Гамбија

Гамбија (енгл. The Gambia), или званично Република Гамбија (енгл. Republic of The Gambia) је држава у западној Африци.[2] На западу излази на Атлантски океан, док је на копну потпуно окружена територијем Сенегала. Земља прати доњи ток реке Гамбије и протеже се око 320 km у смеру исток-запад, а ширина у смеру север-југ не прелази 50 km. Гамбија је површином најмања држава континенталне Африке.

Гамбија је настала као британско колонијално упориште на атлантској обали западне Африке којом је доминирала Француска. Иако се након независности очекивало зближавање, па и уједињење земље са бившим француским Сенегалом, планирана конфедерација није заживела. Етнички, Гамбија је заједница више народа међу којима су најбројнији Мандинка, Фулани и Волоф.

Привреда се још увек темељи на пољопривреди са кикирикијем као главним извозним производом. БДП је у 2016. био 1.715 долара по становнику.

Република Гамбија
Republic of The Gambia  (енглески)
Крилатица: Напредак, мир, просперитет
(енгл. Progress, Peace, Prosperity)
Химна: За Гамбију, нашу домовину
(енгл. For The Gambia Our Homeland)
Положај Гамбије
Главни градБанџул
Службени језикенглески
Владавина
 — ПредседникАдама Бароу
 — ПотпредседникИсату Турај
Историја
НезависностОд УК
18. фебруара 1965.
Географија
Површина
 — укупно10.380 km2(158)
 — вода (%)11,5
Становништво
 — 2013.[1]1.882.450(149)
 — густина181,35 ст./km2
Економија
ВалутаДаласи
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен.gm
Позивни број+220

Географија

Положај

Гамбија је мала држава чија се граница уклапа око доњег тока реке Гамбије. Површина државе износи 11.300 km². Највећа ширина Гамбије је око 48 km. Садашње границе дефинисане су 1889. године после споразума Велике Британије и Француске. Гамбија је практично енклава Сенегала и најмања је држава Африке.

Клима

Историја

Први писани извори са простора данашње Гамбије долазе од арапских трговаца у деветом и десетом веку. 1066. године припадници Текрура, краљевине смештеној на реци Сенегал су били први људи са територије данашње Гамбије који су примили ислам. Муслимански трговци су успоставили транссахарске трговачке путеве за робове, злато и слоновачу. Почетком 14. века највећи део данашње Гамбије припадао је Царству Малија. Португалци су дошли средином 15. века и остварили свој економски утицај.

Године 1588. предендент на португалски престол Антонио, продао је ексклузивна трговачка права на реци Гамбији енглеским трговцима, што је потврђено од стране краљице Елизабете Прве. 1618. године Џејмс I је дао искључиво право британској компанији за трговање са Гамбијом и Златном обалом (данашњом Ганом). Између 1651. и 1661. године неки делови Гамбије били су под Курландијом и њеним владаром Јакобом Кетлером који је био пољски вазал.

James Island and Fort Gambia
Мапа Џејмсових острва и утврђења Гамбије.

Крајем 17. и током 18. века, Британија и Француска желеле су доминацију над подручјима око река Сенегал и Гамбија. 1783. године Версајским уговором река Гамбија је припала Великој Британији, али Француска је добила енклаву Алберду на северној обали реке која је ипак 1857. припала Британцима.

Три милиона људи је претворено у робове са ових протора током три века. Није познато колико су робова узели арапски трговци пре трансатлантских трговања робовима. Многе од њих други Африканци су продавали Европљанима. Неки су продавани због дугова, а остали су били просто киднаповани и служили су у Европи све до проширивања тржишта на Источне Анде и северну Америку у 18. веку. 1807. године трговину робовима је Британија прекинула, али то није успело у Гамбији и отворена је војна пошта у Батрусту (данашњи Банџул) 1816. године. Наредних година Банџул је био под управом британског гувернера-генерала у Сијера Леонеу. 1888, Гамбија је постала одвојени колонијални ентитет.

Године 1889. споразумом са Француском створене су данашње границе, и Гамбија је постала британска краљевска колонија где је Банџул добио статус административног центра, а остали део је постао протекторат. Гамбија је добила своје институције 1901. и прерасла је у самоуправу. 1906. је укинуто робовласништво.

Током Другог светског рата, гамбијска војска се борила против Сила Осовине у Бурми. Банџул је служио као ваздушна и бродска лука Војсци САД.

После Другог светског рата уследиле су уставне реформе. После избора 1962, Гамбија је остварила потпуну самоуправу, а 18. фебруара 1965. и независност као суверена уставна монархија у оквиру Комонвелта. Убрзо потом, влада је расписала референдум на коме су се грађани изјаснили желе ли да изабрани председник замени монарха (енглески краљицу Елизабету Другу) на челу државе. Референдум је пропао, али 24. априла 1970. године, после другог референдума, Гамбија је постала република у оквиру Комонвелта са премијером Сером Давдом Каирабом Џаваром (Sir Dawda Kairaba Jawara).

Гамбијом је владао председник Џавара у пет мандата. Стабилност Гамбије је нарушена покушајем државног удара 1981, под вођством Кукоија Самбе Сањанга (Kukoi Samba Sanyang). После недељу дана насиља и неколико хиљада жртава, Џавара је из Лондона затражио помоћ од суседног Сенегала чија војска је ушла у Гамбију и угушила побуњенички покрет.

После покушаја државног удара и помоћи сенегалске војске, Гамбија и Сенегал су 1982. потписали Уговор о конфедерацији. Тако је настала Конфедерација Сенегамбија која је имала за циљ да уједини војске и економије две државе. Гамбија је напустила конфедерацију 1989.

Јула 1994. Привремени владајући савет оружаних снага (ПВСОС) је организовао војни пуч, свргао Џавару с власти и забранио деловање опозиције. Поручник Јаија А. Џ. Џ. Џаме (Yahya A.J.J. Jammeh), председавајући ПВСОС-а, је дошао на чело државе. ОСПВС је донео план о преласку на демократску цивилну власт. Привремена независна изборна комисија (ПНИК) је основана 1996. да би спровела изборе.

ПНИК је преименована у Независну изборну комисију (НИК) 1997. године. НИК је извршио регистрацију бирача у бирачки списак и организовао изборе и референдуме. Крајем 2001. и почетком 2002, у Гамбији су одржани избори на свим нивоима које су страни посматрачи оцелини слободним, поштеним и транспарентним, али уз одређене неправилности. Јаија Џаме (Yahya Jammeh) је изабран за председника Гамбије што је представљало његов наставак владавине са места првог човека револуционе војске током државног удара. За председника је изабран други пут 21. децембра 2001.

Политика

Dawda Jawara (1979)
Први председник Гамбије Давида Јавара
Gambia National Assembly and Marina Parade
Улица Марина параде у Банџулу

Пре војног пуча 1994, Гамбија је била једна од најстаријих вишепартијских демократских држава у Африци. Сваких пет година одржавани су слободни избори. После пуча свим дотадашњим члановима партије свргнутог председника Џаваре, Народне напредне партије (ННП), било је забрањено политичко деловање све до јула 2001.

На председничким изборима 1996. године, пензионисани поручник Јаија Џаме је добио 56% гласова. На изборима 18. октобра 2001, Џаме је добио 53% гласова, а имао је четири противкандидата. Привремени владајући савет оружаних снага (ПВСОС) је освојио велику већину у Народној скупштини Гамбије после парламентарних избора у јануару 2002, а главна опозициона партија Уједињена демократска партија (УДП) је бојкотовала изборе.

21. и 22. марта 2006. тензије у земљи изазвале су председничке изборе. Џаме је и тад победио испред коалиције опозиционих партија. Планиран је војни пуч који је откривен. Председник Џаме је био принуђен да се врати са путовања из Мауританије, а многи осумњичени официри су ухапшени. Највиши генерали и остали војни заповедници су напустили земљу. Део јавности сматра да је војни пуч измишљен како би се повећала популарност власти.

Крајем 2016. године, долази до промене власти Адама Бароу из УДП-а са 43,3 % освојених гласова, побеђује Јаија Џаме дугогогодињег председника Гамбије, који одлази у егзил.

Дана 6. априла 2017. године. на парламентарним изборима уједињена демократска странка која је до свргавања дугогодишег председника бојкотовала изборе осваја већину 31 од 48 посланичких места у Гамбијском парламенту.

Административна подела

Гамбија је подељена на један шест округа (енгл. Division). То су:

Окрузи Гамбије.
Округ Скраћеница Код Админ. центар Површина у km² Становника
Шира околина Банџула GBA B Банџул 88 414.445
Доња Река LRD L Манза Конко 1618 74.580
Средња Река CRD M Џанџанбурех 2895 197.245
Северна Обала NBD N Кереван 2256 178.704
Горња Река URD U Басе Санта Су 2070 194.716
Запад WD W Брикама 1764 486.710
10.691 1.546.400

Окрузи су подељени на 37 области (енгл. Districts).

Привреда

Serekunda market
Пијаца у Гамбији
Fishing boat The Gambia
Јарки рибарски бродови су чести у Бакау

Гамбија има слободну тржишну економију која се ослања на традиционалну пољопривреду и на свој историјски производ кикирики. Кикирики се извози у великим количинама преко лука на океану. Увоз се обавња уз мале обавезе и минималне административне поступке. Уз то, туризам је у Гамбији једна од најзначјаних привредних грана.

Пољопривреда ствара 29% БДП-а и упошљава 75% радне снаге. У пољопривреди производња кикирикија је 6,9% БДП-а, осталих усева 8,3%, стоке 5,3%, рибе 1,8% и дрва 0,5%. Индустрија ствара 12% БДП-а, а остали фабрички производи су (сапун, пића и одећа). Услуге имају удела од 19% бруто друштвеног производа.

Велика Британија и остале државе ЕУ (Немачка, Фрацуска, Холандија, Белгија) су главни спољнотрговински партнери са 60% увоза, уз Азију са 23%. Спољнотрговинска размена са Обалом Слоноваче и осталим афричким државама је 17%. 11% извоза, а 14,6% увоза остварује са САД-ом.

Национална валута

Национална валута Гамбије је гамбијски даласи. 1 даласи једнак је 100 бутута. Даласи је уведен 1971. године, заменивши гамбијску фунту по курсу 1 фунта = 5 даласија, тј. 1 даласи = 0,2 фунте = 4 шилинга.

Становништво

Wolof
Припадних народа Волоф.

У Гамбији живи велики број етничких група. Те групе углавном функционишу на принципима племенских обичаја са сопственим језиком и традицијом. Највеће је племе Мандинка, а остала мања су племена Фула, Волоф, Џола и Сонинке. Око 3.500 становника Гамбије су европског и либанског порекла.

У верској структури, муслимани доминирају са 90% становништва. Међу хришћанима постоји неколико деноминација.

Више од 63% становништва Гамбије живи у руралним срединама (1993). Све више младих одлази у градове у потрази за послом, а попис из 2003. показује да се разлика између руралних и урбаних средина све више смањује.

Језици

Енглески језик је једини службени језик у Гамбији. Становници говоре многим другим језицима, као што су:

  • Мандинка (Нигер-конгоанска група, манде језик) — 453 500 људи (2002);
  • Фула (Нигер-конгоанска група, атлантска група, северна група, сенегамбијски језик, фула-волоф) — 262 550 људи (2002);
  • Волоф (Нигер-конгоанска група, атлантска група, северна група, сенегамбијски језик, фула-волоф) — 165 000 људи (2002) на западном, јужном и централном делу;
  • Сонинке (Нигер-конгоанска група, манде језици) — 66 175 људи (2002) на југоисточној страни;
  • Диола-фоњи (Нигер-конгоанска група, атлантска група, северна група, бак, диола) — 59 650 људи (2002) највише на западу;
  • Серер-син (Нигер-конгоанска група, атлантска група, северна група, сенегамбијски језици, серер) — 28 360 људи (2002) на северозападној страни;
  • Мандак (Нигер-конгоанска група, атлантска група, северна група, бак, мандаку-пепел) — 19 250 људи (2002) на западној и северној страни;
  • Манинка (Нигер-конгоанска група, манде језик, источна подела) — 12 600 људи (2004) на источној страни

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
.gm

.gm је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Гамбију.

Банџул

Банџул (енгл. Banjul) је главни град Гамбије. Град има 34.828 становника док цела урбана зона има 357.238 становника (2003). Налази се на острву Света Марија (или острво Банџул) где се река Гамбија улива у Атлантски океан. Град је подељен у два дистрикта, Банџул и Канифинг.

Гамбија на Летњим олимпијским играма 2012.

Гамбија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала осми пут као самостална земља.

Боје Гамбије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је двоје спортиста у атлетици, а у олимпијском тиму се налазио се један спортиста и једна спортисткиња.

Заставу Гамбије на церемонији отварања носио је атлетичар Сувајбу Сане.

Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Гамбија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Гамбије представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 100 метара.На овом првенству Гамбија није освојила ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Гамбија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима одржаним до данас. Репрезентацију Гамбије представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 200 метара, На овом првенству Гамбија није освојила ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Гамбија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима одржаним до данас. Репрезентацију Гамбије представљала су 2 такмичара (1 мушкарац и 1 жена) који су се такмичили у трци на 200 метара, На овом првенству Гамбија није освојила ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

Гамбија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Гамбија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта четврти пут. Репрезентацију Гамбије представљао је један такмичар који је учествовао у трци на 60 метара препоне.

На овом првенству Гамбија није освојила ниједну медаљу нити је оборен неки рекорд.

Гамбија на олимпијским играма

Гамбија се први пут појавила на Олимпијским играма 1984. године и од тада је слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре.

На Зимским олимпијским играма Гамбија никада није учествовала. Представници Гамбије закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Гамбије (Gambia National Olympic Committee) је основан 1972. а признат од стране МОКа 1976. године.

Гамбијски даласи

Даласи (dalasi; код валуте: GMD) је званична валута Републике Гамбије. Вредност једног даласија је еквивалентна вредности 100 бутута (butut). Даласи се користи као валута од 1971. године када је заменио гамбијску фунту са вредношћу: 1 фунта = 5 даласија; 1 даласи = 0,2 фунти = 4 шилинга.

Грб Гамбије

Грб Гамбије је званични хералдички симбол афричке државе Републике Гамбија. Грб се користи од 18. новембра 1964. године.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Застава Гамбије

Застава Гамбије се састоји од три хоризонтална дела црвене, плаве и зелене боје. боје су одвојене белим пругама.

Црвена је симбол сунца и савана, плава реке Гамбије, а зелена земље и шума. Беле пруге представљају мир.

Камбоџа на олимпијским играма

Камбоџа се први пут појавила на Олимпијским играма 1956. године. Од тада је Камбоџа са прекидима, до игара у Пекингу, слала своје представнике на још шест Летњих олимпијских игара.

На Зимским олимпијским играма Камбоџа никада није учествовала и никада није била домаћин олимпијских игара; Камбоџански олимпијци закључно са 2008. годином нису освојили ни једну медаљу на олимпијадама.

Национални олимпијски комитет Камбоџе (National Olympic Committee of Cambodia) је основан 1983. а признат од стране МОКа 1994. године.

Либија на олимпијским играма

Либија се први пут појавила на Олимпијским играма 1964. године и од тада је Либија пропустила учешће на само 3 Летње олимпијске игре: 1972.; 1976. и 1984. године.

На Зимске олимпијске игре Либија никада није слала своје представнике. Представници Либије закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Либије (Libyan Olympic Committee) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Мозамбик на олимпијским играма

Мозамбик се први пут појавио на Олимпијским играма 1980. године и од тада Мозамбик није пропустио ни једне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Мозамбик никада није слао своје представнике. Представници Мозамбика закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили 2 олимпијске медаље обе у атлетици, једну златну 2000. и једну бронзану на играма одржаним 1996. године.

Национални олимпијски комитет Мозамбика (Comité Olímpico Nacional de Moçambique) је основан 1979. а признат од стране МОКа 1979. године.

Сенегал

Сенегал (франц. Sénégal, волф. Senegaal), или званично Република Сенегал (франц. République du Sénégal, волф. Réewum Senegaal), држава је у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска Острва леже око 560 км од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 км у копно. Површина Сенегала је 196.712 км2. Главни и највећи град је Дакар.

Фудбалска репрезентација Гамбије

Фудбалска репрезентација Гамбије је национални фудбалски тим Гамбије под управом Гамбијске фудбалске асоцијације. До 1965., када је Гамбија стекла незавосност, то је била фудбалска репрезентација Британске Гамбије. Никада се нису квалификовали на Светско првенство нити на Афрички куп нација.

Химна Гамбије

„For The Gambia Our Homeland“ („За Гамбију, нашу домовину“) је наслов химне Републике Гамбије. Текст химне је написао Вирџинија Џули Хоув (Virginia Julie Howe), а музику је компоновао Џереми Фредерик Хоув (Jeremy Frederick Howe). Усвојена је 1965. одмах после стицања независности од Велике Британије.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.