Војска Србије и Црне Горе

Војска Србије и Црне Горе (скраћено ВСЦГ) постојала је од 4. фебруара 2003. до 8. јуна 2006. године. Настала је са проглашењем Државне Заједнице Србија и Црна Гора, променом имена дотадашње Војске Југославије.

Држава је била подељена на укупно три војне области, које је задржала из Војске Југославије и ЈНА.

Војска је 2003. године кренула да се усклађује са НАТО стандардима.

Након проглашења независности Црне Горе јуна 2006. они делови Војске Србије и Црне Горе који су се налазили на територији Србије су званично проглашени Војском Србије, а на територији Црне Горе формирана је Војска Црне Горе.

Војска Србије и Црне Горе
VSCG
Грб Војске СЦГ
Основана4. фебруар 2003.
Распуштена8. јун 2006.
Видови војске
  • Копнена војска (КоВ)
  • Ратно ваздухопловство и Противваздушна Одбрана (РВиПВО)
  • Ратна Морнарица (РМ)
Вођство
Председник СЦГ2003—2006. Светозар Маровић
Министар одбране2003—2004. Борис Тадић
2004—2005. Првослав Давинић
2005—2006. Зоран Станковић
Начелник Генералштаба2003—2004. генерал-пуковник Бранко Крга
2004—2005. генерал-потпуковник Драган Паскаш
2005—2006. генерал-потпуковник Љубиша Јокић
Бројно стање
Војно способниод 19
Број расположивих
за војну службу
3.000.000, година 15—49
Број способних
за војну службу
2.300.000, година 15—49
Број годишње стасалих
за војну службу
101.547
Активни састав206.000 (2003)
Резервни састав680.000 (2003)
Трошкови
Буџет1,3 милиона долара
Проценат БДП4,6%
Индустрија
Домаћи набављачиЗастава Оружје
  • Крушик
  • ТРЗО „Чачак“
  • „Утва“ Панчево
  • ВТРЗ „Мома Станојловић“
  • ФАП
  • ЕДЕПРО
  • СДПР Југоимпорт
Сродни чланци
ЧиновиЧинови и ознаке Војске Србије и Црне Горе

Види још

Југословенска војска (вишезначна одредница)

Појам Југословенска војска (вишезначна одредница) може да се односи на:

На Војску државе Југославије:

Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оружана сила Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Југословенска војска, оружана сила Краљевине Југославије

Народноослободилачка војска Југославије, преласла у оружану силу ДФ Југославије, постојала до 1945.

Југословенска армија, оружана сила ДФ и ФНР Југославије од 1945. до 1951.

Југословенска народна армија, оружана сила ФНР и СФР Југославије од 1951. до 1992.

Војска Југославије, оружана сила Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003.

Војска Србије и Црне Горе, оружана сила Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Војне формације у II светском рату које су се сматрале деловима војске Краљевине Југославије:

Југословенска војска у отаџбини, оружана сила одана Влади Краљевине Југославије у егзилу до 1944, после чега самостално делује

Југословенска војска ван отаџбине, оружана сила под директном комадом Владе Краљевине Југославије у егзилу

Југословенска војска у заробљеништвуПартизанске војне формације у II светском рату:

Добровољачка војска Југославије, постојала 1942. у источној Босни

Народноослободилачка војска Југославије, оружана сила Народноослободилачког покрета од 1942. преласла у оружану силу ДФ Југославије

Александар Живковић

Александар Живковић (16. април 1960, Београд) је пензионисани генерал-потпуковник Војске Србије. Бивши командант Копнене војске Републике Србије. Тренутни је државни секретар у Министаству одбране Републике Србије.

Бранко Крга

Бранко Крга (Дарувар, 18. фебруар 1945) је пензионисани генерал, војни аташе у Москви и Начелник Генералштаба Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе од 2002. до 2005. године.

Владимир Лазаревић

Владимир Лазаревић (Грнчар код Бабушнице, 23. март 1949) је пензионисни генерал-пуковник Војске Југославије. Био је командант Приштинског корпуса Војске Југославије за време Рата на Косову и Метохији и НАТО бомбародовања СРЈ, а касније и командант Треће армије Војске Југославије.

Војска Србије

Војска Србије (скраћено ВС) је оружана сила Републике Србије. Званично је створена 8. јуна 2006. године уредбом Народне Скупштине Републике Србије. Настала је након проглашења независности Црне Горе од оних делова Војске Србије и Црне Горе који су се налазили на територији Србије.

По Уставу Републике Србије, Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља, као и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.

Генерал

Генерал је општи назив за официре највишег ранга. Реч је латинског порекла и значи „главни“. Зависно од чина генерал може командовати највишим здружено-тактичким јединицама, здруженим оперативно-тактичким саставима или стратегијско-оперативним групацијама. Генерал може руководити вишим и високим установама, видовима, родовима, службама оружаних снага...

У већини армија генерал је степенован у 3—4 чина.

Установљен је као чин први пут у Француској почетком XVII века. Касније је уведен и у већини других армија. У српској војсци установљен 1870. у Кнежевини Србији као један степен. Током Краљевине Србије 1901. уведен као двостепени ранг - генерал и војвода. Највеће промене овај чин је доживео у војсци Краљевини СХС (Краљевине Југославије) када је 1923. по француском систему степеновања овај чин подељен на четири ранга: бригадни генерал, дивизијски генерал, армијски генерал и војвода. Војвода је остао највиши генералски чин дољеван само за заслуге у рату. Ови чинови су били у употреби све до 1945. године у Југословенској војсци у отаџбини која је била део некадашње Југословенске војске.

Током Народноослободилачког рата у НОВ и ПОЈ 1. маја 1943. године су уведени официрски чинови, а 1945. године међународно признати по новом систему рангирања као највиши официрски чинови — генерал-мајор, генерал-лајтнант и генерал-пуковник. Године 1946. у Југословенској армији уведен је чин генерал армије, а 1952. године, чин генерал-лајтнанта је замењен је чином генерал-потпуковника. Године 1955. уведен је као пети генералски чин, али је укинут 1974. године. Војска Југославије и Војска Србије и Црне Горе задржале су ове генералске чинове, осим адмирала флоте и генерала који су избачени из употребе. Данас у Војсци Србије у употреби су следећи генералски чинови:

бригадни генерал

генерал-мајор

генерал-потпуковник

генералУ неким армијама су постојали или и данас постоје официрски чинови ранга и већег од генералског, као што су — војвода, вицемаршал, маршал, фелдмаршал, генералфелдмаршал, генералисимус и други.

Генералу у војсци одговара чин адмирала у ратној морнарици.

Горан Радовановић

Горан Радовановић (Зајечар, 14. октобар 1962) је генерал-потпуковник Војске Србије. Тренутни ректор Универзитета одбране Србије и бивши Командант Гарде Војске Србије.

Драган Владисављевић

Драган Владисављевић (15. јун 1962. Баточина) је бригадни генерал и директор војнообавештајне агенције војсци Републике Србије.

Драган Катанић

Драган Катанић (Чачак, 14. јануар 1956) је пензионисани генерал-потпуковник војске Србије и бивши командант ваздухопловства и противваздухопловне одбране војске Србије. Од страних језика говори руски. Ожењен је и има двоје деце. Активна војна служба му је престала 13. јула 2009. године.

Драган Паскаш

Драган Паскаш је рођен 4. априла 1951. године у Бачком Грачацу, селу у Војводини. Завршио је све војне школе, од Војне академије, преко Генералштабне школе, до Школе националне одбране. Био је на свим командним дужностима, од командира вода, до команданта корпуса.

Чин генерала добио је 31. децембра 2002. године. Служио је у гарнизонима у Београду, Ваљеву, Подгорици, Новом Саду. Био је командант Дринске дивизије Војске СЦГ, као и начелник штаба команде Подгоричког корпуса, и начелник Генералштаба ВСЦГ.Пензионисан је у октобру 2005, а наследио га је генерал Љубиша Јокић.

Здравко Понош

Здравко Понош (Книн, 3. новембар 1962) је генерал-потпуковник Војске Србије у пензији, бивши начелник Генералштаба Војске Србије и бивши помоћник министра спољних послова Србије. Такође је био на функцији шефа кабинета Председника Генералне скупштине Организације уједињених нација.

Илија Тодоров

Илија Тодоров је генерал-мајор Војске Србије и бивши командант Специјалне бригаде. Тренутно је на дужности заменика команданта Здружене оперативне команде.

Рођен је 20. јула 1963. године у Ковину, Србија. Након Војне академије КоВ – смер пешадије, завршио Генералштабну школу ВЈ и Школу националне одбране. У Војсци је од 17. јула 1982. године.

Маријан Новаковић

Маријан Новаковић (Вучитрн, 3. август 1957) је лекар - пластични хирург, пензионисани бригадни генерал санитетске службе Војске Србије. Бивши начелник Војномедициске академије.

Милан Бјелица

Милан Бјелица (Меча, 17. септембар 1956) је пензионисани генерал-мајор Војске Србије и на бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.

Милоје Милетић

Милоје Милетић (Блаце, 20. јул 1953) је генерал у пензији и бивши начелник Генералштаба Војске Србије.

Миодраг Чолић

Миодраг Чолић (Ботурићи, 23. август 1953) је пензионисани бригадни генерал санитетске службе Војске Србије, бивши декан Медицинског факултета ВМА, професор клиничке имунологије у пензији и академик САНУ.

Мирослав Талијан

Мирослав Талијан (Смедеревска Паланка, 10. август 1970) је бригадни генерал Војске Србије. Тренутни је командант Специјалне бригаде и бивши начелник Војне Академије.

Младен Вуруна

Младен Вуруна (Београд, 5. јул 1963) је генерал-мајор Војске Србије. Бивши ректор Универзитета одбране Србије и бивши начелник Војне Академије Војске Србије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.