Вуна

Вуна је мекана длака крзна појединих сисара, посебно оваца (овчија вуна).[1] Вуна се састоји од протеина заједно са неколико процената липида. Она уз свилу и казеин спада у групу протеинских влакана, али се од других животињских длака разликује високим постотком садржаног сумпора (3-4%) који потиче од високог садржаја двоструких аминокиселина цистина. У погледу састава вуна је сасвим различита од доминантнијег текстила, памука, који је углавном целулоза.[1] Вуна спада у обновљиве сировине.

Wool.www.usda.gov
Дуга и кратка вуна.

Терминологија

Ознака Schurwolle (Шурволе - ср. Руно) или Reine Schurwolle (Рајне шурволе - ср. Чисто руно) или енглески pure new wool означава, да се ради о вуни ошишаној непосредно са живе животиње, а не о поновном кориштењу старе тканине односно о рециклираном производу или о вуни од заклане или угинуле животиње.

Код пређе помоћу врло прецизних стројева за предење који раде с прецизношћу од једног микрометра вуна се упреда у дугачку нит. Што је тања, па отуда и дужа нит из килограма вуне, то је већи квалитет упредене нити.

Особине

Schafschur
Шишање оваца (15. вијек)
Wool shorn from aust merino sheep
Острижена вуна мерино овце

Вуна има природну особину такозваног регулисања температуре. Унутрашњост влакна вуне може преузети водену пару, док спољна површина одбија воду. Влакно може прихватити до 33% воде у односу на своју суву тежину без да се осјети да је влажна. Суши се знатно брже него, на примјер, памук. Производ од вуне садржи у односу на укупну запремину до 85% од ваздуха. То својство му омогућава да јако добро грије. Вуна се не маже, а и не гужва, јер је влакно еластично. Осим тога, једном обојена, не губи боју и није запаљива. Не гори, него се одмах претвара у угљен, а за разлику од вјештачких влакана једва да упија зној. Без посебне обраде, може изазивати осјећај неугодног „гребања“ на кожи. Тог гребања нема код финих мерино вуна.

Добијање

За добивање вуне овце се стрижу, а кашмирске козе и ангорски кунићи се исчешљавају. Код неких врста оваца вуна се чупа, што међутим за животиње није болно, јер се извлаче само длаке које више нису чврсто укоријењене.

Типови вуне

Sheep - melbourne show 2005
Овца - 2005 Melbourne Show

Типови вуне се одређују према квалитету влакна:

  • 1. Мерино вуна:

То је фино, меко, врло коврчаво и најквалитетније влакно вуне. Потиче од мерино оваца. Користи се за производњу високо квалитетног камгарна, од ког се затим шије горња одјећа. Финоћа влакна се креће од 16 до 23,5 микрометара. Свјетски рекорд финоће мериновуне поставила је вуна са Новог Зеланда, са 11,8 микрона (за упоредбу: људска коса има око 30 микрона).

  • 2. Кросбред вуна:

То је вуна средње квалитете, сердње финоће, није тако мека и коврџава као мерино. Потиче од Кросбред оваца које су мјешанци између мерино оваца и оваца са грубом вуном. Ова се вуна користи такође за производњу огртача као и за разне облике кућне употребе.

  • 3. Груба вуна:

је најнижег квалитета, врло је груба. Слабо је или нимало коврџава. Потиче од оваца с грубом вуном као што је Шетландска овца. Користи се за производњу тепиха или има техничку примјену (производња изолационих материјала и сл.)

Секундарни производи

Вуна, а нарочито овчија, садржи масноћу ланолин која се одваја прије обраде, како би се касније додала очишћеној и оплемењеној вуни, или се користила у козметичкој индустрији или у друге сврхе.

Продукција

Глобална производња вуне је око 2 милиона тона годишње, од чега 60% отпада на одећу. Вуна чини око 3% глобалног тржишта текстила, али је њена вредност већа због бојења и других модификација материјала.[1] Аустралија је водећи произвођач вуне која је углавном од Мерино оваца, мада ју је престигла Кина у погледу укупне тежине.[2] Нови Зеланд (2016) је трећи по величини произвођач вуне и највећи произвођач укрштене вуне. Расе као што су Линколн, Ромни, Драјсдејл и Елиотдејл производе грубља влакна, а вуна од ових оваца се обично користи за израду тепиха.

У Сједињеним Државама, Тексасу, Новом Мексику и Колораду постоје велика комерцијална стада оваца, а њихова главна раса оваца је Рамбује (или француски Мерино). Такође постоји просперитетни контингент малих фармера се бави узгојом специјалитетних домаћих стада за тржиште ручно предене вуне. Ови мали фармери нуде широк избор руна.

Глобално острижена вуна 2004/2005[3]
  1.  Аустралија: 25% глобално острижене вуне (475 милиона kg, 2004/2005)
  2.  Кина: 18%
  3.  Сједињене Државе: 17%
  4.  Нови Зеланд: 11%
  5.  Аргентина: 3%
  6.  Турска: 2%
  7.  Иран: 2%
  8.  Уједињено Краљевство: 2%
  9.  Индија: 2%
  10.  Судан: 2%
  11.  Јужна Африка: 1%

Органска вуна постаје све популарнија. Понуда ове вуне је веома ограничена и велики део долази из Новог Зеланда и Аустралије.[4] Вуна постаје заступљенија у одећи и другим производима, али ти производи често имају вишу цену. Вуна је еколошки пожељнија (у односу на најлон или полипропилен базиран на нафти) као материјал за тепихе, посебно када се комбинује са природним везивањем и употребом лепкова без формалдехида.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Braaten, Ann W. (2005). „Wool”. Ур.: Steele, Valerie. Encyclopedia of Clothing and Fashion. 3. Thomson Gale. стр. 441—443. ISBN 0-684-31394-4.
  2. ^ „Sheep 101”. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2016. Приступљено 17. 9. 2016. According to this chart, US production is around 10,000 metric tons, hugely at variance with the percentage list, and way outside year-to-year variability.
  3. ^ „WoolFacts” (PDF). Australian Wool Innovation. септембар 2005. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2007-11-28.
  4. ^ Speer, Jordan K. (2006-05-01). „Shearing the Edge of Innovation”. Apparel Magazine. Архивирано из оригинала на датум 2015-05-26.

Спољашње везе

Батуми

Батуми (груз. ბათუმი) је град у Грузији и главни град аутономне републике Аџарија. Батуми је главна лука Грузије на Црном мору. Према процени из 2015. у граду је живело 154.100 становника.Батуми се налази на равном полуострву у близини ушћа реке Чорух у Црно море. Град је окружен брдским ланцима који представљају подножје планина Мали Кавказ. Стари град је поред мора, док су предграђа у брдима.

Батуми је основан као старогрчка колонија под именом Батис. Назив потиче од грчке фразе батис лимин, што значи „дубока лука“. Турци су заузели овај град у 17. веку, а 1873. су га преузели Руси. Већ 1890-их Батуми је био једна од значајних светских извозних лука (вуна, манган, дрво, свила, нафта). Јосиф Стаљин је овде организовао штрајкове 1901. године. После Првог светског рата град је прелазио из турских у британске руке, а најзад је уговором између Совјетског Савеза и Турске 18. марта 1921. године припао Совјетском Савезу. Тада је формирана аутономна република Аџарија.

Јула 2007. уставни суд Грузије је пресељен из Тбилисија у Батуми.

Бенгази

Бенгази (арап. بنغازي) је град на североистоку Либије на источној обали залива Сидра. Град има 1.500.000 становника, други је по величини град у Либији и важна је караванска веза са унутрашњим делом земље.

Бенгази је центар трговине житарицама, урмама, маслинама, вуном и сточним производима који пристижу из околних области. Поред тога, пољопривреда и лов на туне и сунђере су важне делатности. Сунђери, кожа и вуна су главни извозни артикли.

Вустер вориорс

Вустер вориорс (енгл. Worcester Rugby Football Club) је енглески рагби јунион клуб из Вустерa који се такмичи у Премијершип-у. Боје Вориорса су тамно плава и жута, највећи ривали су им Глостер и Ротерам, капитен Вориорса је Герит-Жан ван Велце. Познати играчи који су играли за Вориорсе су Крис Летем, Енди Гомерсал, Енди Гуд, Дилан Хартли, Мат Квесић, Сатеки Туипулоту... Највише утакмица за Вустер одиграо је Крејг Џилс - 149, најбољи поентер у историји клуба Шејн Драм са 507 поена, а највише есеја дао је Милс Бенџамин.Први тимНил Анет

Дан Џорџ

Џо Рис

Ник Шонерт

Сем Бети

Мат Кокс

Фил Досон

Сем Луис

Мет Гилберт

Џонатан Томас

Герит-Жан ван Велзе - капитен

Џони Ар

Лук Болдвин

Рајан Лам

Алекс Гроув

Равај Фатијаки

Рајан Милс

Макс Стелинг

Енди Симонс

Том Бигс

Брајс Хим

Енди Шорт

Сем Смит

Купер Вуна

Крис Пенел

Годоберински језик

Годоберински језик (Gijbdilhi mitts, годоберинский язык, ღოდობერიული ენა, годоберийский язык, гъибдилIи мицци, Ɣibdiƛi micci) један је од језика који припада Аваро-адијској групи језика породице сјевероисточних кавкаских језика који говори Годоберинци у југозападном Дагестану, Русији. По подацима из 2010. године годоберинским језиком се служи око 130 људи. Постоји само два дијалекта, а то су Годобери и Зибирхали дијалекат, а главна разлика је у изговору. На основу рађеног пројекта „угрожени језици” годоберински језик се класификује као језик који је угрожен и пријети му изумирање, и то све на основу броја изворних корисника.

Двопређно плетење вунених чарапа

Двопређно плетење вунених чарапа је техника израде чарапа од домаће вуне, којом се две нити пређе различите боје преплићу, тако да формирају двобојни орнамент. Израђују се техником плетења вуне на пет игала. Један су од националних симбола Србије и аутентичан предмет књажевачког и тимочког краја. Као део живог културног наслеђа ова техника плетења чарапа је, на иницијативу Завичајног музеја у Књажевцу, уврштена је на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.

Застава

Застава (барјак, стег) парче је тканине, веће или мање, обично правоугаоног облика и вишебојно, које се налази окачено на јарболу или другом погодном држачу, могу се носити причвршћене за мотку или копље, могу стајати на столу на посебним постољима или висити са носача под углом од 45 степени. Застава служи за сврху идентификације или сигнализације. Уобичајено је да заставе имају једну од краћих страна закачену за јарбол и да се вијоре хоризонтално, иако је могуће и другачије. Већина застава у новије време израђује се од полиестера, док су у прошлости биле коришћене различите тканине, између осталих свила, тафт, памук, лан и вуна.

Изолација

Изолација је у најширем значењу присилна издвојеност појединца и онемогућавање комуникације са другим људима или контакта са спољашњом средином. Изолација може бити институционализована мерама државних органа. Иако се под изолацијом најчешће подразумева правни инструмент казне, у психологији и социјалном раду појам има много шире значење. Односи се на ускраћивање могућности контакта различитим члановима своје или других група, представницима мањинских група као и оним појединцима који ремете устаљени поредак и односе. Може постојати као појединачна или у оквиру породице као тзв. „породични хоспитализам”.

Капа

Капа је одевни предмет који се ставља на главу и служи за заштиту од падавина, хладноће, сунца али и као модни детаљ. Капе се могу радити од разлитих материјала: вуна, платно, кожа или синтетички материјали.

Ледена коса

Ледена коса (енгл. hair ice), такође позната и као ледена вуна (енгл. ice wool) или брада од мраза (енгл. frost beard) тип је леда који се формира на угинулом дрвету попримајући облик фине, свиленкасте косе. Донекле је неуобичајена, а јавља се углавном на северним ширинама између 45° и 55°, у широколисним шумама. Метеоролог и проналазач континенталног дрифта, Алфред Вегенер, описао је ледену косу на влажном угинулом дрвету још 1918. године, претпостављајући да су неке специфичне гљиве биле катализатор; ову теорију су, између осталог, 2005. године потврдили Герхарт Вагнер и Кристијан Мецлер. Године 2015, гљива Exidiopsis effusa идентификована је као кључна за формацију ледене косе.

Овца

Овца или домаћа овца (лат. Ovis aries) је домаћа животиња и спада у рогате преживаре, папкаре, вероватно настала доместификацијом муфлона у пределима јужне и југозападне Азије. Овце се гаје још од млађег каменог доба и од њих се добија месо, млеко и вуна. Овчија вуна је у најширој употреби од свих врста вуна, а поступак којим се добија назива се стригање (стрижа, шишање оваца).

Пиротски ћилим

Пиротски ћилим је традиционални производ текстилног заната на подручју Старе планине, претежно, пиротског округа. Главна одлика је што пиротски ћилим нема наличје, већ 2 лица у потпуности иста, што нигде другде у свету није забележен случај. Кроз историју се ћилимарство у Пироту развило и ван града по околним местима попут Чипроваца, Самокова, Лома, Берковаца. У 19. веку неке ткаље из Пирота су се удале у Књажевцу и Димитровграду где су и такође пренеле своје вештине ткања пиротског ћилима. На основу тога се касније ћилимарство развија и у Сјеници и у Новом Пазару као и у многим местима у Босни попут Гацка, Фоче и Сарајева. Од 2002.-е године ћилим је заштићен као производ са јасно одређеним географским пореклом. Укупно 122 шара и 96 орнамената су укњижени у каталог пиротског ћилима. Пиротски ћилим је победник на међународном фестивалу заната у Сибиру у Русији, одржаног од 9.-ог до 16.-ог Јуна 2012.-е, где је добио још једно званично признање као најбољи, народни, занатски и уметнички производ.

Полиестар

Полиестар је врста полимера, који садржи естре у главном ланцу. Иако постоје многе врсте полиестара, појам се обично користи за врсту синтетичке тканине, те за специфичан материјал полиетилентерефталат (ПЕТ). Полиестри могу бити и разне хемикалије. Природни полиестар и неколико синтетичких полиестара су биоразградиви, док већина синтетских полиестара није.

Полиестар као тканина користи се за производњу разних врста одеће као што су: кошуље, панталоне, јакне, капе те за израду чаршава, дека, тапацираног намештаја, подлога за компјутерске мишеве и др. Користи се и за израду сигурносних појасева у аутомобилима, ужади, транпортних трака, за појачање издржљивости гуме и пластике, за амортизацију и као изолациони материјал.

Док се синтетичка одећа често сматра мање природном у поређењу са тканинама од природних влакана као што су памук и вуна, полиестарске тканине могу пружити одређене предности у односу на природне тканине, као што су побољшана отпорност, трајност и задржавање боје. Као резултат тога, полиестарска влакна понекад се користе заједно са природним влакнима за производњу тканине с побољшаним својства и већом отпорношћу на воду, ветар и сл.

Полиестри такође служе за производњу: ПЕТ боца, трака за филмове, церада, кануа, екрана са течним кристалима, холограма, филтера, изолационих трака и др.

Полиестри се нашироко користе при завршетку производње високо квалитетних производа од дрва, као што су гитаре, клавири, и унутрашњи ентеријер возила и пловила.

Пољопривреда

Пољопривреда је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску

производњу и с њима повезане услужне делатности. Две основне гране пољопривреде су земљорадња и сточарство. Заједно са шумарством, ловом и риболовом спада у примарни сектор привреде.

Под пољопривредном производњом се подразумева процес производње биљних и сточарских производа, узгајање риба, пчела, гајење печурака, пужева, производња зачинског и лековитог биља и др. која се обавља на пољопривредном земљишту.

У пољопривредна земљишта, тј. она земљишта која у складу са својим природним и економским условима могу да се користе за пољопривредну производњу, спадају њиве, воћњаци, виногради, рибњаци, пашњаци и др.

Када је реч о пољопривредним производима обично се деле на примарне производе и производе првог степена прераде (илити производе примарне прераде).У примарне производе спадају, рецимо, памук, вуна, конопља, лан и др. У производе примарне прераде убрајају се украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или дрвена грађа, ђубриво, животињска кожа, штављена кожа, индустријске хемикалије (скроб, шећер, етанол, алкохоли и пластичне масе), горива (метан из биомасе, биодизел) и друго.

Стока

Стока у примарним делатностима означава све оне животиње, односно ситну (овца и коза) и крупну стоку (говеда и коњи) које се држе због узгоја у сврху добијања прехрамбених производа и сировина, а донедавно и за рад на имањима. Грана привреде која се бави узгојем стоке назива се сточарство, и заједно са ратарством, риболовом и шумарством припада примарним делатностима.

Сточарство

Сточарство је једна од две основне гране пољопривреде која се бави узгојем домаћих животиња у сврху добијања производа и сировина за људску употребу (храна, кожа, вуна, перје). Како се „стоком“ углавном сматрају говеда, овце, козе и свиње, сточарство у ужем смислу би означавало узгој ових животиња.

Разликујемо екстензивно сточарство, које се ослања на број и интензивно сточарство које се базира на квалитету расе.

Таписерија

Таписерија је посебна сликарска техника. Таписерија је врста тканог ћилима окачена је на зид и представља тепих са сликом који служи за украшавање ентеријера и од тапете се разликује у материјалу – преовлађује вуна и разликује се по томе што је слободно окачен за разлику од лепљене тапете. Између нити основе провлаче се нити потке које обликују мотиве. Провучене нити притискују се „чешљем“ и тако настају густи, једнолични, паралелни радови.

Текстил

Текстил или тканина је еластични материјал састављен од ситних влакана која чине предиво.Предиво се производи тако што се сирова вуна, памук или други материјал упредају и мотају на точак да би се произвели дугачки канапи предива. Текстил се производи мешањем, сецкањем и пресовањем влакна заједно.

Текстилна индустрија

Текстилна индустрија је грана индустрије која се бави прерадом влакнастих сировина и израдом тканина, плетених производа и предива. Ослања се пољопривредну производњу из које црпи потребне сировине: вуна, лан, памук, свила, јута и др. Ово је једна од најстаријих индустријских грана. Крајњи продукт производње су одећа и разне врсте тканина.

У Србији постоји неколико фабрика које се баве овом делатношћу: Индустрија одеће Први мај Пирот, Текстилна индустрија Београд, Азаро, Синтелон, Бачка Паланка, Брусјанка, Брус, Лисца и др.

Чарапе

Чарапе или бјечве представљају текстилне предмете које се навлаче на стопала (када се обично називају назувице), поткољеницу (сокне и доколенице) а понекад и наткољеницу. Оне чувају ногу, да нога остане топла зими, а љети да се не узноји. Чарапе такође чувају ногу од жуљева који се могу стећи трењем о ципеле. Чарапе се обично праве од вуне, памука, најлона и разних синтетика, зависно од предвиђене им сврхе. Ако ли је сврха чувати ногу од хладноће, онда се употребљава по правилу вуна. Спортске чарапе се обично праве од памука или синтетике. Свечане женске чарапе су најчешће начињене од најлона. Знају бити и чипкане. Кад се оспу (поцијепају), обично по петама или прстима, у данашње време обично се више не поправљају (крпе) као што се то радило некад, већ се најчешће друге купују.Некада је био обичај да домаћин, испраћујући родбину или пријатеље из куће, поклони најмлађем од њих једне бијеле чарапе за пут.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.