Воћарство

Воћарство је грана земљорадње која се бави гајењем воћа. Развијено је у умереном и суптропоском појасу до 60° сгш и 45° јгш. Најразвијеније је у близини великих градова и индустријских центара.

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
Браничево (област)

Браничево је област североисточне Србије ограничена Великом Моравом, Дунавом и планинским венцем који чине Бељаница, Хомољске планине и Северни Кучај, у оквиру које се налази Браничевски округ. Број становника је око 200.500, а највећи град ове области је Пожаревац. Налази се на највећој раскрсници копнених и водених путева југоисточне Европе. Ту се укрштају: дунавска магистрала, која спаја средњеевропски простор са црноморским обалама и Блиским истоком, и моравско-вардарска која повезује исти тај простор са егејским светом на југу. Те две комуникације старе су онолико колико је старо трајање човека на овим просторима.

На том релативно малом простору јасно се издвајају равничарски терени у долини Дунава и Велике Мораве, са Стигом као најплоднијом равицом у долини јужно од Саве и Дунава. Средњи ток Млаве и Пека одликују брдовите области, надморске висине између 200 и 300 метара, погодне за воћарство и сточарство. Изворишни и средњи токови ове две реке чине планинске области Хомоља и Звижда, богате шумом, пашњацима, рудним и минералним благом.

Горња Јабланица

Горња Јабланица је брдско-планинска регија које се простире југозападно од Лесковца и Лебана. Кружног је облика и са три стране ограничена високим развођем. За разлику од Горње, Доња Јабланица представља изразиту низију спојену са Лесковачком котлином, покривену речним наносима, веома плодну и густо насељену. Читав слив Јабланице простире се на 894 квадратних метара, од чега на Горњу Јабланицу отпада 79,7 %, односно 713 квадратних километара. Граница између ове две суседне регије представљена је сутеском Јабланице код Лебана и огранцима планине Радан који се пружају дуж западног обода Лескоачке котлине.

Горња Јабланица спада у најсиромашније српске регије, иако се испод атара појединих села протежу лежишта разних руда метала са знатним садржајем злата и сребра и на више места из велике дубине избијају обилне термоминералне воде.

Горња Аустрија

Горња Аустрија (нем. Oberösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich ob der Enns — „крунско Аустријско војводство горе од (реке) Енс“) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном северном делу. Главни град Горње Аустрије је Линц.

Доња Аустрија

Доња Аустрија (нем. Niederösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich unter der Enns — „крунско Аустријско војводство ниже од (реке) Енс“) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном североисточном делу. Главни град Доње Аустрије је Санкт Пелтен.

Земљорадња

Земљорадња је грана пољопривреде која се бави обрадом земљишта и узгојем култивисаних биљака. Њен развој и заступљеност зависе од географске ширине и надморске висине. Разликујемо екстензивну земљорадњу (слабо развијена у погледу оруђа и приноса) и интензивну земљорадњу (примена агротехничких мера и механизације).

Земљорадња се може поделити на:

ратарство

воћарство

виноградарство

ливадарство

цвећарство

Калемљење воћака

Размножавање воћака – генеративним или вегетативним начином – није увек могуће да се задовоље практичне потребе. Због тога је пракса наметнула, а наука о воћарству усавршила поступак за производњу садница, којим се могу комбиновати не само мањи или већи делови једне врсте, већ исто тако и делови различитих врста воћака. Сем тога, подлога може бити произведена генеративно (из семена) или на један од вегетативних начина. Према томе, калемљење је само у ширем смислу вегетативно размножавање воћака. То је, пре свега поступак у производњи садног материјала воћака ради умножавања неке сорте одређених особина.

Калемљење је операција којом се подлога и племка воћке сједињују и на тај начин се ствара нова воћка, чији је доњи део (од места калемљења) подлога, а горњи део племка – племенита воћка, (сорта).

Калемљење је познато од давнина и има огроман значај за воћарство. Састоји се у сједињавању подлоге и питоме племке исте воћне врсте или две сличне воћне врсте.

Да би калемљење успело потребно је да између подлоге и племке постоји подударност (сродност или афинитет). Подударност је готово потпуна између великог броја дивљих и питомих јабука, крушака и других врста воћака. Међутим, подударност између различитих врста је непотпуна и ређа (на пример: између дуње и крушке, брескве и бадема, шљиве и кајсије). Постоје сорте које су с подлогом подударне и које су неподударне, о чему се води рачна приликом калемљења. За калемљење, калем-гранчице трeба да су нормално развијене, сазреле, односно здраве.

Доњи и вршни део гранчице, као и пупољке са тих делова, не треба употребљавати за калемљење. Такође за калемљење, по правилу, не узимати гранчице старије од једне године. Њихова дебљина је најчешће дебљина оловке. Бројни су чиниоци од којих зависи успех калемљења. Важнији су: време калемљења и техника извођења самог калемљења, квалитет калем-гранчице, погодност подлога за калемљење

Кукова Острва

Кукова Острва (маорски Kūki 'Āirani, енглески Cook Islands) су самоуправна аутономна парламентарна демократија у слободној асоцијацији са Новим Зеландом. Нови Зеланд је одговоран за спољну политику и одбрану. У последње време Кукова Острва теже да имају независну спољну политику. Населили су их око 600. године Маори са оближњега острва Тахити. Постали су британски протекторат 1888. понајвише због страха од француске окупације. Нови Зеланд је 1901. извршио анексију Кукових Острва. Под новозеландским протекторатом остали су до 1965. Циклон је током 1997. оштетио 80% кућа на острвима.

Кукова Острва се састоје из 15 острва вулканског и коралног порекла. Налазе се у архипелагу Полинезије у јужном Пацифику. Острва се деле у две групе: северна и јужна.

Главно острво је Раротонга на коме се налази престоница Аваруа, међународни аеродром и мноштво хотела. Друга значајна острва су: Аитутаки, Атиу, Мангаиа, и Пенрин. Од поменутих, једино је Пенрин у северном делу архипелага.

Становништво су, углавном, Маори полинежанског порекла.

Туризам је главна привредна грана. Међу значајнијим привредним гранама истичу се офшор банкарство, вађење бисера , рибарство и воћарство.

Ова острва не треба мешати са острвом Кук у јужном Атлантском океану.

Лободер

Лободер је насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 53 становника (према попису из 1991. било је 102 становника).

Налази се са леве стране Западне Мораве, 17 километра од Трстеника, 14 километара од Манастира Љубостиња, на Гледићким планинама, подно врха Самар (922 m). Село је 1822. године имало 11 домова и 102 становника, а 1866. 24 дома и 143 становника. Данас има једва двадесетак становника, углавном стараца.

Ово село, које је некада имало своју школу са чак 77 ђака (1942/43 године), 18. марта 1943. године је у потпуности спаљено од стране немачке војске и 29 људи у пуној снази је одведено у логор на Бањици где је њих 28 убијено. Од тога се село више никада није опоравило.

Село Лободер има изузетне могућности за воћарство, посебно гајење шљиве, сточарство, посебно за овчарство и за брање шумских плодова: купине и печурака. Удаљеност од најближег већег места Трстеника, лоша саобраћајна веза и надасве, недостатак младих људи не пружају наду да ће се једног дана ово село обновити. Напротив, велика је вероватноћа да ће за десетак година да нестане и да ће још увек култивисане површине поново обрасти у густу, непроходну шуму, како је то било пре настанка села.

Овде се налазе Запис Крстића јавор (Лободер) и Запис Живковића јабука (Лободер).

Мрвеш

Мрвеш је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 74 становника (према попису из 2002. било је 116 становника).

Мрвеш је око 20 km удаљен од Лесковца. Село још увек нема асфалтиран пут кроз насеље. Као и у осталим крајевима јужне Србије, незапосленост је екстремно висока (преко 80% становништва). Једини извор прихода у самом селу су: повртарство, воћарство, пчеларство и сточарство.

Мрчајевци

Мрчајевци су насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 2767 становника.

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мрчајевци коју су чинила насељена места: Бечањ, Бресница, Доња Горевница, Доња Трепча, Горња Трепча, Катрга, Мојсиње, Мрчајевци, Остра, Станчићи и Вујетинци. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Чачак.

Нормандија

Нормандија (франц. Normandie, норм. Normaundie) је историјски регион на северу Француске. У овај регион се убрајају долина доње Сене (Горња Нормандија) северно од Париза, и предели ка западу укључујући полуострво Котентин (Доња Нормандија). У Горњу Нормандију спадају француски департмани Приморска Сена и Ер, док су у Доњој Нормандији департмани Орн, Калвадос и Манш. Источно од Нормандије је Пикардија, а западно Бретања.

Нормандији припадају и Каналска острва (Џерзи, Гернзи) која су вековима, а и данас, под суверенитетом краљева Енглеске, односно Британије. За ове острвљане, британски суверен носи титулу Војвода Нормандије.

У Нормандији живи 3,5 милиона људи. Највећи градови су: Руан (385.000 становника), Авр (247.000 становника), Кан (200.000 становника) и Шербур (89.000 становника). Раније је Руан била престоница целе Нормандије, а сада само Горње. Главни град Доње Нормандије је Кан.

Карактеристичне привредне гране у Нормандији су сточарство и воћарство (нарочито јабуке).

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Општина Рашка

Општина Рашка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у југозападном делу Србије, у Рашком округу. Према попису становништва из 2011. године општина Рашка има 24.678 становника и 61 насељено место. Већину чине Срби (97,80%).

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Рафуна

Рафуна је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 76 становника (према попису из 2002. био је 131 становник).

Према причању старих предака, назив потиче од имена једног Арнаутина Малић Рафуне, вероватно старешине села. Пре доласка Арнаута, насеље је носило назив Тумарце.

У њеном атару налази се црква Св. Пантелејмона.

Универзитет у Крагујевцу

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године у Крагујевцу. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији.

У својим оквирима има 12 факултета у 6 градова којима је Крагујевац макрорегинални центар.

Хомоље

Хомоље је мања географска област у источној Србији јасно ограничена планинским венцима са свих страна. Од Звижда на северу одвају се Хомољске планине (940 m), од Ресаве на југу венац Бељанице (1339 m), од равничарске доње Млаве на западу ниске Горњачке планине (825 m). Овако уоквирена геоморфолошка целина састоји се из два дела: Жагубичке котлине на истоку и Крепољинско-крупајске котлине на западу, између којих је бељаничко-хомољска пречага.

Због велике одвојености и неприступачности, Хомоље је у стара времена служило као „збег”. За разлику од несигурних старих времена када је у Хомољу владала хајдучија и када се морало далеко заобилазити, централно место ове области у регионалном комплексу Источне Србије, предодредило јој је, у садашњем времену, веома повољан географски положај.

Долином Млаве повезано је са плодном доњом Млавом и Стигом, преко превоја на Црном Врху са Црноречком котлином и Тимочким басеном, преко нижих делова Хомољских планина и долине Пека са Звиждом и Поречом, а преко обронка западне Бељанице са Ресавом. Међутим, овако погодне природне погодности не само да су недовољно искоришћене, већ је евидентно и губљење постојећих саобраћајних функција. Основни разлог оваквог стања је недостатак квалитетних путева, као и лоше одржавање постојећих. Због тога Хомољу пети опасност да постане саобраћајно „острво” које ће заобилазити као и раније.

У хидролошком смислу Хомоље припада горњем сливу реке Млаве, која тече његовим средишњим делом и представља хидрографску окосницу целе области.

У административном погледу Хомоље скоро у потпуности припада општини Жагубица, са извесним оступањем било од једне или друге целине.

Територија Хомоља има изглед неправилног правоугаоника постављеног у правцу исток-југоисток-запад-северозапад дужине око 35 km, и највеће ширине 26 km.

У административно-политичком погледу, општина Жагубица се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.

Чекмин

Чекмин је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 820 становника (према попису из 2002. било је 915 становника). Село Чекмин налази се на источној избочини побрђа Добре Главе и западној ивици Лесковачког поља. Кроз село протиче поток који мештани називају Чекминском реком, а који је лева притока Јужне Мораве. Село је саобраћајницама добро повезано са регионалним путем Ниш-Лесковац. Од Лесковца је удаљено 16 километара. Најзначајнија делатност становништва је пољопривреда, пре свега производња кромпира и паприке али и осталих повртарских култура, као и воћарство и виноградарство. Село има организован систем за снабдевање водом, док је највећи број улица асфалтиран. До пре петнаестак година у Чекмину је постојало купалиште, познатије као "Јаз“. Иначе, атар села Чекмин поред обрадиве земље располаже и великом површином под шумама. У близини села постоји велики број извора пијаће воде. У Чекмину се врши и ископ земље за потребе производње грађевинског материјала. Сеоска слава, која се у овом делу земље назива "литије", је Бели петак, хришћански празник који мења датум и пада у први петак након Тројица.

Земљорадња
Сточарство
Блиске гране

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.