Вукан Немањић

Вукан Немањић је био велики жупан (од 1202/03. до 1204/1205), а пре и после тога је као најстарији син Стефана Немање био управник у Зети од око 1190. до почетка 1208.

Вукан Немањић
Vukan Nemanjić, Studenica
Датум рођењанајкасније 1165.
Место рођењанепознато
Рашка
Датум смртипосле фебруара 1208.
Место смртинепознато
Рашка
Гробманастир Морача
ДинастијаНемањићи
ОтацСтефан Немања
МајкаАна
ПотомствоДмитар Немањић, Стефан Вукановић Немањић, Ђорђе Немањић, Владин Немањић
Велики жупан Рашке
Периодоко 12021204
ПретходникСтефан Првовенчани
НаследникСтефан Првовенчани

Биографија

Претпоставља се да је рођен пре него што је Стефан Немања постао велики жупан и да је име добио по деди Стефана Немање али нема сагласности да ли је тај деда био велики жупан Вукан (од око 1084. до око 1112), или, према ређем мишљењу, његов синовац Стефан Вукан.

Вукан је пред крај очеве владавине добио управу над Зетом. Као управник у Зети он се спомиње у једној повељи Стефана Немање коју је велики жупан издао Сплиту. У истој повељи се спомиње његов најмлађи син Растко (Свети Сава) као управник у Захумљу. Зато да се претпоставља да је повеља издата у периоду 1190-1192.[1] У једном натпису на цркви у Котору пише да је урезан 1195. године у доба великог жупана Немање и његовог сина Вукана краљ Диоклитије.[2] Можда је и престолонаследник Стефан такође имао област којом је управљао, или је био уз владарев двор, без неке посебне области.

Као најстарији, прворођени, син Стефана Немање, Вукан је могао очекивати да буде одређен за наследника српског престола, али то се није догодило. Одлазак са власти Стефана Немање 25. марта 1196. године и постављање на престо великог жупана његовог другорођеног Стефана, који је касније прозван Првовенчани, нису изазвали отворени сукоб међу браћом док је био жив Немања. Није неумесно истаћи да Немања није држао превише до предности по рођењу а то је показао тридесетак година раније када је као најмлађи брат приграбио целу земљу од старије браће великог жупана Тихомира, кнеза Страцимира и кнеза Мирослава. Вукан је као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно. Ипак, Немањина жеља да га наследи средњи син Стефан је код старијег Вукана могла створити осећај повређености.

Вукан се угледао на раније владаре у Зети који су најкасније од 1077. године носили звање краља и сам је узео титулу „краљ краљевства Далмације и Диоклитије”, а са титулом краља Вукан се јавља у једном натпису из 1195. а од 1197. године у неколико сачуваних одлука градског већа Котора. Вукана је на непопустљиво држање према млађем брату подстакао и пример сукоба принчева Андрије и Емерика око краљевске круне у Угарској. Са папом је организовао Диоклејски црквени сабор.

Нема поузданог показатеља да је католичко становништво у Зети тешко подносило претежни утицај православља у Немањиној Србији. Вукан се 1198. године обратио папи са молбом да у његову земљу упути легате и појача надзор и утицај западне цркве. Папа је искористио прилику да ојача свој утицај и почетком 1199. године упутио је у Зету два своја посланика али је шаљући их своју препоруку за њих упутио и врховном владару Србије великом жупану Стефану Немањићу. Вукан је намеравао да користити и помоћ католичке цркве да дође до престола, али римски поглавар није желео да слањем посланика отворено подржи Вукана против брата већ само да ојача утицај Рима на српске земље. Стефан се држао врло вешто и предусретљиво прима оба папина легата и у писму папи као „свом духовном оцу“ поручује да ће упутити своје посланство у Рим. Покушао је добити потпуну подршку папе и молио је папу да му пошаље краљевску круну. Тако би добио подршку папе за себе против могућег савеза Вукана и Мађара. Папа Иноћентије III није могао да се одлучи да Стефану пошаље краљевску круну, због угарског краља и Вукана који су се противили томе.

Изгледа да је Вукан разлаз Стефана и његове жене Евдокије око 1201. године искористио да покаже отворено неслагање са братом, јер га је прекорио због грубости према бившој жени, а Евдокији је дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом. То је поспешило угарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године Мађари су продрли у Србију. Према писању Првовенчаног Вукан „остави заповеди господина и оца својега, и би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их”.[3] Судећи по папским писмима Вукан је био владар Србије у марту 1203. године и у једном делу 1204.[4] Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област, а угарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од Мораве. Тако Вукан постаде угарски вазал као и босански бан Кулин. Стефан се веровано склонио у Бугарску код Калојана. Врло брзо већ 1203. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради области уз Велику и Јужну Мораву. Мађари су били приморани да се повуку из Браничева, а њихов штићеник Вукан из нишке области. Вукан је морао склопити некакав споразум са братом Стефаном који се могао 1204. или 1205. вратити у Србију на свој владарски престо, а Зету је оставио на управу старијем брату.

Вероватно у фебруару 1208. године Сава Немањић је дошао у Србију и донео очево тело, како би било сахрањено у Студеници. У Студеничком типику Сава је записао да је осам година после смрти Симеона дошао „ са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан и брат му кнез Вукан, сакупише светитеље, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, ... са великом чашћу узеше мошти господина Симеона.”[5] Из његовог описа тог догађаја се закључује да он тада успео је да измири старију браћу над очевим ковчегом. Постоји предање да се овај сабор догодио у Полумиру односно у цркви Светог Николе у Ушћу), неколико километара северније од манастира Студеница.

Према писању Саве преношење ковчега Светог Симеона догодило се на захтев оба његова старија брата. Он пише да је посланице са таквим захтевом добио од „Стефана, који је владао његовом државом, и брата његовог, великог кнеза Вукана”.[6] Како се већ у лето 1208. године као управник у Зети јавља Вуканов најстарији син Ђорђе. Могуће је да је Вукан тражио да се донесе ковчег Светог Симеона јер је видео да му се приближио крај или је само желео да по узору на свог оца преда власт сину. У том случају још једно измирење са братом Стефаном било би за Вукана начин да учврстити везе и своје, али и свог наследника са великим жупаном. Тим поступком би олакшао владавину свог сина Ђорђа који се, већ, 3. јула 1208. заклео на верност млетачком дужду без обзира на стрица Стефана и био спреман да са Млечанима ратује против Арбанаса Димитрија Прогоновића иначе зета своје куће. Ђорђе је био прилично самосталан у вођењу своје земље.

Поред Ђорђа Вукан је имао још тројицу синова и то: Стефана који је подигао манастир Морачу, монаха Дмитра и Владина Немањића. Дмитров син је Вратислав а унук Вратко који је отац Милице, жене кнеза Лазара Хребељановића.

Предање

Иначе оно што је јако интересантно за порекло српског народа и једно од највећих ако не и највеће племе Васојевића, чије је матично подручје у пределу црногорских Брда, то је да је управо ово племе настало из лозе Вукана Немањића. Наиме, родоначелник племена Васо имао је три брата Краса и Ота (од кога су албанска племена Краснићи и Хоти) и Озра (од кога су Озрнићи) а по некима и Пипа (од кога су Пипери). Они су синови Костадина чији је отац био Стефан. Стефанов отац је био Васоје а деда Костадин, по некима син Вукана Немањића али вероватније унук од сина Стефана.

Референце

  1. ^ Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп, 15-16. новембар 2000. : [зборник радова]. pp. 63.
  2. ^ Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 279.
  3. ^ Стефан Првовенчани: Сабрани списи Приступљено 25. 5. 2016.
  4. ^ Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 269, 270.
  5. ^ Антологија српске књижевности, Свети Сава, Сабрана дела. pp. 75, 76. Приступљено 21. 5. 2016.
  6. ^ Антологија српске књижевности, Свети Сава, Сабрана дела. pp. 75. Приступљено 21. 5. 2016.

Литература

Види још

1199

Година 1199 (MCXCIX) била је проста година која је почела у петак.

1201

Година 1201 (MCCI) била је проста година која је почела у понедељак.

1202

Година 1202 (MCCII) била је проста година која је почела у уторак.

Ђорђе Немањић

Ђорђе Немањић је био син српског великог жупана и управника у Зети Вукана Немањића. Ђорђе Немањић је наследио од оца управу у Зети 1208. године, а вероватно по узору на оца узео је и звање краља.Ђорђе можда није био у најбољим односима са Стефаном Првовенчаним. Са Млетачком републиком је склопио уговор 3. јула 1208. године, у коме се Ђорђе заклео на верност и пружање помоћи венецијанском дужду.Изгледа да је око 1220. краљ Стефан Првовенчани одузео Ђорђу власт у Котору и Зети или делу Зете, а син Првовенчаног Стефан Радослав се у две одлуке градског већа Котора из 1221. године и једној из 1227. године спомиње као краљ. Ипак, Ђорђе је можда задржао управу на југоистоку Зете. Ђорђе се изгледа поново спомиње као краљ у Зети, то јест у Улцињу, 1242. Умро је после 21. августа 1242. године.

Велики жупан Вукан

Велики жупан Вукан може бити:

Вукан I (велики жупан), српски велики жупан од око 1080. до око 1112. године

Вукан II (велики жупан), односно Вукан Немањић, српски велики жупан од око 1202. до око 1204. године

Владин Немањић

Владин Немањић (лат. Bladinus; рођен пре 1194. године - умро после 1208. године) је био син Вукана Немањића, припадник српске средњовековне владарске династије.

Вукан (вишезначна одредница)

Вукан се може односити на:

Вукан (рашки велики жупан) од око 1080. до око 1112. године

Вукан Немањић - најстарији син Стефана Немање.

Мали (732 m нмв) и Велики Вукан (825 m нмв), врхови у Хомољским планинама, изнад села Ждрела.

Вукан Вуканић српски сликар, рођен 1969. године.

Диоклејски црквени сабор

Диоклејски црквени сабор је локални сабор римокатоличке цркве на тлу Дукље, у вријеме Вукана Немањића.

Властољубиви Вукан Немањић се прогласио краљем Далмације и Диоклеје, у инат свом брату који је постао српски краљ. Вукан се обратио папи с молбом за признање његовог краљевског звања и достојанства. Римско свјештенство је искористило раздор међу браћом да оствари своје циљеве. Пошло им је за руком да Вукана начине савезником. Папа Иноћентије III искористио је Вуканово расположење и његово писмено обраћање. Он је одлучио да му 1199. године пошаље своје легате, Јована капелана и ипођакона Симеона, с инструкцијама шта све треба да исправе и да посију сјеме католицизма. Папа је писао писма Вукану и његовом брату и њиховим женама и свом нижем свјештенству српске цркве, у којима — намећући им жељу да се прикључе римској цркви, препоручује да благонаклоно приме његове легате као њега самога. У писму се правда да се он као Христов намјесник не може свуда сам појављивати. У закључку препоручује свима да без поговора прихвате све што установе и одлуче његови легати.

Легати су зато сазвали локални Диоклејски (близу Диоклеје) црквени сабор на којем је учествовао и Вукан. На сабору није било противљења приједлозима легата. Донешено је 14 одлука. Осма одлука наређује свјештенослужитељима да се брију и стришу тјеме, а 14. забрањује рукополагање неких људи за свјештенике прије него што напуне 30 година живота. Под актима Диоклејског сабора потписани су сљедеће владике: Јован, папски капелан, Симеон, папски ипођакон, Јован, надвладика диоклејски и барски, Доминик, протопрезвитер албански, Петар, владика скадарски, Јован, владика пулатски, Петар, владика дривастски, Доминик, владика шаски, Наталије владика улцињски, Теодор, владика сардски или сапски (Sarleanen).

Послије сабора легати су отишли. Вукан је по њима послао писмо папи, захваљујући им се због легата, извјештавао је да је на одржаном сабору све до танчина размотрено. Латинство је у Албанији коначно устоличено, православље је понижено и усмјерено ка потпуном искорјењивању. Српско свјештенство се није благонаклоно односило према неким новим одредбама Диоклејског сабора, које се нису поклапале с њиховим обичајима. Вукан је схватио да се његово отпадништво није допало народу који је био приврженији његовом брату. Посљедњег је подржавао и Свети Сава. Свети Сава обнавља православље, које је латинско свјештенство настојало да сасвим искоријени. Латинско свјештенство има успјеха само у приобаљу, захваљујући крсташима и Млечанима. Патријарх је одредио Сави на управу ова владичанства: скадарско, љешко, дукљанско, барско и пулатско, у којима су били православни Срби. Сава је та владичанства објединио у једно, Зетско владичанство.

Дмитар Немањић

Дмитар је био српски жупан, син Вуканов, унук Стефана Немање. Као монах Давид постао је светитељ у Српској православној цркви.

О њему има мало података и ретко се помиње. Зна се да је у априлу 1271. молио византијског цара Михаила VIII Палеолога да потврди Хиландару неки посед на реци Струми. После тога се закалуђерио и узео име Давид. У августу 1281. ангажовао је зидаре из Дубровника да му саграде цркву Давидовицу код Бродарева на Лиму. Помиње се још и 1286. када је путовао у Јерусалим. Његов унук Вратко је отац Кнегиње Милице. Празнује се сваког 24. септембра (7. октобра по новом календару) у Српској православној цркви.

Иван I (надбискуп)

Иван I је био надбискуп у Бару, у периоду од 1199. до 1247. године. Надбискупски плашт је добио од папе Иноћентија Трећег. Двије папине посланице упућене овом надбискупу, сачуване су до данас. У вријеме понтификата Ивана I, управник Дукље у Краљевини Србији је био Вукан Немањић (краљ Дукље и Далмације).

Манастир Блишкова

Манастир Блишкова се налази у селу Блишково, у близини Бијелог Поља, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве.

Манастир Драговољићи

Манастир Драговољићи се налази у селу Драговољићи, у близини Никшића, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве.

Миликић

Миликић је старо српско презиме пореклом из Лијеве Ријеке, од племена Васојевића, али их има и у Далмацији.По историјским предањима Вукан Немањић је имао сина Костадина, Костадин Васоја, Васоје Стефана, Стефан опет Костадина, а Костадин Васа који се иселио у данашњу Лијеву Реку. Васо је имао презиме Васојевић као породично, и три сина: Раја, Новака и (Миомана) Мија. Пра пра предак Миликића, Новак имао је синове: Никеча, Речка и Вуксана. Никеч имао синове Маринка и Богдана. Од Маринка настаје фамилија Миликић са другим огранцима .

Манастир „Добриловина“ у својој књизи бележи прилог који је даривао (писао) кнез Милика из Бијелог Потока 1609. године, одакле је и ћерка кнеза Николе Миликића, чувена Пава по којој Павино Поље добија име .

Породична слава Миликића је Свети Сава.

Градови које насељавају Миликићи доласком у Србију су: Сјеница, Пријепоље, Нова Варош, Прокупље и многа друга.

Места занимљива за генеологију Миликића су: Лијева Ријека, Павино Поље, Гоње и Крстац (Сјеница), Бискупићи и Копривна (Пријепоље), Југовац (Прокупље), Рудно (Краљево), Слатина и Пријевор (Чачак), Мала Врбница (Брус), Суви До (Блаце), Кричке (Дрниш).

Милица Хребељановић

Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић (или Преподобна Евгенија; рођена око 1335 — 11. новембар 1405) је била владарка Србије, жена српског кнеза Лазара, средњевековна списатељица и православна светитељка.

Папа Иноћентије III

Папа Иноћентије III (Innocent - Невини; рођен као Lotario de' Conti di Segni; 1161 — 1216), покретач IV крсташког рата; уздигао моћ римокатоличке цркве и први од римских папа изрекао начело да су папе божји намесници на земљи; водио катарски крсташки рат против албижана у јужној Француској (1209—1229); озваничио Инквизицију (1215) и први почео продају индулгенција.

Рашка Немањић

Рашка Немањић је измишљени лик усвојене ћерке Стефана Немање у серији Немањићи — рађање краљевине. Лик је на основу одређених историјских чињеница осмислио сценариста Гордан Михић. У историји је било познато да је Стефан Првовенчани имао три супруге Евдокију Анђел, Ану Дандоло и трећу за коју не постоје прецизни историјски подаци. То је дало додатну слободу сценаристи за стварање лика усвојене сестре Стефана Првовенчаног, Рашке Немањић. Њен лик дочарава колико је у то време мушкарцима било значајно присуство њихових сестара. Она уједно открива занимљив аспект Стефанове личности. Веза сестре и брата је једна од најјачих веза. Кроз серију пратимо развој њихове љубави и међусобне животне подршке. Лик Рашке тумаче глумице Марија Цабунац и Нада Шаргин.

Сард (Албанија)

Сард је некадашњи средњовјековни град-тврђава на тлу данашње сјеверне Албаније, гдје је била резиденција епископа и центар Задриме. Вукан Немањић је сазвао Диоклејски црквени сабор, а један од учесника сабора је био владика из Сарда, Теодор. Ту је био и град, али од неколико земљотреса је уништен. Спомињан је у вријеме Скендербега. Уступио га је Млечанима.

Свач

Свач је је био средњовјековно утврђење на стијени изнад Шаског језера, сјевероисточно од Улциња код села Шас, на подручју Црне Горе.

Епископски је град још у 8. вијеку. О његовом развоју у раном средњем вијеку нема података. Помиње се у житију Немањином 1216. године као град који је Стефан Немања освојио у Приморју. Монголи су га разорили 1241. године и побили становништво, но послије овога Свач се поново подигао. Француски путник Брокард га помиње 1336. године као један од градова Латина (католичких Срба), не и Албанаца. Иван Јастребов цитира Фарлатија који пише да се латинизовање у Албанији није примало, да није било лако ширити латинство у грчким земљама, као међу Србима. Од краја 14. вијека пропада, 1406. године помиње се као село, а његов епископ моли Венецију да утврди и зидовима опаше његово мјесто, као што је то било раније. Град је ковао свој новац.

Утврђење Свач је било опасано зидовима са кулама а према југу је било природно неприступачно, јер се стијене спуштају стрмо према језеру, са те стране постоји једна стаза којом се силазило до воде и уз коју има трагова капије. Главни улаз у утврђење је са сјеверне стране, из подграда. Одмах поред улаза налази се Катедрала светог Јована која је према натпису на фасади зидана 1300. године. С обзиром на фрагменте узидане у западни зид, могуће да је на истом мјесту постојала старија црква, па да су је вјероватно Монголи срушили. Апсида цркве је убачена у приземље старије куле од које се сачувао и спрат. Осим цркве св. Јована у склопу сјеверног градског зида налазе се остаци још једне мање цркве, као и једне споља поред бедема. У самом граду има остатака зграда за становање од којих су неке очуване врло добро. Пошто је град у 15. вијеку већ пуст сигурно је да сви његови дијелови припадају средњем вијеку.

Сјеверно од утврђења налазе се трагови подграда између остатака цркава којих укупно у Свачу има осам. У подграду је најдоминантнија црква св. Марије, подигнута вјероватно послије 1300. године.

Диоклејски црквени сабор је са папом организовао Вукан Немањић, а један од владика учесника је био и Доминик шаски (свачки). Каплан Буровић наводи податак да су у Свачу Немањићи изградили цркава колико је дана у години, као и да је Петар (први надбискуп барски) био Србин. О броју цркава, да их има колико и дана у години, сличне легенде постоје и у Охриду, Цариграду и другим мјестима.

Списак српских владара

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Главни владари
Архиепископи
Јужни Цареви
Жене српских
  • владара
Други чланови

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.