Габон

Габон (франц. Gabon), или званично Габонска Република (франц. République Gabonaise) је држава у средњој Африци.[4] На западу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Граничи на северозападу са Екваторијалном Гвинејом, на северу са Камеруном и на истоку и југу са Републиком Конго.

Након независности Габон је остао економски, културно и политички повезан са Француском. Значајне резерве нафте омогућиле су повећање националног богатства (земља је једна од десет најбогатијих у Африци), али углавном у корист урбане елите. Становници у унутрашњости још се увек баве пољопривредом.

Topographic map of Gabon-sr
Топографска мапа Габона
Габонска Република
République Gabonaise  (француски)
Крилатица: Унија, рад, правда
(франц. Union, Travail, Justice)
Химна: Слога
(франц. La Concorde)
Положај Габона
Главни градЛибревил
Службени језикфранцуски
Владавина
Облик државеРепублика
 — ПредседникАли Бонго Ондимба
 — ПремијерЏулијан Нкоге Бекале
Историја
Независност
 — од Француске17. август 1960.
Географија
Површина
 — укупно267.668 km2(-)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[1][2]1.672.000(152)
 — густина6,25 ст./km2(216.)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2018
 — укупно$38,280 милијарди[3](136.)
 — по становнику$7.055(89.)
ВалутаЦФА франак
 — код валутеXAF
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен.ga
Позивни број+241

Географија

Положај

Државе са којима се Габон граничи су: Камерун, Република Конго и Екваторијална Гвинеја. Површина државе износи 267.667 km².

Клима

Историја

Carte gabon
Габон

Најранији насељеници на подручју данашњег Габона били су Пигмеји. Њих су каснији заменила пламена Банту народа која су доселила у ово подручје. Први европљани који су посетили подручје били су португалски трговци који су стигли у 15. веку. Подручје су назвали пор. gabão (реч значи плашт; капут са рукавима и капуљачом) којом су описивали облик естуара реке Комо. Обала је у 16. веку постала средиште трговине робљем за холандске, енглеске и француске трговце.

Амерички мисионари основили су мисију код Барака (данашњи Либрвил) 1842. gодине. Године 1849, французи су заробили брод с робовима, те робове ослободили на обали реке Комо. Робови су основали насеље Либрвил - француски назив са слободни град.

Француски истраживачи почели су да истражују густу џунглу у унутрашњости Габона од 1862. до 1887. године. Најпознатији међу њима је био Саворњан де Брац. Французи су окупирали Габон 1885, али њиме нису управљали све до 1903. године. Габон је постао једно од четири подручја Француске Екваторске Африке 1910. догине, федерације које је опстала до 1959. године.

Дана 17. августа 1960. Габон је постао независна самостална држава. Први председник Габона, који је изабран 1961. године, био је Леон Мба, док је Омар Бонго постао потпредседник. Француски интерес био је одлучујући у одабиру будућег водства Габона након стицања независности, те су финанцијска средства француских дрвопрерађивачких предузећа финанцирала политичку кампању председника. Након освајања власти, нови председник је забранио политичке демострације, штампу ставио под контролу, поступно искључивао остале странке, те јачао улогу председника. Након што је распустио парламент у јануару 1964. покушан је војни удар, како би се поновно успоставила парламентарна демократија. Унутар 24 сата од удара, у државу су слетели француски падобранци који су вратили Мба на власт.

Omar Bongo crop
Омар Бонго некадашњи габонски државник

Након неколико дана борби, опозициони лидери су затворени, упркос бројних протеста и немира. Падобранске снаге остале су у бази „Камп де Гол” у предграђу главног града. Када је Мба преминуо 1967. године, а заменио га је потпредседник Бонго. У марту 1968. Бонго је прогласио Габон једностраначком државом. Током 1990-их, економско незадовољство и жеља за политичком либерализацијом узроковали су протесте студената и штрајкове радника, који су довели до реформи у држави. Председник је започео низ преговора у привредним секторима, те поступно повећао плате радника. Одржана је и национална политичка конференција у којој је учествовала владајућа председникова странка, те још 74 политичке организације. На конференцији су се издвојиле две лабаве коалиције. Једна окупљена око владајуће странке, те једна опозициона. Договорено је оснивање националног Сената, децентрализација управе, слобода окупљања и штампе, укидање свих визних режима. Након конференције у септембру 1990. откривена су и спречена два покушаја државног удара. На изборима за сенат у септембру и октобру, првим вишестраначким изборима у држави након 30 година, већину мандата освојила је владајућа странка. У децембру 1993. Омар Бонго поновно је изабран за председника, што је довело до озбиљних немира. Вошени су преговори и споразум је потписан у Паризу у новембру 1994. године, према коме је део опозиционих лидера укључен у владу националног јединства. Договор је убрзо пропао. У локалним изборима 1997. поновно је велику победу однела владајућа странка, али у неколико већих градова победила је опозиција. Бонго је победио на председничким изборима 1998, те на следећим 2005. што му је био пети мандат. Дана 6. јуна 2009. Омар Бонго преминуо је од срчаног удара.

Након њега, 10. јуна 2009. прелазни председник је постала тадашња председница сената Роза Франсина Рогомбе. На изборима одржаним 30. августа 2009. учествовало је 18 кандидата, а победио је син Омара Бонгоа, председник највеће странке Али Бонго Ондимба, те је 16. новембра 2009. након тронедељног већања Уставног суда одржана инаугурација новог председника. Након проглашења победника дошло је до насилних протеста у граду Порт-Жантилу (другом по величини у држави), главном опозиционом средишту. Према службеним изворима у немирима су страдале четири особе, иако опозициони извори наводе да је погинуло више особа.

Политика

Ogooué
Река Огове

Габон је република с председничким обликом власти према Уставу из 1961. године (Устав је ревидиран 1975, изнова написан 1991, те поново ревидиран 2003. године). Председник се бира на општим изборима на мандат од седам година. Уставним амандманом из 2003. године уклоњена су ограничења о броју председничких мандата. Председник бира и разрешава председника владе, кабинет и судије независног Врховног суда. Председник такође има и друга моћна овлашћења, као што су овлашћење да распусти Народну скупштину, прогласи опсадно стање, одгоди законе и спроведе референдум.

Референце

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009). „World Population Prospects, Table A.1” (PDF). 2008 revision. United Nations. Приступљено 12. 3. 2009.
  3. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. IMF.org. International Monetary Fund. Приступљено 20. 1. 2019.
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Литература

  • Ghazvinian, John (2008). Untapped: The Scramble for Africa's Oil. Orlando: Harcourt. ISBN 0-15-101138-9.
  • Petringa, Maria (2006). Brazza, A Life for Africa. Bloomington, IN: AuthorHouse. ISBN 1-4259-1198-6.
  • Rich, Jeremy (2007). A Workman Is Worthy of His Meat: Food and Colonialism in the Gabon Estuary. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 0-8032-0741-7.
  • Shaxson, Nicholas (2007). Poisoned Wells: The Dirty Politics of African Oil. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 1-4039-7194-3.
  • Warne, Sophie (2003). Bradt Travel Guide: Gabon and São Tomé and Príncipe. Guilford, CT: Chalfont St. Peter. ISBN 1-84162-073-4.
  • Yates, Douglas A. (1996). The Rentier State in Africa: Oil Rent Dependency and Neo-colonialism in the Republic of Gabon. Trenton, NJ: Africa World Press. ISBN 0-86543-520-0.

Спољашње везе

.ga

.ga је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Габон.

Габон на Летњим олимпијским играма 2012.

Габон је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовао девети пут као самостална земља.

Делегација Габона на Олимпијским играма у Лондону 2012. била је састављена од 28 спортиста (26 мушкараца и 2 жене) који су се такмичили у 5 спортова.

Заставу на церемонији отварања носила је атлетичарка Ruddy Zang-Milama.

Највећи успех у Лондону 2012. постигао је Антони Обам, када је у дисциплини теквондоа преко 80 кг освојио сребрну медаљу. То је била прва и једина медаљу у историји олимпијског спорта у Габону.

Фудбалер Милер Денда са својих 16 година и 309 дана, је најмлађи учесник Габона не само на овим Играма него на свим олимпијским играма на којима је Габон учествовао.

Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Габон је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до септембра. Репрезентацију Габона представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жена) у две дисциплине.На овом првенству Габон није освојио ниједну медаљу, а постигнут је само један лични рекорд.

Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Габон је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Габона представљало је двоје атлетичара који су се такмичило у трци на 100 метара..

На овом првенству Габон није освојио ниједну медаљу. Оборен је један лични рекорд.

Габон на Светском првенству у атлетици у дворани 2010.

Габон је седми пут учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2010. одржаном у Дохиу од 12. до 14. марта. Репрезентацију Габона представљала је једна атлетичарка, која се такмичила у трци на 60 метара.

На овом првенству Габон је по броју освојених медаља делио 25. место са једном освојеном медаљом (бронзана). Поред тога постигнут је један национални рекорд.

Габон на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Габон је осми пут учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта. Репрезентацију Габона представљала је једна атлетичарка, која се такмичила у трци на 60 метара., На овом првенству Габон није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Габон на олимпијским играма

Габон се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године. Пауза је направљена до 1984. године и од тада је Габон слао своје спортисте на све наредне Летње олимпијске игре. Да сада је укупно учествовао девет пута.

Прву и једину медаљу до данас за Габон је освојио Антони Обам у Лондону 2012, када је у дисциплини теквондоа преко 80 кг освојио сребрну медаљу.

На Зимским олимпијским играма Габон никада није учествовао.

Национални олимпијски комитет Габона (Comité Olympique Gabonais) је основан 1965. а примљен у МОК 1968. године.

Гвинејски залив

Велики Гвинејски залив је део Атлантског океана југозападно од Африке. Залив се сматра Центром света, јер кроз њега пролазе и екватор и Гринички меридијан.

Налази се уз обале држава Гана, Того, Бенин, Нигерија, Камерун, Екваторијална Гвинеја и Габон.

Реке које утичу у Гвинејски залив:

Нигер

Волта

Конго

Грб Габона

Грб Габона је званични хералдички симбол афричке државе Габонске Републике. Грб је усвојен 15. јула 1963. године. Дизајнирао га је швајцарски херладичар и вексилолог Луј Милеман.

Екватор

Екватор или полутар, раније и равник (средином 19. века), је замишљена кружница која опасује Земљу (или неки други астрономски објекат) на подједнакој удаљености од полова. Екватор дели Земљу на јужну и северну хемисферу. Географска ширина екватора је 0°. Дужина екватора је 40.075 km. Екватор пролази кроз 13 држава и то су:

Сао Томе и Принсипе

Габон

Конго

ДР Конго

Уганда

Кенија

Сомалија

Малдиви

Индонезија

Кирибати

Еквадор

Колумбија

Бразил

Иако Екваторијална Гвинеја носи име екватора у свом називу, екватор не пролази кроз копнени део ове државе, мада се континентални део државе налази 100 км северно од екватора, а острво Анобон 155 км јужно од екватора.

Око екватора влада екваторијална клима.

Застава Габона

Застава Габона је усвојена 5. августа 1960.

Боје на застави су зелена, златна и плава. Боје симболизују следеће:

зелена боја представља шуме,

златна боја представља екватор

плава боја море.

Либрвил

Либрвил (франц. Libreville) је главни град и лука Габона. У њему живи више од једне трећине становништва Габона, тачније 797.003 становника (2012). Либрвил је такође и главни град региона Естуер. Налази се на западу земље, на естуеру реке Габон која се улива у Атлантски океан. Либрвил су основали Французи 1849. и служио им је као почетна тачка за колонизацију Габона. Град је био мали град све до независности 1960. али је затим забележио значајан развој нарочито захваљујући великим радовима током седамдесетих година двадесетог века. У граду се налази бродоградилиште и кроз његову луку пролази извоз мангана.

Мали на олимпијским играма

Мали се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Мали је пропустио учешће само на Летњим олимпијским играма одржаним 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Мали никада није слао своје представнике. Представници Малија закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малија (Comité National Olympique et Sportif du Mali) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Односи Србије и Габона

Односи Србије и Габона су инострани односи Републике Србије и Габонске Републике.

Пасош Габона

Пасош Габона је јавна путна исправа која се држављанину Габона издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству.

Средњоевропско време

Средњоевропско време (енгл. Central European Time – CET) је једно од имена за временску зону UTC+1. Користе је већина европских и северно афричких земаља. Већина користе и Средњоевропско летње време (енгл. Central European Summer Time – CEST) (UTC+2).

Стефан Лазме

Стефан Лазме (франц. Stephane Lasme, Порт Гентил, Габон, 17. децембар 1982) је габонски кошаркаш. Игра на позицији крилног центра, а тренутно је без ангажмана.

Фудбалска репрезентација Габона

Фудбалска репрезентација Габона је фудбалски тим који представља Габон на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Габона.

Химна Габона

La Concorde је химна Габона.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.