Вукови са Вучијака

Вукови са Вучијака су били прва српска добровољачка јединица током распада Југославије. Формирана је у месту Кремна близу Прњавора (РС) 1991. године. Оснивач и начелник штаба Миро Млађеновић (1947—2007), обуку завршио у чувеној 63. падобранској бригади и командант Вељко Миланковић (1955—1993), који је завршио обуку код Капетана Драгана и одмах после обуке добио чин поручника. Убрзо они и „Вучјаци“ постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда где се ратовало: Модрича, Дервента, Јасеновац, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.

Вукови са Вучијака
Вукови са Вучијака (Грб)
Амблем јединице Вукови са Вучијака
Постојање1991—1995.
Формацијајединица
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
ОдликовањаОрден Његоша првог реда
Команданти
КомандантВељко Миланковић
Командант 2Миро Млађеновић

Рат

Они су у августу 1991. године заузели спомен парк Јасеновац. У току борбе на Брончицама, јединица „Вукови са Вучјака“ која је бројала 47 војника, убила је 37 непријатељских војника, а више десетина је рањено. Том приликом заробљена су два тенка M-84, један оклопни транспортер, веће количине оружја и муниције.

Крајем фебруара 1992. године поручник Вељко је био рањен током борби код села Смртић у Западној Славонији, одакле је пребачен у Бању Луку где је оперисан и потом превезен на ВМА, ради даљег лечења.

Веома значајну улогу они су имали у пробијању „Коридора Живота“. Поручник Вељко је имао гипс на нози али је одбијао да оде из борбе и са својим „Вучјацима“ је био први у пробијању коридора. Водили су борбе које су имале значајну улогу у пробијању коридора: код Добор Куле (1. јул 1992), Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче (26. јун 1992) и Оџака (12. јул 1992).

Вукови са Вучијака ће остати запамћени по томе што су извели јуриш „на нож“ 1992. године. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде „НОЖ НА ПУШКЕ“ полетели грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је освојен.

Поручник Вељко Миланковић је тешко рањен у уличним борбама у селу Кашић (општина Бенковац) 4. фебруара 1993. године, када је током операције погођен у десну страну груди. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду. Три дана касније сахрањен је на родној Кремни. Посмртно је одликован орденом Милоша Обилића јуна 1993.

Види још

1. бањалучка лака пјешадијска бригада ВРС

Прва бањалучка лака пешадијска бригада је била војна јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса.

1. которварошка лака пјешадијска бригада

Прва которварошка лака пешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса.

1. прњаворска лака пјешадијска бригада

Прва прњаворска лака пјешадијска бригада је била једна од јачих јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса.

10. диверзантски одред

10. диверзантски одред је био једна од приштапских јединица Војске Републике Српске. Одред је основан 14. октобра 1994. као борбена јединица директно подређена Главном штабу Војске Републике Српске. Многи припадници одреда осуђени су за злочине у Сребреници током лета 1995. године.

2. оклопна бригада

Друга оклопна бригада је била јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса.

2. посавска бригада Војске Републике Српске

Друга посавска бригада је била јединица Војске Републике Српске.

2. санитетски батаљон Дрварског корпуса ВРС

2. санитетски батаљон је био једна од јединица 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске.

21. оклопни батаљон Дрварског корпуса ВРС

21. оклопни батаљон је био једна од јединица 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске. Батаљон је основан 2. маја 1995, у селу Рашиновци поред Босанског Петроваца.

27. моторизована бригада

27. дервентска моторизована бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске.

30. лака пјешадијска дивизија

30. лака пјешадијска дивизија је била једна од јединица Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске. Дивизија је основана 3. јула 1992. у Мркоњић Граду.

4. батаљон војне полиције

4. батаљон војне полиције је био једна од јединица Сарајевско-романијско корпуса Војске Републике Српске. Батаљон је основан 25. маја 1992, са седиштем у Лукавици.

7. лаки артиљеријски пук ПВО Херцеговачког корпуса

7. лаки артиљеријски пук ПВО је био једна од јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Пук је основан од 13. лаког артиљеријског пука ПВО 13. ријечког корпуса ЈНА са командним местом у Ластви. Пук током рата није имао погинулих бораца.

89. ракетно-артиљеријска бригада ВРС

89. ракетно-артиљеријска бригада је био једна од приштапских јединица Генералштаба Војске Републике Српске. Бригада је основана преустројавањем 389. ракетне бригаде 5. бањалучког корпуса ЈНА са командним местом у Бања Луци.

Бели вукови

Бели вукови су били специјална јединица Војске Републике Српске, у саставу Сарајевско-романијског корпуса.

Билећки добровољци

Билећки добровољци су били специјална јединица Војске Републике Српске, у саставу Херцеговачког корпуса и Невесињске бригаде.

Вељко Миланковић

Вељко Миланковић (Кремна, 5. јануар 1955 — Београд, 14. фебруар 1993) је био оснивач и командант батаљона Вукови са Вучијака.

По професији је био саобраћајни техничар а пре рата је био приватни предузетник.

Игманска лака пјешадијска бригада

Игманска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Зона одговорности бригаде је првенствено била територија општине Хаџићи, која је током Одбрамбено-отаџбинског рата била у саставу Републике Српске.

Новосарајевски четнички одред

Новосарајевски четнички одред је био јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Одред је био у саставу 4. батаљона Сарајевско-романијског корпуса, под командом мајора Благоја Ковачевића. Зона дјеловања одреда је била широка, укључујући насеља уз лијеву обалу Миљацке, то јест насеља општине Српско Ново Сарајево, Грбавица гдје је одред и био смјештен, затим Враца, Ковачићи и Јеврејско гробље. Одред је ратовао и на ратиштима широм Српске Републике, укључујући, Горажде, Трескавицу, Игман, Нишиће.

Орлови Грмеча

2. извиђачко-диверзантски одред, познатији као "Орлови Грмеча" је била јединица Војске Републике Српске, у саставу Другог крајишког корпуса. Ова јединица је важила за најелитнију и најјачу јединицу 2. крајишког корпуса, а била је угледна широм Српске.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.