзево и Клешчево. У источном делу језера налази се острво Грајевска. У јужном делу два залива. На северу су канали Његоћински канал и Гижицки канал. Дужина мерена са севера на југ износи 7,2 km, док је максимална ширина 4,8 km. Језеро се налази на надморској висини од 116 метара. Кроз језеро пролази најпопуларнија веслачка траса Великих Мазуријских језера.

Географска ширина 53°6' N

Географска дужина 21°4' E

Антоњиновка

Антоњиновка (пољ. Antoniówka) је село у Пољској које се налази у војводству Лођском у повјату Белхатовском у општини Клешчов.Од 1975. до 1998. године ово насеље се налазило у Пиотрковском војводству.

Географски положај:

Географска дужина - 19°15' E

Географска ширина - 51°13' N

Борне Сулиново

Борне Сулиново (пољ. Borne Sulinowo) је град у Пољској у западнопоморском војводству, шчећински повјат. У граду живи 4.149 становника по подацима од априла 2005.

Град је настао у шеснаестом веку. Тридесетих година XX века у близини града настао је војни гарнизон. Око 1945. године преузела га је Црвена армија и користила до 1992. године. У том периоду град је био искључен из пољске администрације. Године 1993. град је свечано отворен, а 15. септембра Борне Сулиново је добило статус града. Средином 1995. године у град се населило 1.600 људи.

Географска ширина Борна Сулинова је 53°34' N, а географска дужина 16°35' E. Позивни број за града је +48 94, а регистарске таблице су ZSZ XXXX

Градоначелник града је Јоеф Томчак.

Браћевац

Браћевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 533 становника (према попису из 1991. било је 744 становника).

Браћевац је ратарско-сточарско насеље збијеног типа удаљено 23 km јужно од Неготина. Смештено је на 78 метара надморске висине, на обалама Браћевачке реке, десне притоке реке Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 04’ 02’’, источна географска дужина 22° 30’ 20’’, а површина атара 2.770 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

Гвардејск

Гвардејск (рус. Гвардейск, нем. Tapiau) град је у Калињинградској области у Русији, смештен на десној обали реке Прегоље, 38 километара источно од Калињинграда.

Број становника: 14572, по попису из 2002. године.

Позивни број: 01159

Географска ширина: 54°39' с. ш.

Географска дужина: 21°04' и. д.Гвардејск се први пут помиње 1255. године, као тврђава Пруса. Тевтонски витезови су ту изградили своје упориште крајем 13. века.

У граду постоји једна црква из 1502. године,

Град је прешао под совјетску власт 1945. године

Географија Швајцарске

Швајцарска се налази у средњој Европи и простире се између Женевског и Боденског језера, у средишњем делу високих Алпа и северно од њих. Северна географска ширина износи 45,8 степени до 47,8, а географска дужина 5,9 до 10,5 источне географске дужине. Укупна површина државе износи 41.285 km² од чега је само 4,2 % воде. Просечна надморска висина је 0д 500- 800 m. Са својих 41.285 km² Швајцарска је релативно мала земља. Дистанца између севера и југа је само 220 km (три сата колима или 4 сата возом). Удаљеност исток - запад је 350 km. Путујући кроз Швајцарску три, четири сата званични језик може да се промени, два, три чак и четири пута. Број становника је око 7,4 милиона, густина насељености је 182 становника на км². Јужни део који је углавном планински (што је више од половине Швајцарске) је ређе насељен, док је северни део много приступачнији те и више насељен са брдовитим, шумовитим теренима, пропланцима као и неколико великих језера.

Швајцарска се граничи са Немачком, Аустријом, Италијом, Лихтенштајном и Француском. Главни али и не највећи град је Берн који је први међу једнакима што је лајт-мотив швајцарског идентитета.

Географска ширина

Географска ширина, или латитуда је угловно или лучно растојање неке одређене тачке на Земљиној површини северно или јужно од екватора (полутара). Према томе разликујемо северну географску ширину која се пружа од екватора до Северног пола у износи од 90° и јужну географску ширину, која захвата простор између екватора и Јужног пола у истом износу у степенима. Обично се ширина означава грчким словом „фи“ (φ). Географска ширина се мери у степенима, минутама и секундама у распону од 0° до 90°. Екватор је највећа паралела, тј. кружница и дугачка је 40.065 km, док су најмање кружнице, у ствари тачке — полови.

На географским картама се уцртава неколико основних паралела поред екватора. То су јужни и северни повратник који се налазе на 23°26‘22“ сгш и јгш, као и северни и јужни поларник, са 66°33‘39“ сгш и јгш. Најсевернија тачка на копну је острво Кафеклубен на 83°40‘ сгш, а најјужнија је Јужни пол на 90° јгш.

Географски координатни систем

Географски координатни систем је координатни систем који се користи у географији и омогућава да свако место на планети Земљи буде одређено скупом бројева, слова или симбола. Координате се често бирају тако да један број представља вертикалну позицију, а два или три броја представљају хоризонтални положај. Исказују се географском ширином, дужином и висином.За одређивање локације на дводимензионалној карти потребна је картографска пројекција.Географска ширина се мери од екватора, па Земљини полови представљају максималних 90° географске ширине. Географска дужина се мери од Гриничког меридијана и може ићи до 180° западно или источно.

Због неравнина површине, и због утицаја гравитационих сила Земља није прави глобус и није потпуни елипсоид, већ геоид. Да би карта била прецизнија за навигацију, а због разлика у површини на разним деловима планете било је потребно увести различите математичке шеме у пројекцији за сваки регион. Такав унапред дефинисан координатни систем називамо картографским датумом.

Гриничка опсерваторија

Гриничка опсерваторија се налази у месту Гринич покрај Лондона. То је Краљевска опсерваторија подигнута 1675. године по налогу краља Чарлса Другога. На њеном челу је Краљевски астроном који обавља и фукцију директора опсерваторије. Први Краљевски астроном био је Џон Флемстид.

Кроз историју, Гриничка опсерваторија и Париска опсерваторија су биле најзначајније астрономске институције, које су се дуго бориле за превласт у свету астрономије. Коначна превага је отишла на страну енглеске краљевске опсерваторије која је постала центар и за рачунање времена и за географски координатни систем.

Кроз опсерваторију пролази Гринички меридијан, тј. основни, почетни меридијан од кога се рачуна географска дужина ка западу, и ка истоку.

Гриничко средње време (ГМТ) је установљено као средње сунчево време Гриничке опсерваторије. Данас се често употребљава да се означи „нулта“ временска зона. Ипак, оно се поклапа са Западноевропским временом (које се користи у Енглеској) само зими, док је лети разлика један сат због летњег указног времена који се додаје Западноевропском времену. Разлика између Средњоевропског времена и Гриничког средњег времена је један сат, лети два сата.

Данас је опсерваторија претворена у музеј, јер је због изградње Лондона Гринич постао његов саставни део, тако да је на том месту огромно светлосно загађење због којег је немогуће вршити астрономска посматрања са опсерваторије.

Дан

Дан је било која од неколико различитих јединица за време. Реч се односи или на период светлости када је Сунце изнад локалног хоризонта или на цео дан који покрива и тамни и светли период.

Дан (старосл. dьnь, од индоевропског корена *din-, с основним значењем: сјај, зрачење) је време за које се Земља једном окрене око своје осе (земљина ротација). У астрономији се то време одређује раздобљем које протече између два узастопна пролазака некога небеског тела кроз исти подневник или меридијан. Ако је то тело Сунце, говори се о сунчаном или соларном дану (синодички дан). Али како су посматрани сунчани дани неједнаког трајања, због елиптичности земљине стазе око Сунца, за астрономски дан узима се средњи сунчани дан. Разлика између средњега сунчаног и правог сунчаног дана изражава се једначином времена. Отклон правог сунчаног дана од средњег има два максимума (+3,8 минута 14. маја и +16,4 минута 3. нобембра) и два минимума (–13,4 минуте 12. фебруара и –6,4 минута 26. јула), а подударају се четири пута годишње (16. априла, 14. јуна, 1. септембра и 25. децембра). Право месно време (тп) добија се по једначини времена:

tp = Ts + es + λгде је: Ts - средње гриничко време (GMT, данас UTC), es - отклон за дати датум (из таблица), а λ - географска дужина.

Временски размак између два узастопна пролазака неке звезде кроз подневник зове се звездани или сидерални дан (сидерички дан); он траје 23 сата 56 минуте.

Месечев или лунарни дан траје 24 сата 50 минута.

Дојранско језеро

Дојранско језеро (мкд. Дојранско Езеро, грч. λίμνη Δοϊράνη) је тектонско језеро из групе егејских језера које се налази у југоисточном делу региона Македонија.

Дојранско језеро је подељено између Северне Македоније и Грчке. Језеро има површину 43,1 km², од чега Северној Македонији припада 27,3 km² (67%), а Грчкој 15,8 km² (33%). Језеро се налази на надморској висини од 148 метара. Има заобљен облик. Дужина у правцу север-југ 8,9 km а највећа ширина је 7,1 km. Дојранско језеро није много дубоко, највећа дубина је 10 метара, а просечна дубина је између 3 и 5 метара.

Дојранско језеро има бројне притоке као што су Сурловска река, река Ханџа, која доноси воду са Беласице. Језеро има и једну отоку Ђолај или Ђолајак која се улива у Вардар. Ово је треће по величини језеро у Македонском региону, одмах после Охридског и Преспанског језера.

Географска ширина: 41° 12' 17" СГШ

Географска дужина: 22° 44' 51" ИГД

Доњи Михољац

Доњи Михољац је град у Републици Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.491 становника, а у самом насељу је живело 6.240 становника. Бивши патријарх српски господин Павле је рођен у доњомихољачком селу Кућанци.

Дрвеник Вели

Дрвеник Вели је острво у Јадранском мору. Припада Хрватској. У близини се налазе острва Дрвеник Мали и Шолта. Дрвеник Вели је од копна одвојен Дрвеничким вратима која су дуга 2,7 km a широка 1,8 километара. Од Дрвеника Малог удаљен је 1,5 километара а од Шолте 3,5 километара. Дужина обалне линије износи 23 километара.

Површина острва износи 12,7 km², а максимална дужина 5,5 километара. Око овог острва налазе се мала острвца: Малта, Оруд, Мачакнар, Кркњаш Вели и Кркњаш Мали.

Максимална надморска висина је 177 метара на брду Бухај.

На острву влада медитеранска клима и јављају се уобичајене биљне и животињске врсте за ту климу.

Географска ширина: 43° 27' СГШ

Географска дужина: 16° 08' ИГД

Климатски фактори

Климатски фактори представљају комплекс чинилаца који утичу на промјену соларне климе, тако што је мијењају у терестричну (физичку). Са еколошког аспекта, климатски фактори су фактори неживе природе који врше јак утицај на жива бића.

Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани

Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани у народу познатији као Ржански манастир или Ваведење један је од манастира у саставу Нишке епархије Српске православне цркве. Време настанка манастирске цркве је непознато, али се претпоставља да је озидана на темељима старе цркве која је спаљена у време Карађорђевића.Манастирска слава је Мала Госпојина, која се у народу слави 21. септембра.

Небеска навигација

Небеска навигација, која је такође позната и под називом астро-навигација, јесте техника фиксирања позиције која се развијала током неколико хиљада година и која је помагала морнарима да плове преко океана без ослањања на приближне прорачуне или мртво рачунање, како би знали тренутну позицију. Небеска навигација користи "видокруг" или угаона мерења начињена између небеских тела (сунце, месец, планета или звезда) и видљивог хоризонта. Сунце се најчешће користи, али исто тако, навигатори могу да користе и месец, планету или једну од 57 навигационих звезда чије су координате забележене у Наутичком Алманаху и Ваздушном Алманаху.

Небеска навигација користи угаона мерења између небеских тела и видљивог хоризонта како би одредила позицију на земљи небитно да ли то било на копну или мору. У датом тренутку, било које небеско тело је лоцирано директно изнад једне тачке на земљи. Географска дужина и ширина те тачке је позната као географска позиција небеског тела (ГП), локација која се може одредити из табеле датој у Наутичком или Ваздушном алманаху за ту годину.

Измерени угао између небеског тела и видљивог хоризонтаје директно повезан са растојањем између географске позиције небеског тела и позиције посматрача. Након неког прорачуна, познатог под именом "редукција видокруга", након кога се црта линија положаја (енг: LOP, ср: ЛП) на навигационој наутичкој мапи, и посматрачева позиција је негде на тој линији. (ЛП је заправо кратки сегмент веома великог круга на земљи који окружује географски положај посматраног небеског тела изнад. Посматрач који се налази било где у том кругу на земљи, прорачунава угао истог небеског тела изнад хоризонта у датом тренутку, приметио би да ће тело бити под истим углом изнад хоризонта.) Позиције два небеска тела на мапи дају две линије које се секу на тачној позицији посматрача (тачније, пресек два круга би резултовао са две тачке пресека, тачније показивао би две могуће позиционе тачке, стим што би једна могла да буде одбачена одмах која се види да је далеко од локације мерења што се види на примеру испод). Многи навигатори користиће видокруге 3 од 5 звезда, ако су на располагању, јер ће то резултовати у једној заједничкој пресечној тачки и на тај начин смањити вероватноћу појаве грешке. Та премиса је основа за коришћење метода небеске навигације и која се позива на метод "Висинског укрштања".

Постоје неколико других метода небеске набвигације које исто могу да обезбеде проналажење позиције уз помоћ коришћења секстанта, као што је "Подневни видокруг" или архаичнији метод мерења раздаљине месеца. Џошуа Слокум (енг: Joshua Slocum) је користио метод мерења раздаљине месеца током првог забееженог пута око света. За разлику од метода "Висинског укрштања", "Подневни видокруг" и "мерење раздаљине месеца" не захтевају да се опзнаје тачан временски период. Метод "висинског укрштања" небеске навигације захтева да посматрач зна тачно време по гриничу (енг: Greenwich Mean Time - GMT) у моменту посматрања небеског тела и то са прецизношћу у секунди, јер сваке четири секунде у изворном времену (обично се користи хронометар)могу да начине грешку, и позиција неће бити измештена за отприлике једне наутичке миље од тачне позиције.

Ноћ

Ноћ је период времена између заласка сунца и свитања током којег се не види сунчева светлост. Супротно од ноћи је обданица. Доба његовог трајања зависи од много фактора као што су годишње доба, географска ширина, географска дужина и временска зона.

Током ноћи већина људи и животиња спава, јер не могу да спроводе већину активности без дневног светла. Недостатак дневног светла има утицај на морфологију, физиологију и понашање скоро свих живих организама. Насупрот томе неке животиње на пример слепи мишеви или цврчци су активни пре свега ноћу.

У култури и митологији ноћ се често спаја са злом и опасношћу. У народном фолклору у такорећи свим земљама постоје легенде о бићима које су по ноћи активне и ту се говори о духовима, вукодлацима и сл.

Рајгродско језеро

Рајгродско језеро (пољ. Jezioro Rajgrodzkie, немачки - Raygrod See, Ryngel) је језеро у Пољској. Налази се на Елцком појезерју у Подласком војводству. Припада општини Рајгрод у грајевском повјату, као и општини Калиново у елцком повјату. Површина језера је 1514 ha, а максимална дубина 52 m. Средња дубина износи 9,4 m. Вода из језера служи за наводњавање преко канала Куваси. Над Рајгродским језером се налази град Рајгрод. Језеро је веома добо саовбраћајно повезано и постоји неколико асфалтних путева који воде до саме обале језера. Дужина обалне линије језера износи 56 km и доста је разруђена. Обале су окружене ливадама и пољима. Насеља око језера су: Рамоти (Ramoty), Једжејки (Jędrzejki), Грајево (Grajewo), Аугустов (Augustów), Рајгрод (Rajgród), Тама (Tama), Црно село (Czarna Wieś), Скродские (Skrodzkie), Завади (Zawady), Кживе (Krzywe) и Стаче (Stacze). Рајгродско језеро је дугачко скоро 2,5 km и широко око 1,5 km. Из језера итиче река Јегжиња (Jegrznia), која се улива у језеро Дрењство. На језеру се налази неколико острваца укупне површине око 1 ha. Надморска висина језера је 117,5 метара. Запремина језера је 142623,2 хиљада m³. Слив језера има површину од 740,7 km².

Географска ширина: 53°45,8' С

Географска дужина: 22°38,4' И

Стовјенћино

Стовјећино (пољ. Stowięcino) је мало село које се налази на 41,5 km од Слупска (Северна Пољска). Налази се у војводству Поморје у Слупском повјату. Припада општини Гловчжице. По попису из 2006. године има 416 становника. Од 1975. до 1998. године Стовјећино је било у административној надлежности Слупског Војводства.

Ово село је најпознатије као место у коме се родио Анджеј Лепер, лидер странке Самоодбрана Републике Пољске и потпредседник Владе Републике Пољске.

Буквално сви становници Стовјећина су били радници државне фарме (Państwowe Gospodarstwo Rolne) која је затворена и тренутно су незапослени, али је Лепер најавио да ће убрзо сви бити поново запослени.

Регистарске таблице - GSL

Поштански код - 76-223

Позивни број - 59

Географска ширина - 54° 33' С

Географска дужина - 17° 29' И

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.