Врста

Појам Врста може да се односи на:

  • Врста, у биологији
  • Врста, у математици
  • Врста, у рачунарству
  • Врста, јединица мере
  • Врста, насељено мјесто у општини Бихаћ, Унско-сански кантон, Федерација БиХ, БиХ

филмови:

  • Врста, филм из 1995.
    • Врста 2, филм из 1998.
    • Врста 3, филм из 2004.
    • Врста: Буђење, филм из 2008.
Araneomorphes

Araneomorphae (срп. аранеоморфе) најобимнији је подред паукова који обухвата преко 30 000 врста класификованих у преко 50 породица, што чини око 90% свих живих паукова. Респирацију обављају помоћу једног пара листоликих плућа и трахејног система. Од паучине испредају мреже за лов инсеката, коконе за заштиту јаја и др. Има врста које плен лове и на друге начине као што су постављање замки у земљи или непосредним нападом.

Gastropoda

Пужеви (лат. Gastropoda) најбројнија су класа мекушаца са око 45.000 врста. Постоји око 30.000 савремених врста, као и око 15.000 изумрлих. Фосилна историја групе је веома богата и дуга - најранији налази потичу из касног камбријума (ранокамбријски родови попут Helcionella и Scenella више се не сматрају припадницима ове класе), а филогенију пужева карактерише интензивна адаптивна радијација.

Данас су пужеви присутни у скоро свим типовима станишта и екосистема (и воденим и сувоземним), и ако се овај податак узме у обзир могу се с пуним правом назвати најуспешнијом класом мекушаца. Морски пужеви (више од две трећине врста) су се прилагодили животу на свим типовима дна, а постоје и успешни пелагични облици, населили су слатке воде, док су Pulmonata и још неке мање групе населиле копно захваљујући анатомским адаптацијама.

Познати представници ове класе су :

прилепак (Patella),

барски пуж (Limnaea),

виноградски пуж (Helix pomatia),

пужеви голаћи, који су без љуштуре – лимакс (Limax) и арион (Arion).

Polyphaga

Polyphaga је највећи и најразноликији подред тврдокрилца. Обухвата 144 породице распоређене у 16 суперфамилија и приказује огромну разноликост специјализације и адаптације, са преко 300.000 описаних врста, или око 90% врста досад откривених тврдокрилца.

Главне карактеристике Polyphaga су да задња coxa (база ноге) не дијели прву и другу абдоминалну/вентралну плочу која је такође позната као стернита. Такође, није присутан ни неурални шав (испод проноталне заштите).

WoRMS

World Register of Marine Species (Светски регистар морских врста), скраћено WoRMS, онлајн је база података направљена с циљем пружања меродавних и свеобухватних спискова имена морских организама.

Ареал

Ареал (од лат. area — „област”) део је територије или акваторије у коме одређена популација/врста врши животне процесе. Облик и величина ареала су резултат како интеракције еколошких фактора са популацијом/врстом, тако и њеном филогенетском историјом.

Границе ареала су у ствари границе распрострањености. Ареал појединих биљних врста је последица више фактора:

историјског развоја врсте

специфичних особина њеног распростирања

њене екологије

генетике.По облику ареал може бити:

компактан

дисјунктан

тракастАреале проучава биолошка дисциплина хорологија.

Биномна номенклатура

Биномна (бинарна) номенклатура је начин именовања врста у биологији, који је зачео Карл Лине, објављивањем свог дела Species Plantarum 1753. Бинарна номенклатура (двојни назив врсте) је формални систем именовања, према коме се свакој врсти додељује назив који се састоји од два дела. При именовању поштују се правила латинске граматике, иако могу бити коришћене речи које не потичу из латинског језика. За ове називе користе се изрази научни назив и мање формално латински назив. Први део имена означава род коме врста припада, а други део врсту. На пример људи припадају роду Homo, а у оквиру овог рода припадају врсти Homo sapiens (где Homo означава род, а sapiens врсту). Вероватно најпознатији научни назив је Tyrannosaurus rex.

Виши сисари

Виши сисари (Eutheria; сисари са постељицом) су подразред сисара. Остали подразреди су прасисари (Protheria) и торбари (Metatheria).

С нестанком диносауруса крајем креде отворио се нови животни простор за до тада релативно мале сисаре. Две групе сисара које су до тада постојале, развиле су свака велики број нових врста, торбари у Јужној Америци и Аустралији, а виши сисари на другим континентима.

Данас виши сисари својим бројем врста и индивидуа доминирају кичмењацима на свим континентима осим Аустралије и Антарктика.

Појам „виши сисари“ одабран је, како би се обележила еволуцијска надмоћ и разноврсност врста насупрот другим подразредима. У данашње време се сматра проблематичним представљање једне животињске групе „надређеном“ некој другој групи. Преживљавање неке групе животиња зависи од њихове животне средине као и од фактора случаја. Међутим, тај се појам одржао.

Виши сисари се деле у четири до пет надреда:

Xenarthra: Ту се убрајају мравоједи (Pilosa) и армадило (Cingulata). Развили су се, веројатно, у Јужној Америци.Laurasiatheria: То је велика група сисара која обухвата редове инсективора (Insectivora), шишмиша (Chiroptera), љускаваца (Pholidota), звери (Carnivora), копитара (Perissodactyla), папкара (Artiodactyla) и китова (Cetacea). Сви они су се веројатно развили на некадашњем континенту Лауразији.Afrotheria: То је мања група на први поглед врло различитих животиња. Tubulidentata, Macroscelidea, дамани (Hyracoidea), сирене (Sirenia), слонови (Proboscidea), Tenrecomorpha, Tenrecidae и златна кртица (Chrysocloridae) спадају у ову групу. Добили су име према афричком подручју с којег потичу.Euarchontoglires: Ова последња група обухвата две подгрупе:Euarchonta, у коју спадају кожнокрилци (Dermoptera), Scandentia и примати (Primates).

Glires обухвата глодаре (Rodentia) и двозупце (Lagomorpha).

Врста (биологија)

У биологији, врста (лат. species) је основна јединица биолошке разноврсности. У научној класификацији, врсти се даје двојно латинско име: род (genus) се ставља први, након чега следи посебан епитет. На пример, људи припадају роду Homo и врсти Homo sapiens; према томе, име врсте је сасвим биномијално, тј. „двоименој“ дакле оно се не састоји само од другог израза (посебног епитета). Двоимени (биномијални), као и већину других чисто формалних аспеката биолошких кодова номенклатуре, формализовао је током 1700-их Карл Лине, тако да се они сада зову „Линеов систем“. У то време, за врсте се сматрало да представљају независне стваралачке чинове Бога, па су према томе узимане као објективно стварне и непроменљиве.

Након појављивања теорије еволуције, схватање врста је прошло кроз огромне промене у биологији, мада је сагласност о дефиницији речи тек требало донети. Најцитиранију дефиницију „врсте“ по први пут је сковао Ернст Мајр. Према тој дефиницији, названој појам биолошких врста или појам изолације врста, врсте су „групе стварних или могућих природних размножавања унутар популација које су репродуктивно изоловане од других таквих група." Међутим, многа друга схватања врсте су такође коришћена.

Глодари

Глодари (лат. Rodentia) су највећи ред сисара, која је карактерисана једним паром непрекидно растућих секутића у горњој и доњој вилици. Ова група броји око 2.270 врста, што чини око 42% свих врста сисара. Живе широм света у разноврсним животним условима. У огромним бројевима су присутни на свим континентима, изузев Антарктика. Њихова величина варира од 6 cm дужине и 7 g масе (афрички патуљасти миш) до 130 cm дужине и 45 kg масе (капибара), али је већина врста релативно мала, дужине између 8 и 35 cm.

Врсте могу да буду арбореалне, фосоријалне (ријуће), или семиакватичне. Неки од добро познатих глодара су мишеви, пацови, веверице, преријски пси, бодљикави прасићи, даброви, морски прасићи, хрчци, Gerbillinae и капибари. Друге животиње као што су кунићи, зечеви, и пикови, чији секутићи исто тако константно расту, су се некад сматрали глодарима, али се у данашње време сматрају засебним редом, Lagomorpha. Без обзира на то, Rodentia и Lagomorpha су сестрињске групе, које имају најближег древног заједничког претка и формирају кладус Glires.

Већина глодара су мале животиње са робусним телом, кратким удовима и дугим репом. Они користе своје оштре секутиће да глођу храну, ископавају јазбине, и за самоодбрану. Већина глодара једе семење или други биљни материјал, док неки од њих имају разноврснију исхрану. Они имају тенденцију да буду друштвене животиње и многе врсте живе у друштвима са комплексним видовима међусобне комуникације. Парење између глодара може да варира од моногамије, до полигиније, до промискуитета. Многи имају легла са неразвијеним младунцима, док су младунци других предруштвени (релативно добро развијени) при рођењу.

Глодарски фосилни рекорди датирају из Палеоцена на суперконтиненту Лауразија. Разноврсност глодара је знатно порасла током Еоцена, с њиховим ширењем по континентима, понекад чак и прелазећи океане. Глодари су досегли Јужну Америку и Мадагаскар из Африке, и они су једини копнени плацентални сисари који су доспели до и колонизовали Аустралију.

Глодари су кориштени као храна, за израду одела, као кућни љубимци, и као лабораторијске животиње у истраживањима. Неке врсте, а посебно смеђи пацов, црни пацов, и кућни миш, су озбиљне штеточине, које једу и упропаштавају ускладиштену храну, и шире болести. Случајно уведене врсте глодара се често сматрају инвазивним, и изазвале су изумирање бројних других врста, као што су острвске птице, претходно изоловане од копнених предатора.

Гмизавци

Гмизавци (лат. Reptilia — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су тетраподна животињска класа која се састоји од корњача, крокодила, змија, водених гуштера, гуштера, туатара, и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских редова, историјски комбиновианих са модерним водоземцима, се назива херпетологија.

Пошто су неки рептили сроднији са птицама него са другима рептилима (нпр., крокодили су сроднији са птицама него са гуштерима), традиционалне групе „рептила” које су горе наведене не сачињавају монофилетску групу (или кладу). Из тог разлога, многи модерни научници преферирају да уврсте и птице као део рептила, чиме Reptilia постаје монофилетска класа.Најранији познати проторептили су се појавили пре око 312 милиона година током карбонског периода, тако што су еволуирали из напредних рептилиоморфних тетрапода који су почели да се у све већој мери адаптирају на живот на сувом тлу. Неки рани примери обухватају гуштерима сличне Hylonomus и Casineria. Осим садашњих рептила, постојало је мноштво различитх група које су сад изумрле, део којих је изумро услед масовних изумирања. Посебно је значајно кредно-терцијарно изумирање услед кога су нестали птеросаури, плесиосаури, Ornithischia, и сауроподи, као и многе тероподне врсте, укључујући трудонтиде, дромеосауриде, тираносауриде, и абелисауриде, заједно са многим припадницима кладе Crocodyliformes, и реда љускаша (нпр. мосасаури).

Модерни неавијански рептили насељавају све континенте изузев Антарктика. (Ако се птице класификују као рептили, онда су сви континенти насељени рептилима.) Неколико постојећих подгрупа је препознато: корњаче (Testudines и Testudinidae), око 400 врста; Rhynchocephalia (туатара са Новог Зеланда), 1 врста; Squamata (гуштери, змије, и Amphisbaenia), преко 9.600 врста; Crocodilia (крокодили, гавијали, кајмани, и алигатори), 25 врста; и Aves (птице), 10.000 врста.Рептили су тетраподни кичмењаци, створења која било имају четири уда или су, попут змија, проистекли из предака са четири уда. За разлику од водоземаца, рептили немају акватични ступањ ларве. Већина рептила носи јаја, мада је неколико врста Squamata вивипарна, као што су биле и неке од изумрлих акватичних клада — фетус се развије унутар мајке, у постељици уместо у кори јајета. Код амниота, јаја су окружена мембранама ради заштитие и транспорта. Постојање мембране омогућава репродукцију на копну. Многе вивипарне врсте хране своје фетусе путем разних форми постељица, које су аналогне оним код сисара. Неке врсте се иницијално старају о својим младунцима. Изумрли рептили су у опсегу величина од малог гека, Sphaerodactylus ariasae, који може да нарасте до 17 mm (0,7 in), до естуарских крокодила, Crocodylus porosus, који могу да досегну дужину од 6 m и тежину од преко 1000 kg.

Животиње

Животиње су велика група вишећелијских, еукариотских, хетеротрофних организама, која се у биологији класификује као царство Animalia. Животиње гутају храну и варе је унутар тела. Највећи број животиња су покретни организми. Уврштени су у домен Eukariota.Аристотел је први класификовао целокупан живи свет на животиње и биљке. Оваква оригинална подела се дуго задржала у науци, али се услед нагомилавања нових информација и чињеница током последњих векова и подела организама усложнила. Савремена класификација организама прати постојање хијерархије група (таксономске категорије), где је царство животиња међу најопштијима. Број царстава јако варира у схватањима различитих аутора, најчешће се помиње број 5 (Whittaker), или, много реалнији број, од око 100.

Када се говори о животињском свету често се користи реч фауна.

Зглавкари

Зглавкари или артроподи (лат. Arthropoda, од грчког ἄρθρον arthron, „зглоб” и πούς pous, „нога”) су бескичмењачке животиње које имају егзоскелетон (спољашњи скелетон), сегментирано тело, и парне зглобне ексремитете. Зглавкари су добили назив по томе што имају ноге састављене од чланака (сегмента) који су међусобно зглавкасто (зглобно и покретно) повезане, и направљене од хитина, често минерализоване калцијум карбонатом. Основна одлика зглавкара је хетерономна сегментација тела. За разлику од сегментације анелида, код којих су сви сегменти међусобно једнаки, код зглавкара се сегменти јасно морфолошки разликују. Телесни сегменти се групишу у два или три телесна региона. Поред сегментације тела они имају сегментисане и екстремитете (ноге).

Артроподи формирају раздео Euarthropoda, који обухвата инсекте, арахниде, стоноге, и ракове. Првобитно је било предложено да се термин Arthropoda односи на предложену групу Euarthropoda и раздео Onychophora. Зглавкари су најобимнија и најразноврснија група животиња. Скоро три четвртине свих познатих врста припада овој групи животиња. Постоји више од милион описаних врста, што је око 80% свих описаних постојећих животињских врста, неке од којих су за разлику од већине других животиња веома успешно прилагођене сувим окружењима. Зглавкари насељавају сва животна станишта: морску, слатководна и копнена станишта и ваздух.

Артроподи покривају опсег телесних величина од микроскопских ракова Stygotantulus до јапанског пауколиког рака. Артроподна примарна унутрашња шупљина је хемокоел, у којој су смештени њихови унутрашњи органи, и кроз који њихова хемолимфа – течност аналогна крви – циркулише. Они имају отворене циркулаторне системе. Попут њихове спољашњости, унутрашњи органи артропода су генерално изграђени од понављајућих сегмената. Њихов нервни систем наликује на мердевине, са упареним трбушним нервним влакнима која пролазе кроз све сегменте и формирају упарене ганглије у сваком сегменту.

Њихове главе су формиране фузијом различитог броја сегмената, а њихови мозгови су формирани фузијом ганглија тих сегмената и окружени су једњаком. Респираторни и екскреторни системи артропода варирају, и зависе у истој мери од њиховог животног окружења, као и од потколена коме припадају.

Њихов вид се базира на разним комбинацијама фацетованих очију и пигментних јама, оцела: код већине врста оцеле једино могу да детектују смер из кога светло долази, а фосетиране очи су главни извор информација. Главне очи паука су оцеле које могу да формиају слике, и у неколико случајева се могу окретати да би се пратио плен. Артроподи исто тако имају широк опсег хемијских и механичких сензора, углавном базираних на модификацијама многих сета (чекиња) које пролазе кроз њихове кутикуле. Артроподни методи репродукције и развоја су разноврсни. Све копнене врсте користе унутрашњу оплодњу, али до тога често долази путем индиректног трансфера сперме путем једног телесног додатка или земљишта, пре неко путем директног убризгавања.

Водене врсте користе било унутрашљу или спољашњу оплодњу. Скоро сви артроподи легу јаја, док скорпије рађају живе младе, након што су се јаја излегла унутар мајке. Младунци артропода варирају од минијатурних одраслих, до ларви и гусеница којима недостају зглобасти удови и који коначно подлежу тоталној метаморфози да би попримили одраслу форму. Ниво материнске бриге за подмадак варира од непостојећег до дуготрајне бриге коју пружају шкорпије.

Еволуционо наслеђе артропода датира из камбријумског периода. Ова група се генерално сматра монофилетичком, и мноштво анализа подржава груписање артропода са Cycloneuralia (или њиховим конститутивним кладусима) у надраздео Ecdysozoa. Свеукупно гледано, међутим, базални односи Metazoa још увек нису у довољној мери разрешени. Слично томе, везе између разних артроподних група се још увек предмет активних дебата.

Артроподи доприносе људском снабдевању храном директно као храна, и што је важније индиректно као опрашивачи усева. Познато је да неке врсте преносе озбиљне болести код људи, стоке, и усева.

Инсекти

Инсекти (лат. Insecta) су најмногобројнија класа животиња. Врло су разнолики по облику и начину живота; већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека (бува, стеница) и домаћих животиња (обад, голубачка мушица). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке (тифус, маларија, спаваћа болест). Многи су корисни као паразити и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.

Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 скакаваца, 170.000 лептира, 120.000 мушица, 82.000 hemiptera, 350.000 буба, и 110.000 врста мрава и пчела. Наука о инсектима се зове ентомологија.

Класификација водоземаца

Класа водоземаца - Amphibia подељена ја на три поткласе:

1. поткласа лисамфибија (Lissamphibia)2. поткласа лабиринтодонција (Labyrinthodontia)3. поткласа лептоспондили (Leptospondyli)Поткласе лабиринтодонција и лептоспондили обухватају само фосилне организме и често се означавају заједничким називом стегоцефалија.

Мекушци

Мекушци (Mollusca) су водене, ређе копнене животиње, са меким [лат. mollis = мекан] телом и љуштуром која га штити. Свака класа мекушаца има посебан план грађе, али све класе имају заједничке следеће особине:

Мекушци су раздео животиња с великим бројем врста и облика из групе бескичмењака које се дели на девет класа, од којих је осам постојећих и један изумрли разред. Тело им је меко, несегментисано. На темељу савремених истраживања ДНК, данас се мекушци и неке друге групе животиња сврставају у натколено Lophotrochozoa. Данас на земљи живи око 50.000 врста мекушаца, а у фосилном облику познати су још из раздобља прекамбријума. Наука која се бави мекушцима зове се малакологија (или малакозоологија).

Осим поларних регија и планина, мекушци настањују сва подручја на земљи. Већина живи у морима, готово све групе живе маритимно. Неке врсте шкољкаша могу се наћи и у слаткој води, а мањим делом чак и у влажној земљи (Pisidium spec.). Но највећа група мекушаца, пужеви, насељују сва остала подручја.

Шкољкаши су искључиво водени мекушци. Обухваћају око 15.000 врста, од којих већина живи у мору. Тело је оклопљено са две љуштуре (десном и левом). Немају главу и слабо су покретљиви. Могу бити велики од неколико mm до 1 m. Најпознатије слатководне врсте су барска и речна, а од морских: каменице, дагње, бисерне шкољке итд. Значајне су групе мекушаца те се користе у људској исхрани.

Пужеви су мекушци којих има их око 85.000 врста. Они имају чврсту кречњачку љуштуру. Сви копнени пужеви су хермафродити. Неке слатководне врсте коте живе младе. Користе се у људској исхрани. Пужеви голаћи наносе штету пољупривреди, а двобочна симетрија је знатно измјењена. Самооплодња је присутна само код неких пужева голаћа.

Главоношци су искључиво морски мекушци, тело им је симетрично, разликују се глава и труп а стопало је редуцирано. Глава је јасно одвојена од трупа. Напред се налазе уста. Према броју пипака подељени су на осмокраке (са 8 једнаких пипака) и десетокраке (са 8 једнаких и 2 велика крака). Веома су покретљиве животоње. У морима живи око 700 врста а најпознатије су сипе, хоботнице и лигње од којих неке нарасту и до 20 m укупне дужине. Главоношци имају истакнут економски значај.

Хитони су мала група морских мекушаца који се одликују неким од најпримитивнијих особина мекушаца. Углавном су распрострањени у топлим морима. Међу њима је најпознатији обични хитон. Немају економског значаја.

Праве кошљорибе

Праве кошљорибе (Teleostei) су рибе са потпуно окошталим скелетом изграђеним од коштаних пршљенова на које се надовезују парна ребра. Пошто су филогенетски најмлађа група међу рибама оне се сада налазе у добу напредовања и процвата. Припада им највећи број данашњих риба, око 97% или око 20.000 врста

Тело им је покривено крљуштима које належу један на другу као црепови на крову. Само код појединих у кожи нема крљушти, као нпр. код сомова и јегуљи. Разликују се два типа крљушти:

циклоидне, које су у виду плочица са глатком задњом ивицом

ктеноидне, такође, у виду плочица, али са назубљеном задњом ивицом.Показују велику разноврсност како у начину живота тако и грађе. Живе и у слатким и у сланим водама, а величина им се креће од малених, од 1 cm па до оних дужине 4-5 m, као што је нпр. туна.

Дишу помоћу шкрга, а многе имају способност удисања атмосферског ваздуха. Шкржни апарат се састоји од четири шкрге смешетене у заједничкој шкржној дупљи и покривене коштаним поклопцем. За удисање атмосферског ваздуха служе им нарочита проширења у шкржним дупљама која су богато снабдевена мрежом крвних судова.

Оплођење је код највећег броја врста спољашње, мада је код мањег броја присутно и унутрашње оплођење. Полажу велики број јаја, а развиће је код највећег броја врста директно. Неке врсте, као нпр. јегуља, у току развића доживљавају преображај, док друге прелазе у време мреста огромне раздаљине чак и до неколико хиљада километара (јегуље, лососи) савлађујући при томе све препреке (слапове, брзаке и др.).

Привремени регистар морских и не-морских врста

Привремени регистар морских и не-морских врста је таксономска база података која садржи научна имена рода, врста и виших рангова многих биљака, животиња и других краљевстава, како живих тако и изумрлих, са стандардизованом таксономском хијерархијом, која је повезана са машински читљивим информацијама о станишту (нпр. морски/не-морски) и постојећи/ фосилни статус за већину уноса. База података тежи да пружи потпуну покривеност прихваћених имена рода у свим краљевствима, са подскупом имена врста укључених са нижим приоритетом. Од децембра 2018. године, број имена на свим ранговима које је ИРМНГ пријавио у базу података је 2.299.581, од којих је 361.728 било пописано као прихваћени род, са још 127.357 неприхваћених имена рода у марту 2018. Подаци потичу из низа (често специфичних за домен) штампаних, онлајн и база података, и реорганизовани су у заједничку структуру података како би подржали различите онлајн упите, генерисање појединачних страница таксона и снабдевање масовним подацима у друге пројекте информатике биодиверзитета. Садржај ИРМНГ-а може се претраживати и слободно приказивати преко веба, а могуће је и преузимање података до таксономског ранга рода, на одређени датум и ти подаци доступни су у Дарвин Кор Архивском (DwC-A) формату. Подаци укључују хомониме (са својим ауторитетима), укључујући и доступне (ваљано објављене) и одабрана недоступна имена. ИРМНГ је покренут 2006. године од стране Океанског Биогеографског Информационог Система (ОБИС) Аустралије на ЦСИРО Морско и Атмосферско Истраживање, и од тада је домаћин Фландерс Марски Институт (ВЛИЗ) од 2016. године. ВЛИЗ је такође домаћин Светског регистра морских врста (WoRMS), који користи исту инфраструктуру.Садржај ИРМНГ-а се користи у неколико глобалних пројеката информатике о биолошкој разноликости, укључујући Open Tree of Life , Глобални информативни фонд за биодиверзитет (ГБИФ), и Енциклопедију живота (ЕОЛ), поред других укључујући Атлас Живе Аустралије Глобална Архитектура Имена (ГНА) Глобални Разуђивач Имена. Од 2018. године, подаци ИРМНГ-а се такође користе за попуњавање таксономске хијерархије и дају генеричка имена за низ таксона у областима протиста (краљевства Протозоа и Chromista) и биљних алги (Charophytа, Chlorophytа, Glaucophytа и Црвених алги) у каталогу живота . ИРМНГ је иницирао и дизајнирао Тони Рес. За свој рад на овом и другим пројектима ГБИФ му је доделио награду Ебе Нилсон 2014. године. У цитату је писало, између осталог:

Конкретно, ИРМНГ је био средство од огромног значаја за ГБИФ и друге у снабдијевању већином детаља за глобалну таксономску класификацију свих живих бића и података о својствима високе таксономске вриједности у облику који се лако може поново користити у валидацији података и побољшању доступности инфомација о врстама.

ИРМНГ сада води и управља Рес, уз помоћ ВЛИЗ тима.

Птице летачице

Птице летачице (лат. Neognathae) су инфракласа птица која заједно са птицама тркачицама, чини поткласу савремене птице (лат. Neornithes). Постоји око 10.000 врста птица летачица које су подељене на два кладуса Galloanserae и Neoaves.

Неке од врста из инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) су нелетачи, као што су какапо, кагу или врсте из реда пингвини. Највећа птица летачица је андски кондор, птица из породице америчких стрвинара. Дуга је и до 1,30 метара, а распон крила може бити чак до 3,20 метара.

Статус угрожености

Статус угрожености одређене врсте се користи као показивач могућности да та врста постане изумрла у скорој или даљој будућности. При процјењивању статуса угрожености одређене врсте (или нижег таксона) разматрају се многи чиниоци: поред простог пребројавања преосталих јединки, разматра се и тренд смањења или повећања величине популација те врсте, препознате пријетње, успјешност при размножавању, природна средина и друго.

Чељустоусте

Чељустоусте (лат. Gnathostomata) су кичмењаци са вилицом. У чељустоусте кичмењаке спада око 60.000 врста, што чини 99% свих постојећих кичмењака. Поред супротне вилице, чељоусти такође имају зубе, паран број удова, и хоризонталан полукружни канал унутрашњег уха, заједно са физиолошким и ћелијским анатомским карактеристикама као што су мијелински слој неурона. Још једна од карактеристика је адаптивни имуни систем који користи В(Д)Ј рекомбинације за стварање антигена предела, а не генетске рекомбинације у променљивом гену лимфоцита рецептора.Сада се претпоставља да чељустоусти кичмењаци потичу од предака, који су већ имали оба пара карличних и трбушних пераја. Поред тога, код неких врста класе оклопне рибе (Placodermi) је такође постојао трећи пар удова, који је код мужјака модификован за размножавање и базалне плоче код женки, образац који није виђен код других група кичмењака.Остеостраци се сматрају сестринском групом чељустоустих кичмењака.Верује се да је вилица еволуирала од предњих шкржних лукова, који су стекли нову улогу да пумпају воду кроз шкрге отварањем и затварањем уста ефикасније – механизам усне пумпе. Уста су онда могла да расту више и шире што је омогућило хватање већег плена. Овај механизам отварања и затварања би током времена постајао јачи и чвршћи и претворио се у праву вилицу.

Нова истраживања показују да је једна грана (род Entelognathus) класе оклопне рибе (Placodermi) највероватније предак савремених чељустоустих кичмењака (рушљориба и кошљориба).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.