Гачац

Гачац (лат. Corvus frugilegus) птица је из породице врана (Corvidae). Насељава подручје Евроазије. Црне је боје са белим кљуном, око чијег корена се налази гола бела кожа. Воли да се гнезди у колонијама на градском дрвећу (у парковима и булеварима). Често га људи мешају са гавраном.

Гачац
Rook-Corvus frugilegus
Corvus frugilegus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. frugilegus
Биномијално име
Corvus frugilegus
Linnaeus, 1758
Rook range map
Ареал гачца

Изглед

Rook in the grass 04
Гачац у парку

Гачац се од осталих врста врана разликује по кљуну сиво-беле боје са црним врхом и пернатим „гаћама” око ногу. Дужине је обично 45-47 цм. Често се колоније гачаца налазе у градским парковима, и људи га због величине мешају са гавранима. Његово црно перје на јакој светлости добија плаве и љубичасте преливе. Младунци гачца више личе на обичне вране, јер им перје око кљуна опада тек око шестог месеца живота.[2]

Исхрана

Гачац се храни крупним бескичмењацима - инсектима и њиховим ларвама, семењем и плодовима биљака, понекад и ситнијим сисарима. У градској средини једе и остатке људске хране из канти или са улице, тако да је чест на местима где се окупља велики број људи, али храну сакупља најчешће у јутарњим сатима, када нема много пролазника.

Гнежђење

Kolonija gacaka
Колонија гачаца на платанима у Булевару краља Александра

Гачац се гнезди у колонијама које броје најчешће 80-100 парова. Почињу да праве гнезда крајем фебруара и почетком марта. Гнезда им се налазе на највишим врховима дрвећа, а праве их од гранчица које откидају са дрвећа или краду са околних гнезда, ретко узимајући оне са тла.[3] Женка гачца најчешће излегне 3-5 јаја у генерацији, а инкубација траје 16-18 дана. Оба родитеља су задужена за исхрану младих, који почињу да лете са 32-33 дана. На јесен се нова генерација окупља у велика јата и чини се да уживају у јаким јесењим ветровима.

Оглашавање

Гласан, назални грак са котрљјућим "р", који звучи као "гааак", "грааак" или "гра-гра-грааа" који варирају у висини, посебно у околини колонија. У време гнежђења бука око колонија може бити заглушујућа.[4]

Галерија

Rook in the grass 01
Rook in the grass 02
Rook in the grass 03
Rook in the grass 05
Rook in the grass 06
Rook in the grass 07
Rook in the grass 08
Rook in the grass 09
Rook in the grass 10
Rook in the grass 11
Rook in the grass 12
Rook in the grass 13
Rook in the grass 14
Rook in the grass 15
Gačac, ptice u Nišu, Srbija (1)

Гачац

Gačac, ptice u Nišu, Srbija (2)

Гачац у парку

Gačac, ptice u Nišu, Srbija (3)
Gačac, ptice u Nišu, Srbija (4)
Gačac, ptice u Nišu, Srbija (5)
Gačac, ptice u Nišu, Srbija (6)
Gačac, ptice u Nišu, Srbija (7)

Референце

  1. ^ BirdLife International (2012). Corvus frugilegus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
  2. ^ Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. Dorling Kindersley. ISBN 978-1-40530-753-6.
  3. ^ „Gačac”. BioRaS. Приступљено 24. 9. 2016.
  4. ^ Mullarney, Killian; Svensson, Lars; Zetterstorm, Dan; Grant, Peter J. (1999). Bird Guide. London: HarperCollins Publishers Ltd. стр. 336. ISBN 0 00 711332 3.

Спољашње везе

  • Документарна серија „Градске птице“, епизода „Гачац“, објављена 2012. године (на језику: српски)
Врана

Врана (лат. Corvus) је широко распрострањени род птица, породице вране (Corvidae). Латински назив рода Corvus у преводу значи гавран. У говорном језику заједнички назив за крупније врсте из рода Corvus је гавран, а за ситније врсте је врана. У Европи, назив „врана“ се користи да означи црну врану и сиву врану, док у Северној Америци означава америчку врану или севернозападну врану. Врсте из рода врана (Corvus) чини трећину укупног броја врста из породице вране (Corvidae). Показало се да је род врана еволуирао у Азији у оквиру породице вране, која је еволуирала у Аустралији.

Вране су у опсегу величина од релативно малих чавки величине гулуба (евроазијских и даурских), до обичних гаврана холарктичког региона и дебелокљуног гаврана са етиопијске висоравни. Око 45 чланова овог рода се јавља на свим континентима умерене климе изузев Јужне Америке, и неколико острва. Род врана чини трећину врста у породици Corvidae. Сматра се да су чланови еволуирали у Азији из корвидског соја, који је еволуирао у Аустралији. Колективно име групе врана је „јато”. Име рода је латинска реч за „гаврана”.Недавна истраживања су утрврдила да су неке врсте врана способне не само да користе оруђа, већ и да конструишу оруђа. Вране се убрајају међу најинтелигентније животиње на свету, са коефицијентом енцефализације једнаким оном који имају многи примати не рачунајући људе.

Вране

Вране (лат. Corvidae) су породица птица певачица, распрострањених широм планете. Сматрају се најинтелигентнијим птицама. Породица има преко 120 врста, а трећина њих припада роду врана (Corvus), који обухвата врсте као што је гавран, сива врана, црна врана, гачац и чавка. Другим родовима ове породице припадају сврака, креја, лешникара, жутокљуна галица, црвенокљуна галица итд.

Дивљач у Србији

Дивљач у Србији је веома разноврсна и цењена у целој Европи. У дивљач спадају све животиње које се лове због укусног меса. Дивљач такође служи и за одстрел у спортском лову. У Србији постоји велики број врста дивљачи које су распрострањене у брдским и равничарским крајевима. Дивљач можемо поделити на крупну и ситну. У крупну углавном спадају папкари и звери, док у ситну зечеви, глодари, птице. Крупна дивљач је у Србији најзаступљенија на подручју Војводине због добро одржаваних ловишта као и богатог равничарског предела.

Дивљач делимо на две класе: Сисари, Птице.

Ла Палма (острво)

Ла Палма, чије је историјско име Сан Мигел од Ла Палме, је острво у Атлантском океану, припада Канарским острвима (Шпанија). Заједно са острвима Тенерифе, Ла Гомера и Ел Иеро чини провинцију Санта Круз де Тенерифе. Са површином од 708,32 km² и 81.350 становника заузима пето место по величини у Канарском архипелагу. Град Санта Круз де Ла Палма је главни град острва, међутим, најмногољуднији град на острву је Лос Љанос са популацијом од 20.043 становника.Почев од 2002. године, цело острво је заштићени резерват. У центру острва се налази Национални Парк Калдера де Табуриенте, где се налази највећи вулкански кратер у свету. Калдера је такође један од четири национална парка Канарских острва.

Орнитофауна Европе

Орнитофауну Европе чини око 700 врста птица које постоје у региону Европе при чему се под Европом подразумева само континент, а не већи западни део Палеарктика, који обухвата делове Блиског истока и северне Африке. (Ту се рачуна и део Руске Федерације који пада на Европски континент.) Орнитофауна Европе је слична орнитофауни Азије северно од Хималаја, са којим дели исте екозоне. Постоје и многе сличности са орнитофауном Северне Америке.

Насупрот томе, многих врста из јужне хемисфере уопште нема на тлу Европе (на пример, птице из реда Struthioniformes, којем припада ној или њихови сродници Тинамуи).

На списку птица Европе се налазе 534 врсте, подељене 20 редова и 69 фамилија.

Пиротска котлина

Пиротска котлина је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине горњег Понишавља. Шире гледано она је смештена у централној области Балканског полуострва, која је у ствари трапез којег чине линије које спајају на карти Ниш, Софију, Скопље, Косовску Митровицу.

Као део Нишавске долине истог морфолошког типа, Пиротска котлина међутим представља индивидуалну целину и одвојен географски предео, који почиње на истоку од Димитровградске котлине, и на западу се наставља Белопаланачком котлином, чинећи котлину која по површини (- km2) и броју становника (57.922) спада међу веће географске просторе ове врсте у Југоисточној Србији.

Пиротска котлина је са свих страна окружена планинским венцима који припадају источној зони млађих веначних планина које улазе у састав карпатско балканског планинског лука. То су Стара планина (2.169 m), Сува планина (1.808 м), Сврљишке планине (1.334 м), Влашке планине и планина Видлич.На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, Пиротска котлина је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Пирот и сеоска насеља са својом инфраструктуром и највећим ресурсима у плодном земљишту. Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Пиротска котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Нишаве и Јерме.Данас се Пиротска котлина налази на важном интерконтиненталном путу који спаја Средњу Европу и Малу Азију, а њена претеча и највеће насеље Пирот, подигнуто је на месту римског утврђења Turres (3. век) и утврђеног византијског градића Quimedava (4. век), на главном римском војничком путу — Via Militaris — од Сингидунума за Визант, и укрштању месних саобраћајница (Високо, Лужница, Књажевац Лесковац), у подножју кречњачког узвишења Сарлах, који се као рт увлачи у северозападни део котлине.

Птице у 10. издању Systema Naturae

10. издање Systema Naturae публиковано 1758. године, шведског природописца Карл фон Линеа садржало је 554 врста птица из целог света. Он је поделио врсте у 6 редова и 63 рода.У 12. издању Systema Naturae публикованом 1766. године, Лине је убацио много нових врста које нису били у 10. издању. 12. издање је имало 931 птичјих врста подељених у 6 редова и 78 родова. Данас се верује да постоји око 10.000 живећих врста.У листи птица света, коју одржавају Франк Џил и Давид Донскер испред Интернационалне Орнитолошке Уније, из 2016. године је укључено 448 врста птица које је описао Лине у свом 10. издању и сматра њиховим легатором. Од овог броја врста птица је само 101 задржала оригинално име, а 347 је померено у друге родове. Такође постоје 5 врсте које је описао Лине, а које се сматрају данас подврстама. У поређењу са врстама из 12. издања, где су од 257 описаних модерних врста, само 25 остале у оквиру рода које им је Лине дао.Лине је описао класу птица као:

Леп и радостан део креиране природе који сачињавају животиње које имају тело покривено перјем и паперјем, продужених и огољених вилица (кљун), са два крила формираних за летење и две стопала. То су ваздушни, вокални, хитри и лагани и лишени спољашњег уха, усана, зуба, скротума, материце, бешике, епиглотиса, лат. corpus callosum-а и његовог лука и без дијафрагме организми.

Карактеристике по Линеу

Срце: 2 преткоморе и 2 коморе. Топла и тамна црвена крв

Плућа: дишу наизменично

Вилице: обавезне, голе, издужене, без зуба

Јаја: покривена љуском од калцијум карбоната

Чулни органи: језик, ноздрве, очи и уши без ушне шкољке

Покров: обавезно и преклапајуће перје

Ослонац: 2 стопала и 2 крила и срцолика задњица. Лете и певајуЛине је поделио птице на основу каратктеристика кљуна и стопала и то је укључивало следећих 6 редова и 63 рода. У листи доле с Линеова биномијална имена.

Сива ветрушка

Сива ветрушка (лат. Falco vespertinus) је врста птице из породице Соколова. Име рода Falco је пореклом од латинских речи, falcis, falx којe oзначавају срп, што указује на оштре и јаке канџе. Реч vespertinus потиче од латинске речи vesper која значи ноћ, вече.

Сива врана

Сива врана (лат. Corvus cornix) врста је из породице врана (Corvidae). Некада је сматрано да сива и црна врана припадају истој врсти, односно да су њене подврсте. Насељава источни део Европе, предњу Азију и североисток Африке. Веома је заступљена у градовима, као и гачац.

Списак заштићених врста птица у Србији

Списак ретких и заштићених врста птица у Србији .

Списак заштићених врста птица у Црној Гори

Списак ретких и заштићених врста птица у Црној Гори .

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Строги природни резерват Косовски божур — Газиместан

Строги природни резерват Косовски божур — Газиместан је станиште аутохтоног косовског божура (Paeonia decora), терцијарног реликта и природне реткости која се налази на списку Уредба о заштити природних реткости („Службени гласник Републике Србије“, бр. 50/93, 93/93). Резерват се налази на територији општине Обилић на Косову и Метохији, проглашен за резерват природе 1950. године, на површини од 12 ha.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.