Гаспром

ОАО „Гаспром“ (Отворено акционарско друштво „Гаспром“, рус. Открытое акционерное общество „Газпром“) је највећи произвођач природног гаса у Русији и у свету и највећа руска компанија. „Гаспром“ је настао 1989. године, када је Министарство за гасну индустрију Совјетског Савеза трансформисано у корпорацију. Компанија је касније делимично приватизована, али и даље руска влада има контролни удео.

ОАО "Газпром" - panoramio
Седиште Гаспрома

У 2008, компанија је произвела 549,7 милијарди кубних метара природног гаса, што износи око 17% светске производње гаса. Поред тога, компанија је произвела 32 милиона тона нафте и 10,9 милиона тона кондензата гаса. Производња Гаспрома чини 10% од бруто домаћег производа Русије у 2008. години.

Највећи део гасних поља Гаспрома се налазе око Обског залива у Јамало-Ненецком аутономном округу у западном Сибиру, а очекује се да ће Јамалско полуострво постати главна област за производњу гаса у будућности. „Гаспром“ има највећи мрежу за транспорт гаса у свету, са 158.200 километара гасовода. Велики нови пројекти укључују гасовод Северни ток и Јужни ток.

Putin at the ceremony of opening the gas pipeline
Владимир Путин на церемонији покретања довода гаса у Хабаровску

Предузеће поседује подружнице у више различитих индустријских сектора, укључујући и финансије, медије и ваздухопловство. Поред тога, контролише већину удела у различитим предузећима.

Спонзорства фудбалских клубова и фудбалских такмичења

Гаспром
Отворено акционарско друштво
ДелатностНафта и гас
Основано1989.
Москва
СедиштеМосква, Русија
Руководиоци
Виктор Зупков, Алексеј Милер
ПроизводиПриродни гас
Нафта
Нафтне цеви
ПриходРаст 112 милијарди долара (2017)
ПрофитРаст 14,9 милијарди долара (2009)
Укупан капитал206 милијарди долара (2017)
Број запослених
Раст 469.000 (2017)
Веб-сајтwww.gazprom.com

Спољашње везе

2008

2008 је била преступна година.

Виктор Черномирдин

Виктор Степанович Черномирдин (рус. Ви́ктор Степа́нович Черномы́рдин; 9. април 1938, Оренбуршка област - 3. новембар 2010, Москва) био је руски политичар и пословни човек.

Черномирдин је био оснивач и први председник енергетске компаније Гаспром. Био је посланик Врховног совјета СССР (1984-1989) и члан Врховног савета РСФСР (1985-1990). Обављао је неколико високих дужности унутар агенција блиских влади Русије, а у периоду од 1992. до 1998. године и премијер Русије. Од маја 1995. године, био је председник сверуског јавног и политичког покрета „Наш дом — Русија“. Након парламентарних избора у децембру исте године поново је изабран од стране Државне думе за председника Владе Руске Федерације и ту остаје на функцији до 23. марта 1998. године, када је као његов наследник именован Сергеј Киријенко.

Черномирдин је био једна од кључних особа у руској спољној и унутрашњој политици 1990-их година, као и у руској економској транзицији из планске ка тржишној економији. Од 14. априла до 7. октобра 1999. године, био је представник руског председника, за регулисање ситуације везане око Савезне Републике Југославије. За његове мировне напоре на Балкану и активности у области спољне политике, био је номинован као кандидат за Нобелову награду за мир (1999). У периоду од 2001. до 2009. године, био је руски амбасадор у Украјини. Након тога обављао је функцију саветника председника Русије.

У Русији и земљама руског говорног подручја, Черномирдин је познат по свом јединственом стилу језика који је садржавао неколико правописне и синтактичке грешке.Черномирдин је умро 3. новембра 2010. године. Покопан је покрај своје супруге у гробљу Новодевичји у Москви.

Кирил Кравченко

Кирил Албертович Кравченко (рус. Кирилл Альбертович Кравченко; рођен 13. маја 1976, Москва) је заменик генералног директора руске нафтне компаније "Газпром њефт". У оквиру Газпром нафте је одговоран, поред руковођења Блоком за организациона питања и за имплементацију неколико стратешких пројеката компаније за Оперативни менаџмент систем (ОМС Еталон) и прозводна безбедност компаније. Осим тога, задужен је за увођење Дигитализације, процеса који се имплементира на новиу групе "Газпром њефт".

Нафтна индустрија Србије

Нафтна индустрија Србије (НИС) једна је од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија у југоисточној Европи са седиштем у Србији. НИС је једна од најпрофитабилнијих компанија у Србији и један од највећих домаћих извозника. У Србији и земљама региона ангажује око 11.000 радника. Већински акционар НИС-а је руска нафтно-гасна компанија „Гаспром њефт“ која поседује 56,15 одсто акција, док 29,87 одсто акцијског капитала поседује Република Србија. Остатак припада грађанима, запосленима, бившим запосленима и другим мањинским акционарима.

Основне делатности компаније су истраживање, производња и прерада нафте и гаса, промет нафтних деривата, као и реализација пројеката у области енергетике и петрохемије. НИС је уједно једина компанија која се у Србији бави истраживањем и производњом нафте и гаса. Основни производни капацитети НИС-а су у Републици Србији, док су зависна друштва и представништва отворена у Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији, Мађарској, Русији, Хрватској и Анголи.

Пословање у региону Балкана НИС група развија у неколико праваца: истраживање и производња нафте и гаса, развој малопродајне мреже, производња и трговина електричном енергијом. Циљ НИС-а је да буде највећи брзорастући енергетски систем у региону и пример другима по ефикасности пословања и динамици одрживог развоја.

Поред пословних активности, НИС реализује и значајне друштвено-одговорне пројекте и један је од водећих социјалних инвеститора у Србији. Основни правци улагања у друштвено-одговорне пројекте су подршка младима, образовању и науци, спорту, култури, здравству, као и реализација хуманитарних пројеката. НИС је прва компанија у Србији која је за допринос образовању добила „Светосавску награду“ коју додељује Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Протон (ракета-носач)

Протон (званични назив UR-500; такође позната као D-1/D-1e или SL-12/SL-13) руска је ракета-носач први пут лансирана 1965. године, која се још увек налази у употреби. То је чини једним од најуспешнијих тешких носача у историји свемирских летова. Протон користи високотоксично гориво азот тетроксид/хептил, што је највећи разлог његове замене на РН Ангара.

Све Протон ракете се праве у фабрици Хруничев надомак Москве, а онда се транспортују за лансирање до космодрома Бајконур, где се довозе до лансирне рампе у хоризонталном положају, а затим подижу у вертикални положај за лансирање.

Маса корисног терета за лансирање у ниску орбиту је око 22 t (49.000 lb) из космодрома Бајконур, а у геостационарну орбиту је 6 t (13.000 lb) до 7 t (15.000 lb) .

Ракета-носач Протон је 15. децембра 2014. године у 00.16 УТЦ полетела јубиларни 400. пут. Место лансирања био је ЛК 81 космодрома Бајконур. У заштитном омотачу ракете налазио се комуникациони сателит Јамал–401 (рус. Ямал-401), масе 3.270 kg, који је уз помоћ четвртог степена Бриз-М достављен у геостационарну орбиту, 35.669 km изнад екватора. Оператор сателита је компанија Гаспром, а сам сателит је конструисан за најмање 15 година оперативне употребе.До 9. јуна 2016. године, ракета Протон је у најновијој Протон-М верзији имала 98 лансирања, од којих је 88 било успешно, па је тако њен ниво успешности 89,79 %.

Русија

Русија (рус. Росси́я), званично Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция), федерална је полупредседничка република која се простире у источној Европи и северној Азији. Са површином од 17.125.187 km², Русија је највећа држава на свету са скоро двоструко већом територијом од Канаде. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету са око 146 милиона. Званични језик је руски, а главни и највећи град је Москва. Русија има 15 градова са више од милион становника, a највећи градови су Москва, Санкт Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород. У Русији се налази најхладније место на свету, Ојмјакон. Највеће шуме на свету су руске тајге. Кроз територију Русије протичу неке од најдужих и највећих река на свету — као што су Волга, Амур, Јенисеј и Об. Русија је у свету позната по својој култури, балету и музејима, нарочито по својој књижевности, као и по класичној музици.

За време совјетске владавине (1917—1991) носила је назив Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу Совјетског Савеза. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас је водећа чланица Заједнице независних држава, ОДКБ и ШОС. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИКС. Са Јапаном има спорове око појединих острва у Пацифику. Територија Русије је подељена на 11 временских часовних зона, више од било које земље на свету. Русија има најдужу железницу на свету, Трансибирска железница, која је дугачка преко 9 000 km. У Русији се налази најдубље језеро на свету, Бајкалско језеро.

Русија у европском енергетском сектору

Русија има значајну улогу у европском енергетском сектору, као највећи извозник нафте и природног гаса у земље Европске уније (ЕУ). У 2007. ЕУ увози из Русије 185 милиона тона сирове нафте, што чини 32,6% укупног увоза нафте, и 100,7 милиона тона еквивалентне нафте природног гаса, што чини 38,7% укупног увоза гаса.Транс-сибирски гасовод грађен 1982—1984. са западним финансијерима обезбиједио је совјетски гас на западном тржишту.

Руска државна компанија Гаспром извози природни гас у Европу. Такође, контролише велики број зависних предузећа, укључујући и кључну инфраструктурну имовину. Осим тога, Гаспром је имао заједничка улагања за изградњу гасовода и складиштења природног гаса у великом броју европских земаља. Трансњефт, Руска државна компанија одговорна за националне гасоводе, је још једна важна руска компанија која снабдијева Европу гасом.

СЕХА лига 2013/14.

СЕХА лига 2013/14. је 3. сезона регионалне рукометне лиге. Због спонзорског уговора са Гаспромом од ове сезоне се званично назива Гаспром Јужни ток лига. У односу на претходну сезону Босна и Херцеговина је изгубила два представника, а та места су припала Србији која је одмрзнула свој статус у овом такмичењу.

СЕХА лига 2014/15.

СЕХА лига 2014/15. је 4. сезона регионалне рукометне лиге. Због спонзорског уговора са Гаспромом се званично назива Гаспром Јужни ток лига. У односу на претходну сезону место црногорског Ловћена заузео је представник Мађарске Веспрем, а и међу српским учесницима дошло је до промене будући да је уместо Партизана пласман у лигу овога пута изборио Раднички Крагујевац.

У овој сезони дошло је и до измене у систему такмичења:

Завршни турнир је проширен са четири на шест учесника.

Две првопласиране екипе лигашког дела обезбеђују директан пласман у полуфинале завршног турнира.

За преостала два места у полуфиналу боре се екипе које су лигашки део завршиле пласиране од трећег до шестог места и оне се у четвртфиналним сусретима упарују по систему 3-6, 4-5.

СЕХА лига 2015/16.

СЕХА лига 2015/16. је 5. сезона регионалне рукометне лиге. Због спонзорског уговора са Гаспромом се званично назива Гаспром Јужни ток лига. У односу на претходну сезону места скопског Металурга и крагујевачког Радничког заузели су Макс Струмица и Спартак Војпут.

И у овој сезони дошло је до измене у систему такмичења, будући да је одлучено да на завршном турниру поново учествују само четири најбоље пласиране екипе на табели.

СЕХА лига 2016/17.

СЕХА лига 2016/17. је 6. сезона регионалне рукометне лиге. Због спонзорског уговора са Гаспромом се званично назива Гаспром Јужни ток лига. У односу на претходну сезону на списку учесника дошло је до следећих промена:

Места српских клубова заузели су представници Словеније, тако да се ове сезоне у лиги по први пут такмиче Горење из Велења и Цеље ПЛ.

Представник Босне и Херцеговине ове сезоне је ХРК Извиђач КО из Љубушког.

После једногодишње паузе у лиги се поново такмичи Металург из Скопља.

СЕХА лига 2017/18.

СЕХА лига 2017/18. је 7. сезона регионалне рукометне лиге. Због спонзорског уговора са Гаспромом се званично назива Гаспром Јужни ток лига.

СЕХА лига 2018/19.

СЕХА лига 2018/19. је 8. сезона регионалне рукометне лиге. Због спонзорског уговора са Гаспромом се званично назива Гаспром Јужни ток лига.

Северни ток

Гасовод „Северни ток“ (рус. Северный поток) је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу. Дугачак је 1.224 km. Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад 8. новембра 2011. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад 2012. године. Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди km² гаса годишње. Овај гасовод је најдужи гасовод на свету који иде испод мора. Гасовод представља нову маршруту за извоз руског природног гаса у Европу. Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко Балтичког Мора у Европу, чиме је избегнут транспорт преко Украјине са којом је Русија имала спор о цени гаса.

Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна. Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и Белорусије. Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу.

Пројекат изградње гасовода кошта 7,4 милијарде евра. Гасовод је у власништву фирме Nord Stream AG настао као заједнички подухват руске државне фирме „Гаспром“, немачких компанија „Винтерштал“ (подружница БАСФа) и „Е. ОН“, холандске компаније „Гасуин“ и француске ГДФ Суец. „Гаспром“ је власник 51% удела у гасоводу Северни ток, док немачке компаније „Винтершал“ и „Е. ОН“ имају по 15,5 одсто удела, а холандски „Гасуин“ и француски „ГДФ“ по 9% акција гасовода.

Ангела Меркел је на отварању прве линије гасовод назвала „једним од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена“.

Стадион Санкт Петербург

Стадион Санкт Петербург (рус. Стадион Санкт-Петербург) или Санкт Петербург арена (рус. Санкт-Петербург Арена), такође и Зенит арена, стадион је који се налази у Санкт Петербургу. Смештен је на острву Крестовски. На њему своје домаће утакмице игра фудбалски клуб Зенит.

Првобитно стадион је требало да буде отворен у децембру 2008. године али је градња продужена и стадион је званично отворен у пролеће 2017. године. Током Светског првенства у фудбалу 2018. године звао се Санктпетербуршки стадион и имао је капацитет од 68.134 седећа места.По цени од 1,1 милијарде долара, сматра се једним од најскупљих стадиона икада направљених.

Суперлига Србије у рукомету 2013/14.

Суперлига Србије у рукомету у сезони 2013/14. је осмо такмичење организовано под овим именом од стране Рукометног савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Управни одбор Рукометног савеза Србије 20. јуна 2013. је усвојио коначан предлог система такмичења о коме ће Скупштина савеза одлучивати 27. јуна у Београду. Од ове сезоне првенство ће бити подељено у два дела, у првом делу ће играти 12 екипа, док ће се Војводина и Партизан укључити у другом делу такмичења. О прваку државе ће одлучивати плеј-оф, а о кандидатима за испадање плеј-аут. Такође, управни одбор Рукометног савеза Србије одмрзнуо је свој статус у регионалној Гаспром Јужни ток лиги и подржао наступ Војводине и Партизана као две првопласиране екипе у националној Суперлиги за сезону 2012/2013.

УЕФА Лига шампиона

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Ливерпул који је у финалу 1. јуна 2019. на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду победио Тотенхем и тако освојио шесту титулу шампиона Европе.

ФК Зенит Санкт Петербург

Зенит је руски фудбалски клуб из Санкт Петрбурга. Основан је 1925. године (према неким изворима 1914). Има једну освојену титулу првака Совјетског Савеза, пет титуле првака Русије, један трофеј купа СССР, три купа Русије, један суперкуп СССР, три суперкупа Русије, један лига куп Русије те по један трофеј УЕФА купа и суперкупa Европе.

ЦЕВ куп за мушкарце

ЦЕВ куп (енгл. CEV Cup) је званично друго по јачини клупско одбојкашко такмичење у Европи, иза ЦЕВ Лиге шампиона, а одржава се сваке сезоне у организацији ЦЕВ.

Од настанка до 2000. звао се ЦЕВ Куп победника купова. 2000. је преименован у ЦЕВ Топ тимс куп, а од 2007. носи назив ЦЕВ куп. Бивши ЦЕВ куп је преименован у Челенџ куп.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.