Гвинеја Бисао

Гвинеја Бисао (порт. Guiné-Bissau), званично Република Гвинеја Бисао (порт. República da Guiné-Bissau), позната и као Гвинеја Бисау, је држава на западу Африке.[2] Површина Гвинеје Бисао је 36.125 km². По површини Гвинеја Бисао је 133. држава у свету. Граничи се са Сенегалом и Гвинејом, а на западу излази на Атлантски океан. По процени из 2010. Гвинеја Бисао је имала 1.647.000 становника.[3] Главни и највећи град Гвинеје Бисао је Бисао, у ком живи око четвртине становиштва.

Република Гвинеја Бисао
República da Guiné-Bissau  (португалски)
Крилатица: Јединство, борба, напредак
(порт. Unidade, Luta, Progresso)
Химна: Ово је наша вољена земља
(порт. Esta é a Nossa Pátria Bem Amada)
Положај Гвинеје Бисао
Главни градБисао
Службени језикпортугалски
Владавина
ПредседникЖозе Мариу Ваз
Председник ВладеАристидез Гомез
Историја
НезависностОд Португалије
10. септембар 1974.
Географија
Површина
 — укупно36.125 km2(133)
 — вода (%)22.4
Становништво
 — 2013.[1]1.704.000(151)
 — густина47,17 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен.gw
Позивни број+245

Историја

Bissau - Abandoned tank
Напуштени тенк из времена грађанског рата 1998-1999.

Територија Гвинеје Бисао некада је била позната под називом Краљевина Габу, која је била део великог Мали царства. После 1546. Габу је добио већу аутономију, а као део Мали царства остала је до 1876. Први Европљани који су заузели Гвинеју Бисао били су Португалци. Колонијалисти из Зеленортских острва добили су права на ову територију и она је убрзо постала португалски центар трговине робовима.

Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва основана је 1956. После више неуспелих антиколонијалних устанака, борба за независност почела је 1963. године. Током 1974. побуњеници су контролисали већи део земље. Основали су своју владу коју је убрзо признао већи број земаља. У априлу 1974. Лисабон је потписао споразум по ком пружа потпуну независност овој земљи. Од тада званични назив државе постаје Гвинеја Бисао. Одмах по стицању независности Гвинеја Бисао је ступила у просовјетски блок и једно време развијала социјалистичко друштвено уређење. Први председник независне државе био је Луис Кабрал, председник Афричке партије за независност Гвинеје и Зелнортских острва (Partido Africano da Independência da Guiné e Cabo Verde - PAIGC) формиране 1956. године. У новембру 1980. године извршен је војни удар, Кабрал је свргнут с власти, а на његово место је дошао дотадашњи премијер Жоао Бернардо Вијеира. Први вишепартијски избори одржани су 1994. године, на којима је Вијеира избран за председника. Након грађанског рата 1998-1999. вођа опозиције Кумба Јала из Партије за друштвену обнову (Partido para a Renovaçao Social - PRS) је изабран за председника. Јала је свргнут 2003. године с власти, до 2005. године је вршилац дужности председника био Хенрике Роса. На изборима 2005. године је Вијеира поново изабран за председника и на овој функцији је био до убиства у марту 2009. године. Од септембра 2009. године председник Гвинеје Бисао је Малам Бакаи Сања из PAIGC партије, који је у јуну са 63,3% наспрам 36,6% победио противкандидата, некадашњег председника Кумба Јала из PRS партије. Нови председник је рекао да ће се заложити да се расветле околности под којима је убијен његов претходник Жоао Бернардо Вијеира.

Географија

Положај

Државе са којима се Гвинеја Бисао граничи су Гвинеја и Сенегал. Површина државе износи 36.125 km².

Геологија и рељеф

Гвинеја Бисао је низијска земља која само према крајњем истоку прелази у брдовит терен надморске висине до 250 m. Линија обале је дуга 350 км и веома разуђена. Углавном је ниска, пешчана, мочварна и обрасла мангровом. Острвски део Гвинеје Бисао чине острво Болама и архипелаг Бијагос који се састоји од 15 острва (Бубаку, Каравела, Формоза, Оранжо, Рока, Уно итд.).

Природна богатства ове земље су: нафта, боксит, фосфати, дрво, море и реке богате рибом.

Воде

Веће реке су Геба, Корубал и Качеа.

Клима

Клима је тропска са једним кишним и једним сушним годишњим добом. Температура ваздуха је висока и стабилна: средња јануарска је око 24, а средња јулска око 26 °C. Падавине опадају од запада (3000 мм) до истока (1500 мм).

Привреда

Према индексу хуманог развоја Гвинеја Бисао спада у најнеразвијеније државе света. Најзаступљенија привредна активност је пољопривреда, затим терцијарне делатности, а најмање је заступљена индустрија.

Обрадиво земљиште чини 11,9% државне територије. Кикирики је најважнија култура намењена тржишту, а уз њега и кокосов орах и уљана палма. За исхрану становништва се гаје пиринач, кукуруз, просо, сирак и разно поврће. Пашњаци и ливаде прекривају 43% територије, највише се гаје говеда, козе, свиње и кокошке. Шуме захватају 38% државне територије. Велики је годишњи улов рибе и ракова.

Иако је утврђено присуство нафте, боксита и фосфата, ова природна богатства се не експлоатишу. Постоје одређени индустријски капацитети за прераду дрвета. Туризам није развијен, мада постоје потенцијали за његов развој.

Гвинеја Бисао извози рибу, ракове (посебно шкампе), кикирики, дрво и уље, а увози велики број прехрамбаних намирница, гориво, возила, машине итд.

Најразвијенији вид саобраћаја је поморска и речна пловидба. Главна лука је главни град Бисао. Друмска мрежа је лошег квалитета и мале укупне дужине, док железничк саобраћај не постоји. Међународни аеродром у Бисау нема већи међународни значај.

Становништво

Популација Гвинеје Бисао етнички је подељена према језицима, обичајима и социјалним структурама. Језик који се највише говори је португалски креолски (44%). Поред португалског креолског већина становништва се служи језицима етничких група међу којима су најзначајније: Баланте 27%, Фулани 23%, Мандинке 12%, Манђако 11% и Пепел 10%. Већина становништва верује у традиционални анимизам 54%, остатак чине муслимани 38% и хришћани 8%.

Старосна сруктура становништва:

  • од 0-14 година: 42%
  • од 15-64: 55%
  • од 64 године: 3%

Стопа наталитета: 39.63 рођених/1000 становника

Стопа морталитета: 15.62 умрлих/1000 становника

Просечан животни век: 49.09 година

Проценат писмених: 53%

Главни и највећи град је Бисао са око 400 хиљада становника[4], док су сви остали градови далеко мањи: Бафата 25 хиљада, Габу 15 хиљада, Катио 11 хиљада итд.

Референце

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009). 2008/wpp. 2008_text_tables.pdf „World Population Prospects, Table A.1” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). 2008 revision. United Nations. Приступљено 12. 03. 2009. line feed character у |author= на позицији 42 (помоћ) NB: The preliminary results of the National population census in Guinea-Bissau put the figure at 1,449,230, according to email information by the Instituto Nacional de Estudos e Pesquisa, Bissau.
  4. ^ http://www.stat-guinebissau.com Национални институт за статистику и попис Гвинеје Бисао (Instituto Nacional de Estatística e Censos)
.gw

.gw је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Гвинеју Бисао.

Бисао

Бисао (порт. Bissau), или Бисау, је главни град афричке државе Гвинеја Бисао. У граду живи 407.424 становника према подацима из 2007. Град се налази на ушћу реке Геба у Атлантски океан. Географске координате града Бисао су 11°52' сгш, 15°36' згд.

Бисао је највећи град Гвинеје-Бисао, највећа лука, и административни центар. Центар града је још увек недовољно изграђен. Град је познат по традиционалном карневалу.

Главни извозни производи су: кикирики, дрвна грађа, копра, палмино уље, и гума.

Гвинеја

Гвинеја (франц. Guinée), званично Република Гвинеја (франц. République de Guinée), је држава у западној Африци. Главни град Гвинеје је Конакри. Док је раније је била позната као Француска Гвинеја (франц. Guinée française), модерна држава се понекад назива Гвинеја-Конакри да би се нагласила разлика од других земаља са речју „Гвинеја” у њиховом имену и од истоименог региона, као што су Гвинеја Бисао и Екваторијална Гвинеја. Гвинеја има популацију од 12.4 милиона и површину од 245.860 km².Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.

Суверена држава Гвинеја је република са председником којег директно бира народ; та позиција је истовремено шеф државе и шеф владе. Једнодомна Гвинејска народна скупштина је законодавна власт земље, и њене чланове народ исто тако директно бира. Судску грану предводи Врховни суд Гвинеје, највиши и коначни суд у земљи.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Гвинеја Бисао је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа седми пут. Репрезентацију Гвинеје Бисао представљао је један атлетичар који се такмичио у трчању на 100 м.На овом првенству Гвинеја Бисао није освојила ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Гвинеја Бисао учествовала је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа осми пут. Представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 100 метара, На овом првенству Гвинеја Бисао није освојила ниједну медаљу.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Гвинеја Бисао учествовала је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа осми пут. Репрезентацију Гвинеје Бисао представљала је један атлетичар који се такмичио у трци на 100 метара, На овом првенству Гвинеја Бисао није освојила ниједну медаљу.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици у дворани 2010.

Гвинеја Бисао је први пут учествовала на светском првенство у атлетици у дворани 2010. на 13. Светском првенству одржаном у Дохи (Катар) од 12. до 14. марта. Репрезентацију Гвонеје Бисао представљао је један такмичар , који се такмичио у спринтерској трци на 60 метара.

Такмичар Гвинеје Бисао није освојили ниједну медаљу, нити је оборио неки рекорд.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Гвинеја Бисао је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта други пут. Репрезентацију Гвинеје Бисао представљало је двоје учесника (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине.

Гвинеја Бисао није освојила ниједну медаљу нити је остварен неки рекорд.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Гвинеја Бисао је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему од 1. до 4. марта други пут. Репрезентацију Гвинеје Бисао представљао је 1 учесник који се такмичио у трци на 60 метара. , На овом првенству такмичар Гвинеје Бисао није освојио ниједну медаљу али је остварио свој најбољи резултат сезоне.

Гвинеја Бисао на олимпијским играма

Гвинеја Бисао се први пут појавила на Олимпијским играма 1996. године, од када је Гвинеја Бисао слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Гвинеја Бисао никада није слала своје представнике. Представници Гвинеје Бисао, закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону, нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Гвинеје Бисао (Comité Olímpico da Guiné‑Bissau) основан је 1992, а признат од стране МОКа 1995. године.

Гвинеја Бисао на светским првенствима у атлетици у дворани

Гвинеја Бисао је на до сада одржаних 18 Светских првенстава у дворани учествовали 3 пута. Дебитовала је на 13. Светском првенству 2010. у Дохи и од тада учествовала је још два пута 2012. и 2018 године.

На светским првенствима у дворани Гвинеја Бисао није освајала медаље, тако да се после Светског првенства 2018. на вечној табели освајача медаља налази на 83. месту у групи земаља које нису освајале медаље. Исто тако атлетичари Гвинеје Бисао никад нису били финалисти неке од дисциплина (првих 8 места), па никад нису били ни на табелама успешности појединих првенстава.

Грб Гвинеје Бисао

Грб Гвинеје Бисао је званични хералдички симбол афричке државе Републике Гвинеје Бисао. Грб је усвојен 1973. године, након стицања независности земље од Португала.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Застава Гвинеје Бисао

Застава Гвинеје Бисао је усвојена 1973. када је земља стекла незавинсост од Португала.

На застави се налазе панафричке боје златна, зелена и црвена и црна звезда која симболизује Африку. Изглед заставе умногоме подсећа на заставу Гане. И боје имају исто симболичко значење: црвена представља крв проливену у борби за слободу, зелена представља шуме а златна рудна богаства.

КАФ

Афричка фудбалска конфедерација (франц. Confédération africaine de football, енгл. Confederation of African Football) је једна од шест фудбалских конфедерација на свету. Организација је основана 1957. године у Картуму. Седиште КАФ-а је у Каиру (Египат).

Оснивачком конгресу присуствовали су представници Египта, Етиопије, Судана и Јужноафричке Републике, која је те године суспендована због апартхејда. Седиште

је у Каиру (Египат).

Повећањем броја независних држава у Африци, повећавао се и број чланова Конфедерације. Данас их има 54.

У надлежности Конфедерације су такмичења:

репрезентацијеАфрички куп нација

Афричко првенство јуниори - U-17,

Афричко првенство у фудбалу за жене,

Афричко првенство за јуниорке - U-19,

Афричко првенство у малом фудбалу,

КАФ првенство у фудбалу на песку,

Афричке игреклубоваКАФ Лига шампиона

КАФ Куп победника купова

КАФ Куп Конфедерације

Односи Србије и Гвинеје Бисао

Односи Србије и Гвинеје Бисао су инострани односи Републике Србије и Републике Гвинеје Бисао.

Пасош Гвинеје Бисао

Пасош Гвинеје Бисао је јавна путна исправа која се држављанину Гвинеје Бисао издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу. За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству.

Списак валута у оптицају

Ово је списак валута у оптицају. Са стране су дате међународне ознаке валуте, словне и нумеричке, које је одредила Међународна организација за стандардизацију – ISO 4217 Curency names and code elements.

Списак још није потпун.

Нејасног статуса (са НБС):

Нова кванза, AON, 024

Кванза реал, AOR, 982

Арубијски гулден, AWG, 533

Афган, AFA, 004

Холандскоантилски гулден, ANG, 532

Боливски мвдол, BOV, 984

Франак Демократске Републике Конго, CDF, 976

Унидадес де фоменто, CLF, 990

Зеленортски ескудо, CVE, 132

Финска марка, FIM, 246

Фолкландска фунта, FKP, 238

Фунта стерлинга, GBP, 826

Гибралтарска фунта, GIP, 292

Гвинеја бисао пезос, GWP, 624

Јордански динар, JOD, 400

Кајмански долар, KYD, 136

Тенџе, KZT, 398

Малгашки франак, MGF, 450

Петака, MOP, 446

Судански динар, SDD, 736

Свете Јелене фунта, SHP, 654

Манат, TMM, 795

Паанга, TOP, 776

Тиморски ескудо, TPE, 626

Турска лира, TRL, 792

Тајвански долар, TWD, 901

Тала, WST, 882

ЦФА франак BEAC, XAF, 950

СДР, XDR, 960

ЦФА франак БЦЕАО, XOF, 952

ЦФП франак, XPF, 953

Химна Гвинеје Бисао

Државна химна Гвинеје Бисао носи назив „Ово је наша вољена земља” (порт. Esta É a Nossa Pátria Bem Amada). Текст је написао Амилкар Кабрал, а музику је компоновао Жао Хе. Усвојена је након проглашења независности 1974. године. Такође је била химна Зеленортских острва до 1996. године, али је замењена новом химном (порт. Cântico da Liberdade).

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.