Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Аутономна Покрајина Војводина
Vajdaság Autonóm Tartomány  (мађарски)
Autonomna Pokrajina Vojvodina  (хрватски)
Autonómna pokrajina Vojvodina  (словачки)
Provincia Autonomă Voivodina  (румунски)
Автономна Покраїна Войводина  (русински)
Матична држава Србија
Административни
центар
Novi Sad Coat of Arms.svg Нови Сад
Службени језиксрпски, мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински1
Остали језици у употребичешки, словеначки, ромски, македонски и црногорски2
Владавина
Облик властиАутономна покрајина
 — Председник Покрајинске владеИгор Мировић
 — Председник СкупштинеИштван Пастор
Историја
 — Српска Војводина1848.
 — АП Војводина1944.
Географија
Површина
 — укупно21,506 км2
Становништво
 — 2011.1.931.809
 — густина89,85/км2
Економија
ВалутаСрпски динар
 — код валутеRSD
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)

1 Сви наведени службени језици се користе у покрајинској администрацији, српски у свим градским и општинским администрацијама, а остали само у неким.
2 Црногорски језик је званичан у општини Мали Иђош

Име

Име Војводина на српском језику означава територију којом управља војвода. У српском језику се користе још две варијанте имена Војводине, а то су: Војводовина и Војводство. У пољском језику се данас такође користи назив województwo као ознака за покрајину. Име Војводине потиче из 1848. године, када се простор данашње Војводине звао Српска Војводина (1848—1849) и Војводство Србија (1849—1860). Од 1945. године, у службеној је употреби назив Војводина.

Службени називи на осталим службеним језицима Војводине:

  • мађ. Vajdaság Autonóm Tartomány
  • свк. Autonómna pokrajina Vojvodina
  • рум. Provincia Autonomă Voivodina
  • русин. Автономна Покраїна Войводина
  • хрв. Autonomna Pokrajina Vojvodina

Иако се име Војводине у континуитету користи од 1848. године, назив има дубље историјско порекло, тако да је још 1690. и 1694. године Србима у Хабзбуршкој монархији било признато право на војводу и засебну територију (војводину), а још у 9. веку су на подручју данашње Војводине постојала војводства, којима су владале бугарске војводе.

Географија

Положај Војводине

Војводина се простире у Панонској низији и скоро целом својом површином (са изузетком северне Мачве) спада географски у средњу Европу, са површином од 21.500 km², на којој живи нешто више од два милиона становника. Административно седиште покрајине је Нови Сад. Географски региони који чине Војводину су Банат, Бачка и Срем, као и мали северни део Мачве.

Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина Фрушка гора, и југоистока Баната, са Вршачким планинама. Најнижа тачка Војводине је 75 m, a највиша 641 m.

Canal Danube-Tisa-Danube in Serbia
Канал Савино Село — Нови Сад код насеља Руменке

Највећи хидрографски потенцијал чини река Дунав са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у средњој Европи. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 km, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован. Пловне су и његове притоке Тиса (168 km), Сава (206 km) и Бегеј (75 km), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, канал Дунав—Тиса—Дунав, укупне дужине 939 km, од чега је 673 km пловно.

У географском смислу, појам Војводина може се односити и на делове Срема и Баната који припадају граду Београду (Панчевачки Рит, Земун, Нови Београд, Сурчин), а у историјском смислу овај појам се односио и на делове Срема, Бачке и Баната који данас припадају Хрватској, Мађарској и Румунији, а такође се односио и на подручје Барање.

Историја

Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи народи: Срби, Илири, Трачани, Келти, Римљани, Сармати, Готи, Хуни, Гепиди, Остроготи, Лангобарди, Византинци, Стари Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари, Турци, Немци и други.

У време римске управе, подручје данашње Војводине било је у самом средишту светских дешавања, будући да је град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) био један од четири главна града Римског царства, а у самом граду или његовој околини рођено је шест римских царева.

Словени (углавном преци данашњих Срба) се насељавају на територију данашње Војводине у шестом веку, заједно са Аварима (а у мањим групама вероватно и пре шестог века). За време аварске и бугарске управе, деловима данашње Војводине су управљали локални владари који су носили титуле војводе или жупана. Такви владари били су Кувер (7. век), Бута-ул (8. век), Салан са резиденцијом у граду Тителу и Глад (9. век), као и Ахтум и Сермон (11. век).

Између десетог и дванаестог века, на подручју данашње Војводине се устаљује угарска власт. Становништво средњовековне Угарске било је етнички мешовито и укључивало је Мађаре, Словене, Кумане, Сасе, Секеље, Јасе, Влахе, итд. Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су кметови били углавном Словени.

Крајем 13. и почетком 14. века, доњим и горњим Сремом (данашња Мачва и данашњи Срем), владали су српски краљ Стефан Драгутин (између 1282. и 1316. године) и угарски великаш Угрин Чак (умро 1311. године), а обојица су били фактички независни владари.

Иако су Срби на територији Војводине били део староседелачког словенског становништва (посебно у Срему), већи број Срба почиње да се насељава на ово подручје почевши од четрнаестог века. Непосредно пред отоманско освајање ових простора, Срби су чинили знатан део становништва данашње Војводине. После пада Србије под Турке (1459. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали угарских краљева. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње Купиново) у Срему.

Убрзо после Мохачке битке (1526. године) и војног пораза који је Угарској нанело Османско царство, на историјску сцену излази самозвани српски цар, Јован Ненад. Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у Бачкој, северном Банату и делу Срема и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била Суботица. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. Ова српска држава била је кратког века. Угарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили његову војску у лето 1527. године, а цар Јован Ненад је убијен. После пропасти цареве државе, Бачка и делови Баната којима је управљао долазе за кратко време поново под угарску управу, да би убрзо дошли под директну отоманску управу.

После убиства цара Јована Ненада, дотадашњи врховни командант његове армије, Радослав Челник, преместио се са делом бивше цареве војске из Бачке у Срем, којим је тада управљало Османско царство. Челник је за себе узео титулу сремског војводе и владао Сремом од 1527. до 1530. године као отомански вазал, а резиденција му се налазила у граду Сланкамену. Пошто је Челник раскинуо свој савез са Турцима и преместио се на хабсбуршку територију, Срем долази под директну отоманску управу после 1530. године.

Током отоманског освајања и успоставе отоманске власти мађарско и католичко словенско (шокачко) становништво се углавном иселило са ових простора. Током отоманске владавине, већи део становништва Војводине чинили су Срби, који су претежно живели у селима, док је градове настањивало етнички и верски мешовито становништво, које је укључивало Србе, муслимане (Турци, исламизовани Срби, Арапи), Роме, Грке, Цинцаре, Јевреје, итд. После обнове Пећке патријаршије 1557. године, које је издејствовао Мехмед паша Соколовић, православни Срби са подручја Војводине дошли су под њену јурисдикцију, а поглавар патријаршије имао је тада титулу „патријарха Срба, Бугара, поморских и северних страна“. Срби у Банату су подигли велики устанак против турске власти 1594. године, а царевина им се осветила спаљивањем моштију Светог Саве – највеће српске реликвије, коју су поштовали чак и муслимани српског порекла.

После Карловачког (1699) и Пожаревачког мира (1718), целокупна територија данашње Војводине долази под аустријску (хабсбуршку) власт. Делови територије данашње Војводине укључени су тада у војну границу, а други делови су дошли под цивилну (жупанијску) власт. За разлику од територија под цивилном управом, војном границом управљало се директно из Беча. Из овог периода су познате и две велике сеобе Срба у Аустријску царевину (1690. и 1739. године), којима је појачана бројност српског становништва на подручју Војводине. Срби су тада признати за једну од нација Хабсбуршке монархије (Natio Rasciana) и признато им је право на једно посебно војводство, односно територијалну аутономију. Ово право је, међутим, остварено тек у револуцији од 1848. до 1849. године. Током аустријске владавине, на територију Војводине су се, поред Срба, населили и многи колонисти, највише Немци и Мађари, али такође и Словаци, Хрвати, Русини, Румуни и други.

Flag of Serbian Vojvodina
Службени грб Српске Војводине из 1848. године
Историјски грб Српске Војводине из 1848
Грб Српске Војводине из 1848. године, са четири оцила
Vojvodstvo2
Грб Српског Војводства на Службеном билтену Српског Војводства из 1848.

После избијања мађарске револуције (15. марта 1848. године), делегација војвођанских Срба кренула је у Пожун, да новој мађарској влади достави захтеве Срба за равноправним положајем у Угарској. После неуспелих преговора, дошло је до немира у војвођанским градовима, којом приликом су Срби спалили матичне књиге вођене на мађарском језику. Што је мађарска влада била непопустљивија према умереним српским захтевима, то су ови захтеви постајали радикалнији. У првим српским захтевима не спомињу се ни војвода ни војводина ни аутономија, али ће то веома брзо постати главне тачке српских захтева. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима (од 13. до 15. маја 1848. године), Срби су прогласили Српску Војводину, која се састојала од Срема, Баната, Бачке и Барање. За војводу је изабран Стеван Шупљикац, Карловачка митрополија је уздигнута на ранг патријаршије, а тадашњи митрополит, Јосиф Рајачић, проглашен је за српског патријарха. Изабран је народни одбор као привремена влада Српске Војводине. Одлуке Мајске скупштине потврђене су касније од стране аустријског двора. Мађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички. Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат. Непопустљивост мађарске владе искористило је српско вођство, на челу са патријархом Рајачићем. Кад је аустријски цар прогласио Мађаре за бунтовнике, српске трупе из Војводине укључиле су се у царску војску и учествовале су у гушењу револуције у Угарској.

После пораза мађарске револуције, одлуком аустријског цара, у новембру 1849. године, формирана је једна засебна аустријска покрајина названа Војводство Србија и Тамишки Банат (Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat), која се састојала од делова Баната, Бачке и Срема. Покрајином је управљао аустријски гувернер, чије се седиште налазило у Темишвару, а титула војводе је припадала аустријском цару. Службени језици Војводства Србије били су немачки и илирски (српски). Покрајина Војводство Србија и Тамишки Банат је укинута 1860. године а већи део њене територије (Банат и Бачка) је прикључен хабсбуршкој Угарској, са изузетком Срема који је прикључен Краљевини Славонији, која касније постаје део Краљевине Хрватске-Славоније у оквиру хабсбуршке Угарске.

Svetozar Miletic w
Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века

После распада Аустроугарске монархије (29. октобра 1918. године), Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи је Новом Саду 25. новембра 1918. године прогласила отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово присаједињење Краљевини Србији, што је касније озакоњено Видовданским уставом. Један дан пре тога (24. новембра 1918.), скупштина Срема, одржана у Руми, се такође изјаснила за прикључење Срема Србији. Делегацију представника Баната, Бачке и Барање примио је регент Александар у Београду 1. децембра 1918. године, када је проглашено стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Поред одлуке о присаједињењу Краљевини Србији, Велика народна скупштина у Новом Саду је такође донела одлуку о формирању покрајинске владе (народне управе) и покрајинске скупштине (великог народног савета) за Банат, Бачку и Барању. За председника народне управе изабран је др Јован Лалошевић, а за председника великог народног савета др Славко Милетић. Народна управа за Банат, Бачку и Барању била је активна све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу.

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца било је у почетку подељено на округе и жупаније, а затим на области. 1929. године формирана је покрајина Краљевине Југославије, названа Дунавска бановина, са седиштем у Новом Саду, која је обухватала Бачку, Барању, већи део Баната и Срема, као и део Шумадије и Браничева.

После краткотрајног Априлског рата и брзе капитулације Краљевине Југославије 1941. године, Војводина је окупирана од стране Сила Осовине и подељена на три окупационе зоне: Срем су Немци предали Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, иако је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију (1941—1944). У току фашистичке окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.

Partizanski srem02
Ослобођена територија у Срему 1942. године

Покрет отпора, који су комунисти покренули већ у лето 1941, недовољно припремљен и осмишљен према датим условима, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била устројена нова народна власт са ослободилачким институцијама.

Војводина је током Народноослободилачке борбе, са устројеним Покрајинским народноослободилачким одбором (од новембра 1943), добила у оквиру ослободилачког покрета аутономију као покрајина, с обзиром на историјске, економске и културне моменте, као и постојање већег броја припадника националних мањина. Скупштина изасланика народа Војводине 31. јула 1945. у Новом Саду одлучила је да Аутономна Покрајина Војводина уђе у састав Народне Републике Србије. Статус аутономне покрајине у Србији, Војводина је задржала до данас, иако се степен аутономије мењао током времена. Највећи степен аутономије Војводина је имала између 1974. и 1990. године, када је, иако формално у саставу Србије, имала статус федералног субјекта Југославије са елементима државности.

Правни статус

Највиши правни акт Аутономне Покрајине Војводине је СтатутВикзиворниктекст (изнад којег је Устав Републике Србије), који је ступио на снагу 1. јануара 2010. године. Највиши покрајински орган је Скупштина, у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије АПВ и у којој су равноправни сви службени језици. Орган извршне власти је покрајинска Влада на чијем је челу председник владе.

АП Војводина је чланица Савета европских регија при Европском парламенту, као прва, а засада и једина, регија која је постала чланица, а да матична држава није у том тренутку била члан Европске уније или Савета Европе. Такође, саоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав—Кереш—Мориш—Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из Мађарске и Румуније, и чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју.

Територијална организација

Војводина се састоји од 39 општина и 8 градова, подељених у 7 округа. Седишта округа су у: Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Сомбору, Кикинди и Сремској Митровици.

Districts Vojvodina
Окрузи у Војводини
Vojvodina municipalities map
Општине и градови у Војводини
Територијална организација
Управни окрузи број општина седиште округа
Севернобачки округ 2 + 1 град Суботица
Западнобачки округ 3 + 1 град Сомбор
Јужнобачки округ 13 + 1 град Нови Сад
Севернобанатски округ 5 + 1 град Кикинда
Средњобанатски округ 4 + 1 град Зрењанин
Јужнобанатски округ 6 + 2 града Панчево
Сремски округ 6 + 1 град Сремска Митровица
7 39 + 8 градова

Саобраћајни значај

Кроз Војводину пролазе важне саобраћајнице, пре свега ауто-пут који иде од средње Европе и Хоргоша на граници према Мађарској, па преко Новог Сада до Београда, и даље на југоисток ка Нишу где се рачва у два правца: један правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ, према Скопљу и Солуну. Трећи крак ауто-пута се у Срему одваја на запад, према суседној Републици Хрватској и даље ка западној Европи. Око ауто-пута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.

На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток—Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и значајним за Србију.

Демографија

Vojvodina-Ethnic-2011
Етнички састав Војводине по насељима 2011. године

Етничке групе

Vojvodinski folklor krpa
Војвођански фолклор.

Према последњем попису из 2011. године, Аутономна Покрајина Војводина има 1.931.809 становника, што чини 21,56 % од укупног броја становника Републике Србије. Срби, којих у Војводини има 1.289.635 (или 66,76%), већинско су становништво ове северне српске покрајине. По бројности затим следе: Мађари (251.136 или 13,00%), Словаци (50.321 или 2,60%), Хрвати (47.033 или 2,43%), Роми (42.391 или 2,19%), Румуни (25.410 или 1,32%), Црногорци (22.141 или 1,15%), Буњевци (16.469 или 0,85%), Русини (13.928 или 0,72%), Југословени (12.176 или 0,63%), Македонци (10.392 или 0,54%), као и остале мање етничке скупине у које спадају Украјинци (0,22%), Муслимани (0,17%), Немци (0,17%), Албанци (0,12%), Словенци (0,09%), Бугари (0,08%) и други (укупно има више од 26 нација и националних или етничких група).[1]

У већини општина и градова Војводине већинско становништво су Срби. Мађари чине већину становништва у пет општина на северу покрајине (Кањижа, Сента, Ада, Бачка Топола и Мали Иђош), Словаци чине већину становништва у општини Бачки Петровац, док су град Суботица и општине Бечеј, Чока, Бач и Ковачица етнички мешовите. У граду Суботици и у општинама Бечеј и Чока појединачно најбројнија етничка група су Мађари, у општини Бач Срби, а у општини Ковачица Словаци (Највећи број Војвођанских Словака живи управо у овој општини).[2] Други бројнији народи Војводине (Русини, Румуни, Црногорци, Буњевци, Хрвати, Чеси) чине већину становништва у појединим насељима, док Роми чине већину становништва у појединим градским четвртима и формалним приградским насељима.

Вероисповест

Vojvodina-Religion-2011
Верски састав Војводине по насељима 2011. године

Становници Војводине разликују се и по вероисповести. Срби, Црногорци, Румуни, Роми, Македонци и Украјинци углавном су православни, Мађари, Хрвати и Буњевци су католици, Русини су гркокатолици, док Словака има протестаната и католика, а постоји и одређени број муслимана и припадника других малих верских заједница. Значајан удео протестаната је и међу Мађарима, а делом и међу Србима.

Састав становништва према вероисповести је 2011. године био следећи: Православни (70,25%), Католици (17,43%), Протестанти (3,31%) и други.

Службени језици

Vojvodina-Language-2011
Језички састав Војводине по насељима 2011. године

У Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: српски (ћирилично писмо уз могућност употребе латиничног), мађарски (латиница), словачки (латиница), хрватски (латиница), румунски (латиница) и русински (ћирилица). Извршно Веће АПВ је оснивач и издавач новина на службеним језицима и то: дневне новине Дневник на српском језику и Magyar Szó (Мађарска реч) на мађарском језику, а недељници су Hrvatska riječ (Хрватска реч — хрватски), Hlas Ľudu (Глас народа — словачки), Libertatea (Слобода — румунски) и Руске слово (Русинска реч — русински).

Састав становништва према матерњем језику, према попису из 2011. године, био је: српски језик (76,91%), мађарски језик (12,48%), словачки језик (2,47%), ромски језик (1,42%), румунски језик (1,25%), хрватски језик (0,75%), и други.

Већи градови

 

Извор: Попис становништва 2011.
Град Округ Популација Град Округ Популација
Нови Сад
Нови Сад
Суботица
Суботица
1. Нови Сад Јужнобачки 258.881 11. Инђија Сремски 26.025 Зрењанин
Зрењанин
Панчево
Панчево
2. Суботица Севернобачки 97.910 12. Врбас Јужнобачки 24.112
3. Зрењанин Средњобанатски 76.511 13. Бечеј Јужнобачки 23.895
4. Панчево Јужнобанатски 76.203 14. Темерин Јужнобачки 19.661
5. Сомбор Западнобачки 47.623 15. Сента Севернобанатски 18.704
6. Кикинда Севернобанатски 38.065 16. Футог Јужнобачки 18.641
7. Сремска Митровица Сремски 37.751 17. Стара Пазова Сремски 18.602
8. Вршац Јужнобанатски 36.040 18. Кула Западнобачки 17.866
9. Рума Сремски 30.076 19. Апатин Западнобачки 17.411
10. Бачка Паланка Јужнобачки 28.239 20. Нова Пазова Сремски 17.105

Школство

У Војводини је школски систем веома развијен и састоји се од мреже:

  1. предшколских установа;
  2. основних школа (539), у којима се настава држи и на језицима националних мањина;
  3. средњих школа (110), на којима је омогућена и настава на језицима националних мањина; и
  4. Новосадског Универзитета, са 13 факултета, на којима се настава обавља и на језицима националних мањина.

Наука и култура

Building of the Matica srpska, Novi Sad
Матица српска

У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини најстарије установе су: Матица српска, основана 1826. године и Српско народно позориште, основано 1861. године, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налази и огранак Српске академије наука и уметности, Војвођанска академија наука и уметности, као и два научна института. У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења. Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше СФР Југославије.

Привреда

У Војводини је привреда заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84 % њене површине, и чија природна плодност је побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Око 70 % приноса са ових поља отпада на житарице, 20 % на индустријско биље, а 10 % на остале културе. Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд).

Master centar
Нови Мастер центар Новосадског сајма

Неке од значајних компанија у Војводини су:

Постоји и снажна базична индустрија, која производи машине за обраду метала, електричне уређаје и каблове, грађевинске материјале, нафтне деривате, хемијске производе, електромоторе, рото папир. Развијена је и индустрија производа високог нивоа обраде, попут зубарске опреме, возила, фармацеутских производа, порцелана и другог.

Apatinska Pivara
Апатинска пивара

Део прихода војвођанске привреде долази и од туризма, који је нарочито развијен на рекама и језерима, термалним изворима и на Фрушкој гори на којој се налазе бројни православни манастири српско-барокног стила, углавном подигнути између 15. и 17. века.

Политика

Izvršno veće
Бановина — зграда Владе АП Војводине
Види још: Покрајински избори 2004. и Покрајински избори 2008.

На покрајинским изборима из 2008. године, од 120 посланичких места у скупштини АП Војводине, натполовичну већину (64 посланичка места) добила је коалиција За европску Војводину. Српска радикална странка освојила је 25 мандата, Мађарска коалиција 9, Заједно за Војводину 6, Демократска странка СрбијеНова Србија 6, Социјалистичка партија СрбијеПартија уједињених пензионера Србије 5, док су различите групе грађана освојиле 5 мандата.

Туризам

Као туристичка дестинација, Војводина је позната по лову и риболову, бројним фестивалима хране, етно фестивалима, музичким фестивалима, као и богатим архитектонским и културним наслеђем, које укључује бројне православне манастире, дворце, тврђаве, као и остатке античке Римске цивилизације од којих су најзначајнији остаци римског Сирмијума.

Галерија

Theatre in subotica

Народно позориште у Суботици

Museum Pancevo-1

Народни музеј у Панчеву

Hôtel de ville d'Apatin

Градска кућа у Апатину

Bridge across Zlatica River near Crna Bara

Мост преко реке Златице код Црне Баре

Deliblato Sands, Foggy morning

Делиблатска пешчара

Види још

Референце

  1. ^ Републички завод за статистику: Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији — Књига 1 : Национална припадност
  2. ^ Najviše slovaka u našoj opštini

Литература

Спољашње везе

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Војводина у Народноослободилачкој борби

Априла 1941. године Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: Срем су Немци предали Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Краљевина Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију. У току окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.Покрет отпора, који је покренула Комунистичка партија Југославије, крајем 1941, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после темељних припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. године у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била организована народна власт са ослободилачким институцијама.

Војводство Србија и Тамишки Банат

Војводство Србија и Тамишки Банат је назив за круновину Аустријског царства која је постојала на подручју данашње Војводине између 1849. и 1861. године. Круновина је формирана у складу са привилегијама које је аустријски цар дао Србима 1691. године, а које су признавале право Срба на аутономну територију у оквиру Хабсбуршке Монархије. Некадашње подручје ове круновине је данас подељено између Србије, Румуније и Мађарске.

Дневник холдинг

Дневник је најстарија новинско-издавачка и штампарска кућа у Војводини. Окосницу овог предузећа чини информативно-политички дневни лист „Дневник“. Предузеће се налази на Булевару ослобођења у Новом Саду. Од сличних листова, од „Дневника“ је старија само београдска Политика.

КК Војводина Србијагас

КК Војводина Србијагас је бивши кошаркашки клуб из Новог Сада. КК Војводина Србијагас је своје утакмице играo у дворани СПЕНС, чији је капацитет 7.022 гледалаца, као и у хали Спортског центра Слана Бара, капацитета 2.000 гледалаца.

Куп Србије у фудбалу

Куп Србије је национални фудбалски куп Републике Србије који се одржава у организацији Фудбалског савеза Србије.

Народни херој Југославије

Народни херој Југославије (или само Народни херој) (словен. Nаrodni herоj Jugoslavije; мкд. Народен херој на Југославија) је било почасно звање у Социјалистичкој федеративној Републици Југославији које се додељивало свим носиоцима Ордена народног хероја. Поред овог звања, у СФРЈ је постојало и звање јунака социјалистичког рада, које се додељивало носиоцима Ордена јунака социјалистичког рада.

Панонски Русини

Панонски Русини или само Русини, су народ источнословенског порекла, који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини) и мањим делом у источној Хрватској. Говоре русинским језиком, који је један од 6 службених језика у АП Војводини, и гркокатоличке су вероиспивести.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (скраћено САП Војводина) је била једна од две социјалистичке аутономне покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије, једне од република СФРЈ. Формирање њених установа је започело 1944. године, да би њен политички статус у оквиру Србије и Југославије био регулисан 1945. године. Првобитно званично име покрајине је било Аутономна Покрајина Војводина, а оно је преименовано у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“ Уставом из 1963. године, када су нове називе добиле и југословенске републике. 1990-тих година је назив поново промењен у Аутономна Покрајина Војводина.

САП Војводина је припадала најразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Војводине био је Нови Сад.

Конститутивни народ су били Срби, а Уставом из 1974. године конститутивну једнакост су добиле и народности: Мађари, Словаци, Румуни и Русини.

Српска Војводина

Српско Војводство преусмерава овде. За остала значења види Српско ВојводствоСрпска Војводина (Српско Војводство, Српска Војводовина или Војводовина Србија) је била српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства. Проглашена је на Мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.

Српска лига

Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији и подељене су у четири групе. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су Зонске лиге (11 група).

Српска лига Војводина

Српска лига Војводина је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне - ВФЛ Исток, ВФЛ Југ и ВФЛ Север. Само првопласирана екипа на табели прелази у виши ранг.

Српски фудбалски клубови у европским такмичењима

Ова табела садржи фудбалске клубове из Србије који су учествовали у европским такмичењима под окриљем УЕФА по сезонама од распада бивше државе Југославије.

Клубови су играли по сезонама:

од 1995/96. првенство СР Југославије.

од 2003/04. првенство Србије и Црне Горе.

од 2007/08. првенство Србије.

Суперлига Србије у фудбалу

Суперлига Србије, из спонзорских разлога Линглонг Суперлига, службено је име главне професионалне фудбалске лиге Србије. Од сезоне 2009/10. лига броји 16 клубова, за разлику од претходних сезона када је имала 12. Од 2006. до 3. октобра 2008. званичан назив лиге је био Меридијан Суперлига, а назив је промењен званичним потписивањем уговора Фудбалског савеза Србије и Апатинске пиваре, те је од 2008. до 2015. године лига носила назив Јелен Суперлига. Нижи ранг такмичења је Прва лига Србије. Суперлига Србије је формирана 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Прве лиге Србије и Црне Горе. Од сезоне 2019/20, кинеска компанија Линглонг тајер (Shandong Linglong Tire) нови је насловни и генерални спонзор фудбалске Суперлиге Србије.

Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.

Суперлига Србије у сезони 2017/18. је дванаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

Систем такмичења остао је исти као и претходне сезоне. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Број освојених бодова у првом делу лиге тада се полови (у случају дељења непарног броја, количник се заокружује на први наредни цео број), а даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону.

Плеј-оф:Најбоље пласирани тим осваја титулу и стиче право учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона. Тимови који су такмичење завршили на другој и трећој позицији добијају место у квалификацијама за Лигу Европе. У случају да је неки од три првопласирана клуба уједно и освајач Купа Србије у истој сезони, четвртопласирани тим лиге такође иде у квалификације за Лигу Европе.

Плеј-аут:Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије.

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

ФК Војводина

ФК Војводина је српски фудбалски клуб из Новог Сада. Основан је у пролеће 1914. године. Навијачка група Војводине се зове Фирма, а она је основана 1989. године, иако је Клуб навијача ФК Војводина основан још 15. децембра 1937.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.