Гасовод

Гасовод је врста цевовода који служи за транспорт и преношење гасова за гориво са једног на друго место, тј. од места производње до потрошача. Данас је мрежа гасовода веома добро развијена, нарочито на местима одакле се црпи земни гас (Русија, Магреб, Блиски исток, Канада, САД и др).

Најдужи гасовод у Европи и свету је Јамал, који се пружа од западног Сибира ди Немачке на дужини од 4.196 km.

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Агарак

Агарак (јерм. Ագարակ) је град и општина у Јерменији, на крајњем југу марза Сјуник. Град је основан 1949. године као радничко насеље на малој равници на левој обали Аракса, уз границу са Ираном. Са три стране окружен је планинским врховима Зангезурких планина. Удаљен је 410 км јужно од Јеревана, односно 94 км јужније од административног центра провинције Капана.

Према подацима статистичке службе Јерменије у граду је 2010. живео 4.881 становник, што је за 80 становника више у односу на попис из 2001. године.Агарак, основан 1949. године као радничко насеље рудара из оближњих рудника 1954. године добија статус вароши, а од 1990. постаје град. Привреда почива на експлоатацији и преради бакра и молибдена, а у комбинату у ком се прерађују ове руде запослено је око 1.000 радника (или четвртина популације). У овом граду у Јерменију улази велики гасовод којим се од 30. новембра 2004. Јерменија снабдева природним гасом из Ирана.

Адице

Адице су градска четврт Новог Сада.

Берстал (Саскачеван)

Берстал (енгл. Burstall) је урбано насеље са статусом варошице у југозападном делу канадске провинције Саскачеван. Насеље се налази на деоници провинцијског друма 321 на свега 7 км источно од административне границе са провинцијом Алберта.

Насеље Берстал развило се паралелно са железничком пругом која је прошла кроз крајњи запад провинције почетком прошлог века. Основу популације чинили су немачки имигранти из јужне Русије. Насеље је добило име у част канадског генерала Хенрија Едварда Берстала. Године 1921. административно је уређено као село.

Пољопривреда је била најважнија делатност све до 1956. када је недалеко од насеља саграђен велики гасовод. Приликом радова на гасоводу 1976. на свега неколико километара источније од насеља откривено је праисторијско насеље старо више од пет хиљада година.

Бољевци

Бољевци су насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2002. било је 4056 становника (према попису из 1991. било је 4284 становника). Према попису из 2011. године има 4094 становника.

Виборг (Русија)

Виборг (рус. Вы́борг; фин. Viipuri; швед. Viborg; нем. Wiburg) град је на обалама Финског залива, на северозападу европског дела Руске Федерације и административни центар Виборшког рејона Лењинградске области.

Налази се на око 122 километра северозападно од историјског центра града Санкт Петербурга, са којим је директно повезан железничким и друмским саобраћајницама. Међународни гранични прелаз према Финској Брусничноје налази се на око 35 километара западније од града. Виборг је један од најзначајнијих привредних, културних и саобраћајних центара у том делу Русије и важна лука на Балтичком мору. Захваљујући Сајменском каналу који повезује финско језеро Сајму са Балтиком управо преко Виборга, град је и важан трговачки центар.

Званична година оснивања града 1293, је година када су Швеђани на маленом острву насупрот данашњег града подигли моћан и утврђени замак са циљем да додатно утврде власт на том подручју свог царства у основи насељеног Карелима. Град-тврђава Виборг је још 1403. године по налогу тадашњег шведског краља добио и званичан статус града. Иако су разни руски владари у више наврата покушавали да га освоје, у границе руске државе по први пут улази 1710. године захваљујући успешним војним походима Петра Великог на подручју Карелијске превлаке. У периоду између 1918. и 1940. налази се у границама независне државе Финске, где је после Хелсинкија по броју становника био други град у земљи. По окончању Другог светског рата враћа се у састав Совјетског Савеза, односно у границе независне Русије након 1992. године. Дана 25. марта 2010. граду Виборгу је додељено највише титуларно признање у Русији: Град војничке славе, а с тим у вези на централном градском тргу подигнута је и спомен стела којом се велича херојство његових житеља током отаџбинских ратова.

Са територијом од 160,847 км² Виборг је територијално највећи град у Лењинградској области, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. ту живело 79.897 становника (више становника живи само у Гатчини). Од 2008. град је административно подељен на 10 микрорејона.

Захваљујући дугој и богатој историји, у граду се данас налази више од три стотине различитих архитектонских, историјских, културних и археолошких споменика, а многи од њих се налазе и на листи културног наслеђа Руске Федерације. Најпознатије градске знаменитости су чувени Виборшки замак из 1293, Библиотека Алвар Алто грађена у периоду 1933—1935. по пројекту чувеног финског архитекте Алвара Алта, те пејсажни парк музеј на отвореном Монрепо. Градским пејсажом доминира 48,6 m високи торањ Светог Улава.

Гасовод „Северни ток“ којим се руски гас допрема до немачког града Грајфсвалда, дугачак 1.224 километра, започиње управо у Виборгу.

Гасовод Набуко

Гасовод Набуко (такође познат и као гасовод Турска-Аустрија) је био планирани цјевовод природног гаса из Ерзурума у Турској до мјеста Баумгартен ан дер Марх у Аустрији. Гасовод покушава да ублажи европску зависност од руске енергије. Пројекат је подржан он неколико земаља Европске уније и САД, и сматрао се ривалом Гаспромовог Јужног тока. Истовремено, постоје неке сумње у вези спровођења залиха. Главни снабдјевач је очекивао да Азербејџан сарађује са Туркменистаном, Ираком и Египтом.

Припреме за пројекат „Набуко“ су почеле 2002. године, а споразум између влада Турске, Румуније, Бугарске, Аустрије и Мађарске је потписан 13. јула 2009. Пројекат је развијен од стране конзорцијума од шест предузећа. Пројекат је напуштен 2013. године.

Гаспром

ОАО „Гаспром“ (Отворено акционарско друштво „Гаспром“, рус. Открытое акционерное общество „Газпром“) је највећи произвођач природног гаса у Русији и у свету и највећа руска компанија. „Гаспром“ је настао 1989. године, када је Министарство за гасну индустрију Совјетског Савеза трансформисано у корпорацију. Компанија је касније делимично приватизована, али и даље руска влада има контролни удео.

У 2008, компанија је произвела 549,7 милијарди кубних метара природног гаса, што износи око 17% светске производње гаса. Поред тога, компанија је произвела 32 милиона тона нафте и 10,9 милиона тона кондензата гаса. Производња Гаспрома чини 10% од бруто домаћег производа Русије у 2008. години.

Највећи део гасних поља Гаспрома се налазе око Обског залива у Јамало-Ненецком аутономном округу у западном Сибиру, а очекује се да ће Јамалско полуострво постати главна област за производњу гаса у будућности. „Гаспром“ има највећи мрежу за транспорт гаса у свету, са 158.200 километара гасовода. Велики нови пројекти укључују гасовод Северни ток и Јужни ток.

Предузеће поседује подружнице у више различитих индустријских сектора, укључујући и финансије, медије и ваздухопловство. Поред тога, контролише већину удела у различитим предузећима.

Ишковце

Ишковце (свк. Ižkovce) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Михаловце, у Кошичком крају, Словачка Република.

Кијевска област

Кијевска област (укр. Київська область), позната и по називу Кијвшчина (укр. Київщина), област је која се налази у централном делу Украјине. Административни центар области је град Кијев (укр. Київ, Kyiv). Град Кијев, поред тога што је центар Кијевске области, град је са специјалним статусом и није под надлежношћу обласне власти.

Нафтовод

Нафтовод је врста цевовода који служи за транспорт и преношење нафте са једног на друго место, тј. од места производње до потрошача (рафинерија). Данас је мрежа нафтовода веома добро развијена, нарочито на местима одакле се црпи — Русија, Магреб, Блиски исток, Канада, САД и др.

Најдужи нафтовод у Европи и свету је Дружба, који се пружа од Татарстана у Русији до Немачке на дужини од преко 4.000 km.

Општина Уб

Општина Уб простире се на 456,7 km2 северозападно од Шумадије, 55 km од Београда. Обухвата долине двеју река Тамнаве и Уба, као и ниске и благо брежуљкасте терене. У општини према попису из 2011. живи око 29.101 становник у 37 села. Центар општине је град Уб са око 6.000 становника.

Русија у европском енергетском сектору

Русија има значајну улогу у европском енергетском сектору, као највећи извозник нафте и природног гаса у земље Европске уније (ЕУ). У 2007. ЕУ увози из Русије 185 милиона тона сирове нафте, што чини 32,6% укупног увоза нафте, и 100,7 милиона тона еквивалентне нафте природног гаса, што чини 38,7% укупног увоза гаса.Транс-сибирски гасовод грађен 1982—1984. са западним финансијерима обезбиједио је совјетски гас на западном тржишту.

Руска државна компанија Гаспром извози природни гас у Европу. Такође, контролише велики број зависних предузећа, укључујући и кључну инфраструктурну имовину. Осим тога, Гаспром је имао заједничка улагања за изградњу гасовода и складиштења природног гаса у великом броју европских земаља. Трансњефт, Руска државна компанија одговорна за националне гасоводе, је још једна важна руска компанија која снабдијева Европу гасом.

Саобраћај у Андори

Андора је једна од најмањих земаља у свету. Ова државица је на великој надморској висини и изразитог планинског рељефа, па су услови за развој саобраћаја изузетно сложени. Међутим, развојем земље протеклих деценија саобраћај у земљи је знатно унапређен и изолованост земље је смањена на најмању могућу меру.

Саобраћај Андоре тесно повезан са саобраћајем у Француској и саобраћајем у Шпанији, које је окружују.

Саобраћај у Бугарској

Република Бугарска је земља која се протеже кроз неколико важних области (Балкан, област Црног Мора, Подунавље). Саобраћајна жила-куцавица земље је удолина реке Марице, која се наставља ка западу у удолину престонице Софије, а на истоку се отвара ка Истанбулу и Малој Азији. Главно чвориште у земљи је престоница, Софија.

Бугарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај.

Саобраћај у Грузији

Грузија је евроазијска земља у области Кавказа, које има изузетно повољан саобраћајно-прометни положај. Због тога земља има изванредне услове за развој саобраћаја, али је он слабије развијен због сталне нестабилности подручја. Најважнији саобраћајни правац у земљи је пут исток-запад, од Црног мора до Каспијског језера. Веома изражен планински карактер земље такође знатна препрека развоју саобраћаја, нарочито на југу исеверу земље, где се пружају веома висока планинска била.

Грузија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Тбилиси.

Саобраћај у Естонији

Република Естонија се налази на крајњем истоку Европске уније, па се и саобраћај земље ослања на везе овог удружења и земаља источно од ње, највише Русије. Све ово погодује развоју прометног саобраћаја у земљи, посебно поморског захваљујући веома дугој обали Естоније на Балтику.

Естонија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Главно саобраћајно чвориште у држави је главни град, Талин.

Саобраћај у Молдавији

Република Молдавија је копнена земља у Европи која се граничи са само две земље, Румунијом и Украјином, које имају заједничку границу. Дакле, може рећи да постоје тешкоће у развоју прометног саобраћаја кроз земљу, што отежава развој и онако неразвијене саобраћајне мреже.

Највећи саобраћајни чвор је главни град, Кишињев.

Саобраћај у Северној Македонији

Северна Македонија је по свом положају континентална земља у средини Балканског полуострва, па су и главне саобраћајне везе у земљи оне повезују различите делове полуострва (трансбалканске везе). Посебно је важна веза север-југ Вардарском удолином, која повезује Грчку са остатком Европе.

Северна Македонија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај, а престоница земље, Скопље, је средишњи саобраћајни чвор у земљи.

Северни ток

Гасовод „Северни ток“ (рус. Северный поток) је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу. Дугачак је 1.224 km. Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад 8. новембра 2011. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад 2012. године. Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди km² гаса годишње. Овај гасовод је најдужи гасовод на свету који иде испод мора. Гасовод представља нову маршруту за извоз руског природног гаса у Европу. Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко Балтичког Мора у Европу, чиме је избегнут транспорт преко Украјине са којом је Русија имала спор о цени гаса.

Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна. Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и Белорусије. Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу.

Пројекат изградње гасовода кошта 7,4 милијарде евра. Гасовод је у власништву фирме Nord Stream AG настао као заједнички подухват руске државне фирме „Гаспром“, немачких компанија „Винтерштал“ (подружница БАСФа) и „Е. ОН“, холандске компаније „Гасуин“ и француске ГДФ Суец. „Гаспром“ је власник 51% удела у гасоводу Северни ток, док немачке компаније „Винтершал“ и „Е. ОН“ имају по 15,5 одсто удела, а холандски „Гасуин“ и француски „ГДФ“ по 9% акција гасовода.

Ангела Меркел је на отварању прве линије гасовод назвала „једним од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена“.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.