Вожд

Вожд је била српска владарска титула која је обједињавала војну и цивилну власт.[1]

Историја

Ријеч вожд је аутохтоног српског поријекла. У нововековној српској историји се помиње од 1811. године. Карађорђе Петровић се од 1804. до 1808. потписивао као командант, од 1808. до 1811. као предводитељ, а од 1811. као вожд. Након Карађорђа, титулу вожда је од 1815. носио Милош Обреновић, да би је касније заменио титулом кнеза.[1]

Носиоци звања вожда

Извори

  1. 1,0 1,1 „Некад било: Српска револуција”. Радио-телевизија Републике Српске. 15. 2. 2012. Приступљено 16. 2. 2012.
1762

1762. је била проста година.

Ауто-пут А5

Државни пут првог А реда А5, како је најављено ауто-пут „Вожд Карађорђе”, често називан и Моравски коридор, планирани је ауто-пут у централној Србији, који се простире правцем запад-исток. Пут у целости на подручју Средишње Србије, у оквиру области Поморавља. Пут А5 је део Европског пута Е761. До изградње ауто-пута, као главни правац, користи се Државни пут IБ реда 23. Овај ауто-пут повезује два најзначајнија пута у Србији — аутопутеве А1 и А2. Почиње на петљи Појате на ауто-путу А1, а потом пролази поред Ћићевца. Код Сталаћа прелази Јужну Мораву, а затим и Западну Мораву, и тиме улази и долину Западне Мораве. Пролази поред свих већих градова ове регије — Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање и Краљева, а завршава се на петљи Прељина на ауто-путу А2 близу Чачка. Овај ауто-пут пролази и поред многих туристичких дестинација као што су познате бање и манастири.

Вођа

Вођа (старословенски: вожд) је предводник. Ова реч је била специфична за други део прве половине 20. века код империјалних режима у Европи и носиоци ове титуле су имали апсолутну власт. На немачком језику, ова реч је der Führer, на италијанском il duce, а на шпанском el caudillo. Ту титулу су носили Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, Франциско Франко, респективно.

Градска општина Вождовац

Општина Вождовац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 14.864 ha, на којој према попису из 2011. живи 158.213 становника.

Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембар.

Грб општине Аранђеловац

Грб Аранђеловца је званични симбол српске општине Аранђеловац.

Знамење је усвојено 2007. године. Оно прати стандарде нове српске хералдике, па тако постоје основни, средњи и велики грб, као и застава (хералдички стег). Аутор грба и заставе је Српско хералдичко друштво.

Знамените личности Другог српског устанка

Списак знаменитих личности Другог српског устанка је списак вођа устанка и турских војних и политичких старешина. Србија је после Другог српског устанка добила аутономију у оквирима Османске империје.

Илија Барјактаровић

Илија Барјактаровић (Извор, око 1771 — Свилајнац, пролеће 1828.) је био српски војвода и учесник Првог српског устанка.

Устаницима се придружио тек 1805, након српске победе на Иванковцу. Убрзо затим Карађорђе га је поставио за војводу у параћинској нахији. На положају параћинског војводе Илија је остао дуго, све до 1809. када га је вожд послао на Делиград, где је остао до 1813. Исте те године добио је звање главнокомандујућег. Заповедао је југоисточним фронтом, чије је средиште било у Делиграду.

Илија је био и човек за решавање многих послова у међународним односима. Када су Турци 1813. били пред нападом на устанике, он је са њима обављао преговоре.

Карађорђе Петровић

Ђорђе Петровић (Вишевац, 3/16. новембар 1768 — Радовањски луг, 14/26. јул 1817), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, је био вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Рођен је највероватније 16. новембра 1768. године у Вишевцу у Османском царству на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице. Тврди се највероватније, јер се за годину рођења помиње раздобље од 1749. до 1770. године. Имао је два сина, Алексу и Александра.

Учествовао је у Аустријско-турском рату у аустријској војсци као фрајкор. После рата, бавио се сточарством и трговином стоке. Пошто је избегао Сечу кнезова, изабран је за вођу Првог српског устанка. Командовао је устаничком војском током битке на Мишару и опсаде Београда 1806. године. После слома устанка 1813. године прешао је у Аустрију, а потом у Русију. Вратио се у Србију јула 1817. године, али је убијен по налогу кнеза Милоша Обреновића, а његова глава је послата турском султану.

Карађорђев дуд

Карађорђев дуд је споменик природе – ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.

Испод овог дрвета 8. новембра 1805. смедеревски диздар Мухарем Гуша предао је Карађорђу кључеве града Смедерева. (Скупштина општине Смедерево; новембра 1951; септембра 2003)

Карађорђевићи

Карађорђевићи су српска краљевска породица која је владала Србијом и Југославијом. Њен родоначелник је вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе. На власти су били 1804—1813, 1842—1858. и 1903—1945, када је Југославија постала република.

Кучук-Алија

Кучук-Алија Ђеврлић („Кучук” од турске речи Küçük − у преводу „Мали”) је био један од вођа османлијских јањичарских јединица у Смедеревском санџаку (познатом и као Београдски пашалук). Заједно са осталим дахијама организовао је Сечу кнезова почетком 1804. године. Мустафа-паша је убијен од његове руке. Брат му је био Сали-ага, познат под надимком Руднички бик.Кучук Алија секао је кнезове у Поморављу од којих је био најпознатији Петар из Гложана. Сеча је трајала између 4. и 10. фебруара. Кучук Алија се марта месеца пробио из Београда на југ да би унајмио Арнауте. Његов одред од 600 јањичара разбио је Карађорђа и Јанка Катића подно планине Букуље. Даље се кретао према Тополи и Крагујевцу. Пробио се 4. априла до Јагодине. После другог напада на Јагодину, Кучук Алија бежи из Јагодине ка Београду.Ту су пружали отпор устаницима, али после издаје вође крџалија Алије Гушанца морали су да побегну Дунавом (29.јула). Вожд Карађорђе је тражио од Бећир аге да му се дахије препусте како би их убио, иначе од мира ништа. Бећир ага је то допустио. Миленко Стојковић је у ноћи између 5. и 6. августа напао кућу дахија на Ада Калеу. Међу дахијама је највећи отпор пружио Кучук Алија. Миленко Стојковић је извршио свој задатак. Главе су им одсечене, одране и испране да би се понеле у Београд, као доказ да дахије више нису живе.

Кушиљево

Кушиљево је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 2345 становника. Средином прошлог века било је једно од највећих села у Србији.

Основна школа је осмогодишња, носи назив 'Вожд Карађорђе' а православна црква је посвећена светом пророку Илији и подигнута је 1836 године у време кнеза Милоша Обреновића.

Сеоска заветина је управо свети Илија, 2. августа, када се сваке године одржава велики вашар.У задњих неколико година постала је популарна летња гулашијада.

У Кушиљеву постоји истоимени фудбалски клуб,наследник популарнијег 'Напретка'који је два пута био учесник Друге лиге Србије.

Милош Обреновић

Милош Теодоровић Обреновић (18. март 1780. или 1783 — 26. септембар 1860), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи чиме је задобио поверење значајног дела народа, у то тешко доба.

Након краћег времена и појачаног терора османлија стао је на чело као изабрани вођа Другог српског устанка, који је подигао у Такову, 1815. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Склопио је усмени договор са Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи. За време његове прве владавине, упорном дипломатијом, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства и укинут је феудализам након чега је настао нови друштвени слој слободно сељаштво. Кнез Милош је владао аутократски, стално одбијајући да ограничи и дели власт, због чега је против његове власти било подизано неколико буна. Најзначајнија је била Милетина буна која је за последицу имала доношење краткотрајног либералног Сретењског устава који је поставио темеље правног поретка у земљи. Током своје прве владавине, кнез Милош је био најбогатији човек у Србији и један од имућнијих на Балкану, а током изгнанства пословно су га претекли други велетрговци. Иако је био неписмен током његове прве владавине основане су 82 школе, 2 полугимназије, 1 гимназија и Лицеум Књажества сербског, који представља темељ високог образовања.

19 година је провео у изгнанству, од 1839. до 1859. године, прво у Бечу а потом на својим имањима у Влашкој, одакле је давао политичку подршку својим присталицама у Србији. Враћен је на власт после Светоандрејске скупштине 1858. Током краткотрајне друге владавине наложио је да се прогоне политички противници за које је сматрао да су одговорни за његово вишегодишње изгнанство али је и усвојен Закон о скупштини чиме се у земљи утемељио парламентарни систем.

ОШ „Вожд Карађорђе“ Ниш

Основна школа „Вожд Карађорђе” једна од три најстарије основне школе у Нишу, основана je 5. новембра 1889. године. Своју образовно-васпитну делатност започела je једанаест година након ослобођења Ниша од Турака (11. јануара 1878), када је требало отклонити негативно наслеђе из турског периода и ухватити корак са савременим токовима културе и просвете. Најпре у једноспратној грађевини, која је пред почетак Другог светског рата надзидана, у ондашњој улици Стамбол капија, данас улици Вождовој, школа ради, са прекидиме од неколико месеци до неколико година у време Првог и Другог светског рата, поплаве из 1948. и НАТО агресије на СРЈ, више од 120 година. Више пута школа је мењала назив, а данашњи је добила по знаменитом српском војсковођи Карађорђу Петровићу, Вожду, средином шездесетих година 20. века.

ОШ „Вожд Карађорђе” Водањ

ОШ „Вожд Карађорђе” Водањ, насељеном месту на територији града Смедерево, основана је 1869. године.Новоосновану школу су похађали ученици из Водња, Сеона, Петријева и Удовица. Била је четвороразредна и имала је у почетку само једну учионицу, уз коју је после пар година дограђена и друга. Дрвена зграда школе јее 1909. године срушена и направљена је нова и пространија зграда која се налазила на истом месту где се налази данашња школа.

Први учетељ је био Драгутин Јовановић, а након њега је много учитеља радило у водњанској школи, међу њима и Милован Лазовић који је основао књижницу са читаоницом, тамбурашки оркестар, певачки хор и драмску групу. Њега је заменио Божидар Радовић Уча, народни херој из Другог светског рата, по коме је школа дуго година носила име.

До тада четворогодишња школа претворена је 1950. године у осмогодишњу. Похађали су је ђаци из Водња, Петријева, Ландола, Колара, Биновца, Удовица и Сеона. Крајем седамдесетих година прошлог века зграда школе је потпуно реновирана, дограђен је нови део и уређено двориште.

Данас школу похађају деца из Водња и Малог Орашја.

Радош Љушић

Радош Љушић (Исток, 22. новембар 1949) је историчар и универзитетски професор.

Топола (Србија)

Топола је градско насеље у Србији у општини Топола у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 4973 становника.

Трагом Карађорђа

Трагом Карађорђа је документарно-играна телевизијска серија од 15 полусатних епизода премијерно приказана 2004. године. Уредник серије је Верољуб Лазаревић, редитељ је Мирослав Живановић, док је сценариста и водитељ Миле Недељковић. Серија је снимана у 200 места и на око хиљаду аутентичних историјских локација од Неготина до Лознице и од Сомбора до Сјенице од лета 2002. до краја септембра 2003. године у продукцији Радио-телевизије Србије. Серија је снимљена поводом великог јубилеја прославе 200 година од почетка Првог српског устанка, прве националне и анти-феудалне револуције на Балкану и Источној Европи. Занимљиво да су за потребе снимања серије инжињеријске јединице Војска Југославије по пројекту архитекте Александра Ивановића изградиле Карађорђев шанац из периода Првог српског устанка на Опленцу код Тополе. Такође, ради потребе ове серије направљено је 250 костима, реконструисане су бројне грађевине с почетка 19. века на подручју Тополе и Аранђеловца где је и снимљен велики број играних сцена. Директор фотографије је Бранко Пелиновић, сценограф Снежана Поповић, костимограф Милан Перишић, директор серије Светлана Бандић и продуцент Зоран Зидновић.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.