Гајица

Гајица, позната још и као бошњачка латиница, српска латиница или хрватска латиница, облик је латиничког писма који се користи у бошњачком, српском и хрватском језику. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, заснивајући је на Јан Хусовој чешкој латиници. Незнатно измијењен облик се користи у словеначком, црногорском и македонском језику, при чему у македонском служи за латинизацију. Павле Ритер Витезовић предлагао је идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки глас имао свој знак. На српској ћирилици примјењен је сличан концепт, а озваничио га је 1818. године српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Ова идеја је инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.

Бошњачки[1] и српски језик[2] правописом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.[3]

Употреба у државама

Гајица је имала статус службеног писма у Краљевини Југославији, СФР Југославија, СР Југославији и Србији и Црној Гори, а званично писмо је била и у Републици Србији до усвајања устава из 2006. године, којим је прописано да се у службеној употреби користи само српска ћирилица, док се употреба писама одређује законом.

Устав Босне и Херцеговине се не бави службеним писмом, док устави оба ентитета, Устав Републике Српске и Устав Федерације Босне и Херцеговине одређују једнаку употребу ћириличног и латиничног писма. Устав Хрватске одређује латиницу као једино писмо у службеној употреби на државном нивоу, док се у локалним заједницама одобрава употреба и ћирилице под условима одређеним законом.

Слова

Писмо саджи тридесет великих и малих слова:

Слово ИПА Слово ИПА Слово ИПА
A, a /a/ G, g /ɡ/ O, o /o/
B, b /b/ H, h /x/ P, p /p/
C, c /ts/ I, i /i/ R, r /r/
Č, č /tʃ/ J, j /j/ S, s /s/
Ć, ć /tɕ/ K, k /k/ Š, š /ʃ/
D, d /d/ L, l /l/ T, t /t/
, dž /dʒ/ Lj, lj /ʎ/ U, u /u/
Đ, đ /dʑ/ M, m /m/ V, v /ʋ/
E, e /e/ N, n /n/ Z, z /z/
F, f /f/ Nj, nj /ɲ/ Ž, ž /ʒ/

Гајева првобитно латиница имала је диграф dj, који је касније замијењен словом đ.

Слова немају имена, а сугласници се нормално изговорају када је потребно срицати. Када је потребно бити јаснији, изговорају се слично као слова њемачке латинице: a, be, ce, če, će, de, dže, đe, e, ef, ge, ha, i, je, ka, el, elj, em, en, enj, o, pe, er, es, , te, u, ve, ze, že. Употреба се углавном своди на лингвистику,[4][5] док се у математици, нпр. j обично изговара као јот, као у њемачком. Четири слова која постоје у већини других свјетским латиничких писама се изговарају на сљедећи начин: q као ку или кју, w као дублве или дупло ве, x као икс и y као ипсилон.

Диграфи

M
J
E
NJ
A
Č
N
I
C
A

Диграфи , lj и nj се сматрају јединственим словима. То значи:

  • У рјечницима, njegov долази послије novine, одвојена секција nj долази послије секције n, а bolje долази послије bolnica, итд.
  • У вертикалном писању, , lj и nj се пишу хоризонтално. Нпр, када се ријеч mjenjačnica пише вертикално, nj долази на четврто мјесто.
  • У случају да се ријеч пише са размаком између сваког слова то ће изгледати овако: M J E NJ A Č N I C A.
  • У случају да је само почетно слово велико, само ће прва од двије компоненте слова бити велика: Njemačka, а не NJemačka. У случају да се цијела ријеч пише великим словом изгледаће овако: NJEMAČKA.[2]

Поријекло

Хрватску латиницу је већим дијелом створио Људевит Гај, након Чеха и Пољака, и убацио је , lj и nj. У Будиму је 1830. године објавио књигу „Кратка основа хорватско-славенскога прописања“, која је била прва обична хрватска правописна књига. Хрвати су и прије користили латинично писмо, али неки специфични гласовни нису јединствено приказани. Облик мађарске латиница је био у најчешћој употреби, док су други облици, често збуњујући, били дио неодрживе моде.

Гај је слиједио примјер Павла Ритера Витезовића и чешког прапописа, узимајући по једно слово за сваки глас у језику. Његово писмо је у потпуности засновано на српској ћирилици коју је Вук Стефановић Караџић стандардизовао неколико година раније.[6]

Ђуро Даничић је у свом „Рјечнику хрватскога или српскога језика“ објављеном 1880. године предложио да се диграфи , dj, lj и nj замјене јединственим словима: ģ, đ, ļ и ń. Првобитна Гајева латиница је дјелимично измјењена, мијењајући само диграф dj са словом đ, док остали приједлози нису прихваћени.

Рачунарство

Деведесетих година 20. вијека настала је општа пометња о правилном кодирању карактера који се користе при писању текста на гајици на рачунарима.

  • Био је покушај да се примјени 7-битни YUSCII, касније CROSCII, који је укључивао пет слова са дијакритичким знаковима који су имали додатке од пет знакова која нису слова ([, ], {, }, @), али је то на крају било неуспјешно.
  • 8-битни ISO 8859-2 (Latin-2) стандард је развијен од стране ISO.
  • MS-DOS је увео 8-битно кодирање CP852 за средњоевропске језике, занемарујући ISO стандард.
  • Мајкрософт виндоус је пустио још једно 8-битно кодирање звано CP1250, које је имало неколико слова која су се поклапа један-на-један са ISO 8859-2, али је исто тако имала и слова која се нису поклапала са овим стандардом.
  • Епл је користио друго кодирање која је назвао Макинтош средњоевропско кодирање.
  • EBCDIC је користио Latin-2 кодирање.[7]

Данас се за кодирање првенствено користи ISO 8859-2 или уникодно кодирање UTF-8 (са два бајта или 16-бита неопходних за кориштење слова са дијакритицима). Међутим, од 2010. године, у употреби се још увијек могу наћи програми као и базе података које користе CP852, CP1250 или CROSCII.

Употреба у словеначком језику

Од раних четрдесетих 19. вијека, гајица се у све већој мјери користили у словеначком језику. У почетку, словеначки писци коју су словеначки језик сматрали дијелом хрватског (као што је Станко Враз су га најчешће користили, али је гајицу касније прихватио широки спектар словеначких писаца. До потпуног пробоја гајице у словеначки језик дошло је када је конзервативни словеначки вођа Јанез Блајвајс писао њом у „Пољопривредним и занатским новинама“ (словен. Kmetijske in rokodelske novice), часопису који је читала јавност широм земље. Гајица је 1850. године постала једино званично писмо словеначког језика, мијењајући дотадашња три писана система која су се користила на простору насељеном Словенцима од тридесетих година 19. вијека: традиционална бохоричица (послије Адама Боховича који је кодификовао) и два иновативна приједлога од Петра Дајнка (дајнчица) и од Франца Серафина Метелка (метелчица).

Словеначки облик гајице се од хрватског разликује у сљедећим ставкама:

  • Словеначка абецеда није имала карактере ć и đ, јер ови гласови не постоје у словеначком језику.
  • У словеначкој варијанти диграфи lj и nj су третирани као одвојена слова и представљали су одвојене гласове (нпр. ријеч поље се на словеначком изговара као [ˈpóːljɛ] или [pɔˈljéː], а на хрватском као [pôʎe]).
  • Фонема џ постоји у словеначком језику и записује се као и користи се само код позајмљених ријечи, а d и ž се сматрају одвојеним словима, не диграфима.

Употреба у македонском језику

Латиницазија македонског језика се изводи по гајици.[8][9] Међутим, ово писмо је незнатно измјењено према фонетици и фонологији језика. Дакле, гајева слова ć и đ се не користе, али су умјесто њих у употреби и ǵ. Остала слова писма се користе еквиваленто словима македонске ћирилице. Уз то, у македонском језику је у употреби слово dz, које није у употреби у осталим језицима који користе гајицу.

Види још

Референце

  1. ^ Халиловић, Сенахид (1996). Правопис бошњачког језика. Сарајево: Препород. стр. 15.
  2. 2,0 2,1 Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). „Писмо”. Правопис српскога језика (PDF) (на језику: српски). Редакција: Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић, Живојин Станојчић; Рецензенти: Иван Клајн, Драго Ћупић (Измењено и допуњено екавско изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 15—21. ISBN 978-86-7946-079-0. 256189191. Приступљено 20. октобар 2019 — преко Google Drive.
  3. ^ Бабић, Стјепан (2011). Хрватски правопис. Загреб: Школска књига. стр. 12. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  4. ^ Žagarová, Margita; Pintarić, Ana (јул 1998). „On some similarities and differences between Croatian and Slovakian”. Linguistics (на језику: Croatian). Faculty of Philosophy, University of Osijek. 1 (1): 129—134. ISSN 1331-7202. Приступљено 18. 04. 2012.
  5. ^ „Ortografija” (PDF). Jezične vježbe (на језику: хрватски). Faculty of Philosophy, University of Pula. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 03. 2012. Приступљено 18. 04. 2012.
  6. ^ Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (2003). The Slavonic Languages. Taylor & Francis. стр. 45. ISBN 978-0-203-21320-9. Приступљено 23. 12. 2013. »... following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,...«
  7. ^ Host Code Page 1153/1375 Latin 2 – EBCDIC Multilingual
  8. ^ Lunt, H. (1952), Grammar of the Macedonian literary language, Skopje.
  9. ^ Macedonian Latin alphabet, Pravopis na makedonskiot literaturen jazik, B. Vidoeski, T. Dimitrovski, K. Koneski, K. Tošev, R. Ugrinova Skalovska - Prosvetno delo Skopje, 1970, pp. 99

Литератера

  • Anić, Vladimir; Jojić, Ljiljana; Pranjković, Ivo (2003). Pravopisni priručnik — dodatak Velikom rječniku hrvatskoga jezika.
  • Anić, Vladimir; Silić, Josip; Katičić, Radoslav; Rosandić, Dragutin; Škiljan, Dubravko (1987). Pravopisni priručnik hrvatskoga ili srpskoga jezika.

Спољашње везе

Јакшић

Јакшић (Гајица: Jakšić) је српско презиме. Оно се може односити на следеће људе:

Владимир Јакшић (1824–1899), српски метеоролог

Гргур Јакшић (1871–1955), српски историчар

Данило Јакшић (1715–1771), српски православни епископ

Душан Јакшић (1927–2009), српски позоришни и филмски глумац

Ђура Јакшић (1832–1878), српски сликар, песник, приповедач и драмски писац

Емилија Јакшић (1924–1949), учесница Народноослободилачка борба

Зоран Јакшић (1960– ), српски научник, писац научне фантастике и преводилац

Иво Јакшић (1912–1983), југословенски и српски глумац

Јаков Јакшић (1774–1848), српски трговец

Јован Јакшић, српски великаш, син Дмитра

Јована Јакшић (1983– ), српска тенисерка

Јово Јакшић (1893–1971), српски политичар

Марија Јакшић (1978– ), српска глумица и водитељка

Милета Јакшић (1863–1935), српски песник

Милован Јакшић (1909–1953), голман фудбалске репрезентације краљевине Југославије

Никола Јакшић (1997– ), српски ватерполиста

Павле Јакшић (1913–2005), генерал-пуковник ЈНА

Саша Јакшић (1964– ), српски продуцент, текстописац, композитор и бас гитариста

Стеван Јакшић (1912–1972), југословенски боксер и физиотерапеут

Башић

Башић (Гајица: Bašić) је бошњачко, црногорско, хрватско и српско презиме. Може се односи на:

Азра Башић (рођ. 1959), босанскохерцеговачка учесница рата у Босни и Херцеговини

Братислав Башић (рођ. 1962), српски сликар

Илија Башић (рођ. 1932), српски филмски и позоришни глумац

Миливоје Башић (1868–1927), српски историчар

Раде Башић (1919–1991), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФРЈ

Реља Башић (1930–2017), југословенски и хрватски позоришни, телевизијски и филмски глумац

Сенад Башић (рођ. 1962), босанскохерцеговачки глумац

Бијелић

Бијелић (Гајица: Bijelić) је српско презиме. Може се односи на:

Александра Бијелић Алексијевић (рођ. 19??), српска џез певачица и специјализовани студијски музичар

Јован Бијелић (1886–1964), српски сликар

Јово Бијелић (1914–1986), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије

Мирослав Бијелић (1937–2010), српски филмски и позоришни глумац и књижевник

Северин Бијелић (1921–1972), српски и југословенски глумац

Бјелић

Бјелић (Гајица: Bjelić) је српско презиме. Може се односи на:

Бојан Бјелић (рођ. 1984), српски певач

Бранко Бјелић (рођ. 1948), српски економист

Вучић

Вучић (Гајица: Vučić) је јужнословенско презиме.

Познати носиоци:

Александар Вучић (1970– ), председник Републике Србије

Анте Вучић (1912–1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије

Борка Вучић (1926–2009), српски банкар

Зоран Вучић (1947– ), српски књижевник и преводилац

Сања Вучић (1993– ), српски певачица

Тома Вучић Перишић (1787/1788–1859), српски војсковођа

Филип Вучић (1995– ), црногорски певач

Вучковић

Вучковић (Гајица: Vučković) је јужнословенске презиме. Може се односи на:

Аљоша Вучковић (1946– ), српски глумац

Владимир Вучковић (1972– ), српски историограф и правник

Војислав Вучковић (1910–1942), музиколог, композитор и диригент

Звонимир Вучковић (1916–2004), поручник у Краљевој гарди војске Краљевине Југославије и командант 1. равногорског корпуса Југословенске краљевске војске

Јован Вучковић (народни херој) (1913–1944), рудар и народни херој Југославије

Лазар Вучковић (1937–1966), српски песник с Косова и Метохије

Љубо Вучковић (1915–1976), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА

Милош Вучковић (1914–1992), генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије

Радован Вучковић (1935–2016), српски књижевник

Северина Вучковић (1972– ), хрватска поп певачица

Раде Вучковић (1949– ), српски композитор

Гргић

Гргић (Гајица: Grgić) је презиме.

Познати људи са овим именом су:

Горан Гргић (1965–), хрватски глумац

Златко Гргић (1931–1988), хрватски аниматор и редитељ цртаних филмова

Избори за заступнике Срба у Хрватски сабор 2007.

Избори за заступнике Срба у Хрватски сабор 2007. су одржани 17. октобра у оквиру шестих парламентарних избора за именовање 3 посланика српске националне мањине у шестом сазиву Хрватског сабора. Други су избори у којима српска мањина бира три загарнтована саборска посланика темељем Уставног закона о правима националних мањина.

Три посланика српске националне мањине заједно с осталим посланицима других националних мањина у Републици Хрватској бирају се у 12. изборној јединици.

Изборе је добила Самостална демократска српска странка које је освојила сва три мандата, као и на изборима 2003. године. У Сабор су изабрани Милорад Пуповац, Војислав Станимировић и Ратко Гајица.

Након парламентарних избора Владу Републике Хрватске формирала је Хрватска демократска заједница са коалиционим партнерима међу којима је био и СДСС.

Легенда о грлици

Легенда о грлици је српски телевизијски филм из 2017. године. Режирао га је Илија Гајица који је написао и сценарио заједно са Маријом Ћирић.

Маринковић

Маринковић (Гајица: Marinković) је српско и хрватско презиме. То је патроним и значи син Маринка.

Микулић

Микулић (Гајица: Mikulić) је хрватско презиме. Може се односи на:

Бранко Микулић (1928–1994), друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине

Дражен Микулић (рођ. 1964), хрватски позоришни, телевизијски и филмски глумац

Маријана Микулић (рођ. 1981), хрватска глумица

Невенка Микулић (1905–1981), југословенска и српска филмска и позоришна глумица

Милинковић

Милинковић (Гајица: Milinković) је српски и хрватски патроним (презиме наслеђено од мушког претка), који потиче од мушког имена Милинко.

Може се односи на:

Вања Милинковић-Савић (1997– ), српски фудбалски голман

Зоран Милинковић (1968– ), српски фудбалски тренер и бивши фудбалер

Милорад Милинковић (1965– ), српски редитељ

Предраг Милинковић (1933–1998), српски глумац

Сергеј Милинковић-Савић (1995– ), српски фудбалер

Снежана Милинковић (1973– ), професор Италијанске књижевности

Станојло Милинковић (1909–2000), српски глумац

Зоран М Милинковић (1952 - ) Изумитељ два регистрована патента

Остојић

Остојић (Гајица: Ostojić) је српско презиме. Може се односи на:

Бојан Остојић (рођ. 1988), српски кошаркаш

Бојан Остојић (фудбалер) (рођ. 1984), српски фудбалер

Велибор Остојић (1945–2009), српски политичар

Горан Остојић (1962–1998), српски официр ВЈ

Данило Остојић (рођ. 1996), српски кошаркаш

Ђоко Остојић (рођ. 1931), српски књижевник

Захарије Остојић (1907–1945), четнички потпуковник

Зоран Остојић (рођ. 1956), српски новинар и политичар

Иван Остојић (1862–1915), земљорадник и дунђер

Катарина Остојић Каја (рођ. 1983), српска поп-фолк певачица

Максимилијан Еренрајх Остојић (1921–2003), српски књижевник и новинар

Милош Остојић (рођ. 1991), српски фудбалер

Миодраг Остојић (рођ. 1946), српски кардиолог

Предраг Остојић (1938–1996), југословенски шаховски велемајстор

Радивој Остојић Котроманић (1410–1463), српски кнез

Стефан Остојић Котроманић (15. век), српски владар из династије Котроманића

Стефан Томаш Остојић Котроманић (15. век), српски владар из династије Котроманића

Радишић

Радишић (Гајица: Radišić) је српско презиме. Може се односи на:

Бошко Радишић (1980–2009), српски музичар

Бранислав Радишић (1953– ), српски уметник

Живко Радишић (1937– ), српски политичар

Милинка Радишић (1978– ), индонежанска музичарка српско-ачинског порекла

Паул Радишић (1962– ), новозеландски бизнисмен хрватског порекла

Светозар Радишић (1949– ), српски бивши портпарол Војске Југославије

Џеј Радишић (1976–2012), аустралијска политичарка

Ратко Гајица

Ратко Гајица (Какањ, 23. новембар 1943) је хрватски правник и политичар. Био је политички представник српске националне мањине у Хрватском сабору од 2003. до 2011. године.

Српски језик

Српски језик припада словенској групи језика породице индоевропских језика.Српски језик је званичан у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори и говори га око 12 милиона људи. Такође је мањински језик у државама централне и источне Европе.Матично писмо српског језика јесте азбука реформисана од стране Вука Караџића док је у употреби и хрватска азбука такође позната као Гајица.

Цвејић

Цвејић (Гајица: Cvejić) је српско презиме. Може се односи на:

Бисерка Цвејић (1923– ), српска оперска певачица

Бранко Цвејић (1946– ), српски филмски, телевизијски и позоришни глумац

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.