Врбас

Врбас може да се односи на:

или

10. крајишка пјешадијска дивизија

10. крајишка пешадијска дивизија је била једна од три јединице оперативно-тактичког нивоу у саставу Војске Републике Српске. Дивизију су чиниле три бригаде Војске Републике Српске: Шеста санска лака пешадијска бригада, 11. Дубичка пешадијска бригада и 17. Кључка лака пешадијска бригада.На дан 23. маја 1992. године, 10. дивизија је имала 235 официра, 266 подофицира, те 3.597 војника; свеукупно 4.098 бораца, што је чинило 102% од бројности прописане формацијом.

10. пешадијска дивизија је учествовала у заузимању града Јајце у операцији Врбас 92, у јесен 1992. године. Недуго потом, дивизија је расформирана. Шеста санска бригада је ушла у састав Првог крајишког корпуса, као и 11. Дубичка бригада. У састав Другог крајишког корпуса је ушла 17. Кључка бригада.

Јајце

Јајце је град у средњој Босни и Херцеговини, на ушћу ријеке Пливе у Врбас. У граду је 2013. године живјело 8.087, а у целој општини 27.258 становника.

Борик

Борик је градска четврт у Бањој Луци, Република Српска, БиХ. Подијељен је на двије мјесне заједнице:

Борик I и

Борик II.Налази се источно од центра града, на лијевој обали ријеке Врбас. Врбас својим током на овом мјесту прави лук којим је одредио јужне и источне границе овог насеља.

Борик је изграђен након разорног земљотреса који се десио у Бањој Луци 1969. године. Модерне вишеспратнице су прављене прије свега за оне становнике који су некон земљотреса остали без својих домова, али и многе друге који су се тек доселили. Према посљедњем службеном попису из 1991. године, Борик је имао 11.854 становника.

У овом дијелу града је смјештена истоимена спортска дворана, у којој утакмице играју РК Борац, КК Борац Нектар и многи други спортски клубови из Бање Луке.

Босанска Крајина

Босанска Крајина, или често само Крајина, историјско-географска је цјелина у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. За простор од Бихаћке Крајине до Врбаса, Пливе, Гламоча и Ливна овај назив се почео користити од аустроугарске окупације 1878. године. Ту су се у средњем вијеку помињале жупе Пољичка, Псетска, Хумска, Горичка, Ускопље, Плива, Лука, Земуник (Земљаник), Врбања, Трибова (Тријебово), Мел, Лушци, Бањица, Сана, Глаж, Врбас и Дубица. Тада је највећи дио овог простора обухватала област Доњи Краји, по којој је Крајина и добила име. Касније је основана угарска провинција Јајачка бановина, а након њеног пада територија је припојена Босанском санџаку у оквиру Османског царства. Назив Босанска Крајина је први пут забиљежен у историјским изворима 1593. године.

Врбас (Доњи Вакуф)

Врбас је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Доњи Вакуф које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 219 становника.

Врбас (град)

Врбас је градско насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 24112 становника.

Врбас (ријека)

Врбас је ријека која извире испод планине Зец (планина код Фојнице) и након 250 km дугог тока се улијева у ријеку Саву код Српца, на 96 m надморске висине. Површина слива ове ријеке износи око 5.900 km² и на њеним обалама живи око 500 хиљада становника. Прије Бање Луке, Врбас пролази кроз кањон и бројне клисуре, који су заштићени Законом о заштити природних вриједности из 1955. године. Тече кроз: Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину а доњим током преко своје макроплавине Лијевче поље. Слив је издуженог облика дужине 150 km и просјечне ширине 70 km. Просјечна надморска висина је 690 м.н.в., а највиша тачка у сливу је на око 2100 м.н.в. Просјечне годишње падавине крећу се одо око 800 l/m2 при ушћу Врбаса у Саву до око 1500 l/m2 на јужном дијелу слива. Просјечно вишегодишње отицање са слива ријеке Врбаса износи око 132 m³/s. Просјечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².

Има 36 директних притока дужих од 10 km, а најзначајније су Плива, Угар, Црна ријека и Врбања. Слив ријеке Врбас у горњем току чине многобројне мање ријеке: Притоке Врбаса су и Десна, Тушница, Трновача, Крушчица, Бистрица, Бунта, Вилешки поток (Вилешка ријека), Весочница, Поричница, Витина (Витинска ријека), Дубока, Прусачка и Оборачка ријека и Семешница.Притоке Врбаса су познате по богатству рибљег фонда, а ријека Врбас је позната по 22 врсте риба. Најчешће врсте које се могу наћи у горњем току су пастрмка, липљен и младица.

Ријека протиче кроз општине Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Бања Лука (град), Лакташи, Србац и Градишка.

Гимназија Жарко Зрењанин (Врбас)

Гимназија „Жарко Зрењанин“ у Врбасу је једна од три најстарије гимназије у Србији. Основана је 1809. године, кад је читава Војводина била у саставу Хабзбуршке монархије, као Латинска школа. Од 1888. године, школа се налази у згради (Улица палих бораца 9) саграђеној на 80. годишњицу њеног постојања.

Године 1998. Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине из Новог Сада прогласио је зграду Гимназије "Жарко Зрењанин" у Врбасу, за споменик културе.

Данас је Гимназија Врбас модерно опремљена и савремена школа. Наставу похађа 720 ученика распоређених у три смера друштвено-језички, општи и природно-математички смер. Настава се изводи у две смене. Настава се одржава на српском језику и на основу планова и програма предвиђених Законом о основама система образовања и васпитања. Гимназија поседује школску библиотеку са фондом од преко 11.000 књига, стручне литературе и лектире. У Школи је основана "Галерија 2002" која је професионалног карактера и у њој се излажу оригинална дела. Од 1953. године, годишње се издаjе школски лист ”Млади дани”. Симбол Гимназије је постало старо пајасеново дрво (врста acer negundo L.) у њеном дворишту.

Градски музеј Врбас

Градски музеј Врбас је музеј комплексног типа који, уз сарадњу са Музејом Војводине, спроводи делатност заштите културних добара на подручју општине Врбас. Основан је 2015. године. Бави се прикупљањем, чувањем, документовањем, изучавањем и презентацијом музејских вредности Врбаса.

Музеј садржи четири збирке, археолошку, историјску, етнолошку и збирку историје уметности.

Грб општине Врбас

Грб општине Врбас представља средњовековни штит плаве боје. На једној трећини од доње ивице штита приказана је стилизација канала сребрне боје са црвеном рибом у каналу. На десној страни горе у штиту је златна широка осмоугаона звезда а на левој страни горе у штиту је сребрна фибула. Поред основног облика грба могу се употребљавати средњи и велики грб Општине Врбас. Средњи и велики грб Општине поред елемената на штиту имају изнад штита решеткасту кацигу са венцем као ослонцем неплемићке круне из кога израста лав у златној боји пропет, са српском заставом у предњим шапама. Преко кациге, спуштајући се лево и десно поред штита су лациније. Десна лацинија је црвена и сребрна, а лева плава и златна. У подножју великог грба на зеленој стилизованој подлози налазе се снопови жита.

Доњи Вакуф

Доњи Вакуф је градско насеље и седиште истоимене општине у Средњобосанском кантону, са око 8.000 становника (процјена из 2000). Данас општина Доњи Вакуф има око 15.000 становника , скоро сви становници су муслимани. Град лежи на ријеци Врбас.

Куп Србије у фудбалу

Куп Србије је национални фудбалски куп Републике Србије који се одржава у организацији Фудбалског савеза Србије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Општина Јајце

Јајце је општина у Средњобосанском кантону, у Федерацији БиХ. Сједиште општине је у граду Јајцу.

Кроз општину протичу ријеке Плива и Врбас.

Општина Врбас

Општина Врбас је општина у Јужнобачком округу у АП Војводини, Република Србија. По подацима из 2004. општина заузима површину од 376 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 33.989 ha, а на шумску 124 ha).

Центар општине је град Врбас. Општина Врбас се састоји од 7 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 42092 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1‰, a број запослених у општини износи 14130 људи. У општини се налази 8 основних и 3 средњих школа.

Сава

Сава је ријека у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.

Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 км2) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.

Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд. Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини ​2⁄3 њене дужине пловним.

Српске Топлице

Српске Топлице су мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Смјештена је на обалама Врбаса у јужном дијелу (уже) територије града. Овдје се налази 8 извора термалне воде са температуром до 34°C. Неколико извора слободно отиче у ријеку Врбас на простору популарне плаже Врућица. Некада је мјесна заједница носила назив Горњи Шехер.

Федор Хербут

Федор Хербут (Врбас, 2. мај 1932) је српски теоријски физичар, светски познат по достигнућима из квантне механике и квантне теорије информације. Живи и ради у Београду.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.