Вршачке планине

Вршачке планине (рум. Munţii Vârşeţ, често зване и Вршачки брег, рум. Dealurile Vârşeţului) се уздижу усред Панонске равнице у југоисточном делу Баната[1]. Пружају се у правцу исток-запад, у дужини од 19 km, са највећом ширином од 8 km. Површина им је 170 km², од чега је у Србији 122, а у Румунији 48 km². Изграђене су од стена палеозојске старости (260 милиона година), које окружују неогени седименти (60 милиона година), међу којима су и седименти некадашњег Панонског мора (25 милиона година). Гудурички врх, са 641 m надморске висине, највиша је тачка ових планина и целе Војводине. Од осталих врхова познати су Лисичја глава (590 m), Ђаков врх (449 m) и Вршачка кула (399 m). Северна падина је стрма, док се јужна постепено спушта у побрђе, где се налазе вршачки виногради. Вршачке планине спадају, заједно с Фрушком гором, у острвске планине, јер су некада биле острво у Панонском мору. Према геотектонском положају, али и геолошкој грађи, припадају српско-македонској планинској маси, чинећи њен најсевернији изданак, иако се у старијој литератури може пронаћи погрешан податак о њиховој припадности Карпатима. Са планина се пружа поглед на Вршац, Војводину и Румунију.

Вршачке планине
Gudurički Vrh, the highest point in Vojvodina
Гудурички врх
Географске карактеристике
Највиша тачкаГудурички врх
Ндм. висина641 m
Координате45°08′13″ СГШ; 21°24′44″ ИГД / 45.136944° СГШ; 21.412222° ИГД Координате: 45°08′13″ СГШ; 21°24′44″ ИГД / 45.136944° СГШ; 21.412222° ИГД
Географија
Вршачке планине на мапи Србије
Вршачке планине
Вршачке планине
Државе Србија
ПокрајинеВојводина
РегијеБанат
ОбластЈужни Банат
ГрупаОстрвске планине

Знаменитости и туризам

Vrsac Fortress
Вршачка кула

Вршачки брег је главна туристичко и излетничко одредиште у непосредној близини града Вршца. На првом врху одмах до Вршца доминира стара Црквица, омиљено излетиште, а у непосредној близини налази се нова црква Светог Теодора, подигнута у част градског свеца Теодора Великомученика. На другом врху налази се симбол града — Вршачка кула. Поред куле, до које води асфалтни пут, налази се писта за параглајдеристе. На простору названом Широко било, на 10 km од центра града налази се планинарски дом са бунгаловима за смештај гостију и викенд насеље Широко било. Са јужне стране планина налази се село Месић са манастиром чије прво постојање датира из 1225. године и фабриком за флаширање здраве изворске воде. Са друге стране брда налази се још један манастир у селу Мало Средиште.

Заштита

Због јединственог положаја Вршачких планина у Банату, разноврсности флоре и вегетације, богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и видиковаца, већи део шумског подручја ове планине у Србији, површине 4.177 хектара, заштићен је 1982. године као Парк природе. У периоду 2001—2005, урађена је студија о ревизији заштите. У децембру 2005. године, Скупштина општине Вршац донела је одлуку о заштити предела изузетних одлика Вршачке планине на 4.408 хектара, од чега је у првом степену заштите 190 хектара. Старалац је ЈКП „Други октобар“ из Вршца.

Основни циљ заштите природе у овој категорији усмерен на очување природних вредности. Поред тога, циљеви су и унапређивање и уређивање заштићеног простора за потребе рекреације и туризам. Прописана намена и циљеви заштите природе треба да се остварују на основу програма заштите и развоја заштићеног добра, којег доноси организација која њиме управља, као и на основу посебно донесеног програма развоја туризма. Из ових разлога треба констатовати да установљена заштита на Вршачким планинама нема ограничења за развој рекреације и туризма, већ, напротив, треба да допринесе бољем уређивању и унапређивању екосистема предела.

Биљни свет

Vrsacki bregovi
Вршачке планине

На подручју предела изузетних одлика регистровано је 1017 врста виших биљака, од којих се 7 налази у Црвеној књизи флоре Србије као ретке и угрожене врсте. У укупном шумском фонду ових планина, посматрано по дрвној запремини, највише су заступљени сребрнолисна липа (око 37%) и китњак (око 25%), затим багрем (око 8%) и црни јасен (око 7%). Остале врсте су значајно мање заступљене - цер, бели јасен, сладун, граб и др. Посебно је значајна велика заступљеност липових и багремових шума, које у време цветања дају кратко време планинском простору специфична ароматична обележја, чинећи га у то време веома пријатним за боравак туриста и сакупљање лековитих цветова.

Референце

  1. ^ Општина Вршац: „Географски положај“ Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 26, 2013) (на језику: енглески), приступ 18.5.2013

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Јелица (планина)

Планина Јелица представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Припада динарском систему планина и пружа се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 30 km. Највиши врх је Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина са познатим археолошким налазиштем (849 м), Рајачки вис (818 м) и Стјеник (789 м).

Букуља

Букуља је планина у Шумадији, у чијем подножју се налазе Аранђеловац и Буковичка бања, а њен највиши врх је висок 696 метара. Она је вулканског порекла, што доказује присуство гранитних стена које у себи садрже специфичну комбинацију минерала. Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а поседује више угоститељских објеката као што су Ловачки дом, Качара и Код Цоке. На њој се налази извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Панонске острвске планине

Панонске острвске планине су планине смештене у средишњем делу Панонске низије, без повезаности са ободним планинским венцима (Карпатске, Динарске и Алпске планине).

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Предели изузетних одлика Србије

Предели изузетних одлика (скраћено ПИО), по дефиницији, су подручја препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, која су се током времена развила као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Хорст (геологија)

Хорст (тимор) је структурни облик постао релативним спуштањем периферних блокова у односу на централни блок, који је заостао на првобитној висини. У ретким случајевима, хорстови могу постати и издизањем блока између два упоредна раседа. Сложени хорст формира се раседањем бочних блокова дуж читавог низа више мање паралелних раседа.

Класични примери хорстова представљају планине Вогези и Шварцвалд, између којих је спуштен ров реке Рајне. На Балканском полуострву, типични хорстови су планине Галичица (између Охридског и Преспанског језера) Ниџе, Пелистер, Јакупица које се налазе на територији Македоније. У Панонском басену хорстови су Вршачке планине, Диљ, Папук, Мечек, Бакоњска шума итд.

Црни врх (Крагујевац)

Црни врх (707 m) планина између Крагујевца и Јагодине, катастарски на подручју Јагодине, добио је назив по црном изгледу који су му давале простране шуме. Спада у Родопске планине. Оивичен је рекама Белицом, Ждраљицом, Лепеницом, Осаоницом и Великом Моравом. Спада у ниже планине у Шумадији. У односу на остале шумадијске планине најбогатији је пећинама и слаповима. Ово подручје је са највишом количином падавина у Шумадији и на њему се налази најиздашнији извор у Шумадији (Врело у Горњем Штипљу са око 50 л/сек).

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске
Природни
  • предели изузетних одлика
Културни
  • предели изузетних одлика
Предели
  • нарочите природне лепоте

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.