Врх

Врх може да се односи на:

  • Врх, највиша тачка
  • Планински врх, највиша тачка планине
  • Пирамидални врх

или:

Види још

Абруцо

Абруцо (итал. Abruzzo) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу земље. Главни град је Л'Аквила, а највећи град и економско средиште је Пескара.

Покрајина Абруцо је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Авала

Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Алпи

Алпи су заједнички назив за највиши планински масив у Европи, који је протеже од Аустрије и Словеније на истоку, кроз Италију, Швајцарску, Лихтенштајн и Немачку до Француске на западу. Алпи су најгушће насељен планински венац у Европи који се простире на 200.000 km². Важни извори економских прихода су туризам, млекарство, шумарство, производња електричне енергије и производња соли из руде соли. Због скраћених транзитних путева који повезују централну и јужну Европу, Алпи су били веома важан пут за трговце још из древних времена. Реч Алпи значи планине. Највиши врх на Алпима је Монблан који се налази на 4810 m на француско-италијанској граници.

Планине су формиране током више од десет милиона годна колизијом Афричке и Евроазијске тектонске плоче. Екстремна сужавања узрокована овим догађајима резултирала су у подизању морских седиментних стена путем навлачења и набирања у високе планинске врхове као што су Монблан и Матерхорн. Област Алпског региона садржи око сто врхова виших од 4000 m.

Висина и величина овог планинског ланца утичу на климу у Европи; у планинама нивои падавина знатно варирају, и климатски услови се састоје од различитих зона. Дивље животиње као што је коза живе у вишим регионима до надморске висине 3400 m, и биљке као што је рунолист расту у стеновитим областима у на мањој надморској висини као и вишим елевацијама. Постоји евиденција да су људи настањивали Алпе још од палеолитског доба. Мумификовани човек, за кога је утврђено да је 5.000 година стар, је отркивен у ледниаку на аустријско–италијанској граници 1991. године.

До 6. века п. н. е, келтска Латенска култура је била добро успостављена. Ханибал је познат по преласку Алпа са крдом слонова. Римљани су имали насеља у овом региону. Године 1800, Наполеон је прешао кроз један од планинскох пролаза са армијом од 40.000 људи. У 18. и 19. веку дошло је прилива натуралиста, писаца и уметника, а посебно током ере романтизма, а томе је следило златно доба алпинизма током кога су планинари почели да освајају врхове. У Другом светском рату Адолф Хитлер је држао базу операције у Баварским Алпима током рата.

Алпски регион има снажан културни идентитет. Традиционалне културе пољопривреде, прављења сира, и обраде дрвета још увек постоје у алпским селима, иако је туристичка индустрија почела да узима маха почетком 20. века и проширила се након Другог светског рата, да би до краја века постала доминантна индустрија. Зимске олимпијске игре су одржане у швајцарским, француским, италијанским, аустријским и немачким Алпама. У овом региону живи око 14 милиона људи, и регион има око 120 милиона посетилаца годишње.

Апсолутна висина

Апсолутна висина или надморска висина (алтитуда) је висина неке тачке на Земљи у односу на референтну површ геоида. У географији се дефинише као растојање у метрима по вертикали, од средњег нивоа површине океана до неке тачке на Земљиној површини. Код описивања географских објеката (планина, поље, језеро и др) на топографској карти, варијације у висини су означене изохипсама, а карактеристичне коте су означене тачком уз коју је висина у метрима. Надморска висина се мери инструментом алтиметром (висиномер) који ради по принципу промене притиска са порастом висине. На опште-географским картама висина је приказана хипсометријском скалом, која у различитим бојама приказује различите висине (од зелене за низије, преко жуте за побрђа, до браон за планине и беле за високе планинске врхове.

Са порастом апсолутне висине, опада температура (0,6 °C на сваких 100 метара), снижава се притисак, а ваздух је ређи. Највећу апсолутну висину на Земљи има врх Чомолунгма на Хималајима у Азији — 8.848 метара. У Србији највишта тачка је Ђеравица на Проклетијама — 2.656 метара. Треба разликовати апсолутну од релативне висине. Данас се висине лако одређују захваљујући ГПС уређајима.

Кавкаске планине

Кавказ је планински ланац који раздваја Европу на северу од Азије на југу и Црно море на западу од Каспијског језера на истоку. Највиши врх целог система је Елбрус (5.642 m нмв), који је уједно и највиши врх Европе.

Планински ланац Кавказа се дели на Велики и Мали Кавказ.

Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Киргистан

Киргистан или Киргизија (кирг. Кыргызстан, рус. Кирги́зия, Кыргызста́н), званично Киргиска Република (кирг. Кыргызстан Республикасы; рус. Кыргызская Республика), је држава у Средњој Азији . Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.

Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама.

Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).

Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио је 2.300 УСД мерено по ППП-у.

Киргистан је чланица у ОДКБ, заједнице независних држава, Шангајске организације са сарадњу, а од 14. маја 2015. члан Евроазијске економске уније.

Копаоник

Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Општина Горња Радгона

Општина Горња Радгона (словен. Gornja Radgona) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Горња Радгона.

Општина Раденци

Општина Раденци (словен. Radenci) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Раденци.

Планина

Планина је узвишење на Земљиној површини које је настало као резултат активности Земљине коре и видно се истиче у односу на околни нижи и заравњени терен. Планина је узвишење више од 500 м. Планина је генерално стрмија од брда. Постоје многе теорије о настанку планина. По најновијим теоријама планине су настале као резултат судара великих тектонских плоча или дејства вулкана. Те силе могу да локално подигну површину Земље. Планине подлежу ерозији током времене дејством река, временских услова, и ледника. Неколико планина су изоловани врхови, док је већина њих део огромних планинских масива.

Високе надморске висине на планинама производе хладније климе него на нивоу мора. Те хладније климе имају снажан утицај на планинске екосистеме: различите надморске висине имају различите биљке и животиње. Због мање гостољубивог терена и климе, планине се мање користе за пољопривреду и више за извлачење ресурса и рекреацију, као што је планинарење.

Највиша планина на Земљи је Монт Еверест на Хималајама у Азији, чији врх је 8850 m изнад средњег нивоа мора. Највиша позната планина на било којој планети Соларног система је Олимп на Марсу са 21171 m.

Планински врх

Планиски врх је највиши део планине, масива или гребена неког планинског венца. Може бити оштар, заобљен или купастог облика.

Рудник (планина)

Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 m надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 m надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1.132 m), раније познат као Велики Штурац. Највеће насеље на планини је варошица Рудник.

Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.

Сан Луис Потоси (држава)

Држава Сан Луис Потоси (шп. Estado de San Luis Potosí), савезна је држава Мексика. Налази се на северу централног дела земље. Има површину од 63.068 km² и 2.409.000 становника (попис 2005).

На северу се граничи са државом Закатекас и Нови Леон, на североистоку са Тамаулипасом, на југоистоку са Веракрузом. На југу су државе Идалго, Керетаро и Гванахуато, на југозападу је Халиско, и поново Закатекас.

Већина територије државе Сан Луис Потоси се налази на сушној висоравни. Типично растиње су агаве, јука и кактуси. Највиши врх је на 3180 метара надморске висине. На истоку, ближе мору, део територије се налази у влажном тропском региону.

Главни град је Сан Луис Потоси. Држава је основана 1824.

Тара (планина)

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Тара у ужем смислу или Равна Тара део је масива са Калуђерским барама и кречњачком висоравни између следећих река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 м).

Црни врх се налази између суве границе Србије и Босне те између села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на превоју Чемериште, а са Звијездом на седлу Предов Крст (врх Козји рид 1.591 м).

Звијезда се налази у троуглу између села Растиште и Јагоштица и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

Тајван

Тајван (кин. 台灣, Táiwān; такође Формоза, од порт. (Ilha) Formosa — лепо острво) је кинеско острво у источној Азији. Главни град Тајвана је Тајпеј. Административно, острво представља једину кинеску покрајину која није под суверенитетом НР Кине, односно представља гро преостале територије под контролом Републике Кине. Често се термин Тајван користи као синоним за Републику Кину.

Од континенталне Кине ово пацифичко острво је удаљено 120 километара. Између њих је Тајвански пролаз. Тајван је дуг 394, а широк 144 километра. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источнокинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.

Површина Тајвана је 35.801 km². Највиши врх Јушан је на 3.952 метара, док је још 5 врхова више од 3.500 метара.

Према подацима из 2009. на острву живи 23.046.177 становника.

Тласкала (држава)

Држава Тласкала (шп. Estado de Tlaxcala), савезна је држава у централном Мексику. Једна је од најмањих мексичких држава са површином од 4.016 km² и 1.169.936 становника (стање 2010).

Граничи се на северу, истоку и југу са државом Пуебла, на западу са државом Мексико, а на североистоку са Идалгом.

Реч Тласкала потиче из језика наватл и значи „место тортиља од кукуруза“. У времену пре доласка Шпанаца у Мексико Тласкала је била једна од независних држава. Она се испрва борила против Шпанаца, да би се касније удружила са њима против астечких ривала. И данас је овде јак осећај локал-патриотизма међу индијанским становништвом које чини већину. Главни град државе је град Тласкала, којег је основао Ернан Кортез 1520. Данашња држава је настала 1857.

Са просечном надморском висином од 2.230 метара, клима Тласкале иде од умерене суве у центру и југу, до хладне на падинама вулкана Малинцин (врх на 4.640 метара).

Главне привредне активности су производња кукуруза, поврћа, воћа, млека и меса.

Црни Врх (Вишеград)

Црни Врх је насељено мјесто у општини Вишеград, Босна и Херцеговина. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 57 становника.

Црни Врх (Коњиц)

Црни Врх је насељено место у општини Коњиц, Херцеговачко-неретвански кантон, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Црни врх се налази на крајњој периферији општине Коњиц у подножју Зец планине.

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Црни врх живела су 103 становника. Сви становници су били Хрвати.

Црни Врх (Пљевља)

Црни Врх је насеље у општини Пљевља у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 86 становника (према попису из 1991. било је 103 становника).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.