Волонтеризам

Волонтеризам (волонтерство, волонтирање) је мобилизација и ангажовање појединаца и група који добровољно пристају да пружају услуге одређеној популацији, уз адекватну селекцију и припрему. Волонтеризам је заснован на идејама самопомоћи, узајамне помоћи и филантропије. Најчешће се спроводи у верским, хуманитарним, социјалним као и невладиним организацијама. Волонтери се воде као непрофесионалци, али уз добру селекцију, припрему, супервизију и фидбек могу постићи знатни степен професионализма.

Волонтер, реч латинског порекла која по савременом схватању означава особу која сопственом вољом (добровољно), индивидуално или организовано, пружа своје услуге онима којима су неопходне, без материјалне надокнаде која превазилази трошкове пружања услуга. Широк дијапазон мотива због којих се неко одлучује за волонтерски рад захтева систематичан и стручно вођен процес, како би услуге волонтера биле најцелисходније са становишта интереса корисника и самог волонтера.

Carting dirt in Yaounde
Волонтерски рад деце из Јаундеа, Камерун

Литература

  • Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Georgeou, Nichole, Neoliberalism, Development, and Aid Volunteering, New York: Routledge, 2012. ISBN 9780415809153
  • Stebbins, Robert A. "Leisure and the Motive to Volunteer". Houndmills, UK: Palgrave Macmillan, 2015.

Спољашње везе

AIESEC

AIESEC je najveća svetska organizacija vođena od strane mladih. AIESEC sarađuje sa hiljadama partnerskih organizacija i kompanija širom sveta i pruža im mogućnost da zajedno sa studentima vrše pozitivan uticaj na društvo. Nekadašnji članovi, alumniji, danas su lideri u svom okruženju – koristeći iskustvo i veštine koje im je AIESEC pružio. AIESEC mreža obuhvata aproksimativno 27.000 članova u 127 zemalja.Akronim AIESEC označava franc. „Association internationale des étudiants en sciences économiques et commerciales" odnosno „Međunarodna asocijacija studenata ekonomskih i trgovinskih nauka“. Ovaj akronim se i dalje koristi, međutim članovi organizacije AIESEC danas nisu samo studenti ekonomskih i trgovinskih nauka, već studenti svih fakulteta.

AIESEC je nevladina organizacija koja ima savjetodavni status sa Ekonomskim i socijalnim savet Organizacije ujedinjenih nacija, koja je povezana sa UN DPI i UN Službom envoja generalnog sekretara za mlade, član ICMYO, i koju priznaje UNESCO. Međunarodno sedište AIESEC je u Montrealu u Kanadi.

Александар Беркман

Александар Беркман (рус. Александр Беркман; Вилњус, 21. новембар 1870 — Ница, 28. јун 1936) је био руски писац и анархиста. Био је блиско повезан са Емом Голдман, још једном руском анархисткињом са којом је често сарађивао и организовао антиратне кампање и кампање за грађанска права.

Ангажовање волонтера

Волонтирање представља добровољан и бесплатан рад у корист других или за опште добро. Разни људи под волонтеризмом подразумевају разне ствари. За неке је кључна карактеристика волонтерског рада одсуство новчане надокнаде за нечији рад, док је за друге то одсуство присиле било које врсте. Волонтеризам има разне облике и значења у зависности од окружења и под великим је утицајем историје, политике, религије и културе одређеног региона.

Када говоримо о волонтеризму, пре свега треба напоменути да постоје две стране које су једнако битне: Волонтер и Послодавац - организатор волонтирања. Обе стране имају своја права и обавезе којих се морају придржавати.

Антимилитаризам

Антимилитаризам је супротност милитаризму, борба против милитаристичког духа, стајаће регрутне војске и њеног утицаја на друштвени живот.

Иако су пацифизам и антимилитаризам сродни појмови, ипак, нису сви антимилитаристи пацифисти. Историјски, антимилитаризам је повезан са веровањем да се већина ратова води у интересу владајуће класе, као што су феудалци или капиталисти. Крајем 19. и почетком 20. века, пре него што су социјалистичке партије управљале било којом државом, многи социјалисти су били антимилитаристи јер су одбијали да се боре у националним или освајачким ратовима. Ипак, социјалиста антимилитариста је могао, уколико није био пацифиста, да се бори за револуцију, и да употреби оружје против својих „класних непријатеља”.

Аустријска школа

Аустријска школа економиста је школа економске мисли која сматра да је главни узрок економских проблема мешање државе у тржишне токове. Њихови ставови се сматрају прилично радикалним због тога што они своју критику не ограничавају само на традиционално државне системе као што су социјализам и комунизам, већ и на широко прихваћене механизме у капитализму као што су централне банке. Једни од најпознатијих поборника аустријске школе су аустријски економиста Лудвиг фон Мизес и економиста и филозоф Фридрих Хајек.

Једна од најбитнијих особина капитализма је постојање пословних циклуса, који су периоди наизменичних промена између великих успона и падова. Најпознатији пример пада пословних циклуса је велика депресија која се десила у САД 1929-1933. Разлози постанка велике депресије и економска политика владе САД током и после велике депресије су један од највише студираних тема у историји капитализма. Током овог периода, берза је пала више од 80%, бруто национали производ је пао више од 30%, док је стопа незапослености скочила преко 25%.

Једно од најшире прихваћених објашњења велике депресије је да је изазвана рестриктивном монетарном политиком Америчке централне банке која није брзо реаговала на крах берзе 1929. и тиме веома погоршала његове ефекте. Поборници овог мишљења сматрају да су САД изашле из велике депресије због акција америчког председника Френклина Рузвелта који је спровео у праксу економску политику следећи кејнзијанизам.

Поборници аустријске школе сматрају да је велика депресија директно изазвана веома лабавом монетарном политиком Америчке централне банке током 1920-их година која је довела до веома великог повећања количине новца и кредита у систему. Овај период је у америчкој историји познат као „бесне двадесете“ („roaring twenties“). Аустријска школа сматра да су све кризе у капитализму изазване сувише лабавом монетарном политиком у претходном успону.

Децентрализација

Децентрализација је расподела одговорности, планирања и имплементације промена са највишег организационог нивоа ближе проблему или области у којој се спроводе активности. Пример су федералне и савезне таксе које се деле са државним и општинским нивоима власти.

Индивидуализам

Индивидуализам је филозофски правац мишљења, осећања и хтења који истиче да је човек одвојен и другачији од других и да је целовита и недељива личност. Индивидуализам подразумева особен систем вредности, теорију људске природе и одређена политичка, економска, социјална и верска уверења и ставове. По индивидуалистима, све вредности морају се сагледавати кроз призму човека, индивидуе, којој се приписује највиши значај. Као теорија људске природе, индивидуализам инсистира на томе да ће интереси нормалне одрасле јединке на најбољи начин бити задовољене ако се јединки дозволи максимална слобода, уз одговорност за одабир циљева и средстава којима ће те циљеве постићи.

Класични либерализам

Класични либерализам је политичка идеологија и огранак либерализма који се залаже за грађанске слободе под владавином права са нагласком на економској слободи. Блиско сродан са економским либерализмом, он се развио током раног 19. века, надограђујући се на идеје из претходног века као респонс на урбанизацију и на индустријску револуцију у Европи и Сједињеним Државама. Значајне особе чије су идеје допринеле класичном либерализму су између осталих Џон Лок, Жан Батист Сеј, Томас Роберт Малтус, и Дејвид Рикардо. У класичном либерализму долази до примене класичних економских идеја које је подржавао Адам Смит у својој Првој књизи Богатства народа и на верувању у природно право, утилитаризам, и прогрес. Термин „класични либерализам” примењен је у ретроспективи да би разликовао ранији либерализам из 19. века од новијег социјалног либерализма.

Конституционализам

Конституционализам јесте „комплекс идеја, ставова и узорака понашања који елаборирају принцип да се ауторитет владе изводи из и да је ограничен телом темељног права”.Политичке организације су уставне до мере да „садрже институционализоване механизме контроле моћи ради заштите интереса и слобода грађанства, укључујући оне који су можда мањина”. Како политички научник и уставни тумач Дејвид Фелман описује:

Конституционализам је опис компликованог концепта, дубоко уграђеног у историјско искуство, који званичнике који проводе владину моћ приморава на ограничење вишим законом. Конституционализам прокламује пожељност правила из закона наспрам правила добијеног арбитрарним судом или пуком наредбом јавних званичника ... Кроз литературу која се бави савременим јавним законодавством и темељима државности централни елемент концепта конституционализма је да у политичком друштву владини званичници немају слободу да изволевају на било који начин који одаберу; приморани су да посматрају и ограничења моћи и процедуре које поставља врховни, конституционални [уставни] закон заједнице. Стога се може рећи да је мерило конституционализма концепт ограничене владе под вишим законом.

Конституционализам има и прескриптивне (прописне) и дескриптивне (описне) употребе. Професор права Герхард Каспер овај аспекат описује следећим речима: „Конституционализам има и дескриптине и прескриптивне конотације. Када се користи дескриптивно, односи се углавном на историјску борбу за конституционално препознавање права људи на ’пристанак’ и одређивање других права, слобода и привилегија. Када се користи прескриптивно, његово значење укључује оне одлике владе који се виде као есенцијални елементи ... устава.”

Једна од најистакнутијих одлика конституционализма јесте да описује и прописује и извор и ограничење владине моћи. Вилијам Х. Хамилтон је овај аспекат дуалне природе описао речима да је конституционализам „име дато поверењу које људи поклањају снагом речи стављеном на папир да се влада одржи у реду”.

Лесе фер

Лесе фер (франц. Laissez-faire) израз је који представља политику дозвољавања слободних кретања и супротстављања интервенционизму. Овај израз на француском дословно значи „остави да ради“. Превасходно се односи на заступање слободног тржишта. Другим речима, заступници лесе фера се противе уплитању државе у тржишне токове и често се поистовећију са либералима.

Лесе фер обично подразумева потпуно одсуство државне и друштвене својине, али и различита тумачења таквог залагања. Поједини представници овакве политике заступају приватизацију полиције и војске.

У општијем, социолошком смислу, израз лесе фер се употребљава веома ретко. У том случају представља руковођење скупином у којој је слобода чланова највећа могућа. Чланови се сами опредељују које ће задатке радити и како, на који начин и колико дуго. Између вође и чланова не постоје јаке везе, а између чланова оне готово да не постоје, пошто свако обавља посао за свој рачун. Сматра се да овакво „руковођење без вође“ најбоље успева тамо где су чланови скупине високо мотивисани, свесни својих циљева, морални, одговорни и дисциплиновани.

Либертаријански клуб

Либертаријански клуб (Либек) је невладина и непрофитабилна организација, која окупља све заинтересоване појединце, који верују да је принцип слободе најважнији моменат политичког и економског система једног друштва. Либек у свом деловању афирмише елементарне постулате и идеје класичног либерализма. Либертаријанизам, као савремени интелектуални покрет, инсистира на идејама индивидуалних слобода, ограничене владе и слободе тржишта. Међу најважније теоретичаре класичног либерализма истичу се: Џон Лок, Адам Смит, Дејвид Хјум и Вилхелм фон Хумболт. Свако на свој начин утицали су на радове које су писали Фридрих фон Хајек, Милтон Фридман и Роберт Нозик, најважнији теоретичари либертаријанизма двадесетог века. Савремени либертаријанизам карактеристичан је, пре свега, за англо-саксонско интелектуално подручје.

Мари Букчин

Мари Букчин (енгл. Murray Bookchin; Њујорк Сити, Њујорк (држава), 14. јануар 1921 — Берлингтон, Вермонт, 30. јул 2006) је био либертетски теоретичар и писац, оснивач “социјалне екологије”, правца радикално-еколошке мисли. Аутор је више књига из области политике, филозофије, историје и екологије.

Објективност

Објективност је карактеристика неке чињенице, исказа или теорије, која подразумева да су они утемељени на стварном стању, да су реални, исправни, истинити и да нису подложни субјективним чиниоцима.

Објективан (новолат. objectivus = предметни, стваран) у најопштијем смислу значи стваран, истински, збиљски, независан од субјекта и његовог мишљења. У науци се овај појам користи у смислу непристрасан, независан од личних интереса, потреба, жеља, страхова или очекивања научника.

Панархизам

Панархизам је политичка филозофија подразумева мирну коегзистенцију свих политичких система, то јест облик владавине који сваком појединцу даје слободу да изабере коме ће бити подређен и који ће облик владавине прихватити.

Термин је 1860. године први пут употребио белгијски ботаничар, економиста и романописац Паул-Емил Де Пуидт. Панархисти тврде да је панархизам аполитичан, јер подразумева да све политичке силе (обавезни порези, наметнути прописи, владина и административна власт) нестану, како би оставили простор за добровољне односе међу људима.

Панархија има много заједничког са многим облицима анархизма.

Паул Емил де Пуидт, је панархију представио као облик политичке толеранције, која би могла да доведе и до верске толеранције.Уобичајена критика је да је панархија већ данас на одређен начин присутна: ако неко није задовољна уређењем, може напустити ту државу и преселити се у неку другу. Међутим, панахаризам заговара интегрални атериторијализам (а не екстериторијализам који тренутно признаје позитиван закон у дипломатији).

Управљање у панархизму не би било везано за одређену територију, неколико влада може управљати истом територијом, што не спречава конфедерације или савезе за територијална питања која су суверене функције, као што је одбрана. Људи би били слободни да бирају коју ће владу прихватити, док би владе морале да се боре за подршку грађана.На Паула-Емила Де Пуидта је свакако утицао његов сународник Гистав де Молинари који је у 1849. години увео појам конкурентске владе, који је описао у свом чланку "Производња сигурности" у часопису Економист 15. фебруара 1849. године.

Радничко самоуправљање

Радничко самоуправљање је друштвени и привредни модел који је осмишљен од стране КПЈ и спровођен је у Југославији од 1950. године па до краја њеног постојања. Основна идеја се сводила на пребацивање управљања предузећа у руке радника и одвајање државе од привреде, што никада није спроведено. Овај вид самоуправе је карактеристичан за многе форме социјализма, са предлозима за самоуправљање које су се појављивали много пута током читаве историје социјалистичког покрета, које су заговарали на разне начине тржишни социјалисти, комунисти, и анархисти.

Роберт Нозик

Роберт Нозик (енгл. Robert Nozick; Њујорк, 16. новембар 1938 — Кембриџ, 23. јануар 2002) је био амерички професор и политички филозоф. Нозиков најзначајнији рад „Анархија, држава и утопија“ (1974) сматра се једним од најзначајнијих дела савремене политичке филозофије којим је извршио снажан утицај на теорије и уверења нове деснице. Очигледно под утицајем америчких индивидуалиста деветнаестог века као што су Лисандер Спунер (1808—1887) и Бенџамин Такер (1854—1939) развио је вид либертијанизма близак Локовом. Тврдио је да власничка права морају стриктно да се поштују нарочито уколико је богаство стечено на поштен начин или је на одговарајући начин пренесено с једне особе на другу. Ово становиште подразумева подршку минималној влади и минималним порезима и супротставља се прерасподели и држави благостања. Нозик је теорију правде засновану на правима развио као одговор на идеје Џона Ролса. Касније је одступио од крајњег либертијанизма.

Слобода

Слобода (грч. ἐλευθερία; лат. libertas) се односи, у најопштијем смислу, на тврдњу „бити слободан“ (неспутан, незаробљен) и означава стање у којем субјект може да делује без присиле и забране. Положај човека потпуно супротан слободи јесте ропство. У модерној политици, слобода се састоји од социјалних, политичких и економских слобода на које имају право сви чланови заједнице. У филозофији, слобода укључује слободну вољу као супротност детерминизму. У теологији се мисли на слободу од ефеката „греха, духовне службе, [или] земаљских веза”.У филозофији постоји више повезаних одређења појма слободе. Слобода као слобода избора подразумева способност човека да бира између различитих могућности и да доноси одлуке. Слобода као аутономија делања значи могућност делања по сопственој вољи које претпоставља одсутност сваке принуде споља. Слобода као слобода воље подразумева све оно што не шкоди другоме. Овај појам слободе подразумева самоограничење, јер би безгранична слобода била самовоља, односно негација слободе другог.У онтолошком смислу слобода чини бит човека, његову човечност која га разликује од осталих бића детерминисаних нужношћу. Пошто слобода чини бит човека као личности, неки је називају и личном слободом. Глас ове темељне људске слободе се зове савест. Премда се човек не може одрећи ове слободе, он се наспрам ње може оглушити. Уколико пак свесно преузима своју слободу, а тиме и одговорност, онда се она назива позитивном слободом, која се испољава као „слобода за“.

Реч „слобада” се често користи у слоганима, као што је „живот, слобода и тежња за срећом” или „Слобода, једнакост, братство”.

Слободна трговина

Слободна трговина подразумева међународну трговину без интервенција власти.

Прецизније, слободна трговина значи неометан проток добара и услуга између држава, користимо је да бисмо одредили економску политику партија и интересних група које се залажу за повећање оваквог вида трговине.

Релативни трошкови, корист и уживаоци користи слободне трговине предмет су академске рапсраве, расправе економиста, влада и интересних група.

Ханс-Херман Хопе

Ханс-Херман Хопе (нем. Hans-Hermann Hoppe; 2. септембра 1949) је економиста аустријске школе у анархо-капиталистичкој традицији, и Professor Emeritus економије на Универзитету Неваде, Лас Вегас.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.