Географија Војводине

Војводина се састоји из три веће географска региона које пресецају веће реке Тиса и Дунав. Војводина је аутономна покрајина Републике Србије и простире се на 21.500 km² (24,3% Србије). Налази у Панонској низији, региону у средњој Европи. Граничи се на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Републиком Српском). Јужна граница Војводине је административна граница према централној Србији, коју већим делом чине реке Дунав и Сава.

Vojvodina karta
Maпa географских регија Војводине
Vojvodina gradovi
Maпa географских регија и градова Војводине
Vojvodina satelit
Сателитски снимак Војводине

Географске регије Војводине

  • Банат је регион који се простире преко три државе, преко Србије (Војводина), Румуније и мањим делом преко Мађарске. Оно што граничи Банат од осталих региона Војводине је река Тиса на западу - од Бачке, река Дунав: на западу - од Срема и на југу - од Поморавља (у централној Србији). Рељеф Баната је претежно равничарски, као и Делиблатска пешчара на југозападу и Вршачке планине на југоистоку Баната, на граници са Румунијом.
  • Бачка је регион између Мађарске (север Бачке) и Србије (југ Бачке). Границе Бачке је река Тиса на истоку - од Баната, река Дунав: на југу - од Срема, на западу са Барањом и Славонијом (регије у Хрватској). Рељеф Бачке је углавном равничарски, са обрадивим земљиштем. Уз реку Дунав се налазе многобројне мочваре и шуме. На југоистоку региона, на ушћу река Дунава и Тисе, налази се Тителски брег, мали брег са надморском висином од 152 m.
  • Срем, регион између Србије (на истоку) и Хрватске (на западу). Границе Срема је река Дунав, на северу са Бачком и на истоку са Банатом, као и Мачва и Шумадија, које се налазе на југу преко реке Саве у централној Србији. Рељефом доминира планина Фрушка гора (једини национални парк у Војводини), са највишим врхом од 548 m. Јужни део Срема или Посавина је претежно равничарски.

Хидрографија

Canal Danube-Tisa-Danube in Serbia
Канал Савино Село—Нови Сад код насеља Руменке

Најважнија река у Војводини, а и Србији и целом региону је Дунав. Поред Дунава, важне су и њене притоке Сава (206 km) и Тиса (168 km), и мање реке као што су Босут (у Срему), Бегеј и Тамиш (у Банату). За наводњавање усева током деценија је прокопан систем канала у средњем и јужном Банату, као и средњој и јужној Бачкој, канал Дунав—Тиса—Дунав са свеукупном дужином од 930 km. Остале мање речице у Војводини су: Караш, Златица, Нера, Криваја, Чик, Мостонга и Плазовић. Већа језера: Палић, Лудашко језеро, Лединачко језеро и Обедска бара.

Види још

Спољашње везе

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Бачка

Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.

На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.

Бајско-суботичка пешчара

Бајско-суботичка пешчара је мала издвојена пешчара која се налази у околини места Риђица, на крајњем северу Србије, уз државну границу са Мађарском. Површине је приближно 17 km², али не и географски, пошто се преко границе без прекида наставља у правцу Кишкунхалаш, као део Велике низије у Мађарској. Ова пешчара се у ширем смислу – у контексту Војводине и Србије – може сматрати целином са Суботичком пешчаром, ако се узме у обзир њихово слично порекло, па се може, провизорно, водити под именом "Бачка" пешчара, за разлику од "Банатске" т. ј. Делиблатске, иако је то нетачно, јер као што у Банату има и других пешчара осим Делиблатске тако их и у Бачкој има још неколико, осим Суботичке и Бајско-суботичке (види: Пешчара).

Ова пешчара, заједно са знатно већом Суботичком пешчаром (величине 150 km²) представља део велике Бајске пешчаре у Мађарској те су на тај начин повезане у јединствену географску целину.

С југа, такође као и Суботичка, наслања се директно на лесну зараван Телечке, али је за десетак километара ближе самом насељу (на 27 km) – алтернативни назив Телечка пешчара потиче од имена села Телечка у општини Сомбор.

На саму лесну зараван ова пешчара прелази директније него Суботичка пешчара. Иако се генерално сматра да постоји линија разграничења између педолошких целина пешчаре и лесне заравни Телечке, та граница није свуда јасна јер се песак одувек ширио путем ветра. Северни и северозападни ветар (северац) дува највећим делом године, тако да песак пешчаре навејава лесну зараван са прелазима у такозвани црни песак и чернозем измешан са песком. Геолошка основа песка пешчаре је, исто као и хумусним црницама, дебела наслага леса.

Што се биљног покривача тиче, ова пешчара није под шумом, већ је прекривена мањим плантажним виноградима и воћњацима од којих су многи због одлива становништва све више напуштени и запарложени, што помаже да се барем делимично поврати изглед некадашње природне средине.

Делиблатска пешчара

Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.

Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара је проглашен 1977. године.

Загајичка брда

Загајичка (Загајска) брда представља предео на североисточном ободу Делиблатске пешчаре. Простиру се на нешто више од 250 ha и представљају другу зону заштите у оквиру специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“.

Канал Дунав—Тиса—Дунав

Хидросистем Дунав—Тиса—Дунав (ДТД) је јединствена каналска мрежа која повезује токове река Дунава и Тисе кроз Војводину и представља хидротехнички систем за одводњавање унутрашњих вода, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање водом, одвођење употребљених вода, пловидбу, туризам, рибарство и узгој шуме.

Хидросистем ДТД са природним и делимично реконструисаним водотоцима има 960 km, од чега је пловно 600 km. Својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља, а у оквиру система постоје 23 уставе, пет сигурносних устава, затим 15 бродских преводница и још пет које нису више у функцији, пет великих црпних станица и 86 мостова (64 друмска, 21 железнички и један пешачки).

Мачва

Мачва је географски регион у Србији. Највећи део Мачве се налази у северозападном делу уже Србије (у Мачванском округу), док се мањи северни део административно налази у Војводини (у Сремском округу). Највећи град Мачве је Шабац. Мачва обухвата површину од 800 km² са 150.000 становника.

Панонска низија

Панонска низија, ређе Панонски басен (мађ. Kárpát-medence, нем. Pannonische Tiefebene, рум. Câmpia Panonică, свк. Panónska panva, словен. Panonska nižina, укр. Тисо-Дунайська низовина, хрв. Panonska nizina), је равница у источном делу средње Европе, коју образује река Дунав у средњем делу свог тока. То је једна од „жила-куцавица“ Европе и њена велика житница, а њена највећа насеља, попут Беча, Будимпеште, Београда и Загреба, спадају у веома значајне европске градове.

Подлужје

Подлужје је мала географска регија у југоисточном Срему. Западни део Подлужја спада у територију АП Војводине, а источни у територију града Београда.

На територији регије налазе се Манастир Фенек, Обедска бара и остаци средњовековног краљевског града Купиника (данашње село Купиново).

Подунавље

Подунавље је назив за подручја уз Дунав лоцирана у Србији и Хрватској.

Поморишје

Поморишје је историјска област у доњем делу слива реке Мориш (мађ. Maros, рум.Mureş), тачније у делу њеног тока кроз Панонску низију. Самим тим, Поморишје је гранична област између историјских области Баната на југу и Кришане на северу. Овај назив везан је српску историју, будући да је област Поморишја била важна у прошлости Срба у Панонији. Чак и данас у овом подручју постоји српска мањина.

Селевењске пустаре

Специјални резерват природе „Селевењске пустаре” је смештен између места Бачки Виногради и Хоргош на крајњем северу Србије. Резерват чини 10 подручја очуваних природних вредности.

Специјални резерват природе Краљевац

Специјални резерват природе Краљевац је резерват природе и представља истоимено језеро које се налази у Делиблатској пешчари, Општина Ковин, Република Србија.

Специјални резерват природе Пашњаци велике дропље

Специјални резерват природе Пашњаци велике дропље простире се на укупној површини од 6774 хектара и налази се на подручју општина Кикинда и Чока. Категорисан је као природно добро од изузетног значаја (I категорија), а према класификацији IUCN-а, налази се у IV категорији (Станишта и друга управљана подручја).

Срем

Срем је географски регион у Панонској низији између реке Дунав, на северу и истоку и реке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније.

Тамиш

Тамиш (рум. Timiș, мађ. Temes, нем. Temesch) је река која извире у северним деловима румунских Карпата у делу који се зове Цернеи Планине (Cernei Mountains). Под највишим врхом планине Семеник-Пјатра Гонозеи на 1445 м, налази се извориште градиштанског потока, једног од три изворишна крака Тамиша. Пролази кроз цео Банат а ушће му је код Панчева где се улива у Дунав.

Тиса

Тиса (мађ. Tisza, укр. Тиса, сл. и рум. Tisa и нем. Theiß) је река у средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 km².

У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).

Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош, Шајо, Киреш, Чикер и Јегричка.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

Тителски брег

Тителски брег је лесна зараван и брег у покрајини Војводини, на северу Србије. Налази се у југоисточној Бачкој (у регији Шајкашка), између градића Титела на југу, села Лок, Вилово и Шајкаш на југозападу, села Мошорин на северу и реке Тиса на истоку. Надморска висина му је 128 метара, а пружа се правцем северозапад-југоисток. Тителски брег је геоморфолошки, у ствари лесна зараван настала навејавањем леса током плеистоцена. Дугачка је 18 km, а широка око седам и по. Нагнута је ка југоистоку, а изнад Тисе се диже стрми одсек висине 60 метара. У њему се запажа шест смеђих зона, што указује на то, да је зараван формирана из шест етапа. Брег је инстересантна форма, пошто је једино узвишење у Бачкој, која је углавном равница. Највиша тачка му је на 128 метара.

У периоду од 1870. па до данас, светло дана угледали су бројни радови научника који су са различитих аспеката истраживали Тителски лесни плато. Многи од њих указују да је у питању веома интересантан објекат, посебно са геоморфолошког аспекта. Тителски брег у ствари представља плато са највећим бројем слојева фосилне земље и лесних хоризоната у нашој земљи.

Наиме реконструкција прилика које су владале током акумулирања лесних наслага указује да се палеоеколошко окружење Тителског брега мењало у распону од тундре до оскудне степе.

Акумулација леса је прекидана у условима топле и влажне интерглацијалне климе, када су формирана фосилна земљишта. Захваљујући томе у лесно-палеоземљишним секвенцама Тителског брега сачуван је поуздан запис за проучавање палеоклиматске и палеоеколошке еволуције током последњих 600.000 година.

Постоје различита гледишта и мишљења о самом постанку Тителског брега. Са једне стране говори се о навејавању леса ветровима са источноевропских степа или западним ветровима са Алпа. Други научници говоре о томе да је овај плато био у вези са Земунско-Сланкаменска, а да се Тиса уливала у Дунав код Мошорина. Према њима Тителски брег је откинути источни део Фрушке горе. Без обзира на опречне ставове, уврежено је мишљење да је Тителски брег најинтересантнија лесна зараван у Средњој Европи.

Дебеле наслаге леса, висок садржај калцијум-карбоната и подземне воде на великим дубинама, предуслови су за процес карстификације. Тако се на овом подручју јављају различити ерозивни облици: предолице, долине, лесне пирамиде, висеће долине, провалије, плећа, поличице, Сурдуц, Глодина, као и двојни облици флувиокарстне ерозије. Од акумулативних облика присутне су плавина, Сливкова, одроње.

Најинтересантније су лесне луткице које се формирају таложењем креча у цевастим шупљинама које су настале продирањем корења биљака у лес. Током одроњавања падина Тителског брега и стварања стрмих одсека оне постају видљиве. Треба поменути и сурдуке, који су настали радом људи у спрези са природним факторима. Пролажењењм кола, коња и стоке кроз поједине долине Тителског брега спиран је и уситњаван горњи хумусни хоризонт, те је огољен лес и изложен атмосферским водама што је убзало карстификацију, а и ветрови су допринели њиховом обликовању. Од укупно 68 сурдука, највећи је Тителски сурдук или Бусија, чија дужина прелази 2 км, а ширина износи и до 250 м.

Фрушка гора

Фрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Шајкашка

Шајкашка је географски регион у Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран у средишњем делу Аутономне Покрајине Војводине.

Територија Шајкашке је подељена између четири општине: Тител, Жабаљ, Нови Сад и Србобран. Средиште Шајкашке је град Тител.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.