Врањска Бања

Врањска Бања је градско насеље и седиште истоимене градске општине Града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 5347 становника.

Врањска Бања
Osnovna skola "Predrag Devedzic", Vranjska Banja
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрањска Бања
Становништво
 — 2011.Пад 5347
Географске карактеристике
Координате42°33′11″ СГШ; 21°59′19″ ИГД / 42.553° СГШ; 21.988666° ИГДКоординате: 42°33′11″ СГШ; 21°59′19″ ИГД / 42.553° СГШ; 21.988666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина498 м
Врањска Бања на мапи Србије
Врањска Бања
Врањска Бања
Врањска Бања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17542
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Историја

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Врањска Бања коју су чинила насељена места: Бабина Пољана, Бујковац, Црни Врх, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Превалац, Првонек, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Врањска Бања. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Врање, а након што је Врање добило статус града, Врањска Бања поново је постала општина. Такође ова бања је најтоплија бања у Европи.

Ова градска општина је правно настала изменом Статута Града Врања 10. новембра 2010. године, а који је усвојен на Скупштини града Врања 28. децембра 2010. године. У наредном периоду следи конституисање свих органа власти градске општине. Статутом Града Врања је одређено која насељена места чине градску општину Врањска Бања.

Иначе покушаји формирања општине Врањска Бања трају од њеног укидања 1965. године, али су сви покушаји били безуспешни. Доношењем најновијег Закона о територијалној организацији Републике Србије донесеним 27. децембра 2007. године некадашња општина Врање је добила статус града па је тако добијена могућност за формирање општине Врањска Бања као градске општине града Врања.

Нова градска општина Врањска Бања има у свом саставу сва насеља која је имала до њеног укидања 1965. године, а то су: Врањска Бања (као насеље градског типа), Бабина Пољана, Бујковац, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива Феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Првонек, Превалац, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Црни Врх.

Vranjska Banja
Територија општине

Овде се налазе Основна школа "Предраг Девеџић" Врањска Бања и Железничка станица Врањска Бања.

Културни живот

Период пре Другог светског рата

Врањска Бања је од давнина била центар разних културних дешавања. У току целе сезоне у Бањи су непрестано радиле позоришне групе. Било је више позоришних група , са различитим репертоарима. Извођена су драмска дела из српске књижевности „Коштана“, Хасанагиница, Зона Замфирова, Покондирена тиква. У предратном периоду у ресторану „Босна“ глумио је и познати уметник Петре Прличко. Хонорар су добијали од публике у виду добровољног прилога, а са програмом су наступали у свим бањским хотелима.[1] „Феник“, чардак од дрвених греда и покривен црепом био је на месту где се данас налази Споменик палим борцима 1941-1945г. Бањски државни оркестар је сваког јутра од седам до осам сати са феника свирао Будилицу од 11-12сати пред Државним хотелом , а поподне од 17-19 у парку. Културни живот је употпуњаван и фолклорним играма где су се посебно истицале Косара Стојановић и Добрила Стошић –Јоксић. У Бањи је 1937. године певала Радојка Живковић. [2] На почетку 20. века у Врањској Бањи је певала чувена певачица Малика Јеминовић. Циганка плаве косе , плавих очију сан свих мушкараца у овом делу Србије. Била је надалеко позната као Борина Коштана. Удата за Асана у циганској махали на десној обали Бањштице није ишла да проси као друге Циганке, већ је својом песмом дочекивала виђене Врањанце и богаташе. Стални гост Бање био је чувени књижевник Бора Станковић. Малика је певала пред Бориним уздахом „Е Коштан мори“. Њено певање побудило је интересовање многих музиколога . Миодраг Васиљевић, музиколог, у два наврата слушао је Коштану како пева. После велике молбе успео је да забележи неке песме : „Хаџи-Гајка“,“Што си Лено“,“Жали дико“, „Славуј пиле“,“Из Бању иде „ и др. Малика Јеменовић-Коштана своје последње дане провела је као певачица у вили „Босна“. Коштана је преминула 1948. године. Остало је у сећању само присно другарство Циганке са Бором Станковић и речи великог књижевника: „Слушај, ти бре, Коштана, ти си џилитала – за љубав бакшиша, певала и старом и младом, и аги и раги, а ја сам од тебе направио анђела и песму – девојку“.[2] Умрла је Малика али не и песма у њеној кући. Њени унуци и праунуци су у протеклој другој половини 20. века били најбољи певачи врањског мелоса.

Овде се одржава манифестација Дани каранфила.

Демографија

У насељу Врањска Бања живи 4437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,9 код мушкараца и 36,1 код жена). У насељу има 1719 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.108
1953. 2.362
1961. 2.735
1971. 4.088
1981. 5.004
1991. 5.779 5.693
2002. 5.882 6.332
2011. 5.347
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
4.118 70,01 %
Роми
  
1.625 27,62 %
Бугари
  
29 0,49 %
Црногорци
  
4 0,06 %
Македонци
  
4 0,06 %
Хрвати
  
2 0,03 %
Југословени
  
2 0,03 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Немци
  
1 0,01 %
непознато
  
25 0,42 %

Референце

  1. ^ Спасић Н., Врањска Бања, Врање [тј.] Врањска Бања : Јавно предузеће "Управа Бање", 1997 (Врањска Бања : Спектар)
  2. 2,0 2,1 Спасић Н., Врањска Бања, Врање [тј.] Врањска Бања : Јавно предузеће "Управа Бање", 1997 (Врањска Бања : Спектар
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бабина Пољана (Врање)

Бабина Пољана је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 79 становника (према попису из 1991. било је 127 становника).

Бујковац

Бујковац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 796 становника (према попису из 1991. било је 718 становника).

Изумно

Изумно је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 357 становника (према попису из 1991. било је 406 становника).

Клисурица (Врање)

Клисурица је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 173 становника (према попису из 1991. било је 264 становника).

Корбевац

Корбевац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 664 становника 2002. било је 711 становника (према попису из 1991. било је 668 становника).

Корбул

Корбул је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 14 становника (према попису из 1991. било је 17 становника).

Крива Феја

Крива Феја је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 870 становника (према попису из 1991. било је 1223 становника).

Овде се налази Основна школа Краљ Петар Први Ослободилац (Крива Феја).

Кумарево (Врање)

Кумарево је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 283 становника (према попису из 1991. било је 306 становника).

Лева Река

Лева Река је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 80 становника (према попису из 1991. било је 138 становника).

Липовац (Врање)

Липовац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 79 становника (према попису из 1991. било је 119 становника).

Несврта (Врање)

Несврта је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 132 становника (према попису из 1991. било је 216 становника).

Паневље

Паневље је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 209 становника (према попису из 1991. било је 215 становника).

Првонек

Првонек је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 203 становника (према попису из 1991. било је 310 становника).

Превалац

Превалац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 153 становника (према попису из 1991. било је 151 становника).

Себеврање

Себеврање је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 136 становника (према попису из 1991. било је 197 становника).

Сливница (Врање)

Сливница је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 143 становника (према попису из 1991. било је 275 становника).

Стари Глог (Врање)

Стари Глог је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 44 становника (према попису из 1991. било је 69 становника).

Топлац

Топлац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 519 становника (према попису из 1991. било је 525 становника).

Црни Врх (Врање)

Црни Врх је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 32 становника (према попису из 1991. било је 68 становника).

Општине
Знамења, тврђаве и музеји
Насеља
Верски објекти
Култура
Образовање

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.