Временска зона

Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана. Постоје 24 часовне зоне зато што се Земља за 24 часа једанпут обрне око своје (замишљене) осе која спаја њен Северни и Јужни пол. Часовна зона је, у ствари, појас елиптичног облика, који се пружа од Северног до Јужног пола Земље. Свакој часовној зони припада по 15 степени географске дужине. Почетна (нулта) часовна зона налази се око почетног (нултог) меридијана. Назива се западноевропска часовна зона. Источно од ње је средњоевропска часовна зона, која се налази између 7°30` и 22°30` источне географска дужине (ИГД). Средишњи јој је меридијан 15°ИГД. Источно од ње је источноевропска часовна зона чији је средишњи меридијан 30°ИГД. Битно је ово: када се из дате часовне зоне пређе у суседну часовну зону, која се налази источно од ње, нужно је казаљку на сату померити један час напред (на пример, са 12ч на 13ч). И обрнуто, када се пређе у суседну часовну зону, која се налази западно од зоне у којој се налазимо, потребно је казаљку на сату померити један час уназад (на пример, са 12ч на 11ч).

Србија се скоро у целини налази у средњоевропској часовној зони. Врло мали део њене територије налази се у источноевропској часовној зони. Најисточнија гранична тачка Србије налази се код Сребрне Главе на Старој планини. ИГД те тачке је 23°00`43``. Међутим у целој Србији примењује се средњоевропско време. На крају треба додати да је Међународна конференција у Вашингтону 1884. године усвојила (прихватила) зонално време, односно поделу земље на 24 часовне зоне. Прихватила је и Гринички меридијан[1] као почетни (нулти) меридијан. Аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који је ту поделу осмислио и предложио 1878. годинме.

Standard time zones of the world
Стандардне часовне зоне (извор: ЦИА)

Историја

Некада су људи користили Сунчево време, па се доба дана разликовало од града до града. С напретком телекомуникација и ширењем жељезнице, расла је потреба за универзалним решењем. Временске су зоне деломично решиле проблем јер су због њих сви сатови у одређеној регији подешени на исто средње Сунчево време.

Због брзог пролажења тих мањих удаљености употреба месног времена у свакодневном животу стварала је велике проблеме јер би свако насеље имало своје властито време. Ради избегавања таквих ситуација, договорно је да се Земљина кугла подели на 24 временска појаса тако да сва места унутар једне зоне имају исто, тзв. појасно (зонско) време.[2] Договор о појасима постигнут је 1892. у Вашингтону.[3] Према договору суседни временски појаси ако су стандардни, временски се разликују за један сат, док нестандардни временски појасни разликују се пола сата.[4]

По договору појасно (зонско, стандардно, грађанско) време[4] вреди у једном временском појасу (зони) ширине 15°, а укупно их је 24. Први се појас налази око нултог (почетног) подневника. Матични крајеви земања бивше Југославије налазе се у појасу с подневником (меридијаном) географске дужине 15° у средини и та се зона означава као средњоеуропско време (СЕВ).[5]

Границе временских појаса (зона) по правилу леже на подневницима географске дужине који су вишекратници 15º, па разлика између суседних временских зона износи један сат. Ипак, понегдје је разлика и друкчија. Осим тога, као што се може видети на земљовиду у наставку, временске зоне могу имати прилично неправилне облике јер обично прате границе држава или других административних подручја.

Појасно време одређује се према месном времену средњег подневника. Он је референтна тачка временских појаса. Време западноевропског појаса (7,5º W – 7,5º E) одређује према месном времену подневника (меридијана) који пролази кроз Краљевску опсерваторију у Гриничу[6] у Лондону (нулти меридијан (географска дужина 0° 0' 0") и по њему се то нулто појасно (зонско) време (Координисано светско време, енгл. CoordinatedUniversal Time - UTC) зове Гриничко средње време, „средње време по Гриничу“ (енгл. Greenwich Mean Time, GMT) или универзално време (енгл. Universal Time, UT).[3] Стога и појасно време у првој (почетној) зони (појасу), коју располавља гринички подневник се назива светско (опште) време. Појасно време у појасу чији је средишњи подневник дужине 15° на исток назива се средњоевропско време.[4] Појасно (зонско, стандардно, грађанско) време је месно време средишњег стандардног подневника поједине временске зоне, на које је подељена површина Земље. Подела Земље изведена је тако да почиње од нултога подневника у Гриничу с по 7,5° источно и западно.[7]

Због економских разлога већина држава додатно ради захвате у рачунању времена, и своје време помичу унапријед или уназад у односу на припадајуће појасно време. Због тога границе међу појасима не прате целом дужином подневник, него државне границе. Мање државе одређују време по појасу у којој се налази већи део њихове територије или према појасу с којим су земље с којим су економски и политички повезане. Велике државе које се простиру у правцу запад - исток обухватају и неколико временских појаса, попут Русије, Канаде, САД, Аустралије и прилагодиле су их унутарњим управним границама. Постоје изузци код великих држава попут Кине, Индије и сличних које су све у истом временском појасу.[3]

Установе које покривају целу Еуропу као „основно вријеме“ користе средњоеуропско време (енг. CET), а средње време по Гриничу на пример користи ББЦ - као основно вријеме на које се односе сва друга времена.

Како су уведени временски појаси, увела се и датумска (надневачка) граница. Преласком преко те границе мења се надневак. Та црта углавном иде дуж 180. подневника (меридијана) и не иде кроз насељена подручја ради избјегавања проблема у функционирању друштва. Преласком те границе од истока према западу (супротно од смера ротације Земље), долази се у следећи дан по календару, а кад се прелази границу од запада према истоку, тада календарски понавља дан, односно два дана ће држати исти датум.[3]

УТЦ је службени израз, који представља компромис између „атомског“ и „астрономског“ приступа. Гринич има „основно време“ између 01:00 УТЦ задње недеље у октобру и 01:00 УТЦ задње недеље у марту. Остатак године Гринич има локално време УТЦ+1, што је британско летње време.

Време сваке локације даје се у односу на УТЦ. На пример:

  • Београд: УТЦ+1 (нпр. ако је 12:00 УТЦ, онда је 13:00 у Београду)
  • Мумбај: УТЦ+5.30 (нпр. ако је 13:00 УТЦ, онда је 18:30 у Мумбају)
  • Токио: УТЦ+9 (нпр. ако је 11:00 УТЦ, онда је 20:00 у Токију)
  • Лос Анђелес: УТЦ-8 (нпр. ако је 12:00 УТЦ, онда је 04:00 у Лос Анђелесу)
  • Њујорк: УТЦ-5 (нпр. ако је 11:00 УТЦ, онда је 06:00 у Њујорку)

Датум у временској зони такође зависи од УТЦ. На пример:

  • Београд: УТЦ+1 (нпр. ако је 23:30 УТЦ, понедељак, 15. марта, онда је у Београду 00:30, уторак, 16. марта)
  • Окланд: УТЦ+12 (нпр. ако је 21:00 УТЦ, среда, 30. јуна, онда је у Окланду 09:00, четвртак, 1. јула)
  • Њујорк: УТЦ-5 (нпр. ако је 02:00 УТЦ, уторак, онда је у Њујорку 21:00, понедјељак)
  • Буенос Ајрес: УТЦ-4 (нпр. ако је 03:00 УТЦ, субота, 23. јула, онда је у Буенос Ајресу 23:00, петак, 22. јула)
  • Хонолулу: УТЦ-10 (нпр. ако је 06:00 УТЦ, понедељак, 1. маја, онда је у Хонолулу 20:00, недеља, 30. априла)

Напомена: Израчунавање сати зависи и од тога да ли се користи летње време одређене зона. На пример. Нови Зеланд, који је иначе УТЦ+12, помиче врјеме за један сат због летњег времена тоеком лета на јужној хемисфери, па онда има локално време од УТЦ+13!

Временске зоне је осмислио Санфорд Флеминг због потребе железничких компанија да имају исто локално време између железничких станица. Временске су зоне први пут уведене 18. новембра 1883. године, кад су железнице САД-а и Канаде прве успоставиле временске зоне (четири стандардне континенталне временске зоне Северне Америке). Тако више није било збрке, јер су некад имали хиљаде локалних времена. Светско увођење временских зона наступило је следеће године.

УТЦ зоне широм света

World Time Zones Map
Мапа временских зона
Solar time vs standard time
Политичка мапа приказује како велики део света има раскорак између званичног и соларног времена.
UTC hue4map X world Robinson
УТЦ−12:00 ...
УТЦ−07:00
УТЦ−06:00 ...
УТЦ−01:00
УТЦ±00:00 ...
УТЦ+05:45
УТЦ+06:00 ...
УТЦ+11:30
УТЦ+12:00 ...
УТЦ+14:00
Океанија / Северна Америца / Антарктик Северна и Јужна Америка / Антарктик Европа / Африка / Азија / Антарктик Азија / Антарктик Азија / Океанија / Антарктик
Без ДСТ у лето ДСТ у лето Без ДСТ у лето ДСТ у лето Без ДСТ у лето ДСТ у лето Без ДСТ у лето ДСТ у лето Без ДСТ у лето ДСТ у лето
−12:00 −12:00
/−11:00
N: УС-
−06:00 −06:00
/−05:00
N: УС-, MX-
±00:00
ИС
±00:00
/+01:00
N: ГB, ИЕ, ПТ
+06:00
РУ-, КЗ--
+06:00
/+07:00
+12:00
КИ-, РУ-
+12:00
/+13:00
S: НЗ-
+06:30
ММ
+12:45 +12:45
/+13:45
S: НЗ
−11:00
УС-
−11:00
/−10:00
−05:00
BO, CO, PA, PE
−05:00
/−04:00
N: ЦА-, ЦУ, УС-
+01:00
ТН, ЦГ, ЦД-, ДЗ, НЕ, НГ
+01:00
/+02:00
N: АТ, БА, БЕ, ЦХ, ЦЗ, ДЕ, ДК, ЕС-, ФР, ХР, ХУ, ИТ, ЛИ, ЛУ, МК, НЛ, НО, ПЛ, СЕ, СИ, СК
С: НА
+07:00
РУ-, ВН, ЛА, ТХ, КХ, ИД-
+07:00
/+08:00
N: МН-
+13:00
КИ-
−10:00
УС-
−10:00
/−09:00
УС-
−04:00 −04:00
/−03:00
S: AQ-
+02:00
Африка: БИ, BW, ЦД-, ЕГ, LY, MW, МЗ, RW, ЗА, ЗМ, ZW
+02:00
/+03:00
N: ФинскаФИ, ЕЕ, ЛВ, ЛТ, УА, БГ, ГР, МД, РО
+08:00
ЦН, ХК, ИД, МY, РУ-, ПХ, СГ, TW,
+08:00
/+09:00
N: МН-
+14:00
КИ-
−03:30 −03:30
/−02:30
S: ЦА-
+08:30
КП
−09:00 −09:00
/−08:00
N: УС-
−03:00
AR
ЦЛ
−03:00
/−02:00
S: БР-
+03:00
Европа: BY, РУ-, ТР, Африка: КЕ, СД, СО, СС, ЕР, Азија: IQ, СА
+03:00
/+04:00
+09:00
РУ-, ЈП, КР, ID-
+09:00
/+10:00
+03:30 +03:30
/+04:30
ИР
+09:30 +09:30
/+10:30
АУ-
−08:00 −08:00
/−07:00
N: ЦА-, УС-, MX-
−02:00
БР-
−02:00
/−01:00
+04:00
РУ-, ГЕ
+04:00
/+05:00
+10:00
RU-
+10:00
/+11:00
+04:30
АФ
−07:00
УС-, MX-
−07:00
/−06:00
N: ЦА-, УС-, MX-
−01:00 −01:00
/±00:00
+05:00
КЗ-, ПК
+05:00
/+06:00
+11:00
РУ-
+11:00
/+12:00
+05:30
ИН
+11:30
НФ
+05:45
НП
XX = ИСО 3166-1 алфа-2 код земље, XX- = Делови земље, N = Север, S = Југ, UTC = Универзално координирано време, DST = Летње рачунање времена

Попис временских зона

Регије означене звездицом (*) имају Летње рачунање времена, тј. лети додају 1 сат.

Напомена: Неке регије имају временску разлику од 24 сата: имају исто доба дана, али разликују се за читав један дан. Две крајње временске зоне разликују се чак 25 сати, па се током једног сата дневно датум разликује за 2 дана.

УТЦ −12

УТЦ −11 (БЕСТ — Берингово стандардно време)

УТЦ −10 (ХСТ — Хавајско-алеутско стандардно време)

УТЦ −9:30

УТЦ −9 (АКСТ - Аласкно стандардно време)

УТЦ −8 (ПСТ - Пацифичко стандардно време)

УТЦ −7 (МСТ - Planinsko standardno vreme)

УТЦ −6 (ЦСТ - Централно стандардно време)

UTC −5 (EST - Источно стандардно време)

УТЦ −4:30

УТЦ −4 (АСТ - Атлантско стандардно време)

УТЦ −3:30 (НСТ - Њуфаундлендско стандардно време)

УТЦ −3

УТЦ −2

УТЦ −1

УТЦ (WET - Западно европско време)

УТЦ +1 (ЦЕТ - Централно европско време)

UTC +2 (EET - East European Time)

УТЦ +3 (FET - енгл. Further-eastern European Time)

УТЦ +3:30

УТЦ +4 (МСК - Московско време)

УТЦ +4:30

УТЦ +5

УТЦ +5:30 (ИСТ - Индијско стандардно време)

УТЦ +5:45

УТЦ +6

УТЦ +6:30

УТЦ +7

УТЦ +8 (АWСТ - Аустралијско западно стандардно време)

Напомена: Цела Кина спада у исту временску зону, која је зато огромна. На крајњем западу Кине сунце је у зениту у 15:00 сати, а на крајњем истоку у 11:00 сати.

УТЦ +8:30

УТЦ +9

УТЦ +9:30 (АЦСТ - Аустралијско централно стандардно време)

УТЦ +10 (АЕСТ - Аустралијско источно стандардно време)

Ову зону САД службено зову Чаморо стандардно време.

УТЦ +10:30

УТЦ +11

УТЦ +11:30

УТЦ +12

УТЦ +12:45

УТЦ +13

УТЦ +14

Занимљивости

Краљевина Србија била је пета по реду држава у свету која је 1884. године усвојила међународни систем зоналног (појасног) времена.

Види још

Референце

  1. ^ Гринички меридијан пролази кроз астрономску опсерваторију у Гриничу крај Лондона. У њој се налази часовник који показује тзв. светско или средње гриничко време.
  2. ^ Жељко Андреић: Е-школа астрономије: "Вежбе: мини-пројекти". Претварање зонског и месног времена Гимназија Пожега. Приступљено 3. маја 2017.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Proračun vremena, Sveučilište u Zadru. Pristupljeno 3. svibnja 2017.
  4. 4,0 4,1 4,2 Појасно време, Геодетски факултет у Загребу. Приступљено 3. маја 2017.
  5. ^ Пролексис зонско (појасно) време. Објављено: 22. јуна 2012. Приступљено 3. маја 2017.
  6. ^ GMT: Greenwich Mean Time - World Time / Time Apps
  7. ^ Зонско време Хрватска енциклопедија. Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 3. маја 2017.
  8. 8,0 8,1 Tokelau to join Samoa and leap forward over dateline
  9. ^ Eternal Daylight Saving Time (DST) in Belarus
  10. ^ Ukraine eliminates Daylight Saving Time (DST)

Спољашње везе

Абруд

Абруд (рум. Abrud, мађ. Abrudbánya, нем. Großschlatten) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Абруд је важан град у округу Алба.

Амстердам

Амстердам је највећи град Холандије. Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел. Данас је највећи град у држави и финансијски и културни центар. У граду живи 975 061 становника док је број становника метрополске територије око 2 691 477. Он је и део велике конурбације Рандстад у којој живи 7.100.000 становника. Град, који његови становници понекад зову и Мокум (што потиче из хербрејског), налази се у провинцији Северна Холандија на ушћу реке Амстел у залив ИЈ.

Иако је главни град Холандије, седиште владе не налази се у Амстердаму већ у Хагу.

Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Облик је дефинисан кружним воденим каналима. У граду се налази више познатих музеја. Између осталих: Земаљски (Ријкс) музеј, музеј Ван Гога, Рембрантов музеј и др. Амстердам није главни град Северне Холандије, провинције у којој се налази, већ је то Харлем.

Облик града је дефинисан кружним воденим каналима будући да је Амстердам (име: брана/насип на Амстелу) изграђен најпре као мало рибарско место, а у 17. веку као град чију једну четвртину територије обухвата водена површина. Током тог истог века — за Холандију златног века — Амстердам постаје један од финансијских центара Европе, првенствено захваљујући развијеном банкарству и брушењу дијаманата, али исто тако и због одличних трговачких веза које је имао са светом. Целокупни систем канала кроз које су некада холандски бродови одлазили пут Индонезије, Суринама и других бивших холандских колонија, данас је на листи Унескове светске баштине 2010. године.

Амстердам је и данас један од највећих финансијских центара Европе, али и једна од њених културних престоница. Према истраживању које је спровела организација Economist Intelligence Unit, то је други најбољи град за живот. Град сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада — туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.

Амстердам своје име дугује једној брани на ријеци Амстел из 13. века. Проглашен је градом 1342. године те након тога временом је достигао своје златно доба поставши једна од најважнијих лука и трговачких градова света. Утицај странаца, понајвише из Немачке и скандинавских земаља довео је до енормног пораста становништва у 16. веку, укључујући и изградњу система канала у сврху утврђења и одбране града, који је касније постао познат као прстен канала. Због бројних канала, Амстердам понекад називају и Венецијом севера.

Град је подељен у седам управних округа. Град има бројна насеља, укључујући и међународно познати Јордан.

Арецо

Арецо (итал. Arezzo) град је у средишњој Италији. Арецо је највећи град и средиште округа Арецо у оквиру италијанске покрајине Тоскана.

Градска општина Звездара

Општина Звездара је градска општина Града Београда. Налази се у југоисточном делу града и спада у централне општине Београда. Општина заузима површину од 3.165 ha, на којој према попису из 2011. живи 151.808 становника. Слава општине Звездара је Сретење Господње, 15. фебруар.

Градска општина Лазаревац

Општина Лазаревац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 38.351 ha, на којој живи око 62.000 становника.

Насеље Лазаревац настало је из села Шопића (данас предграђа Лазаревца) које је 1882. проглашено за варошицу и средиште среза, а 1889. нарасло насеље добија име Лазаревац. Општина је основана 1957. као општина у саставу среза Ваљево, а у саставу београдских општина је од 1971.

Дан општине је слава Видовдан, 28. јун.

Емполи

Емполи (итал. Empoli) град је у средишњој Италији. Емполи је други по величини град округа Фиренца у оквиру италијанске покрајине Тоскана.

Козенца

Козенца (итал. Cosenza) град је у јужној Италији. Град је средиште истоименог округа Козенца у оквиру италијанске покрајине Калабрија.

Конељано

Конељано (итал. Conegliano) град је у северној Италији. То је други град округа Тревизо у оквиру италијанске покрајине Венето.

Мерано

Мерано или Меран (итал. Merano, нем. Meran) град је у северној Италији. Град је други град округа Болцано у оквиру италијанске покрајине Трентино-Јужни Тирол.

Москва

Москва (рус. Москва) главни је и највећи град Русије и највећи град у Европи. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². Према попису из 2010. у Москви је живео 11.503.501 становник, док урбано становништво града чини 1/12 руске популације. Према попису из 2015. године, у граду је живело преко 12 милиона становника, док шире градско подручје по неким изворима и до 15 милиона. Последица тако великог броја становника за европске стандарде је због великог броја избеглица из бивших земаља Совјетског Савеза након распада, као и народа који је дошао из мањих руских градова у унутрашњости земље, у потрази за бољим животом и стандардом током деведесетих . Знатан број богатијих Руса је истовремено, да би спасили богатство због распада је емигрирало највише у САД , Канаду и Немачку .

Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији имају још Санкт Петербург и Севастопољ. Налази се у Централном федералном округу. Административно се дели на 12 округа који се деле на многобројне подручне управе.

Москва се налази на реци Москви у Централном федералном округу европске Русије. Током своје историје град је служио као главни град низу држава, од средњовјековне Велике московске кнежевине и пратећег Руског царства до Совјетског Савеза. У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине — црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина. Кремљ је такође једно од неколико места светске баштине у граду. Оба дома руског парламента (Државна Дума и Савет Федерације) своја седишта такође имају у Москви.

Град опслужује опсежна транзитна мрежа, с четири међународне ваздушне луке, девет жељезничких терминала, и московским метроом, према броју путника другим у свету иза токијског, ради богате и разноврсне архитектуре признатим као једном од градских знаменитости.

Током времена, Москва је стекла низ епитета, већина се односи на величину и доминантан положај града унутар нације: Трећи Рим (Третий Рим), Белокаменаја (Белокаменная), Первопрестолнаја (Первопрестольная), Четрдесет четрдесет(ица) (Сорок Сороков).Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007. Москва је другу годину за редом проглашена за град који је најскупљи на свету за живот.

Орестијада

Орестијада или Орестијас (грч. Ορεστιάδα Orestiada) градић је у Грчкој, у области Тракије. Орестијада припада округу Еврос у оквиру периферије Источна Македонија и Тракија.

Позитано

Позитано (итал. Positano) град је у јужној Италији. То је омањи град Округа Салерно у оквиру италијанске покрајине Кампанија.

Позитано је један од најпознатијих мондемских туристичких одредишта у целој Италији.

Скио

Скио (итал. Schio) град је у северној Италији. То је трећи град округа Виченца у оквиру италијанске покрајине Венето.

Тревизо

Тревизо (итал. Treviso) град је у североисточној Италији. Град је средиште истоименог округа Тревизо у оквиру италијанске покрајине Венето.

Град Тревизо познат је као седиште познате компаније Бенетон.

Филетино

Филетино (итал. Filettino) насеље је у покрајини Лацио, Република Италија.

Фјумичино

Фјумичино (итал. Fiumicino) град је у Италији у регији Лацио. Према процени из 2010. у граду је живело 70.985 становника.

Хрудим

Хрудим (чеш. Chrudim, нем. Chrudim) град је у Чешкој Републици. Хрудим је други по величини град управне јединице Пардубички крај, у оквиру којег је седиште засебног округа Хрудим.

Шумперк

Шумперк (чеш. Šumperk, њем. Mährisch Schönberg) град је у Чешкој Републици. Град се налази у управној јединици Оломоуцки крај, у оквиру којег је седиште засебног округа Шумперк.

Временске зоне у односу на UTC
Главне временске зоне
Зоне везане за указно време
Старе зоне ван употребе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.