Вукашин Шошкоћанин

Вукашин Шошкоћанин (24. јун 195815. мај 1991) је био ратни командант Срба у Хрватској. Био је предсједник мјесне заједнице и командант одбране Борова Села током рата у Хрватској. Родитељи Милан и Љубица Шошкоћанин су поред њега имали још два сина, Радована и Душана. Постао је члан Српске демократске странке 1990. године.[1] Прије рата, радио је као ветеринарски техничар у Вуковару.

Srpski spomenik u Borovu selu.1.jpeg
Споменик Вукашину Шошкоћанину у Боровом Селу
Grave of Vukašin Šoškoćanin
Надгробни споменик Владимира Шошкоћанина

Околности његове смрти су још увијек у великој мјери нејасне. Око 10:30 часова прије подне 15. маја 1991. године, док се враћао из посјете избјегличком кампу у Војводини, удавио се у Дунаву у „бродској несрећи”.[2] Милан Парошки је јавно довео у питање званични узрок смрти и изнио тврдње да је ронилац (Југословенске ријечне флотиле или Службе државе безбједности) одговоран за Вукашинову смрт.[3] Парошки још тврди да је Вукашин био „одличан пливач”.[4] Његова смрт је још увијек означена као смрт под неразјашњеним околностима.[5]

Након његове смрти, основна школа у Борову Селу је добила име по њему.[6] Постхумно је одликован звањем „Народног јунака” у Белом Манастиру 25. септембра 1991.[7] Штросмајеровој улици у Илоку је 21. фебруара 1992. године промјењен назив у Улица Вукашина Шошкоћанина.[8]

Вукашин Шошкоћанин
Vukašin Šoškoćanin
Вукашин Шошкоћанин
НадимакВуле, Шоша
Датум рођења24. јун 1958.
Место рођењаБорово Село
 СФРЈ
Датум смрти15. мај 1991. (32 год.)
Место смртиДунав
 СФРЈ
Место укопаМанастир Бођани, Србија
Служба СФРЈ
Српско национално вијеће за Славонију, Барању и Западни Срем
Године службе1990—1991.
Чинкомандант
Битке/ратовиСукоб у Боровом Селу
ОдликовањаНародни јунак

Види још

Референце

  1. ^ „"Memorijal 12 redarstvenika", 2008. - mup.hr”. stari.mup.hr (на језику: хрватски). 2008. Приступљено 28. 12. 2017.
  2. ^ Dan Stets, The Philadelphia Inquirer (26. 05. 1991). „Deep Emotion Beneath Belgrade's Calm”. Приступљено 20. 08. 2014.
  3. ^ Pogledi, issue number 138, pages 16-17, 03-09-1993. YU ISSN 0353-3832
  4. ^ Pogledi, issue number 138, pp. 16-17, 03-09-1993. YU ISSN 0353-3832
  5. ^ B92 Special article
  6. ^ School in Borovo named after Šoškoćanin Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 4, 2013) (на језику: енглески), udbina.com; accessed 8 April 2015.
  7. ^ „Sramota – spomenici koji veličaju krvnika, a omalovažavaju žrtvu” (на језику: хрватски). 23. 04. 2011. Приступљено 28. 12. 2017.
  8. ^ Commons photo
Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Горан Хаџић

Горан Хаџић (Винковци, 7. септембра 1958 — Нови Сад, 12. јул 2016) био је српски политичар и бивши председник Републике Српске Крајине. Хаџић је пред Међународним судом за ратне злочине оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године у селу Крушедол на Фрушкој гори.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Мркшић

Миле Мркшић (Вргинмост, 1. мај 1947 — Лисабон, 16. август 2015) био је генерал-мајор Југословенске народне армије. Учествовао је у бици за Вуковар 1991. године. Оптужен је да је одговоран за масовно убиство 260 људи који су убијени након пада Вуковара.

Након битке за Вуковар унапређен је у генерал-мајора ЈНА, а касније је постао врховни командант Српске војске Крајине маја 1995. године. Пензионисан је као генерал-потпуковник Војске Југославије након пораза крајишке војске августа 1995. године.

Отпужен је 1995. заједно са Мирославом Радићем, Веселином Шљиванчанином и Славком Докмановићем од стране Међународног суда за бившу Југославију. У оптужници стоји да је одговоран за масовно убиство на Овчари, недалеко од Вуковара, отприлике 260 мушкараца.

Добровољно се предао Хашком трибуналу 15. маја 2002. и истог дана је пребачен у притвор. Суђење је почело октобра 2005.

Дана 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала је осудило Мркшића на 20 година затвора за помагање и подржавање мучења, окрутног поступања и убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20. новембра 1991.Сахрањен је на београдском гробљу Лешће 28. августа 2015. године.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Сукоб у Боровом Селу

Сукоб у Боровом Селу (у Хрватској познат као Покољ у Борову Селу, у Србији познат као Инцидент у Боровом Селу) оружани је сукоб са почетка Рата у Хрватској (2. мај 1991) када је страдало 12 хрватских полицајаца и три припадника српских снага у Боровом Селу близу Вуковара.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.