Врело Млаве

Врело Млаве или Жагубичко врело је извор у североисточној Србији. Извор је реке Млаве.[1]

Врело Млаве
Извор реке Млаве у Жагубици
Извор реке Млаве у Жагубици
Температура воде 9,3–11 0C
Планински венац Бељаница
Геопростор Жагубичка котлина
Област североисточна Србија
Држава  Србија
Врело Млаве на мапи Србије
Врело Млаве

Положај и карактеристике

Налази се на јужној периферији Жагубице од чијег је центра удаљено 1 km на југоистоку жагубичке котлине, испод северних падина Бељанице, на надморској висини од 314 m. Само врело има изглед мањег језера и, у ствари, представља потопљену вртачу окружену планинским висовимаима Конџила и Врелске Падине.

Ујезерена површина врела има пречник од 25 m, у правцу северозапад-југоисток, односно, 29 m у правцу исток-запад а укупан обим је 93 m. Највећа измерена дубина износи 84 m, али може се са сигурношћу рећи да је она знатно већа, с обзиром да вода избија из сифонских канала и то под великим притиском који спречава тачнија мерења. Ронилачке екипе спустиле су се до дубине од око 84 метра, али нису доспели до дна врела, тако да је стварна дубина овог извора и данас непозната.[2]

Вода која храни врело у виду кључева на дну и странама потопљеног басена, формира отоку дужине око 150 m и ширине 12 m. После лучног тока према северозападу, отока се спаја са Тисницом и формира реку Млаву.

Врело Млаве има зелену до тамнозелену боју воде, која долази од околног зеленила и алги у плићим деловима. Вода неприметно избија на површину и ретко се мути. Провидност воде креће се од 4–10 m, а температура воде од 9,3–11 °C.

Врело Млаве је позната туристичка атракција, и за стране туристе и за локалне посетиоце. Врело Млаве је заштићено као хидролошки споменик прве категорије.

Погледајте још

Хомоље

Спољни извори

  1. ^ „Дубинска крашка врела у кршу источне Србије“, Др. Јован Б. Петровић, Гласник српског географског Друштва, бр.2, 2002. године, научни рад, стр.10
  2. ^ Triton-Ast

Спољашње везе

Љупко Ћурчић

Љупко Ћурчић (Београд, 1941) југословенски (српски) је архитекта из Београда.

Бељаница

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 km, са просечном ширином од око 12 km. Захвата површину од 309 km², од чега 246 km² изразит крашки рељеф у кречњацима.

Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 м). Јужни део је стеновит, кречњачки гребен Бељаница (1.339 м), који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 м). У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице.

Воклијски извор

Воклијски извор су јака врела из којих вода избија узлазним каналима из дубине. Налазе се на местима где топографска површина пресеца систем проширених подземних пукотина или подземних канала кроз које вода протиче увек или периодски, те стога могу бити стална или периодска воклиска врела.

Жагубица

Жагубица је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 2590 становника.

Општина Жагубица

Општина Жагубица је општина у Браничевском округу у централној Србији.

Општина захвата горњи део долине Млаве и раздвојена на два дела, побрђе и планински обод. Главни и средишњи део представља Жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 метара. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220 метара надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1339 m) и масив Црног врха (1043 m).

Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 km. У тим оквирима захвата површину од 760 km², те спада, по површини међу веће општине у Србији.

Хомоље

Хомоље је мања географска област у источној Србији јасно ограничена планинским венцима са свих страна. Од Звижда на северу одвају се Хомољске планине (940 m), од Ресаве на југу венац Бељанице (1339 m), од равничарске доње Млаве на западу ниске Горњачке планине (825 m). Овако уоквирена геоморфолошка целина састоји се из два дела: Жагубичке котлине на истоку и Крепољинско-крупајске котлине на западу, између којих је бељаничко-хомољска пречага.

Због велике одвојености и неприступачности, Хомоље је у стара времена служило као „збег”. За разлику од несигурних старих времена када је у Хомољу владала хајдучија и када се морало далеко заобилазити, централно место ове области у регионалном комплексу Источне Србије, предодредило јој је, у садашњем времену, веома повољан географски положај.

Долином Млаве повезано је са плодном доњом Млавом и Стигом, преко превоја на Црном Врху са Црноречком котлином и Тимочким басеном, преко нижих делова Хомољских планина и долине Пека са Звиждом и Поречом, а преко обронка западне Бељанице са Ресавом. Међутим, овако погодне природне погодности не само да су недовољно искоришћене, већ је евидентно и губљење постојећих саобраћајних функција. Основни разлог оваквог стања је недостатак квалитетних путева, као и лоше одржавање постојећих. Због тога Хомољу пети опасност да постане саобраћајно „острво” које ће заобилазити као и раније.

У хидролошком смислу Хомоље припада горњем сливу реке Млаве, која тече његовим средишњим делом и представља хидрографску окосницу целе области.

У административном погледу Хомоље скоро у потпуности припада општини Жагубица, са извесним оступањем било од једне или друге целине.

Територија Хомоља има изглед неправилног правоугаоника постављеног у правцу исток-југоисток-запад-северозапад дужине око 35 km, и највеће ширине 26 km.

У административно-политичком погледу, општина Жагубица се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.