Воће

Воће су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.[1] Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

La Boqueria
Воће на пијаци у Барселони

Значај воћа у исхрани

Festival zimnice 2016. Koceljeva 067
Сува шљива, Фестивал зимнице-Коцељева

Основне заједничке одлике воћа су:

Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.

Види још

Референце

  1. ^ Мирослав Николић, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. »во̏ће (во̀ће) с зб. 1. плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени«

Литература

  • Мирослав Николић, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. »во̏ће (во̀ће) с зб. 1. плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени«
  • Јанчић, Р. Стојановић, Д. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе

Јабука

Јабука (лат. Malus pumila syn. Malus domestica) врста је дрвенасте биљке из породице Rosaceae, као и име њеног плода (научно име плода је pomum). Постоји преко 7.500 култивара домаће јабуке.

Домаћа јабука је листопадно дрво висине до 12 m, са густом крошњом. Листови су наспрамно распоређени, овални са израженим врхом и назубљеном ивицом. Цветови су беле боје (почетком цветања розикасти), са 5 круничних и 5 чашичних листића. Плод сазрева крајем лета и током јесени.

Балеарска Острва

Балеарска Острва или Балеари (шп. Islas Baleares/Baleares; кат. Illes Balears/Balears) је аутономна заједница Шпаније која се налази на острвима архипелага у Средоземном мору. Архипелаг се састоји од две групе острва:

Острва Химнесијас (шп. Islas Gimnesias): Мајорка (шп. Mallorca), Менорка, (шп. Menorca), Кабрера (шп. Cabrera) и још неколико омањих острва

Острва Питијусас (шп. Islas Pitiusas): Ибиза (шп. Ibiza) и Форментера (шп. Formentera) поред неколико омањих острва.Главни град је Палма де Мајорка (шп. Palma de Mallorca) који се налази на највећем острву, Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.

Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква, поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.

Острва су позната као одмаралишта. Први становници су били Ибери. Касније ће на острва долазити Феничани и Грци, а нешто касније освојиће их Картагињани и на крају, Римљани. У 8. веку претрпеће освајачке походе Мавара и постали су база пиратима. Ђауме I, краљ Арагона, истерао је Маваре 1229. године.

Банана

Банана је име рода зељастих биљака и економски важне врсте (Musa sapientium) из фамилије Musaceae, као и име за плод ових биљака који људе користе у исхрани као воће.Банана је јестиво воће, које је са ботаничког гледишта бобица. Она је плод неколико великих зељастих скривеносјеменица из рода Musa. (У неким земљама, банане које се користе за кување се називају плантанима.) Ово воће варира у погледу величине, боје и чврстоће, мада је обично издужено и повијено, са меканим плодом богатим скробом, покривеним кором која може да буде зелена, жута, црвен, пурпурна, или смеђа код сазрелог воћа. Плодови расту у групама које висе са врха биљке. Скоро све модерне јестиве партенокарпне (бесемене) банане потичу из две дивље врсте – Musa acuminata и Musa balbisiana. Научна имена највише узгајаних врста банана су Musa acuminata, Musa balbisiana, и Муса × парадисиаца за хибрид Musa acuminata × M. balbisiana, у зависности од њихове геномске конституције. Старије научно име Musa sapientum се више не користи.

Природно станиште врста Musa су тропски предели Индомалезије и Аустралије, и претпоставља се да је до доместикације првобитно дошло у Папуа Новој Гвинеји. Банане се узгајају у бар 107 земаља, првенствено ради плода, и у мањој мери ради прављења влакана, вина од банана и пива од банана, или као орнаменталне биљке.

Не постоји јасна разлика између термина „банане“ и „плантани“. У Америци и Европи термин „банана“ се обично односи на мекане, слатке, дезертне банане, посебно оне из групе Кавендиш, које су главни извозни производ земаља које узгајају банане. У контрасту с тим, Musa културе са чвршћим плодовима богатијим у скробу се називају „плантани“. У другим регионима, као што је Југоисточна Азија, многи други типове банана се узгајају и конзумирају, тако да једноставна дводелна подела није корисна и не употебљава се у локалним језицима.

Термин „банана“ се такође користи као заједничко име за друге биљке које производе овај плод. Оно се може применити на остале чланове рода Musa, као што су скарлет банана (Musa coccinea), роза банана (Musa velutina) и Фе'и банана. Термин се такође може односити на чланове рода Ensete, попут снежне банане (Ensete glaucum) и економиски важне лажне банана (Ensete ventricosum). Оба рода се сврставају у фамилију банана, Musaceae.

Витамин Б3

Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП, је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације. Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести. Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.

Гавран (сазвежђе)

Гавран је јужно сазвежђе и једно од 48 оригиналних Птолемејевих сазвежђа. Свега 11 звезда у Гаврану је видљиво голим оком (односно сјајније од магнитуде 5,5).

По легенди, Аполон је гаврану дао врч и послао га да му донесе воду. Гавран је уз пут угледао дрво чије воће само што није сазрело. Сачекао је пар дана да воће сазри, појео га, а да би се оправдао, Аполону је донео водену змију и оптужио је да је блокирала прилаз извору. Аполон је прозрео лаж, а на небо поставио гаврана, врч (сазвежђе Пехар) и змију (сазвежђе Хидра), и осудио гаврана да буде вечито жедан а поред њега пехар пун воде. По легенди, гаврани имају крештав глас управо јер су увек жедни.

Гинко

Гинко или мандаринско дрво, дрво дедова и унука, сребрна кајсија, бело воће (Gingko biloba) листопадно је дрво и једини представник истоименог раздела (Ginkgophyta). За њега се у српској литератури често срећу погрешни називи гингко и гинкго, иако је правописно нормиран само облик без другог г. Гинко је јединствена голосеменица која нема преживелих рођака.

Некада је ово дрво било широко распрострањено, у јури пре око стотину седамдесет милиона година. Тада су врсте овог рода насељавале скоро цело копно. Већина врста је ишчезла непосредно пре терцијера. Данас се као дивља врста среће само у планинама југоисточне Кине (ендемит). Веома успешно се гаји у парковима и ботаничким баштама. Гаји се, и то вековима, у двориштима кинеских и јапанских храмова као свето дрво. Гинко је реликтна врста, живи фосил, која се до данас одржала још из мезозоика (према фосилним остацима).

Глог

Род глогова (лат. Crataegus) комплексна је група дрвећа и жбуња из фамилије ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима.

Грожђе

Грожђе је назив за плод биљака из рода Vitis (винове лозе), којим се често назива и 12 основних и најпознатијих врста винове лозе, од којих се прави већина светских вина. Раније су се вина означавала према подручју на коме се грожђе гаји, али касније је број произвођача и подручја са виноградима толико порастао да је уведено означавање према варијетету грожђа.

Грожђе је тип воћа који расте у групама од 15 до 300, и може да буде црвено, црно, тамно плаве, жуто, зелено, наранџасто и ружичасто. „Бело“ грожђе је у ствари зелене боје, и еволуционо је изведено из пурпурног грожђа. Мутације у два регулаторна гена белог грожђа искључују продукцију антоцијанина, који је одговоран за боју пурпурног грожђа. Антоцијанини и друге пигментне хемикалије из велике фамилије полифенола у пурпурном грожђу су одговорни за варирајуће нијансе пурпурне боје у црвеним винима. Зрна грожђа типично имају елипсоидни облик, који подсећа на проширени сфероид.

Забрањено воће (ТВ серија)

Забрањено воће (тур. Aşk-ı memnu) турска је телевизијска серија снимана од 2008. до 2010.У Србији је приказивана 2011. на телевизији Прва.

Лубеница

Лубеница (Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai) је једногодишња зељаста биљка из породице бундева (Cucurbitaceae), пореклом из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода. Процентуално у саставу плода највише има воде и шећера.Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија. Постоји заблуда да је лубеница поврће. Будући да се најчешће једе непрерађена, лубеница је воће.

Нар

Нар или мограњ је род биљака који садржи само две врсте, од којих је једна (Punica granatum) медитеранског распрострањења и веома цењена као храна (воће) још од доба Феничана.

Наранџа

Наранџа или поморанџа је хибрид цитруса. Настала је укрштањем помела (Citrus maxima) и мандарине (Citrus reticulata). То је мало зимзелено дрво високо до 10 метара.

Парадајз

Парадајз, патлиџан, или ређе рајчица (лат. Solanum lycopersicum L.) је биљка из породице помоћница (Solanaceae) и у блиском је сродству са дуваном, кромпиром, плавим патлиџаном, паприком и отровним велебиљем. Ова врста потиче из западне Јужне Америке. Наватлска (астечки језик) реч tomatl је послужила као основа шпанске речи tomate, одакле води порекло и енглеска реч tomato. Употреба парадајза као култивиране хране се сматра да потиче од домородачког становништва| Мексика. Шпанци су упознали парадаз током њиховог контакта са Астецима у оквиру шпанске колонизације Америка и донели су ту биљку у Европу. Одатле се парадајз проширио на друге делове европског колонизованог света током 16. века.Парадајз се конзумира на различите начине, сиров или куван, у многим јелима, сосевима, салатама, и пићима. Док је парадајз воће, јер је ботанички класификован као бобоца, у свакодневној употреби он се често користи као поврће или гарнир.Бројни варијетети биљке парадајза се узгајају широм света у пределима са умереном климом, при чему стаклене баште омогућавају продукцију парадајза током свих сезона године. Биљке парадајза типично расту до 1—3 m (3—10 ft) у висину. То су лозе које имају слабу стабљику која се шири и типично јој је потребна подршка. Биљке парадајза су вишегодишње у њиховом природном станишту, али се култивирају као једногодишње биљке. Грмасте биљке су једногодишње и престају са растом кад досегну одређену висину и производе усев одједном. Величина парадајза варира у зависности од култивара, са опсегом од 05—4 in (13—10 cm) у ширини.

Пехар (сазвежђе)

Пехар (лат. Crater) је једно од 88 савремених и једно од 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. По легенди, Аполон је гаврану дао врч и послао га да му донесе воду. Гавран је уз пут угледао дрво чије воће само што није сазрело. Сачекао је пар дана да воће сазри, појео га, а да би се оправдао, Аполону је донео водену змију и оптужио је да је блокирала прилаз извору. Аполон је прозрео лаж, а на небо поставио Гаврана, врч (Пехар) и змију (Хидра), и осудио гаврана да буде вечито жедан а поред њега пехар пун воде.

Плод

Плод (лат. fructus) је репродуктивни биљни орган који се после оплођења образује из плодника. Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара семе (плод је присутан само код скривеносеменица). После оплођења долази до промена у зиду плодника – он разраста и образује зид плода, перикарп (оплодница). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (перикарпа). У њему се налази једна или више семенки (семен). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.Делови перикарпа су:

егзокарп (спољашњи омотач),

ендокарп (унутрашњи омотач) и

мезокарп, који се налази између њих.Пошто плодник настаје од листова, под микроскопом се лако уочава да егзокарп потиче од епидермиса наличја, ендокарп од епидермиса лица, а мезокарп од мезофила листа.

У уобичајеној језичкој употреби, „плод“ се често поистовећује са воћем и односи се на свеже семенске структуре биљки које могу да буду слатке или киселе, и које су јестиве у сировом стању, као што су јабуке, банане, грожђе, лимуни, поморанџе, и јагоде. С друге стране, у ботаничкој употреби, „плод“ обухвата многе структуре које се нормално не називају воћем, као што су махуне пасуља, семенке кукуруза, парадајз, и зрна пшенице. Део гљива који производи споре се исто тако назва плодоносним телом.

Поврће

Поврће је заједнички назив за култивисане биљке или њихове делове које се користе за људску исхрану. За јело се припрема на различите начине. Употребљава се и као свеже и као конзервисано. Богато је угљеним хидратима и беланчевинама, а на њихов укус првенствено утичу етерична уља. Захваљујући високом садржају витамина, минерала, целулозе, а малим количинама масноће, у прехрани има непроцењиву улогу. Количина витамина и минерала се разликује међу врстама и попднебљима у којима то поврће успева. Термин поврће се користи претежно у кулинарству. У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.

Оригинално, поврће је било сакушљано из дивљине у заједницама ловаца-сакупљача, а са култивацијом се почело у неколико делова света, вероватно током периода од 10.000 п. н. е. до 7.000 п. н. е, кад је нови пољопривредни начин живота развијен. У почетку су култивиране биљке које су расле локално, али су временом путем трговине егзотични усеви из других крајева размењивани и додавани домаћим типовима. У данашње време, већина поврћа се узгаја широм света колико год то климатски услови дозвољавају, и усеви могу да буду култивисани у заштићеним окружењима на мање подесним локацијама. Кина је највећи произвођач поврћа. Глобана трговина пољопривредним производима омогућава корисницима да купе поврће узгојено у удаљеним земљама. Опсег продукције варира од пољопривредних газдинстава која задовољавају потребе своје фамилије за храном, до пољопривредних фирми са огромним површинама земљишта и наменским усевима. У зависности од типа поврћа, жетви усева следи градирање, складиштење, обрада и маркетинг.

Поврће може да се једе било сирово или кувано, и има важну улогу у људској исхрани. Оно углавном има низак садржај масноћа и угљених хидрата, и богато је витаминима, минералима и дијететским влакнима. Многи нутриционисти подстичу људе да конзумирају доста воћа и поврћа, пет или више порција дневно често се препоручује.

Смоква

Смоква (Ficus carica) је медитеранска дрвенаста врста из рода фикуса, фамилије дудова (Moraceae), јестивих крушколиких плодова.

Пореклом с Блиског истока и западне Азије, од давнина се користи и узгаја, и данас је широко распрострањен широм света, као воће, и као украсно биље. Ова врста је постала натурализована у разним местима у Азији и Северној Америци.

Угљени хидрат

Угљени хидрати или шећери су најраспрострањенија једињења у живом свету. Према степену сложености деле се на: моносахариде, дисахариде, олигосахариде и полисахариде.

Угљени хидрати су биолошки молекули који се састоје од атома угљеника (C), водоника (H) и кисеоника (O), обично са односом атома угљеника и кисеоника од 2:1 (као у води); другим речима, са емпиријском формулом Cm(H2O)n (где се m може разликовати од n). Постоје извесни изузеци; на пример, дезоксирибоза, шећерна компонента ДНК, има емпиријску формулу C5H10O4. Угљени хидрати су технички хидрати угљеника; мада са структурне тачке гледишта је прецизније да се на њих гледа као на полихидроксидне алдехиде и кетоне.Термин је најзаступљенији у биохемији, где је синониман са сахаридима, групом која обухвата шећере, скроб, и целулозу. Сахариди се деле у четири хемијске групе: моносахариде, дисахариде, олигосахариде, и полисахариде. Генерално се, моносахариди и дисахариди, који су мањи угљени хидрати (имају нижу молекулску масу), називају шећерима. Реч сахарид потиче од грчке речи σάκχαρον (sákkharon), са значењем "шећер". Док је научна номенклатура угљених хидрата комплексна, имена моносахарида и дисахарида се веома често завршавају са суфиксом -оза. На пример, грожђани шећер је моносахарид глукоза, тршћани шећер је дисахарид сахароза, а млечни шећер је дисахарид лактоза (погледајте илустрацију).

Угљени хидрати врше бројне функције у живим организмима. Полисахариди служе као складишта енергије (нпр. скроб и гликоген) и као структурне компоненте (нпр. целулоза у биљкама и хитин код артропода). 5-угљеник моносахарид рибоза је важна компонента коензима (нпр. АТП, ФАД и НАД) и компонента је основе генетичког молекула познатог као РНК. Сродни молекул дезоксирибоза је компонента ДНК. Сахариди и њихови деривати обухватају многе друге важне биомолекуле који имају улогу у имунском систему, фертилизацији, спречавању патогенезе, згрушавању крви, и развићу.У науци о храни и многим неформалним контекстима, термин угљени хидрат често означава било коју храну која је посебно богата у комплексном угљеном хидрату скробу (као што су житарице, хлеб и тесто), или се термин користи за једноставне угљене хидрате, као што је шећер (присутан у бомбонама, џемовима, и слаткишима).

Често се на списковима нутриционог садржаја, као што је УСДА Национална база података нутријената, термин "угљени хидрат" користи за све осим воде, протеина, масти, пепела и етанола. Тиме се обухватају хемијска једињења као што су сирћетна или млечна киселина, која се нормално не сматрају угљеним хиратима. Тиме се исто тако обухватају "дијетарна влакна" која су угљени хидрати, али имају незнатан допринос у погледу прехрамбене енергије (калорија), мада се често уврштавају у прорачуне тоталне енергије хране, као да су шећери.

Шљива

Шљива (Prunus subg. Prunus) је подрод рода Prunus из породице ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови (џем од шљива). Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.