Врњачка Бања

Врњачка Бања је градско насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2011. у самој Врњачкој Бањи било је 10.065 становника (према попису из 2002. било је 9.877 становника, док на простору општине која се простире на 239 km², у 14 насеља, према попису из 2011. године, живи 27.332 становника.

Овде се налази ОШ „Попински борци” Врњачка Бања.

Врњачка Бања
Vrnjacka Banja 22
Централни део врњачког парка
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ОпштинаВрњачка Бања
Становништво
 — 2011.Раст 10.065
Географске карактеристике
Координате43°37′25″ СГШ; 20°53′37″ ИГД / 43.623582° СГШ; 20.893696° ИГДКоординате: 43°37′25″ СГШ; 20°53′37″ ИГД / 43.623582° СГШ; 20.893696° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина217 м
Врњачка Бања на мапи Србије
Врњачка Бања
Врњачка Бања
Врњачка Бања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број36210
Позивни број036
Регистарска ознакаВБ

Географија и клима

Vrnjacka banja topla voda
Минерални извор Топла Вода

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији, у долини Западног Поморавља на надморској висини од 217 m, и административно припада Рашком округу. Удаљена је око 200 km јужно од Београда, 25 km од Краљева и 11 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве Врњачка Бања је туристичко место првог степена, центар интегралне туристичке регије, налази се на 43°37' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине. Бањско насеље је делом на северним обронцима планине Гоч, која припада шумском-планинском комплексу који чине Копаоник, Јастербац, Столови и Жељин, према Западној Морави и јужним обронцима Гледићхих планина.

Просторно, општина Врњачка Бања припада групи мањих општина у Србији. Обухватајући простор средњег поља Западног поморавља, општина Врњачка Бања се налази на инфраструктурном коридору Краљево-Крушевац. Магистралним, железничким и путним правцем повезана је преко Краљева и Крушевца са свим осталим подручјима у Србији, а путем преко Гоча и непосредно са Александровцем.

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5 °C, а средња летња 20 °C.

Демографија

У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Минералне воде

Most Ljubavi overview
Мост љубави и Врњачка река

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

  • шећерних болести
  • стање после прележене заразне жутице
  • хроничног запаљења црева и желуца
  • болест жучне кесе и жучних путева
  • чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
  • болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

Историја

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до 4. века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану. Између 1882. и 1887. године у Бањи је изграђен Дворац Белимарковића. Ту се сада налази Културни центар Врњачка Бања.

Овде се налази Чајкино брдо, ту постоји Црква рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Овде постоји Црква Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи.

Црква Свете Богородице

Црква Живоносног Источкика Пресвете Богородице

Wiki Šumadija I Crkva Presvete Bogorodice (Vrnjačka Banja) 157

Црква Пресвете Богороцие

Важније године

Vrnjacka Banja logo 2019
Лого Врњачке Бање у центру, 2019. година
  • 1833 - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
  • 1834 - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
  • 1835 - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
  • 1868 (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
  • Јул 1869 - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
  • 1875 - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
  • 1883 - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
  • 1885 - Одређене прве границе бањског рејона
  • 1892 - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
  • 1905 - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
  • 1910 - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
Врњачка Бања 1935
Парк Врњци у Врњачкој Бањи (разгледница из 1935. године).
  • 9. новембар 1915 - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
  • 19. октобар 1918 (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
  • 1929 - Изграђена модерна електрична централа
  • 30. децембар 1933 - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
  • 17. новембар 1941 - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
  • 14. октобар 1944 - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
  • 1955 - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
  • 1962 - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи
  • 2011 – основан Факултет за хотелијерство и туризам[1]

Привреда

Maskotas of Vrnjacka Banja
Врабац „Гочко“ - Маскота игара без граница 1990. године. Налази се у центру града.

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу иновативности у презентовању туристичких потенцијала. Врњачка Бања је једна од ретхих туристичких дестинација у Србији у којој егзистира туристичка картица под називом Serbian Tourist & Shopping Card посредством које је могуће остварити читав низ попуста при куповини роба или услуга. Картица је намењена како туристима, тако и резидентима Врњачке Бање. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

  • Специјална болница Меркур - једна од водећих здравствених установа у Србији[2]
  • Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
  • Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
  • Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
  • ДЕЦО д.о.о. - предузеће за извођење електроинсталационих радова

Познати Врњчани

  • Љубодраг Симоновић, бивши кошаркаш, филозоф и књижевник
  • Славко Бањац, певач народне музике
  • Звонимир Ђукић, оснивач, гитариста и вокал групе Ван Гог
  • др Душан Радић, књижевник и лекар
  • Јован Миодраговић, педагог и члан главног просветног савета Краљевине Србије
  • Миодраг Б. Протић, сликар и ликовни теоретичар и критичар,
  • др Владета Вуковић, књижевник, професор и академик
  • Милан Д. Сотировић, историчар
  • Игор Гочанин, прослављени ватерполиста, освајач златне олимпијске медаље
  • Милан Крчмаревић, фотограф и власник прве модерне фотографске радње
  • др Драгутин Живадиновић, лекар, власник санаторијума „Др Живадиновић“ (данас хотел „Александар") и један од веома преданих научника, нарочито на пољу испитивања дејства минералних вода
  • др Тома Милић, лекар и власник првог модерног санаторијума „Свети Ђорђе"
  • Станоје Бојовић, фотограф
  • Влада Беланијан, књижевник и дугогодишњи управник народне библиотеке „Др Душан Радић"

Спорт

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

  • боксерски клуб
  • рукометни клуб „Гоч"
  • стонотениски клуб „Гоч"
  • фудбалски клуб "Гоч"
  • фудбалски клуб "Volley"
  • фудбалски клуб „Врњачка Бања"
  • одбојкашки клуб „Партизан 2012" Вранеши
  • пливачко-ватерполо клуб „Гоч Бели Извор"
  • кошаркашки клуб „Гоч Аутопревоз"
  • школа кошарке „Баскет"
  • тениски клуб „Гоч“
  • бодибилдинг клуб „Звезда"
  • шаховски клуб „Липова"
  • шаховски клуб „Гоч"
  • карате клуб „Гоч"
  • Теквондо Клуб

Демографија

У насељу Врњачка Бања живи 8.421 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (42,6 код мушкараца и 45,6 код жена).

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.355
1953. 3.158
1961. 4.971
1971. 6.520
1981. 9.699
1991. 9.812 9.568
2002. 9.877 10.273
2011. 10.004
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
9.459 95,76 %
Црногорци
  
79 0,79 %
Југословени
  
46 0,46 %
Македонци
  
20 0,20 %
Хрвати
  
19 0,19 %
Мађари
  
15 0,15 %
Роми
  
14 0,14 %
Руси
  
6 0,06 %
Бугари
  
6 0,06 %
остали
  
8 0,08 %
непознато
  
145 1,46 %

Галерија

Vrnjačka Banja, centar 005

Централни део Парка у Врњачкој Бањи

Vrnjačka Banja, centar 004

Централни део Парка у Врњачкој Бањи

Vrnjačka banja, centar 006

Централни део Парка у Врњачкој Бањи

Vrnjačka Banja, voz 001

Возом кроз Врњачку Бању

Vrnjacka banja, setaliste

Шеталиште у Врњачкој бањи

Park izvora Sneznik, Vrnjacka banja

Парк у оквиру комплекса извора Снежник

Zgrada izvora Sneznik, Vrnjacka banja

Зграда извора Снежник

Парк Врњачке Бање 6
Парк Врњачке Бање 5
Парк Врњачке Бање 4
Парк Врњачке Бање 2
Парк Врњачке Бање 1
Biblioteka Dr Dušan Radić, Vrnjačka Banja 01

Библиотека др Душан Радић

Izvor Slatina, Vrnjačka Banja 02

Извор Слатина

Izvor Jezero, Vrnjačka Banja 02

Извор Језеро

Izvor Topla voda, Vrnjačka Banja 08

Извор Топла вода

Japanski vrt, Vrnjačka Banja 001

Јапански врт

Japanski vrt, Vrnjačka banja 002

Јапански врт

Filmski most „Ko to tamo peva” u Vrnjačkoj Banji 002

Филмски мост „Ко то тамо пева”

Референце

  1. ^ „Факултет за хотелијерство и туризам – О факултету”. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2015. Приступљено 12. 1. 2015.
  2. ^ Merkur Vrnjačka Banja http://www.vrnjcispa.rs/. Приступљено 12. 1. 2017. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе

Вранеши (Врњачка Бања)

Вранеши је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1400 становника.

Врњци

Врњци су насеље у долини Западног Поморавља у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 2268 становника.

Овде се налазе ОШ „Младост” Врњци и Неолитско насеље Лађариште.

Гордан Михић

Гордан Михић (Мостар, 19. септембар 1938 — Београд, 11. август 2019) био је српски сценариста.

Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности, где је предавао филмски сценарио. Био је супруг глумице Вере Чукић и отац Иване Михић. Потиче из села Поплат у Општини Берковићи.

Сахрањен је у манастиру Рајиновац.

Гоч (Врњачка Бања)

Гоч је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 59 становника.

Грачац (Врњачка Бања)

Грачац је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1833 становника.

Чине га две физиономске целине: Доњи и Горњи Грачац. Налази се у долини Западне Мораве, и пружа се до падина планине Гоч. Од Врњачке Бање је удаљено око 10 km.

Кроз атар села пролазе значајне саобраћајне комуникације, магистрални пут Краљево-Крушевац, као и железничка пруга Пожега-Сталаћ. Број задње поште је 36215, Подунавци, Србија. Површина сеоског атара износи 3411 хектара (34,11 km²).

Сеоска црква носи име Светог Саве, а сеоска слава је Света Тројица. Село је економски неразвијено и у фази демографске старости.

Грб општине Врњачка Бања

Грб Општине Врњачка Бања је у употреби од 2002. године и користи се у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики грб.

Блазон Основног грба гласи: На злату из стопе штита израстајући лик Богородице са Христом као живоносним источником, оба лика природно обојена, Богородица одевена у плаву хаљину и заогрнута црвеним огртачем, уздигнутих руку, са златним ореолом, а младенац Христос одевен у златну тунику, огрнут преко левог рамена и обавијен око струка плавим огртачем, са златним ореолом у који је уписан крст исписан грчким текстом О Ω Н. Христос је приказан како израста из златне посуде из које избија пет млазева природне воде. Глава штита је плава и раздељена од поља штита резом који емулира фасадни венац Дворца Белимарковића са три куле, бочне са по четири мерлона заобљених горњих страница, а средња нешто шира, са пет истих таквих мерлона од којих је средишњи шири и виши од осталих.Блазон Средњег грба гласи: Основни грб надвишен златном бедемском круном без мерлона. Штит је окружен природним венцем липе и букве. Испод свега исписан је назив места и општине.Блазон Великог грба гласи: Основни грб надвишен златном бедемском круном без мерлона. Чувари грба су два природна анђела у лету одевена у беле хаљине украшене златом, са истим таквим орарима и појасима и са ореолима. Иза штита постављена су два црвена копља окована златом, а са сваког се у поље вије златним ресама оперважени стег, и то десно стег Србије, а лево стег Титулара. Постамент је густим зеленим растињем обрастао планински мотив Гоча. У дну је сребрна трака исписана златним словима ВРЊАЧКА БАЊА.

Липова (Врњачка Бања)

Липова је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 985 становника.

Ново Село (Врњачка Бања)

Ново Село је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 4461 становника.

Овде постоји ФК Омладинац Ново Село. Овде се налази ОШ „Бане Миленковић” Ново Село.

Општина Врњачка Бања

Општина Врњачка Бања је општина у Републици Србији у Рашком округу. Највиша тачка општине је врх Љуктен на надморској висини од 1216 метара. По подацима из 2004. општина заузима површину од 239 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 10.273 ha). По подацима из 2008. године територија под шумом у општини Врњачка Бања износи 12.949 ha (од тога је 9.078 ha у државном и 3.871 ha у приватном власништву).

Седиште општине је градско насеље Врњачка Бања. Општина Врњачка Бања поред града Врњачка Бања обухвата још 13 села. По подацима из 2011. године у општини је живело 27.27 становника. По подацима из 2002. године у општини је живело 26.492 становника, а по попису, из 1991. године 25.275 становника. По подацима из 2004. пораст броја становника је износио 4,3‰, а број запослених у општини износи 8.685 људи. У општини се налази 12 основних и 2 средње школе.

Отроци (Врњачка Бања)

Отроци су насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 498 становника.

ПВК Гоч

ПВК Гоч је српски пливачки-ватерполо клуб из Врњачке Бање.

Подунавци

Подунавци су насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1502 становника.

Рашки управни округ

Рашки управни округ се налази у југозападном делу Републике Србије. Обухвата градове и општине:

Град Краљево градско насеље Краљево,

Град Нови Пазар градско насеље Нови Пазар,

Општина Тутин градско насеље Тутин,

Општина Рашка градско насеље Рашка и

Општина Врњачка Бања градско насеље Врњачка Бања.Има укупно 300.102 становника (Попис 2011.). Седиште је у граду Краљеву.

У околини Краљева налази се „мати свих цркава“ - манастир Жича. Овај духовни центар српске средњовековне државе изграђен је око 1220. године када је манастир Жича постао средиште новоосноване српске архиепископије.

Манастир Студеница саграђен је крајем XII века, као задужбина Стефана Немање, који га је богато опремио иконама и књигама. Када се он замонашио и отишао у Хиландар, бригу око манастира преузео је његов старији син Стефан, касније назван Првовенчани.

Недалеко од Новог Пазара, налази се манастир Сопоћани, настао као задужбина краља Стефана Уроша I, сина краља Стефана Првовенчаног. Сопоћани су грађени око 1260. године. Основна и највећа вредност Сопоћана су фреске, по којима се овај манастир убраја у најбоље примерке европског средњовековног сликарства.

Списак споменика културе у Рашком округу

Следи списак споменика културе у Рашком округу.

Срећко Лисинац

Срећко Лисинац (рођен 17. маја 1992. у Краљеву, одрастао у Вранешима, општина Врњачка Бања) професионални је српски одбојкаш и члан репрезентације Србије. Игра на позицији средњег блокера.

Одбојку је почео да тренира са 16 година у клубу ОК Грачац у истоименом месту у општини Врњачка Бања.

Већ наредне сезоне постаје члан краљевачке Рибнице, и ту се афирмише као професионалац.

Године 2012. потписује четворогодишњи уговор са пољском екипом Белхатов, али је због пољских правила да на терену мора бити најмање три играча са пољским држављанством био позајмљен клубу AZS_Częstochowa.

Сезону 2012—2013. је провео у наведеном клубу.

У 2013. прелази, такође као позајмљени играч, у берлински клуб Berlin Recycling Volleys. Са овим клубом учествује у одбојкашкој лиги шампиона у сезони 2013—2014. са којом долази до доигравања овог такмичења, где је берлинска екипа елиминисана од екипе Зенита из Казања. Такође, клуб Berlin Recycling Volleys је у наведеној сезони освојио титулу првака Немачке. Лисинац је током целе сезоне 2013—2014. био стандардан на позицији средњег блокера.

У сезони 2013—2014. се враћа у матични клуб, Белхатов.

ФК Гоч Врњачка Бања

Фудбалски клуб Гоч је фудбалски клуб из Врњачке Бање. Тренутно се такмичи у Шумадијско-рашкој зони, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

Штулац (Врњачка Бања)

Штулац је насеље у долини Западног Поморавља у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1185 становника.

Овде се налази Спомен-парк Попина.

Шумадијско-рашка зона у фудбалу

Шумадијско-рашка зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Прва лига Крагујевца, Рашка окружна лига, Шумадијска окружна лига и Окружна лига Косовска Митровица.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Морава у сезони 2017/18. прешла је у Шумадијско-рашку зону.

У овом такмичењу учествују клубови из Рашког округа, Града Крагујевца, Општине Кнић и српски клубови из Косовскомитровачког округа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.