Габро

Габро је базична интрузивна магматска стена која се својим већим делом састоји од базичних плагиокласа и моноклиничног пироксена (клинопироксен) и крупнозрнасте је структуре. Базични плагиоклас може бити лабрадор или битовнит, а ретко анортит.

Габро је типична стена средњег степена фракционације базалтних магми па се најчешће појављује у облику услојених интрузија, али и дебљих диференцираних силова, па и мањих интрузија.

То су стене зеленосиве, тамнозелене, зелене а некада и црне боје.

Највећи део океанске коре начињен је управо од габра, произведеног базалтним магматизмом на средњеокеанским гребенима.

Има примену као грађевински камен и то као декоративни камен. Споменик Незнаном јунаку на Авали у Београду изграђен је од јабланичког габра. Такође, Кнез Михајлова улица у Београду је поплочана габром.

Gabro
Габро

Види још

Литература

  1. Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Ђуро Утјешановић

Ђуро Утјешановић (Кљевци, 7. јул 1940 — Загреб, 25. фебруар 2013) био је југословенски и хрватски филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)

Јабланица је градско насеље у Босни и Херцеговини у општини Јабланица које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Јабланица пописано је 4.202 лица.

Ано домини 1573

„Ано домини 1573” је југословенска телевизијска серија снимљена 1979. године у продукцији ТВ Загреб.

Базалт

Базалт је тврда изливна магматска стена, тамносиве и црнкасте боје. Обично је ситнозрнаст због дугог времена хлађења лаве на површини земље. Може бити порфирне структуре, тј. да садржи веће кристале у матричном облику. Може имати везикуларну или флуидалну текстуру. Базалт је обично црн или сив. Базалтне магме настају декомпресионим топљењем земљиног омотача (мантла). Изворне стене за делимично топљење садрже перидотит и пироксенит. Крустални делови океанских плоча састоје се углавном од базалта, који је настао из мантла испод океанских гребена. Више од 90% свих вулканских стена на Земљи су базалт.Плиније је користио реч базалт. Понекад се реч базалт користи и за дубинске магматске стене што није исправно, a чији је састав сличан базалту, али стене таквога састава називају се долерит или габро.

Габро (Ливорно)

Габро је насеље у Италији у округу Ливорно, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 898 становника. Насеље се налази на надморској висини од 190 м.

Дијабаз

Дијабаз је изливна и жична стена габро групе. Ова стена настала је најчешће у оквиру спилит - кератофирских асоцијација.

Дијабази су тамнозелене до црне боје, лучени кугласто или плочасто. Структура је офитска, а текстура масивна или мандоласта. Јављају се у виду мањих маса неправилног облика, у виду плоча или силова, и у виду жица различите дебљине.

Изграђени су од базичног плагиокласа, који се јавља у међусобно изукрштаним приткама где су међупростори запуњени моноклиничним пироксеном (офитска структура).

У овим стенама могу се још јавити: оливин (оливински дијабаз), хорнбленда, биотит и кварц (кварцдијабаз). Од споредних састојака у овим стенама редован је илменит, срећу се магнетит и апатит. Секундарних минерала има много, с обзиром да ове стене углавном настају у субмаринским условима. Бојени минерали су хлоритисани, калцитисани, епидотисани. Плагиоклас је сосиритисан и калцитисан, илменит претворен у леукоксен. Таква стена добија зелену боју, због чега се у литератури дијабази и сродне стене називају зелене стене или гринштајн.

Вредност дијабаза као грађевинског материјала је променљива. Када су свежи употребљавају се за израду споменика, па чак и као декоративни камен. Међутим, измењени су лош грађевински материјал.

Највећа количина дијабаза у Србији формирана је у мезозоику (средња јура), а цела једна вулканогено - седиментна формација, у којој су дијабази основне стене, названа је дијабаз - рожначка формација (што је стари назив, садашњи назив ове формације је офиолитски меланж).

Земљина кора

Земљина кора је површински део Земље, која заједно с горњим делом

омотача (мантл) чини стеновиту целину - литосферу.

Разликују се 2 типа: континентална и океанска кора.

Калко-алкална магматска серија

Калко-алкална магматска серија је, поред толеитске, једна од две главне серије магматских стена. Магматска серија је серија магми различитог састава, која објашњава еволуцију мафичних магми, са високим садржајем магнезијума и гвожђа и кристалише у базалт или габро, а која фракционом кристализацијом може произвести фелзичну (киселу) магму, која има мали садржај магнезијума и гвожђа, а из ње кристалишу риолит и гранит. Калко-алкалне стене су богате алкалним земљама (магнезијум- и калцијум-оксид) и алкалним металима, који изграђују највећи део континенталне коре.

Из калко-алкалних магми могу кристалисати различите стене - вулканске, као што су базалт, андезит, дацит, риолит, као и њихови зрнасти интрузивни еквиваленти - габро, диорит, гранодиорит и гранит. Ова магматска серија не обухвата стене незасићене силицијумом, алкалне или пералкалне стене.

Клисура Караклијског Рзава

Клисура Караклијског Рзава настала је усецањем Караклијског Рзава који заједно са Батурским Рзавом чини Бели Рзав, а који се уливају у Заовинско језеро, на планини Тари, у оквиру Националног парка Тара.

Горњи део клисуре усечен је у стенама габро-дијабазног комплекса, док је доњи у кредним карбонатним стенама. Између Велике главице и Коњске ограде дубина клисуре је око 200 метара. У овом делу, стране клисуре су знатно стрмије него у доњем делу, које су усечене у карбонатним стенама. Клисура је богато обрасла густом шумском вегетацијом.

Магматске стене

Магматске стене се другачије називају и еруптивне стене. Настале су очвршћавањем магме у Земљиној унутрашњости односно очвршћавањем лаве на површини Земље. Деле се на дубинске и површинске.

Прва Земљина кора је била састављена само од магматских стена, а тек касније је, под утицајем падавина, ерозионих процеса и тектонских покрета дошло до стварања метаморфних и седиментних стена.

Масакр у Забиоковљу

Масакр у Забиоковљу је масакр који се догодио у Забиоковљу за време четничког похода 29. августа 1942. године током завршних деловања у склопу италијанске операције Албија против биоковских партизана. Тада је страдао 141 цивил у селима Рашћане, Козица, Драгљане и Жупа, међу којима и три католичка свештеника: козички фра Ладислав Иванковић, рашћански дон Иван Чондић и жупски дон Јосип Браеновић.У селу Рашћане мучено је и убијено 36 особа и то:

У том селу спаљено је око 205 стамбених зграда и штала. Опљачкано је све до чега се могло доћи: новац, злато, храна, одећа и обућа, не штедивши ни сеоску цркву Светог Стјепана.У селу Козица убијене су 63 особе, а запаљено је 397 кућа и штала. Ово је непотпун попис убијених особа.

У селу Драгљане убијена је 41 особа, а запаљено 90 кућа и штала.Поред наведених, четници су тога дана убили и жупника из села Жупа дон Јосипа Браеоновића који им је кренуо у сусрет желећи их одговорити од даљих убијања људи и паљења кућа.

Мафичност

Мафичност је израз којим се у минералогији и геологији означавају силикатни минерали, магма, лава и стене са великим уделом магнезијума и жељеза, али и значајним концентрацијама калцијума. Сам израз је изведен из имена два главна елемента − магнезијума (лат. magnesium) и жељезо (лат. ferrum).Већина мафичних минерала је тамније боје и има густину већу од 3 г/цм3, а најгушћи међу њима су оливин, пироксен, амфиболи и биотит, док се међу стенама издвајају базалт и габро. Мафична лава се због веће густине тако одликује много мањом вискозношћу, а најпознатији вулкани са лавом тог типа су штитасти вулкани на Хавајима, те вулкани на Исланду.

Општина Јабланица

Оштина Јабланица је општина у Херцеговачко-неретванском кантону. Центар општине је град Јабланица. У општини данас живи 10.111 становника, а њена густина насељености је 33,59 становника/km2. Површина општине је 301 km2.

Град Јабланица је настао у проширењу долине реке Неретве, јужно од некадашњег ушћа Раме и клисуре коју је усекла Неретва, те измеђе Товарнице (888 m) и Чарског врха (828 m). Лежи на железничкој прузи Сарајево — Плоче и на раскрсници магистралних путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удаљен 48 km, Коњица 21 km, Сарајева 81 km и Прозора 32 km.

На територији општине се налази погон у свету познатог гранита (јабланички габро). Изграђено је више хидроцентрала. На подручју Јабланице су у Другом светском рату вођене борбе у оквиру IV непријатељске офанзиве (1943.) када је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве (слика порушеног моста). Да би се сачувала успомена на тај историјски догађај отворен је 1978. Спомен-музеј.

Офиолит

Офиолит је секција Земљине океанске коре и горњег дела мантла, која је издигнута и налази се изнад нивоа мора, а може бити и обдукована на континенталну кору. Префикс офио- потиче од грчке речи за змију, док суфикс -лит означава стену, од грчке речи литос, а назив потиче од зелених стена (спилита и серпентинита), од којих се састоје многи офиолити.

Термин офиолит први пут је употребио Александар Броњијар за асамблаж зелених стена (серпентинит, дијабаз) у Алпима; Штајнман је касније изменио употребу ове речи, при чему је у стене офиолитске секвенце укључио и пилоу лаве и рожнаце, такође због њихових јављања у Алпима. Термин је јако мало коришћен у другим деловима света, све до касних педесетих година 20. века, односно раних шездесетих година, а описивао је асамблаж аналоган океанској кори и процесу ширења океанског дна. Ови описи били су у складу са два процеса који су тада били познати: (1) опсервацијом трака магнетских аномалија на океанском дну, паралелних системима средњоокеанских гребена, које су Фредрик Вајн и Драмод Матјуз интерпретирали као формације нове океанске коре на средњоокеанским гребенима и њихово симетрично ширење од гребена ка ободу океана; (2) опсервацијом комплекса дајкова (sheeted dike complex) у оквиру офиолитског комплекса Тродос на Кипру, за које је Ian Graham Gass са сарадницима тврдио да су настали поновљеном екстензијом коре и интрузијом магме, чиме је створена формација која се потпуно састоји од дајкова, а која не садржи старије стене. Морс и Вајн су закључили да је овај комплекс дајкова могао бити формиран само процесом који је сличан ширењу океанског дна. Због тога је прихваћена теорија да офиолити представљају океанску кору која је обдукована преко континенталне коре.

Велики значај офиолита лежи у чињеници да се стене ове секвенце јављају у планинским појасевима, као што су Алпи или Хималаји, где документују некадашње постојање океанских басена, који су уништени процесом субдукције. Ова чињеница била је једна од врло важних доказа теорије тектонике плоча, а офиолити су увек имали веома значајну улогу у тектоници плоча и интерпретацији формирања планинских венаца.

Плагиоклас

Плагиоклас представља изоморфну серију минерала, чији су крајњи чланови албит (NaAlSi3O8) и анортит (CaAl2Si2O8). Серија плагиокласа припада групи силиката, подгрупи тектосиликата, класи фелдспата.

Плагиокласи су изузетно важни петрогени минерали (изграђују стене). Улазе у састав готово свих магматских стена, изузев ултрабазичних. Такође, у петрологији су важни и због одређивања порекла магматских стена (типа магме од које настају, дубине Земљине коре одакле та магма потиче).

Састав сваког минерала из серије плагиокласа директно је условљен садржајем албитске (Ab) и анортитске (An) компоненте, и може се једноставно одредити мерењем индекса преламања минерала, или угла цепљивости на поларизационом микроскопу. Угао цепљивости је оптичка особина, и варира са променом садржаја албитске компоненте.

Серија плагиокласа садржи шест минерала, који се разликују по садржају албитске и анортитске компоненте. Минерале ове серије и процентуални садржај крајњих чланова у њима, приказује следећа табела.

Албит је добио назив по латинској речи albus, због своје беле боје. То је врло чест и важан петрогени минерал, који улази у састав, најчешће, киселих магматских стена и пегматитских дајкова, где је у асоцијацији са турмалином и берилом.

Олигоклас се најчешће јавља у граниту, сијениту, диориту и гнајсу. Често је у асоцијацији са ортокласом.

Андезин је карактеристичан минерал у стенама као што је диорит, који садржи променљиву количину силицијума, и његов изливни еквивалент андезит.

Лабрадор је карактеристичан минерал у нешто базичнијим магматским стенама, као што су диорит, габро, андезит или базалт, и обично је у асоцијацији са неким минералом из групе пироксена или амфибола. Показује промену боје у односу на промену угла осветљења.

Битовнит је врло редак минерал, који се јавља у базичнијим магматским стенама.

Анортит је неупоредиво ређи минерал у односу на албит. Јавља се у интрузивним базичним и, ретко, ултрабазичним магматским стенама.

Сељачка буна 1573. (филм)

„Сељачка буна 1573.“ је југословенски филм снимљен 1975. године по истинитом догађају Хрватско-словеначка сељачка буна. Филм је премијерно приказан 14. новембра 1975. године.

Списак стена

Овде је приказан списак стена који није коначан.

Стене

Стена (ијек. стијена) је скуп, сачињен од једног или више минерала одређеног хемијског састава и одређене структуре. Испитивањем свих врста стена, које граде Земљину кору, установљено је да се у стенама налази само 100-150 врста минерала, који их граде, иако је утврђено постојање преко 3000 врста природних минерала на Земљи. На примјер, уобичајена стена гранит је комбинација минерала кварца, фелдспара и биотита. Вањски чврсти слој планете Земље сачињен је од разних стена.

Дробљењем (ситњењем) стене добија се камење и прашина. До дробљења може доћи утицајем временских прилика, ерозијом или вештачким путем — експлозивом или машинама.

Стене је користило цело човечанство током своје историје. Од каменог доба стјене и камење су кориштене као алат. Минерали и метали нађени у стенама били су незамењиви за настанак људске цивилизације. Наука је дефинирала три основне групе стена: седиментне, метаморфне и магматске.

Истраживање литогенезе (грч. λίθος lithos = стена) и петрогенезе (πέτρος petros = камен) представља основну област истраживања петрологије и геологије, али и геофизике и геохемије.

Толеитска магматска серија

Толеитска магматска серија је једна од две главне серије магми, друга магматска серија је калко-алкална серија. Магматска серија је серија чланова који описују еволуцију мафичне магме, која је богата магнезијумом и гвожђем и од ње кристализацијом могу настати базалт или габро. Фракционом кристализацијом ове магме може се формирати фелзична магма, која садржи мале количине магнезијума и гвожђа, а од ње кристализацијом настају риолит и гранит. Интернационална унија геолошких наука предложила је да се уместо термина толеит, користи термин толеитски базалт.

1. Киселе магматске стене
2. Интермедијарне магматске стене
3. Базичне магматске стене
4. Ултрабазичне магматске стене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.