Воћњак

Воћњак је пољопривредно земљиште засађено воћкама. За разлику од плантажа воћа са ниским садницама, у традиционалним воћњацима расту висока стабла различитих доби и различитих врста. У традиционалним воћњацима се ређе користе хемијски препарати и вештачко ђубриво. Старе сорте воћа су посебно отпорне на разне болести и штеточине, јер су у процесу еволуције развиле одбрамбене механизме. Распрострањеност појединих сорти воћа може бити ограничена на само пар села, или општину, и оне се називају „локалне сорте”. Размак између садница у воћњаку је далеко већи него на плантажама воћа, где су на неким местима стабла удаљена мање од једног метра. У воћњацима се обично држе овце које спречавају да трава превише порасте.

Види још

Спољашње везе

Бустан Саади

Бустан (персијски: بوستان‎, изговара се "Бӯстāн") је књига поезије персијског песника Саaдија коју је завршио 1257. године и посветио је салгуридском атабегу Саду I или Саду II.

Ово је Садијево први дело, а његов наслов у певоду значи "воћњак". Књига садржи плодове Садијевог великог искуства и његове ставове о животу и обилује великим бројем поучних анегдота. Бустан садржи наводе о Саадијевим путовањима као и његове анализе људксе психологије. Саади често са заносом помиње своја путовања како би на тај начин саветовао читаоца, слично Езоповим баснама.

Дело је испевано у стилу меснeвије (римовани куплети).

Бустан је преведен за велике језике света.

Преписи Саадијевог Бустана, који су на наше просторе стигли посредством Османлија, и данас се чувају у јавним и приватним библиотекама широм бивше Југославије.

Постоји неколико превода Садијевог Бустана на српски језик, али је најпозанатији и најауторитативнији превод објављен 2010. године у издању Културног центар И.Р. Ирана у Београду. Превод са персијског приредио је Александар Драговић.

Варадија де Муреш (Арад)

Варадија де Муреш (рум. Vărădia de Mureş) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Варадија де Муреш. Oпштина се налази на надморској висини од 145 m.

Воћњак (Лозница)

Воћњак је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1185 становника.

Воћњак (Србица)

Воћњак (алб. Vajnikë) је насеље у општини Србица, Косово и Метохија, Република Србија.

Воћњак (вишезначна одредница)

Воћњак може бити:

Воћњак, пољопривредно земљиште засађено воћкама у сврху намјенског узгоја воћаили

Воћњак (Лозница), насеље у граду Лозници, Мачвански управни округ, Република Србија

Воћњак (Србица), насеље у општини Србица, КиМ, Република Србија

Град Лозница

Град Лозница је град у Мачванском округу на западу Србије. По подацима из 2004. град заузима површину од 612 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35965 ha, а на шумску 19852 ha).

Средиште града је градско насеље Лозница. Град Лозница се састоји од 54 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79327 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,3‰, а број запослених износи 17228 људи. У граду се налази 34 основних и 4 средње школе.

Которе

Которе (алб. Kotorr) је насеље у општини Србица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 279 становника, већину становништва чинили су Албанци. Историјски и географски село Которе припада Дреници.

Лозница

Лозница је град и седиште истоименог града у Мачванском округу, у западној Србији. Према попису из 2011. градско насеље Лозница је имало 19.212 становника, док је на територији која припада граду Лозници живело 84.925 становника.

Маслинова гора

Маслинова гора (Mount of Olives הר הזיתים, Har HaZeitim) је брдовити венац (врх 830 m), дуг једну миљу, 1 km источно од Јерусалима, Израел одвојена од њега Кедронском долином. На подножју брда је Гетсимански врт, воћњак са маслинама (Мт 24,3).Према библијском предању, са Маслинове горе је Давид побегао од Авесалома (2 Сам 15,30). Са ње је Исус путовао за Јерусалим (Мк 11,1-11) и одатле се вазнео на небо (Дап 1,11).

Новак Симић

Новак Симић (Вареш, 14. јануар 1906 — Загреб, 19. новембар 1981) био је српски и хрватски књижевник.

Помона

Помона (лат. Pōmōna) је у римској митологији богиња плодног дрвећа, нарочито воћака и вртова. Осим што је богиња, такође је и нимфа дрвећа - дријада. Атрибути су јој плодови воћа и воћарски нож. Помона никад није била повезана са неком грчком богињом, мада је слична Деметри, па се због тога сматра искључиво римским божанством.

Пресечина

Пресечина је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 364 становника (према попису из 2002. било је 448 становника).

Славујевце

Славујевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 394 становника (према попису из 2002. било је 431 становника).

Стевањдан

Стевањдан (Стјепањдан) је прва крсна слава након Божића. Овај дан се, за оне који не празнују славу, слави и као трећи дан Божића. Свети Стефан је први од седморице ђакона које су свети апостоли рукоположили, па се због тога он и назива архиђакон Стефан - први међу ђаконима. Као проповедник у Јерусалиму изведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. У каменовању је учествовао и његов рођак Савле, који је касније познат као апостол Павле.

Република Српска обиљежава Стевањдан као своју славу од 9. јануара 1992. када је у Сарајеву, у хотелу "Холидеј Ин", проглашена Српска Република БиХ. У Сарајеву је, 24. октобра 1991. године, одржана и прва скупштина српског народа Босне и Херцеговине, која је касније прерасла у данашњу Народну скупштину Републике Српске.

Хутор

Хутор (рус. хутор, укр. хутір, блр. хутар, каз. қыстақ) тип је руралног насељеног места који обично чини једно или мањи број сеоских домаћинстава, карактеристичан углавном за подручје Источне Европе. Термин се у српски језик може превести као салаш, ранч или фарма.

Историјски гледано хутори су били најраспрострањенији у руралним подручјима савремене Украјине, а током XVIII века појавили су се и на подручју Кубања (данашња југозападна Русија) где су их оснивали Козачки досељеници. У зависности од поднебља сваки хутор се састојао од једне или неколико изби (сеоских дрвених кућа) или хата-мазанки (куће од прућа облепљене блатом и прекривене сламом), имао је магазе за остављање пољопривредних производа, бунар, једну или више штала, башту, воћњак и у основи представљао је једно комплетно сеоско имање. Основна привредна делатност становника хутора (хуторјана) је пољопривреда. Хутором може да се назива и велепоседничко племићко имање.

Са растом броја становника хутори се даље преображавају у засеоке, села и тако даље. Међутим у неким случајевима у првобитном хутору број домаћинстава може достићи и неколико стотина, али неретко само насеље задржава првобитни административни статус или реч хутор остаје део назива (ово је нарочито карактеристично за подручје Кубања). Тако хутор Трудобеликовски у Краснодарском крају има скоро десет хљиљада становника.

Код донских и кубањских Козака на подручју Руске Империје хутори су била засебна насељена места на подручју козачких станица али без засебне администрације.

Чесма на Слављану

Чесма на Слављану је изграђена 1891 године, као потреба да се регулише безимени поток који је пролазио кроз центар Гацка. Поток је због киша и крашког подручија био чест извор зараза и поплава, па су се због тога чесма, као и његово корито често мјењали и надограђивали. Данас је већи дио корита прекривен и претворен у канал, осим малог дјела на излазу из Гацка према Фазлагића Кули.Чесма је у употреби била педесетих година прошлог вијека.На улазу у воћњак са јужне стране (један од улаза је био и на крајњој сјеверној страни воћњака, гдје је била и љетна кухиња Тановића) налазиле су се двије камене грађевине.

Шенбрун

Шенбрун (нем. Schloss Schönbrunn) је палата у Бечу, један од најважнијих културних споменика у Аустрији, а од 1960-их такође једна од главних туристичких атракција у Бечу.

Шљивовачки сајам домаће ракије

Шљивовачки сајам домаће ракије је привредно-туристичка манифестација која се одржава у чајетинском селу Шљивовица на Златибору. Организатори сајма су Општина Чајетина, Туристичка организација Златибор, Културно спортски центар Чајетина, Месна заједница Шљивовица. Манифестација почиње потпаљивањем казана за печење ракије уз шљивовачку здравицу, а затим се отвора изложба здраве хране, производа сеоских мајстора и рукотворина сеоских домаћица. За најбоље примерке ракија додељују се награде, а предвиђена су и такмичења златиборских здравичара и чауша у говорним вештинама, домаћица у печењу најбоље пите савијаче, изложба златиборских пчелара и воћних производа, као што су слатко, суве шљиве и сушени производи од пекмеза.Као део манифестације предвиђена су и стручна предавања о сеоском туризму и унапређењу воћарства у златиборском крају, а бива изабрано и најлепше сеоско двориште у Шљивовици, најуређенији воћњак и најлепше сеоске народне ношње. Програм је пропраћен богатим културно-уметничким програмом, који обухвата изворне песме, трубачке оркестре и дружење са шљивовачким домаћинима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.