Газиводе (језеро)

Језеро Газиводе је вештачко језеро настало 1977. године преграђивањем реке Ибра у њеном горњем току.

Газиводе
Jezero Gazivode
Језеро Газиводе
Координате42°57′42″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 42.961667° СГШ; 20.566944° ИГД Координате: 42°57′42″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 42.961667° СГШ; 20.566944° ИГД
Типвештачко, акумулационо језероакумулационо
Земље басена Србија
Макс. дужина24 km
Површина11,9 km2
Макс. дубина105 m
Запремина0.38 km3
Над. висина694 m
Газиводе на мапи Србије
Газиводе
Газиводе

Карактеристике

Београдска фирма Хидротехника-Хидроенергетика је од 1973 — 1977. године, у атару села Газиводе подигла једну од највећих брана са глиненом основом у Европи, по пројекту фирме "Енергопројект" из Београда. Истоимено језеро се налази се у општини Тутин, у југозападној Србији и у општини Зубин Поток, на северу Косова и Метохије. Изнад језера се простиру планине Мокра Гора у чијем се подножју налази и Манастир Црна Река и Рогозна. Језеро је дужине 24 километара, висина бране је 107 метара, у основи је широка 460, а дуга 408 метара. Основна намена овог језера је наводњавање Косовске низије, али има и мању хидроцентралу која се налази у истоименом месту. каналима се вода из Газивода одводи до Грачаничког језера и користи се за снабдевање града Приштине. Вода из овог хидросистема је такође примењена за неопходно расхлађивање у ТЕ Обилић.

Иако поред језера нема угоститељских објеката, велики број људи обилази ово језеро. Током целе године присутан је велики број рибара, пошто је језеро изузетно богато рибом. Лети долазе и купачи из оближњих села, Зубиног Потока, Косовске Митровице, Новог Пазара, па чак и из удаљених места Косова и Метохије.

Занимљивости

Током 2017. и 2018. године међународни тим археолога и научника је извршио низ подводних истраживања. Открили су више споменика средњовековне српске културе на дну језера Газиводе. Најзначајнији од њих су: остаци палате српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, остаци манастира Чкиље, звоника из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некрополе.[1]

Међу подводним открићима налазе се остаци школе за даме, и делови дворца у потопљеном селу Брњаци, одакле је Јелена Анжујска управљала територијама тадашње Зете, Требиња, Плава, Поибарја.[1]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 „SRPSKA ATLANTIDA Na dnu jezera Gazivode pronađeno NEPROCENJIVO BLAGO kraljice Jelene Anžujske”. blic.rs. 16. 05. 2018. Приступљено 12. 8. 2018.

Спољашње везе

Газиводе

Газиводе могу да буду:

Газиводе (Зубин Поток), насеље у општини Зубин Поток, КиМ, Република Србија

Газиводе (Соколац), насеље у општини Соколац, Република Српска, БиХили

Језеро Газиводе, језеро на Ибру у општини Зубин Поток

Археолошки локалитети на подручју хидро-система Газиводе

Газиводе (Зубин Поток)

Газиводе (алб. Gazivodë или Gazivoda) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Положај села је врло повољан јер се налази на магистралном путу Рибариће — Косовска Митровица. У селу постоји и минихидроцентрала ХЕ Газиводе.

Криза на северу Косова и Метохије

Криза на северу Косова и Метохије је политичка криза која је избила као последица неуспелих преговора о царинским печатима средином јула 2011. године у којима Србија није хтела да прихвати косовска државна обележја. На ту одлуку Србије привремене косовске инстутуције су одговориле агресивно увођењем ембарга на српску робу и увођењем забране за пролазак камиона и других теретних возила из Србије, под образложењем спречавања илегалног шверца на северу Косова. Додатне компликације су настале када су Косовске власти наредиле својим полицијским специјалним јединицама Роса да заузму административне прелазе Јариње и Брњак. Срби сазнавши за упад Косовских специјалних јединица, одговорили су постављањем барикада, блокадама свих магистралних и других путева и посипањем шљунка по коловозу. Ова криза је формално окончана Бриселским споразумом између Владе Србије и привремених косовских институција, потписаним 19. априла 2013, али криза и даље траје јер албанска страна не жели да се придржава постигнутог договора. Пошто албанска страна углавном није поштовала постигните договоре у споразуму, потписан је нови Текст споразума о Заједници српских општина, Споразума о енергетици и Споразума о телекоуникацијама 25. августа 2015. године. Међутим албанске власти под жестоким притиском опозиције и честим немирима у Приштини одбијају да промене устав самопроглашене државе и признају Заједницу српских општина, а притом траже пуну контролу над енергетским сектором и телекомуникацијама на читавој територији Косова и Метохије.

Дана 8. октобра 2016. године, Скупштина Косова усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату Трепча којим се предвиђа 80 % власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Радници тог рударског комбината су запретили затварањем тог рудника и обуставу производње. Дана 14. јануара 2017. године, воз (декорисан фрескама српских манастира на Косову и Метохији и натписима Косово је Србија) који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом и Метохијом. Након демонстрације силе и претњи са косовске стране администативне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити похапшени, одлучено је да се воз са станице у Рашкој врати за Београд.

16. јануара 2018. године ујутру убијен је један од најпознатијих политичких представника Срба на Косову и Метохији Оливер Ивановић испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици. 26. марта је дошло до ескалације на северу Косова и Метохије када су привремене косовске институције дан раније забраниле директору канцеларије за Косово и Метохију посету Косовској Митровици, а затим у току тог дана ухапсиле Марка Ђурића његовог помоћника Жељка Јовића..

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.