Врба

Врба (Salix) је род биљака из породице врболике лишћаре[1] (Salicaceae). Постоји око 350 врста врбе, различитих животних форми — најчешће је у питању дрво, мада може имати и форму жбуна, или приземне биљке.

Врба
Willow
Жалосна врба
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Salicaceae
Род:
Salix

Врсте

Salix acutifolia
Salix alaxensis - аљаска врба
Salix alba - бела врба[1]
Salix alpina - алпска ива[1]
Salix appendiculata - крупнолиста врба, велелисна ива[1]
Salix arbuscula
Salix arbusculoides
Salix arctica
Salix atrocinerea
Salix aurita - уваста врба, увата ива[1]
Salix babylonica - жалосна врба
Salix bakko
Salix barrattiana
Salix bebbiana
Salix boothii
Salix bouffordii
Salix brachycarpa
Salix cacuminis
Salix candida
Salix caprea - ива[1]
Salix caroliniana
Salix chilensis
Salix cinerea - барска ива[1]
Salix cordata
Salix daphnoides - пепељкаста врба
Salix discolor
Salix eastwoodiae
Salix eleagnos - сива врба
Salix eriocephala
Salix exigua
Salix foetida
Salix fragilis - крхка врба,[1] крта врба[1]
Salix geyeriana
Salix glauca
Salix hainanica
Salix helvetica
Salix herbacea - зељаста врба[1]
Salix humboldtiana
Salix humilis
Salix interior
Salix kusanoi
Salix lanata
Salix lapponum - лапландска врба
Salix lasiandra
Salix lasiolepsis
Salix lucida
Salix matsudana
Salix mucronata
Salix myrsinifolia
Salix myrsinites
Salix nigra
Salix pedicellaris
Salix pentandra - ловоролисна врба[1]
Salix petiolaris
Salix phylicifolia
Salix planifolia
Salix polaris
Salix pseudo-argentea
Salix purpurea - црвена врба,[1] ракита[1]
Salix pyrifolia
Salix repens
Salix reticulataмрежаста врба[1]
Salix retusa - врба пећинарка,[1] патуљаста врба,[1] туполисна врба[1]
Salix rosmarinifolia - рузмаринолисна врба[1]
Salix salicicola
Salix scouleriana
Salix sericea
Salix serissima
Salix sitchensis
Salix tetrasperma
Salix thorelii
Salix triandra - бадемолисна врба[1]
Salix viminalis - кошарачка врба, кошарашка врба,[1] беква[1]
Salix waldsteiniana - Валдштајнова врба[1]

Опис

Кора стабла је сива и испуцала. Гране су танке и доста савитљиве, мада често долази до ломљења грана због њихове кртости. Лист је углавном узак и зашиљен на врху, тамнозелене боје на лицу и нешто свјетлији на наличју.

Врба је дводома (диецка) биљка — постоје мушке и женске биљке, које носе једнополне цветове. Плод садржи многобројна семена која се лако расејавају, а која сазревају понекад и истовремено са цветањем.

Расте обично на влажним подручјима, уз реке или на мочварној подлози.

Willow1
Willow catkin 1 aka
Willow catkin 2 aka

Лековита својства

Врба посједује и лековита својства. Њена кора се од давнина користи за прављење чаја који ублажава болове и поспешује излучивање отровних материја из организма. Осим коре користе се и младице са пупољцима на врху.

Данас се користи кора беле врбе (Salix alba), док је у прошлости било популарно лишће за домаћу израду лекова. Кора се сакупља када почну сокови, у рано пролеће. Од ње се праве тинктура, екстракт, прах или чај. Најважнији састојак коре је салицин. Врба је међу првим научно истраженим биљкама. Још у XIX веку је француски хемичар Лерокс извукао активни састојак из коре врбе и назвао га салицин, а од 1852. године салицин се производи синтетички да би 1899. године био произведен први аспирин.

Сличан састав имају и сродне врсте Salix caprea (ива) и Salix purpurea (ракита, црвена врба) па се могу употребљавати у исте сврхе.

Кора се препоручује против многих стања упале, укључујући ту и реуму и артритис (костобоља). Помаже при снижавању телесне температуре и стању грознице. Ослобађа од неуралгије, главобоље и осталих општих болова. Благи горки укус је особина која јој омогућава дејство стимуланса система за варење па се користи код гастро обољења.

Због садржаја салицина треба водити рачуна да не дође до предозирања, дакле строго придржавање у количини и дужини употребе (не дуже од 3-4 недеље). Особе преосетљиве на аспирин и оне код којих је чир активан не би требало да користе препарате од врбе.

Извори

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 „Врболике лишћаре”. bioras.petnica.rs.

Спољашње везе

Salix purpurea
Његушко поље

Његушко поље је крашко поље у Црној Гори, а име је добило по племену Његуши, које је га и данас настањује. Налази се испод масива Ловћена, 4,5 km источно од Котора, односно 10 km сјеверозападно од Цетиња. Као и сва крашка поља и Његушко поље је „плодна оаза“ у односу на камениту околину. Због велике количине падавина током године ово поље је познато и по великим поплавама. Просјечна количина падавина на годишњем нивоу износи 2.683 мм воденог талога, док максимум неријетко прелази 4.000 мм.

Поље је са свих страна обрубљено планинама. На сјеверу је Татинац 1.349 m, на сјевероистоку Буковица 1.254 m, на истоку Голо Брдо 1.274 m, а на југу и југозападу се диже Ловћен (Вељи Врх 1.310 m, Голиш 1.480 м, Језерски Врх 1.660 m, Штировник 1.753 m). Његушко поље је приближно елиптичног облика, пружа се од запада-југозапада према истоку-сјевероистоку. Дугачко је 25 km, а широко 0,5 до 0,8 km. Лежи на надморској висини 880–940 m и заузима површину од 3'27 km².

По ободу поља има неколико извора. Они и атмосферске падавине снабдијевају га водом, а одводњавање се врши кроз један велики понор. Дно поља је равно, покривено врло плодном црвеницом и цијело је обрађено. Привредно средиште је варошица Његуши. Због велике плодности густо је насељено. Највеће насеље су Ераковићи, затим Дуги До, а на странама су два насеља: Раићевићи и Врба. Средином поља пролази пут Котор-Цетиње.

Поље је настало у почетку тектонским, касније глацијалним дјеловањем два ледника са Ловћена. Неке студије говоре да је удолина настала од прастаре ријеке која се настављала на Бококоторски залив а касније тектонским помјерањем терена.

Врба (Јагодина)

Врба је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 207 становника.

Врба (Гацко)

Врба је насељено мјесто у општини Гацко, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 83 становника.

Врба (Гламоч)

Врба је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Гламоч које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 113 становника.

Врба (Зубин Поток)

Врба је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Лучка Река. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. Насеље је на јужним обронцима Рогозне. Село је у суштини један од засеока Лучке Реке, али има статус самосталног насељеног места. Налази се у проширењу у долини Лучке Реке. Становништво је пореклом из засеока Бурлата -Соврлића, па се тако и презивају Соврлићи. Пореклом из овог села је певачица народне музике Бранка Соврлић. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини рујишкој и 1912. године има 60 становника.

Врба (Краљево)

Врба је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1366 становника.

Овде се налазе ОШ „Доситеј Обрадовић” Врба и Црква брвнара у Врби.

Врба (Пљевља)

Врба је насеље у општини Пљевља у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 25 становника (према попису из 1991. било је 27 становника).

Врба (Тутин)

Врба је насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 153 становника.

Врба (Цетиње)

Врба је насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 34 становника (према попису из 1991. било је 41 становника).

Врба (вишезначна одредница)

Врба може бити:

Врба, дрво

Мрежаста врба, врста дрвета врбе

Жалосна врба, врста врбеили

Врба (Јагодина), насеље града Јагодине, Република Србија

Врба (Краљево), насеље града Краљева, Република Србија

Врба (Тутин), насеље у општини Тутин, Република Србија

Врба (Гацко), насеље у општини Гацко, Република Српска, БиХ

Врба (Пљевља), насеље у општини Пљевља, Република Црна Гора

Врба (Цетиње), насеље у општини Цетиње, Република Црна Гора

Врба (Зубин Поток), насеље у општини Зубин Поток, КиМ, Република Србија

Врба (Гламоч), насеље у општини Гламоч, Федерација БиХ, БиХ

Гламочко поље

Гламочко поље је крашко поље у Босни и Херцеговини. Име је добило по граду Гламочу. Захвата површину од око 130 km², са максималном дужином од 48 km и ширином од 10 km. Поље лежи између планина Старетине, Велике Голије, Цинцара и Шатора, на 900 m апсолутне висине.На ободу поља запажа се фосилни лакустријски рељеф који је добро морфолошки изражен. Представљен је терасама са клифовима и терасираним плавинама. Ови облици постали су у нивоу некадашњих сталних језерских стања.Поље је састављено из Горњег и Доњег поља. У Горњем поплаве трају од септембра до маја, а овде се налазе и два језера Опачићко и Кулогвино језеро. Пољем тече река Рибник. У Доњем пољу теку две речице Јаруга и Врба. Током лети и јесени оне га плаве и претварају у језеро дубине 7-8 метара. Средином Гламочког поља се уздижу два узвишења Хомар (982 m) и Апин Бријег (927 m).

Поље окружују илирске градине и римски споменици (муниципиј Салвијал, на путу Салона-Севитијум/Солин-Босанска Градишка). Спомиње се 1078. и 1446. године; крајем 14. века Гламоч је у саставу Босне. Постојао је средњовековни град Гламоч или Биоград, на чијим су рушевинама Турци подигли ново утврђење. На Гламочком пољу постоје 64 некрополе са 674 стећка; на муслиманском гробљу у Јакиру је нишан над гробом аге Башића (Башића машет), висок 4,35 m, из 1798. године. На Сухопољу је музеј посвећен Иви Лоли Рибару (1916-1943), секретару СКОЈ-а, који је ту погинуо. У близини музеја смештена је и војна база НАТО-а.

Горња Врба

Горња Врба је насељено место и седиште општине у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.

Горње Вараге

Горње Вараге је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Званичан назив села до 1959. године је био Вараге, наиме ово село је пре 1955. године било у саставу општине Брњак, спајањем малих општина Брњак, Зубин Поток, Резала и делова других општина Звечанског среза у нову велику општину Зубин Поток 1955. године данашња села Горње и Доње Вараге су се нашле у истој територијалној јединици и то оба са именом Вараге, па су им додељени нови званични називи који описују њихов топографски положај, иако ова два села немају никакву битнију повезаност. Атар села је на територији катастарске општине Бања. Насеље је припојено територији Косова и Метохије 18. априла 1947. године, до тада је било у саставу Дежевског среза у Централној Србији.

Село је близу изворишта Варашке реке, леве притоке Ибра, која се сада улива у језеро Газиводе, на јужним је обронцима планине Рогозне. Тачнији положај села је на заравни испод Кочан-Брда, која га одваја од села Клечке и Бање, и то на десној страни Варашке реке. Крајеви у сеоском атару су: Лице, Врба, Гуњача, Игиновце, Јагњило, Солијевце... Ово је типично планинско село изоловано од важнијих саобраћајних комуникација, кроз село пролази само локални неасфалтирани пут за села Витаково и Драиновиће. Изнад села се уздиже Црни врх (1.479 m) са источне стране изнад засеока села Бубе -Соврлића се издиже Бупски шиљак (1.282 m). Назив насеља није словенског порекла и потиче од неког старијег становништва. То старије становништво је оставило два гробља и разрушену црквицу на месту данашњег гробља. После ослобађања од турске власти место је у саставу Рашког округа, у срезу дежевском, у општини рајетићској и 1912. године има 43 становника. Овде се налази Црква Светог Јована у селу Горње Вараге.

Звонко Бркић

Звонко Бркић (Горња Врба, код Славонског Брода, 18. септембар 1912 — Лошињ, 27. август 1977), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске и народни херој Југославије. У периоду од јула 1962. до јуна 1963. године обављао је функцију председника Извршног већа Социјалистичке Републике Хрватске.

Кобиља Глава (Зубин Поток)

Кобиља Глава је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Вељи Брег. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. Насеље је на површи између између два потока на јужним обронцима планине Рогозне, и подељено је у три засеока, која су мало удаљена. Суседна села су Врба и Падине са северне стране од којих их одваја Краговски запис (1.129 м) и Вељи Брег са јужне стране од ког га одваја брдо Развала (1.031 м). Због латинског гробља (које је у ствари српско) претпоставља се да је насеље старо. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини рујишкој и 1912. године има 106 становника.

Општина Добрна

Општина Добрна (словен. Dobrna) је једна од општина Савињске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимено насеље Добрна.

Општина Жировница

Општина Жировница (словен. Žirovnica) је једна од општина Горењске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Жировница.

Топола (дрво)

Топола (лат. Populus) род је листопадних дрвенастих биљака из фамилије врба (Salicaceae). Шуме тополе се обично јављају поред обала река и познате су по брзом расту. Дрво тополе се масовно користи у индустрији дрвета и папира.

Чалије

Чалије је отмено стамбено насеље у Нишу, у Нишавском управном округу. Административно припада Градској општини Пантелеј, најстаријој општини у Нишу. Саграђено је почетком 1990-их година 20. века. У самом насељу налазе се бројне приватне клинике и државни вртић. Такође, тип насеља се базира на резиденцијалној основи.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.