Врла

Врла је река на југоистоку Србије, у Пчињском округу, десна притока Јужне Мораве. Извори joj се налазе на планинама Варденику и Чемернику.

У подножју, у клисури између Варденика и Чемерника, саграђене су четири хидроелектране (Врла I-IV), које користе воду Власинског језера за покретање турбина. Врла I се налази испод земље, у унутрашњости Чемерника, а Врла IV у насељу Сува Морава, изнад Владичиног Хана. Пројектанти тог енергетског система су Милан Нешић и Душан Петковић. Пројект је израђен 1949. године.

Река Врла протиче кроз Сурдулицу и улива се у Јужну Мораву у Владичином Хану. Због близине својих извора Власини и Власинском језеру урачунава се често у Хидроенергетски систем Власина.

У турским пописима у 16. веку на Врли се помиње насеље Врла Река са околним рудницима гвожћа, вигњиштем и самоковом за прераду и топљење руде.

Врла
Река Врла у Сурдулици - Vrla River in Surdulica
Река Врла протиче уређеним коритом кроз Сурдулицу
Опште информације
СливЦрноморски
Водоток
УшћеЈужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е Србија

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Бесна Кобила

Бесна Кобила је планина у југоисточној Србији, на развођу слива Јужне Мораве и слива Струме. Припада планинама Родопског система. Највиши врх јој је 1.922 m., а остали високи врхови су Шупљи пад (1.862), Мусул (1.777), Мечит (1.587), Бела Вода и Модрика. Гребеном ове планине простирала се српско-бугарска граница у периоду између 1878. и 1919. године.

Видиковац Врла рипа

Видиковац Врла рипа се налази на око 2,5km источно од центра Калуђерских бара, на макадамском путу ка Солотуши, на планини Тари, у оквиру НП Тара.

Врла рипа је издужена и уска стена на 955 м.н.в., без заштитне ограде и другог мобилијара. Спада у најпосећеније видиковце са којих се посматрају Јасиковице и остаци Солотника, средњевековне тврђаве из 15. века.

Владичин Хан

Владичин Хан је градско насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 8030 становника. Овај градић има добар положај јер је на прометном путном правцу од Београда и Ниша преко Скопља до Солуна. Владичин Хан припада групи општина у долини Јужне Мораве, и обухвата 51 насеље.

Власина (висораван)

Власина је висораван на југоистоку Србије, близу границе са Бугарском.

Смештена је између планинских венаца Чемерника, на западу, и Плане (Грамаде) и Колуничког Рида, на истоку. Представља плитко удубљење издуженог облика, које је прилично заравњено флувијалном ерозијом реке Власине и њених притока у изворишном делу, те се као површ, на надморској висини 1160 – 1.460 m, може означити власинском висоравни. Пружа се у дужини (север – југ) 14 km, док је у ширини (исток – запад) пет до седам километара, на северу (Полом – Дојчиновци), односно три до четири километра на југу (извориште Власине – Шундина река).

Оивичавају је планине родопског система широких и заобљених врхова: Велики Чемерник 1.638 m, Кула 1.621 m, Вртоп 1.721 m, Колунички рид 1.598 m, Плоча 1.705 m и Панџин гроб 1.664 m. Поред равни где је некад била тресава Власинско блато, висораван чине и узвишења различитих облика и висине која су део планиских коса и хридова који се спуштају према реци Власини. На њима су се у венцу начичкали власинска села и засеоци.

Врањска котлина

Врањска котлина је прво проширење у оквиру композитне долине Јужне Мораве. Простире се од Бујановца до Владичиног Хана на дужини од 30 километара. Прешевска повија на 460 метара надморске висине, раздваја ову котлину од суседне Кумановске на југу. Ширина Врањске котлине је око шест километара и обод јој је изграђен од старијих стена, док је дно прекривено неогеним седиментима. Име је добила по граду Врању које је смештено у самој котлини. Наставља се на Грделичку клисуру.

Врла (вишезначна одредница)

Врла се може односити на:

Врла (река), река у југоисточној Србији, десна притока Јужне Мораве.

Врла Река, старо дербенско и рударско насеље у долини реке Врле.

Врла (I - IV), хидроелектране у оквиру Хидроенергетског система „Власина“.

Врла Река

Врла Река је насеље које се некад налазило у долини реке Врле. Забележено је у турским пописима Врањског кадилука у 16. веку као дербенско и рударско место. Јован Трифуновски сматра да је највероватније било на „потесу између Алакинца и Биновца, западно од Сурдулице“. Забележено је да је 1519. Врла Река имала 19 породица, 1528. - 30 породица, а 1570. 25 породица, 25 неожењених који су плаћали порез и две удовице. По попису из 1570. године помиње се један вигањ и један самоков у месту Врла Река. Цела долина реке Врле је била пуна рударских копова, а њена вода се користила за испирање руде и покретањсе самокова. Постоји запис по коме је од данашње Сурдулице па до Власине било велико насеље. Но, са престанком рударства у овом крају, средином 19. века, и с одласком Турака 1878. године, престало је и рударење, а село Врла Река се раселило.

Електропривреда Србије

Електропривреда Србије (скраћено ЕПС) је највећа енергетска компанија у Србији.

Инсталисана снага капацитета за производњу електричне енергије је 7.326 MW од којих је 4.032 MW у термоелектранама, 336 MW у термоелектранама-топланама на природни гас и течна горива и 2.958 MW у хидроелектранама.ЕПС је такође највећи произвођач лигнита у Србији који управља рударским басенима Колубара и Костолац и производи 37 милиона тона лигнита годишње.

Масуричко поље

Масуричко или Сурдуличко поље представља проширење које формира река Врла на изласку из планинског масива Варденика. Дужина поља у правцу северозапад-југоисток износи око 4 km, а ширина у правцу североисток-југозапад износи око 2,5 km. У овом пољу Врла са десне стране прима од већих притока Романовску и Масуричку реку.

Општина Владичин Хан

Општина Владичин Хан је општина на југу Србије, простире се на јужном излазу из Грделичке клисуре, на северним обронцима Врањске котлине, а на ушћу Врле и Калиманке у Јужну Мораву. Административно припада Пчињском округу чије је седиште у Врању. Административно је подељена на 51 месну заједницу.

Западно од Хана уздижу се обронци падине планине Кукавица, чији су највиши врхови Влајна (1.442), Боровик (1.244), Спасова чука (1.162) и Миљков врх (1.025). Највећа река је Јужна Морава, у коју се уливају Врла, Топило, Дулан и Калиманка. Шуме покривају 40 % површине општине простора, док у структури пољопривредног земљишта доминирају оранице и воћњаци.

Општинско седиште Владичин Хан има око 11 хиљада становника и лежи на надморској висини од 328 метара.

Општина Сурдулица

Општина Сурдулица је општина у Пчињском округу на југоистоку Србије. По подацима из 2011. општина је имала 20.319 становника. Седиште општине је у граду Сурдулица (10.888 становника).

Романовска река

Романовска река је река која извире на планини Варденик, на подручју села Горње Романовце у Србији. Дугачка је око 20 km.

Сурдулица

Сурдулица је градско насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 10.888 становника.

Сурдулица датира још од 1530. године. Турци су у њој живели до 1888. године. Налази се на надморској висини од 475 метара. Смештена је у котлини окружена планинама: Чемерник, Варденик и Кукавица. Пут који вијуга између планина Чемерник и Варденик стиже се на Власинско језеро које је на надморској висини од 1230 метара. Кроз Сурдулицу протичу две реке и то Врла и Романовска река.

Хидроелектране у Србији

Хидроелектране у Србији производе годишње око 9.180 GWh (2011. година), што је око 25,5% укупне годишње производње електричне енергије. Њихова инсталисана снага износи 2831 MW, што је 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потенцијала за производњу струје. Производња варира од хидролошке ситуације и у 2011. години је била мања 26,4 % него претходне године.

Хидроенергетски систем Власина

Хидроенергетски систем „Власина“ чине акумулације Власинско језеро и Лисина, са системом канала и тунела, којима се доводи вода у Власинско језеро, и четири хидроцентрале "Врла (I - IV)“. Власинска брана је подигнута у теснацу на излазу реке Власине из Власинског блата, три километра од њеног извора. Грађена је од 1946, a завршена 1949. године, језеро се пунило од 9. априла 1949. године до 1954. Висина бране је 34,43 m (од тога изнад терена 25,7 m), дужина у темељу 239 m, а у круни 139,28 m, док је ширина 5,5 m у круни.

Канали којима притиче вода са околних река и потока, сливова Власине и Лисине, дугачки су укупно 60,3 km. Канал "Чемерник", који захвата воду са Чемерчице и кроз тунел је доводи до бране, дуг је 14,8 km, канал који доводи воду реке Стрвне, испод Плане, 16 km, онај са Јерме 7,5 km и са Божице 22 km. Каналом „Стрвна“ годишње дотиче око 10 милиона кубних метара воде, Каналом „Чемерник“ око осам милона кубика воде, каналом „Јерма“ три милиона кубика и каналом „Божица“ око 15 милиона кубика воде. Поред тунела „Чемерник“ (1 km), ту су и три тунела којима притиче вода са Божице, односно Лисине (укупно 3,5 km).

Акумулација "Лисина" изграђена је у околини Божице, из ње се помоћу две пумпе, капацитета 15 кубика воде у секунди, избацује вода на висину од 340 m изнад Власинског језера, одакле се системом одводних канала доводи у канал „Божица“, а одатле у језеро. Из „Лисине“ се годишње у Власинско језеро пребаци 74,7 милиона кубика воде.

Језеро је на надморској висини 1.210 m, дужине је девет km, максималне ширине 3,5 km, највеће дубине 30 m, површина му је 16,5 m², а запремина воде 165.000.000 m³. Према надморској висини, језеро се убраја у највише акумулације на Балкану. При највишем водостају, ниво језера достиже коту 1213,8 m надморске висине. Иначе, средњи годишњи водостај нивоа језера је 1204 m надморске висине.

Вода из Власинског језера са водостана, са захвата ХЕ „Врла I", иде тунелом дугим 2.144 m под притиском и покреће турбине. Притисак се регулше затварачима. „Врла I" је грађена у време Информбироа и зато је смештена у нутрини Чемерника, њене турбине је произвео „Раде Кончар“ у Загребу.

Хидроелектране „Врла (I - IV)" су максималне инсталисане снаге 127 MW. Распоређене су у низу, тако да вода из једне продужава за покретање турбина друге. „Врла I" је испод земље, док су „Врла II" и „Врла III" у долини Врле реке, а „Врла IV" је на Сувој Морави, код Владичиног Хана.

Химна Бурундија

Државна химна Бурундија носи назив „Наш Бурунди” (кирун. Burundi bwacu; франц. Burundi aimé). Саставила ју је на језику Кирунди група аутора, предвођена католичким свештеником Жан-Батистом Нтахокајом, а музику је компоновао Марк Баренгајабо. Усвојена је након проглашења независности 1962. године.

Чемерник

Чемерник је планина у југоисточној Србији, на десној страни Јужне Мораве, према Грделичкој клисури. Припада планинама средње висине. Навиши врх је Велики Чемерник 1.638 m. Има облик била које се пружа меридијански и на западној страни је дубоко засечено облуком Мутнице, која се у доњем току зове Џепска река.

Састављен је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Било је оголићено, а падине су делом под шумом. У источном подножју су највећа насеља Власина Рид и Црна Трава, а на западном Млачиште, Мачкатица, Мањак и Љутеж.

Поред Великог Чемерника, његови врхови су: Кула (1.622 m), Мали Чемерник (1.596 m), Острозуб (1.546 m) и Павлова грамада (1.469 m) и сви су заобљеног типа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.