Врабац

Врабац (лат. Passer) је род птица певачица (Passeriformes) из породице врабаца (Passeridae).

Врабац
House sparrow04
Домаћи врабац (женка)

Passer domesticus

Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Illiger, 1811
Род:
Passer

Brisson, 1760
Врсте

види текст

Синоними
Списак
  • Pyrgita Cuvier, 1817
  • Corospiza Bonaparte, 1850
  • Auripasser Bonaparte, 1851
  • Sorella Hartlaub, 1880
  • Ammopasser Zarudny, 1880

Распрострањеност

Ареал распрострањења рода обухвата Стари свет, при чему већина врста живи у топлим крајевима. Неколико врста се прилагодило на присуство човека, а неке од њих су и типични примери синантропних врста.

Врапци граде мала и неуредна гнезда, која се, зависно од могућности, налазе на гранама дрвећа или у жбуњу, у природним рупама дрвећа, у зградама, или заузимају гнезда других врста птица. Величина легла је до 8 јаја, а бригу о њима воде оба родитеља (период инкубације је обично 12-14 дана).

Опис

Врапци су обично смеђе или сиве боје. Понекад имају црно-белу шару или купасти кљун.

Исхрана

Хране се инсектима, зрневљем, разним семенкама, воћем...

Врсте врабаца

Врсте врабаца према књизи „Приручник птица света” (Handbook of the Birds of the World (Alive)):[1]

  • Саксаулов врабац
    (Passer ammodendri)
  • Врабац покућар[2]
    (Passer domesticus)
  • Италијански врабац
    (Passer italiae)
  • Шпански врабац[2]
    (Passer hispaniolensis)
  • Синдски врабац
    (Passer pyrrhonotus)
  • Сомалијски врабац
    (Passer castanopterus)
  • Кинески врабац
    (Passer rutilans)
  • Жутотрби врабац
    (Passer flaveolus)
  • Месопотамски врабац[2]
    (Passer moabiticus)
  • Зеленортски врабац
    (Passer iagoensis)
  • Велики врабац
    (Passer motitensis)
  • Кенијски врабац
    (Passer rufocinctus)
  • Кордофански врабац
    (Passer cordofanicus)
  • Шелијев врабац
    (Passer shelleyi)
  • Сокотрански врабац
    (Passer insularis)
  • Абд-ел куријски врабац
    (Passer hemileucus)
  • Капски врабац
    (Passer melanurus)
  • Северни сивоглави врабац
    (Passer griseus)
  • Свејнсонов врабац
    (Passer swainsonii)
  • Папагајокљуни врабац
    (Passer gongonensis)
  • Свахили врабац
    (Passer suahelicus)
  • Јужни сивоглави врабац
    (Passer diffusus)
  • Пустињски врабац
    (Passer simplex)
  • Азијски пустињски врабац или Заруднијев врабац
    (Passer zarudnyi)
  • Пољски врабац[2]
    (Passer montanus)
  • Судански златни врабац
    (Passer luteus)
  • Арапски златни врабац
    (Passer euchlorus)
  • Кестењасти врабац
    (Passer eminibey)

Симбол Београда

Врабац је један од симбола града Београда.

Галерија

Пољски врабац (Passer montanus)
Passer melanurus
Passer montanus Baikonur 001
Passer melanurus (2 males)
Passer domesticus 04
Passer domesticus
Russet's Sparrow Passer rutilans Male by Dr. Raju Kasambe DSC 3973 (18)
House Sparrow Passer domesticus Female by Dr. Raju Kasambe DSCN0393
Passer
Ev Serçesi - Passer domesticus 03

Види још

Извори

  1. ^ Summers-Smith, J. D.; Bonan, A. 2017
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Обавезна врста западни Палеарктик”. Основна школа „Рада Миљковић”.

Литература

  • Summers-Smith, J. D.; Bonan, A. (2017). „Family Passeridae (Old World Sparrows)”. Ур.: del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A.; de Juana, E. Handbook of the Birds of the World Alive. Barcelona: Lynx Edicions. Приступљено 23. 9. 2017.
  • „Велика енциклопедија животиња” Михаљ Микеш (2001), ISBN: 86-489-0303-3

Спољашње везе

Ђорђе Лобачев

Јуриј Павлович Лобачев (рус. Юрий Павлович Лобачев, 4. март 1909 — 23. јул 2002.), познат као Ђорђе Лобачев био је један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа. Међу његове најпознатије стрипове спадају Женидба цара Душана, Пропаст града Пирлитора, Баш Челик, Чардак ни на небу ни на земљи, Барон Минхаузен, Чаробњак из Оза, Пепељуга и други. Аутор је стрипа Ураган долази у поноћ — првог стрипа објављеног у СССР 1966. Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.

Ђука Јанковић

Ђорђе „Ђука“ Јанковић (Јазак, 25. април 1908 — Јоханезбург, 24. новембар 1974) је био српски цртач стрипова.

Најпознатији стрипови: „Тајна абисинских гудура“, „Пут око света“, „Ђурађ Смедеревац“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Насрадин Хоџа“, „Џунгла Вед“ и „Максим“.

Јастреб (ваздухопловна једрилица)

Јастреб је једноседна школска једрилица за прелазну обуку мешовите конструкције - претежно направљена од дрвета и платна, са неувлачивим амортизованим скијама за слетање испод трупа. Производила се у фабрици Утва у Панчеву.

Адин Врабац

Адин Врабац (Сарајево, 27. јануар 1994) је босанскохерцеговачки кошаркаш. Игра на позицији крила, а тренутно наступа за ОКК Спарс из Сарајева.

БПЛ Врабац

БПЛ Врабац је прва српска властита мини беспилотне летелице, развијена у Војнотехничком институту (ВТИ), а произвео ју је Ваздухопловни ремонтни завод Мома Станојловић.Намењена је за:

Извиђање и осматрање на даљинама до 12 km.

Уочавање и означавање фиксних циљева.

Извиђање у пограничној и обалској служби.

Надгледање и контрола пожара.

Надгледање и контрола саобраћаја.

Обука нелетачког састава.

Бежанијска коса

Бежанијска коса је стамбено насеље у Београду у општини Нови Београд. Припада истоменој месној заједници „МЗ Бежанијска Коса" са седиштем у улици Пере Сегединца и у њу спадају блокови 51, 52, 53, 54, 55, 55а и 59 и делови блокова 60 и 49. У насељу су се прво градила пољопривредна насеља, све до осамдесетих година 20. века када је почела изградња стамбених објеката на Бежаниској коси, која се и даље гради.

Врабац (ваздухопловна једрилица)

Врабац је клизач за основну обуку пилота мешовите конструкције (претежно дрво и платно) с подтрупном скијом за слетање, који је конструисао инжењер Иво Шоштарић 1939. године. Шоштарић је на конструкцију Врапца био подстакнут великим успехом немачког клизача типа Цеглинг (нем. Zögling). За разлику од Цеглинга, Врабац није имао затеге и централну пирамиду, већ су му крила била подупрта упорницама. Ова оригинална Шоштарићева замисао у пракси се показала као боље решење од централне пирамиде.

Током испитивања у Вршцу Врабац је показао далеко боље летне особине не само од немачког узора већ и од пољске Вроне (пољ. Wrona - Врана). Исте године почела је серијска производња 15 комада у две верзије — А и Б, тако да је то прва серијски грађена једрилица у Србији. После Другог светског рата настављена је њена масовна производња и направљено их је преко 150 комада. Захваљујући једноставној конструкцији, овај клизач рађен је у локалним аероклупским радионицама током зиме да би током лета на њима вршена обука.

Један примерак Врапца А, произведен у Фабрици авиона "Утва" у Панчеву, изложен је у Музеју ваздухопловства — Београд.

Врабац покућар

Врабац покућар или домаћи врабац или врабац (лат. Passer domesticus) је припадник породице врабаца (Passeridae). Насељава већину простора Европе и Азије. Данас је то најраспрострањенија птица на планети.Човек их је намерно или ненамерно увео у подсахарску Африку, у већи део обе Америке, на Нови Зеланд и у Аустралију. У Америци га називају енглеским врапцем како би га разликовали од аутохтоног америчког врапца. У градове Сједињених Држава су европски врапци масовно доношени између 1850. и 1875. године како би смањили број штеточина. Грешка је касно увиђена, а врапци су се већ одомаћили. До 1883. године су их сматрали за штеточину, а њихово увођење као катастрофу.

Врапци

Врапци могу да буду:

Врапци (породица), породица малих птица из реда птица певачица

Врабац, род птица певачица, множина врапци и

Домаћи врабац, врста птице, множина врапциили

Врапци (Сјеница), насеље у општини Сјеница, Република Србија

Врапци (Соколац), насеље у општини Соколац, Република Српска, БиХ

Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине

Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине представља Босну и Херцеговину на међународним кошаркашким такмичењима.

Орнитофауна Црне Горе

Орнитофауна Црне Горе најбоље показује разноврсност еколошких услова. Свако од многобријних станишта, која се смењују од обале до врха највиших планина, има своју карактеристичну орнитофауну.

Од скоро 300 врста птица констатованих у Црној Гори на високопланинским пашњацима и камењарима најкарактеристичније су: жутокљуна галица, планинска трепетаљка, планински попић, снежна зеба, дрозд камењар, обична траварка, обична белка, планинска шева, пузгавац, горска ласта, дивљи голуб, сури орао, планинска стрнадица;

У четинарским шумама: обична зеба, дрозд имелаш, велика, јелова и ћубаста сеница, златоглави и ватреноглави краљић, зимовка, крстокљун, гавран, велики шарени детлић, црни детлић, краткокљуни и дугокљуни пузић;

У листопадним шумама: обична зеба, кукавица, бргљез, црни кос, дрозд певач, дрозд имелаш, голуб дупљаш, сива, плава и дугорепа сеница, планинска сеница, црвендаћ, обични и шумски звиждак, царић, сива мухарица, славуј, зелена и сива жуна, планински и мали детлић, шумска сова, јастреб кокошар, кобац птичар, обични мишар;

На обрадивим површинама са ливадама и живицама, у долинама река, крашким пољима и увалама (највеће су у Зетској равници): пољска шева, сврака, сива врана, обична грмуша, грлица сива и руса сврачка, бела и жута плиска, пчеларица, пупавац, пољска трептељка, пољски врабац, велика стрнадица, препелица, соко, ветрушка, зелентарка и др.;

У воћњацима, виноградима и насељима: гугутка, сиријски детлић, врабац покућар, вуга златна, чешљугар, жутарица, сеоска и градска ласта, конопљарка;

На полупустињским теренима Ћемовског поља са кањоном Цијевне: пољска шева, краткопрста шева, ћубаста и велика шева, ноћни потрк, пољска јаребица, ћук обични, даурска ласта.

Скадарско језеро, околина реке Бојане и Штој код Улциња терени су од највећег значаја за фауну птица целе Европе. Ту живе: сива и црвена чапља, мала бела чапља, кудрави пеликан, велики ћубасти гњурац, мали гњурац, велики и мали корморан, дивља патка, патка папучарица, патка црнка, обична и белобрда чигра, велики трстењак, трстењак рогозар, бела сеница, шпански врабац, лиска црна, барска кокица, мочварна стрнадица, еја мочварица, орао белорепан и др.

У медитеранским шибљацима, маслењацима и камењарима, осим широко распрострањених врста карактеристичне су: медитеранска сеница, риђогрла грмуша, сиви вољић, вољић маслинар, јаребица камењарка, пузавац камењар, обични попић и сова ушара;

Морску обалу, острво и шкоље настањују широко распрострањене морске птице: обични галеб, сребрнасти галеб, мали галеб, сиви и црноглави галеб, ћукасти корморан, мали завој и др;

Подручја Скадарског језера и Приморја су значајна и као зимовалишта за птице северних делова и као „аеродром“ за птице селице. Редовне зимовке и селице су: сива и ћубаста пловка, патка звиждара, ластарка, чапља кашикара и кржа, црноврати и морски гњурац, велика бела чапља, бели кашикар, црни ибис, баршунасти турпан, гуска глоговњача, гуска лисаста, шљука бекасина, обична муљача, прудник убица и др.

Везу са оринтофауном ширег Медитерана доказују налази афричке кукавице и афричке црне чапље.

Пољски врабац

Пољски врабац (лат. Passer montanus) припада породици врабаца (Passeridae). Насељава простор Европе и Азије. Данас је то најраспрострањенија птица на планети.Интродукован је у Аустралији и Северној Америци.

Правопис

Правопис или ортографија (грч. ortho - исправно, и грч. graphos - писмо) је скуп општих, важећих правила писања неког језика. Писање уз непоштовање неког од тих правила се назива правописном грешком.

Код правописа у писмима заснованим на абецеди/азбуци, разликују се два различита концепта:

фонолошки, који тежи једноставној вези између гласова и ријечи, и

морфонолошки, који се заснива на граматичким или језичко-историјским етимолошким зависностима између ријечи или њихових деклинација, конјугација или компарација.У групу језика чији се правопис заснива на фонолошком концепту спадају бугарски, фински, италијански, руски, српски, шпански и турски језик. Нормирање српског језика врши се кроз Правопис српскога језика.

Екстремни примјер морфонолошке ортографије са јаким етимолошким акцентом представља енглески језик. У енглеском језику нпр., једна комбинација слова (нпр. ough), може се изговарати на четири или више различитих начина. Обратно важи исто, одређени глас или гласни низ, може се писати на више начина, зависно од тога, у којој ријечи се појављује.

Сеоба птица

Сеобом птица назива се лет птица с подручја где се гнезде у зимска боравишта и назад, које се одвија сваке године. Птичје врсте које селе само једним својим делом називају се деломичним селицама. Оне које уопште не одлазе из подручја гнездења називају се станарицама.

Списак заштићених врста птица у Србији

Списак ретких и заштићених врста птица у Србији .

Стрнадице

Стрнадице или стрнадице и амерички врапци (лат. Emberizidae) су породица птица из реда птица певачица (Passeriformes) и подреда правих птица певачица (Passeri).

Имена већине европских врста у себи садрже реч стрнадица, док имена већине северноамеричких врста у себи садрже реч врабац (амерички врапци или врапци Новог света), иако нису блиско сродне правим врапцима из Старог света (Passeridae), или реч џанко, тохи или зеба.

Таксономски третман врста из ове породице је тренутно у стању флукса.

Трг Николе Пашића

Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима. Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).

У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће - зграда Окружног суда, кафана "Топола", као и Палата пензионог фонда. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине. По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.

Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.

На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу, рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.

Фабрика авиона Утва

Утва је фабрика авиона у Панчеву близу Београда. Позната је по производњи лаких, спортских авиона и авиона за обуку. Од авиона Утва у актуелној понуди тржишту нуди Ласту 95 тандем двосед за основну летачку обуку и Сову спортско-туристички четворосед. 28. фебруара 2017. државно предузеће Југоимпорт СДПР је постало власник Утве са 96% компаније, а сувласништво у „Утви“ (4%) имају још и: Фонд за развој, Град Панчево, два панчевачка јавна комунална предузећа „Хигијена” и “Водовод и канализација” и „Ауто-транспорт Панчево” Дунав осигурање, „Србијагас”, општине Ковин, Опово и Ковачица и Градска стамбена агенција Панчево.

Цеглинг

Цеглинг (нем. Zögling) је једноставна и лака ваздухопловна једрилица (клизач) једносед за основну обуку летача.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.