Газа

Газа (арап. غزة [Ġazzah]; хебр. עזה ['Azzah]) је највећи град у Појасу Газе који је део Палестине. Налази се на обали Медитерана и има око 400000 становника. Велики део популације чине Палестинске избеглице. Град има дугу историју која сеже до 2000. године п. н. е. У граду се налази велики број значајних грађевина од којих се издваја џамија Ал Омари из 12. века, као и црква Светог Порфирија из 4. века.

Овде се налази већи број археолошких налазишта из дуге историје. Међу њима су и остаци манастира Светог Илариона који се простиру на два хектара, а откривени су 1999. године.[1]

Газа
арап. غزة
хебр. עזה
Gaza City
Поглед на град
Административни подаци
Држава Палестина
ТериторијаПалестинске територије
Становништво
Становништво
 — 515.556 (2.012)
Агломерација.
Географске карактеристике
Координате31°30′ СГШ; 34°27′ ИГД / 31.5° СГШ; 34.45° ИГДКоординате: 31°30′ СГШ; 34°27′ ИГД / 31.5° СГШ; 34.45° ИГД
Површина295,1 km² км2
Газа на мапи Палестинских територија
Газа
Газа
Газа на мапи Палестинских територија
Остали подаци
ГрадоначелникЏамал Абу Мошин

Види још

Референце

  1. ^ Археолози покушавају да сачувају древне рушевине Газе („Вечерње новости“, 20. август 2013)

Спољашње везе

Веслање на Летњим олимпијским играма 1908 — скиф за мушкарце

Скиф је био једна од четири дисциплине у веслању на Олимпијским играма 1908. у Лондону, од 27. до 29. августа. Такмичило се на стази у Хенлију на реци Темзи око 60 км од Лондона.

Учествовало је 9 веслача из 6 земаља.

Географија Египта

Географски положај Египта је изузетно повољан. Синајско полуострво представља копнени мост који повезује Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, а Суецки канал представља важан трговачки чвор између два континента.

На северу је Средоземно море, на истоку Газа, Израел и Црвено море; на југу Судан и на западу Либија.

Максимална дужина север-југ износи 1.105 km и максимална ширина 1.129 km. Површина Египта износи 997,739 km². Мање од десетине од укупне територије Египта је насељено и цивилизовано. Територија обухвата долину и делту Нила, одређен број земљу дуж Суецког канала који повезује Средоземље са Суецким заливом, рукавцем Црвеног мора.

Држава Палестина

Палестина (арап. فلسطين‎ [Filasṭīn]), званично Држава Палестина (арап. دولة فلسطين [Dawlat Filasṭīn]), делимично је призната држава на Блиском истоку. Службено је настала унилатералним усвајањем декларације о независности коју су 15. новембра 1988. у егзилу у Алжиру донеле Палестинска ослободилачка организација и Национално веће Палестине. Међународно-правни статус признат јој је 29. новембра 2012. након гласања у Генералној скупштини ОУН, када је Палестини додељен статус државе посматрача у Уједињеним нацијама (са 138 гласова за, 9 против и 41 уздржаних). Чланица је Арапске лиге, Организације исламске конференције, Г77, Међународног олимпијског комитета и других међународних организација.

Екцем спољашњег ува

Екцем спољашњег ува (лат. otitis externa eczematosa) је запаљењска промена у кожи ува неатопичног карактера која настаја под непосредним утицајем штетних фактора; физичке природе (ултравиолетно зрацење), хемијске природе или микроба (при сталном надражају секрета код хроничног запаљења ува). Промене су најчешће локализован у дисталном делу слушног ходника и суседном делу усне шкољке. Каткада им се придружују и сличне промене у ретроаурикуларној бразди.

Ерфурт

Ерфурт (нем. Erfurt) град је у немачкој савезној држави Тирингија. Главни град је Тирингије, и производни центар са 196.500 становника.

Жоаким Чисано

Жоаким Алберто Чисано (порт. Joaquim Alberto Chissano; Малехике, 22. октобар 1939) је био мозамбички политичар и председник Мозамбика.

Зоолошки врт Газа

Зоолошки врт Газа је комплекс за разоноду, серија јавних вртова, дечији забавни парк и зоолошки врт отворени су од стране Владе Газе у пролеће 2010. на државној имовиие која је раније била депонија смећа.Има још или је био мали приватни зоолошки врт, познат као Мара Ланд који се налази у Саладиновој улице граду Гази у округу Зејтун. Животиње у зоолошком врту, као и локално становништво, трпели су као резултат тешкоћа у Гази и зоолошки врт је често помињан у извештајима међународних медија. Зоолошки врт је тешко оштећена током рата 2008-09.Зоолошки врт поседује, поред два нова лава укључује и неколико орлова, неколоко голубова, неколико лисица, египатски мунгоси, неколико мачака, паса, понија, вукова, гусака, корњача, јелена, мајмуна, кокошака, фазана, паунова а камила.

Израелско-арапски сукоб

Израелско-арапски сукоб је име за честе војне сукобе између Израела и других арапских држава који се воде од почетка 20. века. Укључује стварање државе Израел као јеврејске отаџбине и односе са суседним арапским државама. Уз сталну напетост, догодило се шест већих међудржавних ратова. Упркос малој територији и жртвама догађања, овај је конфликт један од медијски најприсутнијих свих времена.

Каравела

Каравела је назив за релативно мали, али покретљиви једрењак који се развио у Шпанији и Португалу крајем 15. века.

Као такав имала је важну улогу у Добу открића, јер је због плитког газа имао мање проблема с пристајањем на обалу, те је могао истраживати ушћа великих река.

Разликују се два типа - caravela latina, опремљена с латинским једрима, и caravela redonda, опремљена једрима у облику крста.

Касерес

Касерес (шп. Cáceres) град је који се налази на западу Шпаније, у аутономној заједници Екстремадура и главни је град покрајине Касерес. У Касересу живи око 21% од укупног становништва покрајине.

Каскаис (град)

Кашкаиш (порт. Cascais) је град у југозападној Португалији, 30 км западно од Лисабона. У граду живи око 35.000 становника.

Операција Ливено олово

Операција Ливено олово је назив војне акције Израела против Хамаса у појасу Газе који је избио последњих дана 2008. године. Операција је одговор Израела на ракетне и минобацачке нападе из појаса Газе на Израел. Израел је покренуо серију ваздушних удара против Палестинаца, а убрзо је отпочео и са копненом офанзивом. У сукобима је погунило око 800 особа, а рањено око 3.100. Израел је операцију планирао преко 6 месеци.

Шестомесечно примирје између Хамаса и Израела се окончало 19. децембра. Хамас је појачао ракетне нападе на Израел из Газе, што је био Хамасов одговор на наставак израелске блокаде појаса Газе.

Израелска војска је 3. јануара 2009. започела копнену операцију против Хамаса.

Палестинска Народна Самоуправа

Палестинска Народна Самоуправа (арап. السلطة الوطنية الفلسطينية) је била тијело привремене самоуправе основано ради управе над Западном обалом и Појасом Газе према ословском споразуму из 1994. Основана је 1994. под називом Палестинска Управа, а 2013, када су Уједињене нације признале Палестину за државу посматрача, званично је трансформисана у Државу Палестину. Налазила се на Блиском истоку између Средоземног мора и ријеке Јордан, у западном дијелу историјске регије Палестина.

Држава Палестина није општепризната као суверена држава, али палестинска аутономија има de facto суверенитет и призната је од стране неких држава.

Европске државе које признају палестинску државу су: Албанија, Аустрија, Белорусија, Бугарска, Кипар, Чешка, Мађарска, Малта, Пољска, Румунија, Исланд, Русија, Србија, Турска, Украјина, Ватикан, Шведска. Друге државе које признају суверенитет Палестине су: Кина, Индија, Бразил, Аргентина, већина држава Африке и Азије (укупно 135 земаља). Неке друге државе, на пример: Сједињене Америчке Државе, Мексико, Канада, Аустралија, Јапан, као и Организација уједињених нација, не признају ову државност. Француска, Њемачка, Италија и Уједињено Краљевство признају дипломатски статус представницима Палестине.

Границе ове државе тренутно није могуће поуздано установити. Став палестинског руководства је да области Западне обале и појаса Газе у целини сачињавају територију државе Палестине. Став Израела је да границе тек треба утврдити.

Појас Газе

Појас Газе (арап. قطاع غزة‎ [Qiṭāʿ Ġazzah]) је уски приобални појас на источном Медитерану у области Блиског истока. Ово је мањи и територијално издвојени део делимично признате палестинске државе, јер њен већи део чини Западна обала, а не постоји копнени ни водени пут који повезује ова два дела Палестине. Део је територије коју је Израел окупирао 1967. године, током шестодневног рата, а политички статус регије је предмет преговора, неспоразума и сукоба. Тренутну власт над овим подручјем у потпуности врши држава Палестина. У претходном периоду, управу је вршила Палестинска аутономна власт (1994—2007) и Хамасова влада у Појасу Газе (2007—2014 и 2016-), која је била супротстављена палестинској влади на Западној Обали. У области живи око 1,4 милиона људи, а површина је око 360 km². Главни град је Газа, по којем и цела област носи име. Остали већи градови су Рафа и Кан Јунис. Већину становништва чине палестинске избеглице протеране за време ратова са Израелом.

Саобраћај у Румунији

Република Румунија је велика европска земља, која се протеже кроз неколико прометно веома важних области (средња Европа, Подунавље, Панонска низија, Балкан, област Црног мора). Због тога постоје изванредне могућности за развој саобраћаја и саобраћајне мреже, али због тешке скорашње историје прави развој ове области тек предстоји.

Румунија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Букурешт, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћани чворови су и Темишвар, Клуж, Констанца, Брашов, Крајова, Јаши.

Саобраћај у Украјини

Република Украјина је једна од највећих земаља Европе, која се протеже кроз неколико прометно веома важних области

(средња Европа, област Црног мора, област Карпата, источна Европа, Подунавље, Панонска низија). Због тога постоје изванредне могућности за развој саобраћаја и саобраћајне мреже, али због скорашње историје прави развој ове области тек предстоји.

Украјина има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Кијев, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћани чворови су и Харков, Одеса, Дњепар, Доњецк, Лавов.

Таџ Махал

Таџ Махал (хинди: ताज महल, фарси: تاج محل), је грађевина у Агри у Индији, изграђена између 1631. и 1654. године. Градило ју је 22.000 људи. Шах Џахан је наредио изградњу овог маузолеја за своју омиљену жену, Арџуманд Бано Бегум, која је познатија као Мумтаз Махал.

Таџ Махал се сматра врхунским остварењем могулске архитектуре, стила који комбинује елементе персијских, индијских и исламских архитектонских стилова. Године 1983, Таџ Махал постао је УНЕСКО-в споменик Светске баштине описан као „драгуљ исламске уметности у Индији и један од универзално признатих ремек-дела светског наслеђа.“

Иако је бела купола мермерног маузолеја најпознатија архитектонска компонента, Таџ Махал је заправо интегрисани комплекс структура. Градња је почела око 1632. и завршена 1653. године, а укључивала је хиљаде уметника и радника. Ирански архитекта Устад Ахмад Лахаури сматра се главним пројектантом Таџ Махала.Састоји се од централне октагоналне грађевине, крунисане луковичастом куполом, чија је укупна висина око 75 м и која је скоро у потпуности изграђена од белог мермера; уз њу стоје два симетрична здања од црвеног пешчара - једно на северозападу а друго на југоистоку. На северозападу се налази џамија, а на југоистоку кућа за одмор. Димензије читавог комплекса правоугаоног тлоцрта оивиченог зидом износе 300 x 560 м.

Испред поменута три здања налази се огроман врт, подељен на четири дела симетрично распоређеним каналима. Таџ је краљевски маузолеј за великог владара и његову омиљену жену. Цитати из курана су рапоређени на пажљиво одабрана места. Општи план и духовни карактер овог ремек-дела заснивају се на идејама које су развили суфијски мистици. Овај Сан у мермеру, како га називају историчари уметности, саграђен је на обали реке Џамуне за Арџуманд Бану Беган коју је шах Џахан одликовао почасним именом Мумтаз Махал, драги камен палате. Она је након рођења четрнаестог детета умрла 1631. године, а могул је наредио да се изнад њеног гроба сазида гробница какву свет није видео. Стручњак за конструкцију куполе је вероватно из Истанбула, зидари су долазили из Делхија и Кандахара, стручњаци за врх куполе су долазили из Лахора и Самарканда, калиграфи за калиграфију из Шираза и Багдада, резбари цвећа из Бухаре, вртне архитекте из Кашмира. Више од 20.000 радника је радило 17 година на изградњи овог споменика.

Торино

Торино (итал. Torino, на месном говору; Turin) је четврти по величини град Италије, главни град Округа Торино и покрајине Пијемонта у северозападној Италији.

Торино је познат као "најидустријализованији“ град Италије, у које је седиште светски познатих аутомобилских компанија: "Фијат", "Ланча" и "Алфа Ромео".

Торино са Пијемонтом је познат и као место рођења савремене италијанске државе.

Ханан

Ханан или Канан (на арапском: کنعان , на хебрејском: כְּנַעַן , на грчком: Χαναάν), је древно име региона на Блиском истоку који одговара територији блискоисточног дела медитеранске обале и непосредне унутрашњости. Границе би биле између старе Газе на југу до ушћа реке Оронт на северу, обухватајући све земље које не припадају пустињи у унутрашњости, у дубину од око 150 километара од медитеранске обале.

Ова зона има веома дугу историју која датира још од неолита и садржи веома важна археолошка налазишта, као на пример Јерихон, Угарит, Јерусалим, Тир, Сидон, Библос, Дамаск или Газа. Настањивали су га различити народи, као на пример, Хананци или Кананци, Хикси, Аморејци, Феничани, Хебреји и њихови потомци, Јевреји.

Одговарајући временски оквир за коришћење термина Канаан за ову зону би био од најдревнијих времена до времена када су ову територију освојили Римљани, мада постоје и друге деноминације исте територије за исти временски период: Палестина, Израел, Јудеја, Феникија, Арам, Сирија, Света Земља итд.

Данас на овој територији налазе се државе Јордан, Сирија, Либан и Израел.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.