Гвинеја

Гвинеја (франц. Guinée), званично Република Гвинеја (франц. République de Guinée), је држава у западној Африци.[2] Главни град Гвинеје је Конакри. Док је раније је била позната као Француска Гвинеја (франц. Guinée française), модерна држава се понекад назива Гвинеја-Конакри да би се нагласила разлика од других земаља са речју „Гвинеја” у њиховом имену и од истоименог региона, као што су Гвинеја Бисао и Екваторијална Гвинеја.[3][4][5][6] Гвинеја има популацију од 12.4 милиона и површину од 245.860 km².[7]

Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.

Суверена држава Гвинеја је република са председником којег директно бира народ; та позиција је истовремено шеф државе и шеф владе. Једнодомна Гвинејска народна скупштина је законодавна власт земље, и њене чланове народ исто тако директно бира. Судску грану предводи Врховни суд Гвинеје, највиши и коначни суд у земљи.[8]

Република Гвинеја
République de Guinée  (француски)
Крилатица: Рад, правда, солидарност
(франц. Travail, Justice, Solidarité)
Химна: Слобода
(франц. Liberté)
Положај Гвинеје
Главни градКонакри
Службени језикфранцуски
Владавина
ПредседникАлфа Конде
Председник ВладеИбрахима Касори Фофана
Историја
НезависностОд Француске
2. октобар 1958.
Географија
Површина
 — укупно245.857 km2(75)
 — вода (%)0
Становништво
 — 2010.[1]10.824.200(78)
 — густина44,03 ст./km2
Економија
Валутагвинејски франак
 — стоти део валуте‍100 сентима‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен.gn
Позивни број+224

Име

О настанку имена земље постоји легенда. По легенди, француски дошљаци су упитали групу жена које су прале рубље на обали реке за име земље. Оне су у страху одговориле: „Гине наи мора“, што на локалном језику значи: „Ми смо жене“.

Историја

Зна се да је Гвинеја око 900. припадала царству Гана. Од 13. до 16. века на територији данашње Гвинеје су владала царства Мали, па затим Сонгаи. Португалски истраживачи су стигли до обала Гвинеје између 1460. и 1470. Европљани су користили Гвинеју као извор робова и слоноваче. Француска је колонизовала Гвинеју 1890. и укључила је у Француску западну Африку. Гвинеја је била једина француска колонија која је 1958. гласала за независност на референдуму којим је Француска својим колонијама понудила аутономију у Француској уз финансијску помоћ, или независност. Формалан дан проглашења независности је 2. октобар 1958. Први председник, Ахмед Секу Туре (председавао 1957-1984), земљом је управљао као диктатор близак идејама панафричког социјализма. Оваква политика није допринела развоју земље на дужи рок, тако да је Гвинеја и данас једна од сиромашнијих земаља Африке. Од 1984, до смрти 2008, на власти је био Лансана Конте. На председничку функцију је дошао пучем, али ју је легализовао на изборима 1993. Последњих деценија у Гвинеју је стигао велики број избеглица из грађанским ратом захваћених суседних земаља, Либерије и Сијера Леонеа.

Административна подела

Положај

Државе са којима се Гвинеја граничи су: Обала Слоноваче, Гвинеја Бисао, Либерија, Мали, Сенегал и Сијера Леоне. Површина државе износи 245.857 km².

Клима

Привреда

У Гвинеји се налазе највеће светске резерве боксита (25 милијарди метричких тона), а поред њих руде гвожђа, урана, налазишта злата и дијаманата. Трговина бокситом и алуминијумом чини 80% спољне трговине. Око 80% становништва ради у пољопривреди (банане, ананас, кафа, кикирики).

Становништво

У држави живи око 9,5 милиона становника од којих су око 40% припадника племена Фулани, 25% племена Малинке и око 10% племена Сусу. Становништво Гвинеје је претежно исламске вероисповести (око 85%), али има и хришћана (око 8%).

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2009. Приступљено 11. 2. 2009.
  4. ^ „Music Videos of Guinea Conakry”. Web.archive.org. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2007. Приступљено 12. 4. 2018.
  5. ^ „The Anglican Diocese of Ghana”. Netministries.org. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2009. Приступљено 23. 7. 2017.
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2011. Приступљено 11. 2. 2009.
  7. ^ „Nations Online: Guinea – Republic of Guinea – West Africa”. Nations Online. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2003. Приступљено 25. 8. 2014.
  8. ^ „Guinea's Supreme Court rejects election challenges”. Reuters.com. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2015. Приступљено 23. 7. 2017.

Спољашње везе

Гвинеја Бисао

Гвинеја Бисао (порт. Guiné-Bissau), званично Република Гвинеја Бисао (порт. República da Guiné-Bissau), позната и као Гвинеја Бисау, је држава на западу Африке. Површина Гвинеје Бисао је 36.125 km². По површини Гвинеја Бисао је 133. држава у свету. Граничи се са Сенегалом и Гвинејом, а на западу излази на Атлантски океан. По процени из 2010. Гвинеја Бисао је имала 1.647.000 становника. Главни и највећи град Гвинеје Бисао је Бисао, у ком живи око четвртине становиштва.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Гвинеја Бисао је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа седми пут. Репрезентацију Гвинеје Бисао представљао је један атлетичар који се такмичио у трчању на 100 м.На овом првенству Гвинеја Бисао није освојила ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Гвинеја Бисао учествовала је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа осми пут. Представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 100 метара, На овом првенству Гвинеја Бисао није освојила ниједну медаљу.

Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Гвинеја Бисао је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта други пут. Репрезентацију Гвинеје Бисао представљало је двоје учесника (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине.

Гвинеја Бисао није освојила ниједну медаљу нити је остварен неки рекорд.

Гвинеја Бисао на олимпијским играма

Гвинеја Бисао се први пут појавила на Олимпијским играма 1996. године, од када је Гвинеја Бисао слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Гвинеја Бисао никада није слала своје представнике. Представници Гвинеје Бисао, закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону, нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Гвинеје Бисао (Comité Olímpico da Guiné‑Bissau) основан је 1992, а признат од стране МОКа 1995. године.

Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Гвинеја је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа дванаести пут. Репрезентацију Гвинеје представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 1.500 метара.На овом првенству Гвинеја није освојила ниједну медаљу, а такмичар је направио најбољи лични резултат у сезони.

Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Гвинеја је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа тринаести пут. Репрезентацију Гвинеје представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 100 метара. На овом првенству Гвинеја није освојила ниједну медаљу, а такмичар је остварио лични рекорд.

Гвинеја на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Гвинеја је осми пут учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Репрезентацију Гвинеје представљао је један такмичар, који се такмичио у трци на 60 метара.

Гвинеја није освојила ниједну медаљу али је оборен лични рекорд.

Гвинеја на олимпијским играма

Гвинеја се први пут појавила на Олимпијским играма 1968. године. Пауза је направљена на две наредне олимпијаде 1972. и 1976. године и од тада је Гвинеја слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Гвинеја никада није слала своје представнике. Представници Гвинеје закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Гвинеје (Comité National Olympique et Sportif Guinéen) је основан 1964. а признат од стране МОКа 1965. године.

Екваторијална Гвинеја

Екваторијална Гвинеја (шп. Guinea Ecuatorial, франц. Guinée équatoriale, порт. Guiné Equatorial), званично Република Екваторијална Гвинеја (шп. República de Guinea Ecuatorial, франц. République de Guinée équatoriale, порт. República da Guiné Equatorial), је земља у западном делу централне Африке, и једна је од најмањих афричких држава. Граничи се са Камеруном на северу, Габоном на истоку и југу, и Гвинејским заливом на западу. На западу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Уз матично афричко копно ова земља обухвата и пет острва од којих је највеће Биоко (пре се називало Фернандо По) на којем се налази и главни град Малабо. Биоко је удаљен око 40 км од најближег камерунског копна и око 200 км од матице (Река Муни). Пре је била шпанска колонија под именом Шпанска Гвинеја. Државна територија (континентални део познат као Рио Муни) обухвата и више острва, међу којима и веће острво Биоко (бивши Фернардо По) на коме се налази главни град Малабо. Екваторијална Гвинеја је једина суверена афричка држава у којој је шпански званични језик. Године 2015. је ова земља имала процењену популацију од 1.222.245.Екваторска Гвинеја је, успркос релативно малој површини и броју становника, заједница великог броја етничких скупина од којих је најзаступљенији народ Фанг. Откриће великих резерви нафте у другој половини деведесетих преобразило је привреду дотада једне од слабије развијених афричких земаља. Ипак, већина становништва тек треба осетити нагло повећање националног богатства.

Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Екваторијална Гвинеја је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа дванаести пут. Репрезентацију Екваторијалне Гвинеје представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 800 метара.На овом првенству Екваторијална Гвинеја није освојила ниједну медаљу, али је Бенжамин Ензема постигао најбољи лични резултат сезоне.

Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Екваторијална Гвинеја је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа тринести пут. Репрезентацију Екваторијалне Гвинеје представљала је једнa такмичарка која се такмичила у трци на 100 метара., На овом првенству Екваторијална Гвинеја није освојила ниједну медаљу, па је и даље остала у групи земаља које нису освојиле медаље на светским првенствима. Није оборен неки рекорд.

Екваторијална Гвинеја на олимпијским играма

Екваторијална Гвинеја се први пут појавила на Олимпијским играма 1984. године и од тада је Екваторијална Гвинеја слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Екваторијална Гвинеја никада није слала своје представнике. Представници Екваторијалне Гвинеје закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Екваторијалне Гвинеје (Comité National Olympique Equato‑Guinéen) је основан 1980. а признат од стране МОКа 1984. године.

Нова Гвинеја

Нова Гвинеја или Папуа је друго острво по величини на свету са површином од 829.200 km². На југу се налазе Торесов пролаз и Арафурско море који га одвајају од Аустралије, на истоку су Соломоново море и Новогвинејско море, док је на северу Тихи океан.

Нова Гвинеја је подељена по линији север-југ у две скоро једнаке половине. Део острва који се налази западно од 141° источне географске дужине, осим малог дела територије источно од реке Флај, припада Индонезији. Индонежански део подељен је у две провинције: Западна Папуа, чији је главни град Маноквари, и Папуа чији је главни град Џајапура. Источни део чини највећи део територије Папуа Нове Гвинеје.

Популација Нове Гвинеје износи око 6,9 милиона људи у обе половине. На острву живи скоро хиљаду различитих племенских група и говори се око 600-700 различитих језика, подељених у две групе: папуански језици и аустронежански језици.

Папуа Нова Гвинеја

Папуа Нова Гвинеја (енгл. Papua New Guinea), или званично Независна Држава Папуа Нова Гвинеја (енгл. Independent State of Papua New Guinea), је острвска држава у Океанији, у појасу Меланезије, која заузима источни део острва Нова Гвинеја и велики број мањих суседних острва. Западни део острва Нова Гвинеја чине индонежанске провинције Папуа и Западна Папуа. Папуа Нова Гвинеја је лоцирана у југозападном делу Тихог океана у области која се од раног 19. века зове Меланезија. Главни и један од најзначајних градова Папуе Нове Гвинеје је Порт Морсби. Иако у њој живи мање од 6 милиона становника, у Папуи се говори преко 850 језика који представљају традиционална домородачка друштва која их користе. Једна је од најмање урбанизованих држава са свега 18% градског становништва. Такође је једна од најслабије истражених држава и културолошки и географски јер постоји велики број неоткривених врста биљака и животиња за које се верује да живе у унутрашњости Папуе Нове Гвинеје.

Већина становништва живи у традиционалним домородачким друштвима где се бави примитивним пољопривредним радњама. Ова друштва и племена су на посебан начин призната у оквиру устава. Преамбула устава изражава жељу да традиционална села и заједнице остану видљиви део друштва Папуе Нове Гвинеје као и жељу за активним корацима ка њиховом очувању. Заштићена подручја обухватају 97% државне територије. Власници земље могу бити само држављани Папуе Нове Гвинеје.

Рељеф је подједнако разнолик и у одређеним пределима веома суров. Планински венац се простире читавом дужином острва Нова Гвинеја, чинећи веома насељене висоравни. Густе кишне шуме се налазе у низијама и у приобалним подручјима. Овакво земљиште је онемогућило саобраћајни развој. Папуа је била колонизована од стране три спољне силе од 1884. године, а независност од Аустралије је стекла 1975. године.

Папуа Нова Гвинеја је држава чланица Комонвелта.

Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Папуа Нова Гвинеја је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Папуе Нове Гвинеје представљало је двоје атлетичара који су се такмичили у три тркачке дисциплине..

На овом првенству Папуа Нова Гвинеја није освојила ниједну медаљу а постигнут је једнан најбољи лични резултат сезоне.

Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Папуа Нова Гвинеја је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 12. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Папуе Нове Гвинеје представљало је двоје атлетичара који су се такмичили у две тркачке дисциплине., .

На овом првенству Папуа Нова Гвинеја није освојила ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Папуа Нова Гвинеја на олимпијским играма

Папуа Нова Гвинеја је први пут учествовала на Летњим олимпијским играма 1976. у Монтреалу и од тада је стални учесник Летњих игара, са паузом на Играма 1980. у Москви, када су учествовали у америчком бојкоту олимпијских игара у Совјетском Савезу. Спортисти Папуе Нове Гвинеје никада нису учествовали на Зимским олимпијским играма, нити су освајали медаље на олимпијским играма.

Национални олимпијски комитет за Папуе Нове Гвинеје основан је 1973., а у чланство Међународног олимпијског комитета (МОК) је примљена 1974.

Флај

Флај (енгл. Fly) река је на острву Нова Гвинеја, која протиче кроз Папуа Нову Гвинеју и Индонезију. Тече у дужини од око 1.050 km, а њен слив обухвата површину од 64.400 km². Извире на Стар планинама, а улива се у Корално море, правећи естуарско ушће. Пловна је у дужини од око 300 km, док јој је проток 4.450 m³/s.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.